Hvala vam.
Reč ima ministar, odnosno prvi potpredsednik Vlade, Siniša Mali. Izvolite.

Hvala puno.
Da se osvrnem na izlaganje koje ste imali priliku da čujete u vezi ekonomske politike. Ima tu nekoliko stvari, drago mi je da ste ih prepoznali, koje su važne i koje utiču i na rast naše ekonomije i koje su, na kraju krajeva, i deo naše ekonomske politike, ali, čisto diskusije radi, hoću nekoliko komentara da vam dam na ono što ste rekli.
Kada je rast u pitanju, i sami znate, ako pogledate formulu koja je vezana za rast BDP svake zemlje, imate tri elementa ili tri faktora. Mi se trudimo da svaki od ta tri faktora bude pozitivan i da ima pozitivan efekat na rast našeg BDP-a.
Govorili ste o kapitalnim investicijama. Ako imate 706 milijardi dinara, 7,9% vašeg BDP-a u kapitalnim investicijama, nikada više, to je jedan pravac delovanja, i ako pogledate od 2019. godine kada smo predstavili program "Srbija 2025", upravo investicije u infrastrukturu, auto-puteve, brze saobraćajnice, železnice, zdravstvo, nove škole, nove vrtiće, u energetiku, upravo su te investicije zaposlile našu građevinsku industriju, podstakle dalji rast naše industrije, naše privrede u celini, napravile Srbiju da bude konkurentnija, da bude atraktivnija. U tom trenutku privlačite još veći broj stranih direktnih investicija, otvaraju se fabrike, zapošljavate ljude, rastu plate, u budžetu rastu prihodi u smislu doprinosa, poreza, imate više novca za penzije i to je investicioni ciklus, ekonomski ciklus koji smo uspeli da uspostavimo od 2018. godine. Nije moglo drugačije.
Ako se setite, još 2020. godine, 2021, kada je krenula velika kriza, korona, zatvoren svet na mesec, dva, tri, sve se poremetilo. Opet je država Srbija bila ta koja je i pomogla građane, ako se sećate, sa po 100 evra, koje smo isplatili minimalnim zaradama da zaštitimo našu privredu, itd, a sa druge strane, sa investicijama u infrastrukturu, jer smo znali, dok drugi padaju, dok se drugi bore kako da dođu do vazduha, mi smo, podsetiću vas, obezbedili i sve četiri vakcine prvi u kontinentalnom delu Evrope za svoje građane, dakle, sve četiri, obezbedili sve neophodne ventilatore, respiratore, lekove i sve ostalo. To može samo jaka i stabilna država. Kada pogledate taj element BDP-a, pa da, nama su te kapitalne investicije dodale i dale podstrek, motor daljeg rasta i razvoja našeg BDP-a.
Ako pogledate strukturu, samo analizirajte šta vam govori Zavod za statistiku, našeg rasta u prvoj polovini ove godine, on je podstaknut domaćom tražnjom. Naša industrija, sa druge strane, raste 2,5% u prvih šest meseci ove godine. Ali, prevashodno, osim investicija, kapitalnih investicija koje država radi, imate rast domaće tražnje. Evo, ja sam izvukao tri ovde brojke, s obzirom na to da pričate oko inflacije u Srbiji, fiksnog deviznog kursa i tako dalje, nemojte da zanemarite da je postojala inflacija i u Evropi. Dakle, ako prebacujete iz dinara u evre zarade, imajte u vidu da je takođe visoka inflacija bila i u Evropi. Nije samo da je fiksni kurs, pa sad mi se igramo sa inflacijom što se nikada niko nije igrao, pa, sad tu postoji nekakva neravnoteža. Ne, nego i u Evropi je rasla inflacija. Mi nismo inflaciju sami izmislili, nego nam je uvezena. Dakle, desili su se poremećaji u lancima snabdevanja, problemi zbog rata u Ukrajini, energetska kriza i tako dalje.
Evo vam tri podatka, želeo bih da zapišete, od 2020. godine kada je krenula kriza, dakle, korona i svi ostali problemi, jedan deo naše ekonomske politike upravo je bio usmeren ka tome da u realnom iznosu, iznad nivoa inflacije kupovna moć građana Srbije ne pada. Imate dva podatka koja govore u prilog tome. Pod broj jedan, malo pre sam vam rekao, domaća tražnja je glavni faktor rasta BDP u prvih šest meseci ove godine.
Pod broj dva, promet na malo u prvih osam meseci ove godine, 7,4% rasta. Promet robe na malo, dakle trgovina na malo, dakle ljudi kupuju. Pogledajte cifre, od 2020. godine odgovornom ekonomskom politikom, rast penzija u realnom iznosu, iznad nivoa inflacije 34,4%, rast plata 35,3%, rast minimalne zarade 38,1% u realnom iznosu. Inflacija je bila u tom periodu ako se ne varam negde oko 39%, dakle, saberete ova dva broja i dolazite do nominalnog povećanja i plata i penzija i minimalne zarade.
Onda vidite kako smo se na pravi način, razmišljajući o svemu tome, bavili podizanjem plata, podizanjem penzija, uvek gledajući da budemo korak ispred izazova, korak ispred neke inflacije, kako bi u realnom iznosu sačuvali kupovnu moć u ovom slučaju podigli. Svi indikatori od prometa na malo, do rasta BDP vam govore u prilog tome.
Onda govorite o stranim investitorima. Pa, da, ali pogledajte treći faktor rasta BDP koji je upravo ta razlika između uvoza i izvoza. Dakle, prvo kada vidite strukturu uvoza, pogledajte samo za prvih šest meseci, to su nove mašine, nove tehnologije, nova oprema, sve ono što ulazi u nove fabrike koje se grade u Srbiji. Imate sve manje i manje u strukturi potrošnih dobara, a bili su dominanti tamo do 2012. godine.
Onda kada pogledate izvoz takođe, pa naravno, ove fabrike koje su otvorene u proteklih par godina, polako ali sigurno daju svoj efekat. Da vam kažem, niko se ne žali na fiksni kurs, sa svakim sam ja posebno razgovarao, posebni razgovori ministarka privrede, posebni razgovori naša privredna komora. Oni kažu samo nemojte da menjate kurs. Da, moguće je možda da ako se dođe do promene kursa da mi budemo konkurentniji, ali i ovako smo konkurentni. Konkurenti smo zbog toga što Srbija daje dobre uslove poslovanja, što je Srbija izuzetno postala atraktivna, postala je deo sveta, sigurni smo i najradije ne bismo ništa menjali.
S druge strane, kada pogledate bilo kakvo igranje sa kursom, pa setite se devedesetih godina, setite se od 2008. do 2012. godine kada je kurs sa 80 i nešto otišao na 120 dinara. Dakle, ja sam u to vreme menjao neke dinare koje sam zarađivao u evre da bi sebe zaštitio.
Dakle, to je sada prošlost, ali ljudi moraju da znaju to nije bilo ne znam kada, to je bilo pre 12 godina u Srbiji. S druge strane, da razmišljaju kako bi bilo kada bi se neko drugi, ti koji su pre vodili Srbiju ponovo vratili na vlast.
Dakle, sada imate nikada veće plate, u evrima, imajući u vidu da inflacija takođe ima i u evrima, imate nikada veće penzije, imate nikada veću minimalnu zaradu, pa ne možete da mi kažete da minimalna zarada sada od 1. januara koja je 53.592 dinara nije veća od 15.700 dinara, koja je bila 2010. godine, uz 25,9% stope nezaposlenosti, itd.
Tako da, kada govorite o ekonomskoj politici, sve je to jedna slagalica koja mora da se uklopi i kada je rast domaće tražnje u pitanju. morate da jačate domaću tražnju, morate da obezbedite da ljudi imaju više novca kupuju, što pokazuje promet na malo i prošle godine i pretprošle godine i prvih sedam, osam meseci ove godine, morate da, takođe, investirate još više kao država, kao prvi korak ka privlačenju drugih privatnih investicija, morate da investirate u EKSPO, morate da investirate u stadion, morate zato što je to tzv. „enkor investicija“. Dakle, sidro investicija koja okolo podiže ceo taj deo grada, Srbije i onda dovodi neke nove investicije, neke nove stvari.
Cela priča u celom svetu je oko izvora rasta. Svako gleda da nađe neki izvor rasta. Mi sad imamo EKSPO, pa smo rekli „Srbija 2027“, pa smo rekli – evo, nova brza pruga do mađarske granice. Kad je neko mogao da zamisli da ćemo imati vozove koji će ići 200 kilometara na sat? Sad ih već imamo do Novog Sada, do kraja godine imaćemo i do Subotice. To menja potpuno Srbiju. Metro beogradski menja potpuno Srbiju.
Ovde, ako hoćete, mogu da vam pročitam šta je sve u rebalansu, od izgradnje opštih bolnica, od izgradnje domova zdravlja, od izgradnje sistema za socijalnu zaštitu, od svih malih projekata koji su deo „Srbija 2027“ i koji definitivno menjaju vaše okruženje. Menjajući okruženje činite, na kraju krajeva, ljude optimističnijim, ali kada na to dodate otvaranje fabrika, otvaranje novih radnih mesta potpuno je druga situacija što svaki, ali bukvalno svaki makroekonomski indikator pokazuje.
Hoću da vam pročitam nešto, i tu bih se složio sa vama, kada je zdravstvo u pitanju. Dakle, mi smo, u ovom trenutku imamo apsolutno rekordan iznos izdvajanja za zdravstvo, dakle preko pet milijardi evra, 550, 560 milijardi dinara. Dakle, ogroman iznos. Mnogo toga smo uložili u infrastrukturu, u zdravlje, u plate zdravstvenih radnika, opremu, itd. Da, možda se neki rezultati ne vide, i o tome je predsednik Vučić govorio, i hoćemo to da promenimo. Dakle, vidimo da nešto tu nije u redu.
Pogledajte samo za vikenda, hoću da vam pročitam Izveštaj ministra zdravlja. Dakle, ono što se za vikend desilo upravo na inicijativu predsednika Vučića, kada su vanredni pregledi u pitanju.
Dakle, kada su preventivni pregledi u pitanju samo juče, u nedelju, u zdravstvenim ustanovama širom Srbije pregledano je čak 26.137 građana. Tom prilikom urađeno 128.320 analiza ili pojedinačnih pregleda, od čega 44.687 tumor markera. Dakle, da li je to moglo da se uradi pre, da budemo malo efikasniji? Sigurno jeste. Da li bi to moglo da se uradi da nemamo nove skenere, da nemamo ljude koji rade, da nemamo novu opremu u koju smo ulagali u međuvremenu? Ne bi. Pri tome, za dva dana, u subotu i nedelju, rešenu su liste čekanja za dijagnostiku na skenere, pregledano je 2.819 građana, 115 skenera širom Srbije je radilo, radiolozi, tehničari i sestre su radili svi zajedno kao jedan tim da bi taj višegodišnji problem rešili. Ne bi mogli da nemamo novu opremu, ne bi mogli da ne postoje ti skeneri širom cele Srbije ili da nemamo infrastrukturu koja je za to neophodna.
Tako da, ne kažem i nikad nisam rekao da je sve idealno i bajno, ali kažem da se borimo i kažem da se na pravi način nosimo sa svim nevoljama, jer verujte, na kraju krajeva vi se i bavite time, ako pogledate 2008. godine bila je neka kriza, ali ovakva kriza od 2020. godine kad vas i korona sustigne, koja je trajala godinu, dve dana, svi poremećaji u lancima snabdevanja, ceo svet kada je ušao u krizu zbog rata u Ukrajini, kada se setite praznih rafova u prodavnicama po Italiji, Nemačkoj i drugim zemljama koje su razvijenije a mi smo imali obezbeđene i pune robne rezerve i pune rafove, kada se setite energetske krize kada su u Srbiji govorili – ovde, kaže, neće biti grejanja, nećemo imati, smrznućemo se tokom te zime, ne država je obezbedila i potrebno grejanje i potrebnu struju, mazut, sve ostalo što je bilo neophodno da preživimo. Mi sada, u 2024. godini, kažemo – da, imamo EKSPO 2027, imamo jasan cilj šta i kako želimo da uradimo, bićemo centar sveta 2027. godine, tri miliona ljudi će doći u Srbiju.
Zamislite ako to iskoristimo na pravi način – bilateralni razgovori sa predsednicima, premijerima, ministrima finansija, privrede, zdravstva i svega toga, kako tu možemo da podignemo našu Srbiju i u očima drugih, ali takođe da kroz ovakve investicije uradimo pravu stvar za naše građane.
Kada govorite o Nacionalnom stadionu, dakle, još jedanput, to nije samo stadion, to vam je nova mašina, novi motor rasta i razvoja. Sport je odavno prestao da bude sport. To je sada ozbiljan biznis i hoćemo da Srbija uhvati priključak kada je to u pitanju i hoćemo da budemo bolji i da zarađujemo novac, ali s druge strane da zapošljavamo naše ljude.
Mislim da sam vam odgovorio skoro na sve što ste… Ako ne na sve, ukoliko imate još nekih pitanja, na raspolaganju sam.
Hvala puno.

Hvala vam.
Reč ima predsednik Vlade.
Izvolite.

Hvala.
Ja bih se nadovezao na ovo što ste govorili oko rafala i naoružanja Vojske Srbije, pošto sam i kao ministar odbrane učestvovao u tom projektu.
Rekao bih da je to ozbiljan projekat naoružanja Vojske Srbije, da posle dugo vremena dobijamo potpuno novu eskadrilu borbene avijacije.
Podsetio bih vas na ne tako daleke istorijske okolnosti, da je nekadašnja avijacija JNA, da ne idemo u doba Kraljevine, imala avijaciju i zapadno evropskih država i da to nije nešto što se po prvi put dešava.
Podsetio bih vas, a smatram vas i verujem da ste ozbiljan i odgovoran čovek da mi trenutno u ratnom vazduhoplovstvu Vojske Srbije imamo helikoptere upravo proizvedene u Francuskoj. Govorim o lakim helikopterima, protivoklopnim i protivtenkovskim helikopterima, tako da saradnja između naše Vojske i francuske odbrambene industrije ima dugu tradiciju.
Kada bi išli u tu teoriju da neko može na dugme da nam isključi odbrambene borbene sisteme, onda bi se morali zabrinuti, jer nama i radarski sistemi su proizvedeni upravo u toj Francuskoj. Naši najsnažniji i najmoćniji radari su upravo francuski GM 400.
Sada, posle dugo, dugo godina, da ne kažem decenija, dobijamo potpunu sliku od Jadranskog mora do Egejskog, odnosno Sredozemnog mora. Po prvi put sa četiri nova radara mi smo pokrili nebo ne samo Srbije, nego čitavog regiona i na to nadovezujem ono što smo kupili u smislu PVO, pre svega, iz Narodne Republike Kine.
Da, razmišljali smo mi i o avijacijama iz drugih država. Bio je ranije jedan projekat i razgovor sa konzorcijumom evropskih država ili tom koalicijom o proizvodnji, govorim o Jurofajteru, avionu koji nije dao rezultate i izjalovio se pre više od desetak godina, da vremenski ne pogrešim.
Vi znate da smo mi na zaista neobičan način ali uspešno završili modernizaciju cele eskadrile MIG-ova 29 i sve nam letelice rade, modernizovane, opremljene. Po prvi put možemo da računamo na taj kapacitet MIH-ova 29, podignuti na ovaj nivo koji je daleko, daleko moderniji i ubojitiji nego što smo bili.
Sjedinjene Američke Države ne vide trenutno našu vojsku kao mogućeg partnera za kupovinu avijacije. Mi smo čak imali razgovore oko školsko-borbenih aviona, pa je i to dosta teško ide iz raznoraznih razloga, kakva je već međunarodna i odbrambena politika SAD.
Razgovarali smo i sa partnerima iz Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, ali imate dva objektivna problema. Jedan je zajednički, a jedan je specifičan. Pre svega, Ruska Federacija je u ovom trenutku usmerena na sopstvene kapacitete zbog rata u Ukrajini i vidi snabdevanje njihove vojske kao prioritet svih prioriteta.
Pod dva, zajednički izazov i za tržišta i Ruske Federacije, koje je posebno osetljivo i zbog sankcija i zbog rata, ali i za tržište iz Narodne Republike Kine, odnosno proizvod, jeste pitanje isporuke, jeste pitanje kako kada nešto i hoćete da kupite, imate para, možete da dobijete. Pošto smo mi okruženi NATO državama, odnosno državama koje su članice NATO-a, pa čak i ove koje nisu, na svojoj teritoriji imaju NATO trupe, vrlo je izazovno, da ne kažem nemoguće, da dopremite takav vid naoružanja, posebno kada govorimo o avionima. Odlični su kineski J-10 avioni, odlična avijacija, sjajna tehnologija, ali ne postoji fizička mogućnost da mi to dopremimo do Srbije.
Moja ključna poruka jeste, što se tiče naoružavanja i kupovine Rafala, mi se ne spremamo da ratujemo protiv NATO alijanse, ili NATO-a, ne mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, to nije svakako naše opredeljenje, jasno prateći i precizno razumejući šta se dešava u okruženju i ko šta kupuje.
Kao što vidite, Srbija u svom naoružanju ima i sisteme koji se proizvode u Namenskoj industriji Srbije, govorim ne samo o municijaškom programu, nego o složenim borbenim sistemima, ali imamo naoružanje i proizvedeno u Ruskoj Federaciji, Narodnoj Republici Kini, ali i u Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj. Prosto, to je jedna kompilacija onoga što Srbija, odnosno naše Ministarstvo odbrane smatra da je najbolje.
Naravno, kupovinom eskadrile Rafala, vidimo i kao dalje jačanje geopolitičkih, odnosno političkih i bilateralnih odnosa sa Francuskom, sa državom koja je broj dva u EU, svakako, veoma uticajna i u NATO-u. Mi pokušavamo da na svaki način i jačamo svoje kapacitete, ali i da se politički i geopolitički štitimo, ili zaštitimo i ojačamo naše pozicije u odnosu na sve okolnosti.
Lično sam se uverio, recimo, država Egipat, Ujedinjena Arapska Republika Egipat, ima kombinaciju eskadrila Migova 29 i Rafala, i odlično im to funkcioniše, a paket kupovine Rafala, ove eskadrile Rafala od strane naše države uključuje i rezervne delove i trening centar.
Da ne uđemo u dalje teorije šta bi bilo kad bi bilo, može svašta da se onda tu doda, oduzme, da li neko ne gasi, gasi, pali ili nešto drugo radi, bićemo svakako obazrivi i voditi računa o nacionalnoj državnoj bezbednosti. Ali, moramo da širimo polje saradnje u oblasti odbrane, jer je to naš nacionalni državni interes, upravo imajući u vidu i ono što se dešava i na Kosovu i Metohiji i u regionu, imajući da neke države kupuju ozbiljne sisteme, koji mogu da predstavljaju opasnost za nas, pre svega govorim o Hajmers ili Himars sistemima, na koje ćemo mi morati da imamo adekvatan odgovor. Videćete da ćemo vrlo brzo izaći sa novim sistemima sa kojima će Vojska Srbije raspolagati, ne da bi ratovali protiv nekog, nego da bi odvratili one koji se naoružavaju, a koji bi to naoružanje mogli da upotrebe protiv nas.
Radujem se i nadam se da ćemo svi zajedno dočekati Rafale u Srbiji, moderno naoružane i da će srpsko nebo, ili nebo nad Srbijom biti još bezbednije i sa eskadrilama Migova 29, ali i sa eskadrilom novih Rafala. Hvala lepo.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobavić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Brnabić.

Predsedniče Vlade, potpredsednici, uvaženi ministri, narodni poslanici, pre svega, građani Republike Srbije, upravo ovaj rebalans budžeta nije posledica toga, kako bi rekao naš narod, da mi presipamo iz šupljeg u prazno, već dobro pripremljene i dobro osmišljene ekonomske politike koje u narednom periodu namerava da sprovodi Vlada Republike Srbije.

Kada smo birali Vladu Republike Srbije, setiće se i predsednik Vlade, gospodin Vučević, upravo smo pričali da svaka naša ekonomska politika mora da ima političko utemeljenje. Zato i jesmo kao poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, podržali da na čelu ove Vlade bude predsednik najveće političke partije u Srbiji, Srpske napredne stranke, zato što će to upravo da da tu političku osnovu, a onda posle toga sledi i svaki dobar ekonomski program.

Kada pričamo o ovom budžetu, neminovna je jedna stvar. Imamo veće prihode nego što je to planirano i to je egzaktna stvar, 6% više. Ovaj rebalans upravo ima za cilj da raspodelimo taj višak para koji su upravo građani Srbije svojim marljivim trudom stekli i uplatili u državni budžet.

Samo onaj ko je zlonameran, ko misli loše svojoj državi, može da da kaže da ovaj budžet nije razvojni. Naravno da je razvojni. Ali, moram da pohvalim, primetili smo jednu stvar kod svih predstavnika Vlade koji su danas govorili, nijednog trenutka nema nekog zavaravanja da je ovo najbolji rebalans, da mi živimo u bajci. Daleko smo mi od bajki i ne želimo da živimo u bajci. Upravo je ovo druga stvar. Za nas i građane Srbije je najbitnija stabilnost. To moram da istaknem i podvučem. Mislim da je to u konačnici negde kada se podvuku izjave i predsednika Vlade i potpredsednika Vlade, upravo to cilj, da imamo stabilnu ekonomiju koja ima jedan rast koji je normalan u situaciji geopolitičkih previranja i da nijednog trenutka ne krenemo putem nadole.

Ono što je bitno da istaknemo jeste da poljoprivrednici, oni koji hrane našu zemlju i da će izdvajanje upravo za poljoprivredu biti 20 milijardi dinara. Stigli smo dotle da je budžet za poljoprivredu značajnih 7,3%. Da li može više? Pa, uvek može više, ali je to i u ovoj situaciji ekonomskih kretanja izvanredna stvar.

Ono što je bitno za većinu građana Srbije koji nas prate danas je upravo nastavak infrastrukturnih projekata. Tu moramo da pohvalimo i zalaganje i energiju ministra Vesića, a zajedno pod pokroviteljstvom predsednika Vučića i predsednika Vlade Vučevića, koji su i u ovom mandatu prepoznali da je to nešto što je najbitnije za građane Republike Srbije.

Upravo ta brza pruga Novi Sad-Subotica, brza saobraćajnica Šabac-Loznica, Fruškogorski koridor, mogli bismo još puno da nabrajamo, ali ovo neka budu projekti koji su ovog trenutka možda najbitniji i najinteresantniji.

Ono što je najbitnije jeste da u narednom periodu nastavljamo ka dugo zacrtanom cilju skok u budućnost, gde ćemo imati da do 2027. godine imamo 955 kilometra novoizgrađenih puteva. Nažalost, mi u Srbiji uvek ćemo da kažemo – pa, podrazumeva se, kada se dobro radi, podrazumeva se. Kada rastu plate, podrazumeva se, kada rastu penzije, podrazumeva se. Nije tako. Upravo ovaj sastav Vlade, na čelu sa predsednikom Vučevićem, koji ima odličan spoj i pravog političkog programa, ali i pravog ekonomskog programa, može da iznese taj program za 2027. godinu.

Ako je nešto neminovno u budućnosti, to je da će ljudima biti najbitnije zdravstvo, obrazovanje i bezbednost.

Upravo dodatnih 20 milijardi dinara koje izdvajamo za zdravstvo pokazuje o odgovornoj i mudroj politici Vlade Republike Srbije da shvati šta su prioriteti, šta je ljudima i građanima Republike Srbije najbitnije, 20 milijardi dinara, ali moramo da istaknemo, kao što je sada i rekao ministar Siniša Mali, upravo ukidanje lista čekanja na zdravstvene preglede, što se tiče i skenera, i to je ono što je najbitnije da upravo ta primarna zdravstvena zaštita bude svima dostupna i da svako može da vidi njen napredak i u kom pravcu ide.

Ono što je za nas iz PUPS-a – Solidarnost i pravda i poslaničke grupe izuzetno bitno, a vezano za Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom jeste da smo do pre samo 12 godina za prvo dete, i to svi građani Srbije treba da znaju, dobijali samo 32 hiljade. Danas je to 500 hiljada i kažu da, ako je politika apstraktna, brojevi nisu apstraktni i upravo vrlo jasno i direktno govore koje su promene trenutno u Republici Srbiji.

Ministar Mali je spomenuo i naš odnos u odnosu na druge zemlje u Evropi, ali moramo da kažemo da stopa rasta od 4,3% od januara do jula ove godine i da kažemo da je trenutno samo Irska ispred nas i da to nije nešto je dato, što se podrazumeva, već da je posledica rada, zalaganja i truda svih građana Republike Srbije. Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 8,2% i najniža je u našoj istoriji. Opet, niti se podrazumeva, niti je bila, a opet mnogi tako vide, jer možda, po njima, ne ide dovoljno brzo i neke stvari se ne odvijaju onako kako su zamislili.

Ono što je za partiju koju ja zastupam, a to je partija koja se pre svega brine o najstarijima, o poljoprivrednicima, o radnicima jeste upravo rast i povećanje penzija i, kao što smo rekli, ne čeka se januar, već decembar i iznosiće 11%. Upravo švajcarska formula, plus, plus, kao što je nazvao i predsednik Vučić, i podrška našem dugogodišnjem stavu da penzije prate plate, govori o jednoj sveobuhvatnoj socijalnoj, aktivnoj socijalnoj politici.

Između ostalog, moramo da pohvalimo i ono što je u budžetu izuzetno bitno. To su javna ulaganja i ono što ministar Glišić radi u vezi vodosnadbevanja i prosto je otvorio tu priču. Mislim da u prošlom mandatu to ministarstvo nije na taj način pristupalo problemima, ali danas na jedan aktivan način možemo da vidimo promene u tom sektoru.

Za kraj, uvaženi ministri, uvaženi narodni poslanici, ono što je najbitnije jeste upravo taj skok u budućnost 2027. godine i prosti zacrtani ekonomski ciljevi. Znamo koji su naši spoljnopolitički ciljevi, koji su naši unutrašnji politički ciljevi ali i naši ekonomski ciljevi, ciljevi ove Vlade pod rukovodstvom predsednika Vučića su vrlo prosti i oni glase 1.400 evra prosečna plata i penzija od 650 evra. Da li je to nešto najbolje što ćemo doživeti? Pa naravno da nije. Da li je to nešto oko čega sada mi ovde treba da skačemo i da se radujemo? Ne, ali je realan pokazatelj da ova zemlja ide napred i da samo onoliko koliko budemo radili imaćemo i uspeha i prosperiteta. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ministri, članovi Vlade, uvaženi građani, predstavljanje jednog budžeta ili rebalansa budžeta je jedan od najboljih pokazatelja kakvu politiku vodi jedna Vlada. Naravno, svojim uvodnim rečima ministar finansija, premijer i ostali žele da istaknu najlepšu sliku o budžetu i o ovoj izmeni koja je predložena, a zapravo ne govore ništa o nekim problemima koji su ugrađeni u ovakav rebalans budžeta i koji nastavljaju jednu politiku neracionalne fiskalne i ekonomske politike koja tovari teret na leđa generacija koje će doći iza nas.

Naravno, niko neće da porekne činjenicu da su napravljeni neki putevi ili da su urađene neke zgrade, očekujemo valjda da se svaka Vlada trudi oko toga, ali ovde treba reći da mnogi od ovih rezultata koji su pomenuti stoje na klimavim nogama, da tako kažem.

Dakle, rekao je, na primer, premijer u svojoj uvodnoj reči da će se naći više novca za razne oblasti, između ostalog je pomenuo kulturu. Ministar kulture je izašao napolje. Voleo bih da je on to prokomentarisao, ali kada pogledate koji sektori su prošli najlošije u ovom rebalansu možete da vidite da je za Ministarstvo kulture izdvojeno 500 miliona manje nego što je bilo u originalnom planu budžeta. Takođe, možete da vidite da je za Državno pravobranilaštvo izdvojeno 200 miliona manje, za Ministarstvo pravde 300 miliona manje, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava 10 miliona manje. Nekako su baš ova ministarstva koja se bave pravdom i pravom na ovaj način bila pogođena. Da li je to simbolično? Neću da prejudiciram.

Rekao bih da se ono što je predviđeno ovim rebalansom budžeta možda najbolje vidi iz ovakvog jednog grafikona na kome ću da zahvalim nekadašnjem poslaniku i profesoru političkih nauka Dušanu Pavloviću, skinuo sam sa njegovog tvitera. Pošto je ono što je predviđeno za EKSPO razbacano po brojnim stavkama, ne možete da ga vidite u celosti. Ovo što je na vrhu su izdvajanja za EKSPO koja su inače bila velika, a sada imaju još najveće povećanje. Ispod je nacionalni stadion koji je, takođe, bio drugi po redu i ima ogromno povećanje i treće Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda imate ove male stavke. To su vam Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, sve te druge manje bitne stvari nego što su EKSPO i nacionalni stadion.

Zašto je ovo problem? Srpska napredna stranka nastavlja da upravlja javnim finansijama po principu kockarskog duga, s tim što ulog ovde predstavlja životni standard građana Srbije. Ne možete građane tek tako da obmanete pričama o tome kako je sve velelepno i mi živimo ko u Evropi ili lepše nego negde u Evropi kada oni znaju svakog dana kako njihov život izgleda. Evo, sad je septembar, deca im kreću u školu i tačno znaju šta sebi mogu da priušte ili ne.

Neću da opterećujem uopšte slušaoce raznim drugim brojevima, ali imamo i zvaničnu statistiku o tome kakva je stopa siromaštva, rizika od siromaštva i slično.

Ovde hoću da se osvrnem na efekat dosadašnje ekonomske politike, na one efekte koji se mogu videti u samom Predlogu zakona o rebalansu budžeta i njegovom obrazloženju. Politika fiksnog kursa u kombinaciji sa nekontrolisanim rastom zaduženosti koja treba da zadovolji privatne interese različitih izvođača u projektu EKSPO momentalno je dovela do negativnih kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru.

Saldo tekućeg računa je važan indikator zdravlja privrede jedne zemlje, a taj indikator je dramatično pogoršan. Deficit tekućeg računa će sa 2,6% bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini biti povećan na 4,3% do kraja 2024. godine, s tim što će negativna kretanja uvoza i izvoza verovatno dovesti do udvostručenja deficita do kraja godine. Procenti izmene salda tekućeg računa su navedeni u obrazloženju Predloga zakona na strani 8.

Pogoršanje platnog bilansa se prirodno nadovezuje na nekontrolisan rast zaduženosti Srbije. Usvojenim Zakonom o budžetu za 2024. godinu je konstatovano da je javni dug Srbije na dan 31.7.2023. godine iznosio 35 milijardi evra, dok se u predlogu za rebalans navodi da je javni dug Srbije na dan 30.6.2024. godine 38,18 milijardi evra.

Dakle, ono što možemo da konstatujemo da je SNS vlast za manje od godinu dana povećala javni dug za više od tri milijarde evra, od čega je najveći deo uvećanje spoljnog duga - 2,7 milijardi evra. To je ono što je ključni problem. Ne rešimo li neke vitalne stvari, a prebacujemo ono što danas prikazujemo kao velelepne projekte na naredne generacije za koje se ministarka Đurđević Stamenković nada da će biti, kao što se i ja nadam, da će biti brojnije nego što su sada.

Ovaj kratak osvrt na ekonomske okolnosti je neophodan da bi se razumeli dalji negativni ekonomski efekti koji će nastati ukoliko se usvoji predloženi rebalans budžeta i zato se Stranka „Srbija Centar“ protivi usvajanju predloženog rebalansa.

E, sada šta je bitno? Već je skrenuta pažnja na to da će ovakve stvari da se dese i dato je na vreme upozorenje da treba drugačije postupiti. Evo, i danas je Fiskalni savet izašao sa komentarom da postoje brojni rizici koji nisu otklonjeni sa ovim budžetom, a ja ću vas kratko podsetiti na nekoliko elemenata iz izveštaja Fiskalnog saveta koji u junu ove godine objavljen i koji govori da su kod nas javne investicije, o tome uglavnom razgovaramo u ovoj diskusiji ovaj dan i narednih dana, treći najveći budžetski izdatak odmah posle penzija i plata. Preko 7% BDP-a je tada bilo što je ubedljivo najveći u centralnoj i istočnoj Evropi.

Ali, građani Srbije ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata. Njihova cena, slabo se ili nikako neobrazlaže, a odabir prioriteta izvođača radova je nejasan i netransparentan. Snažno povećanje javnih investicija nije se ostvarilo na sistematičan način. To je ono što je problem. Nije uključivalo sistematska-institucionalna unapređenja upravljanja javnim investicijama, niti povećanje transparentnosti.

Najveći broj infrastrukturnih projekata od 2018. godine sprovodi se po tzv. posebnim postupcima uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje.

Znači, donose se lex specialis, doneta je Uredba o upravljanju kapitalnim projektima 2019. godine gde je ostavljen prostor da projekti koje Vlada proglasi od posebnog značaja budu izuzeti iz procesa indentifikacije i predselekcije, ocene strateške relevantnosti i spremnosti projektne dokumentacije. Ekspresno ono što Vlada kaže to je prioritet, može da prođe bez regularne procedure.

Između ostalog, ovakvim Zakon je uveden i EKSPO 2027 sa nacionalnim stadionom u našu budžetsku potrošnju, odnosno javne investicije.

U redu, u prvom periodu ovo je dalo pozitivne efekte. Međutim, slabosti vođenja investicione politike van uređenog i proceduralnog okvira postaju sve izraženije sa vremenom. Raste broj započetih i planiranih investicija diskutabilne opravdanosti koje se teško mogu podvesti pod prioritetne.

Usred proizvodne selekcije projekata sektorska struktura javnih investicija nije usklađena sa objektivnim potrebama zemlje. To je ovo što sam pokazao na grafikonu koliko malo se izdvaja za neke sektore, a mnogo za stvari kao što su EKSPO i nacionalni stadion.

I, sada ovde hoću da vam skrenem pažnju na to da je ministar finansija u uvodnoj reči rekao u jednom momentu – rast i razvoj i onda govorio uglavnom o rastu, sada je opet pomenuo rast i razvoj, pa nastavio o rastu. Premijer je u jednom momentu rekao – rast i razvoj. Nekako taj razvoj ostaje kod njih nedefinisan - šta je to razvoj.

Ja sam iz druge pozicije kritikovao i kod one prethodne Vlade koju vi često napadate to što je projektovala rast koji nije podrazumevao razvoj. Postoje razni izrazi za to. Nećemo da opterećuje diskusiju sada stručnim izrazima. Ali, glavni problem sada sa ovim što vi predlažete jeste da razvoja nema. Nemojte da mislite, gospodo, da izgradnja kilometara autoputeva je razvoj. To nije razvoj. Razvoj je onakva politika koja uključuje veliki broj građana, popravlja njihov kvalitet života itd.

Ono što mi vidimo iz ovoga što ste vi sada realizovali je da je mala grupa sve bogatija, da izdvajate polako neke delove gradova gde će živeti ljudi koji su bogatiji, bezbedniji, sebi moći da plate privatno zdravstveno osiguranje, privatne škole i oni će moći da se voze po autoputevima za koje uskoro ljudi neće imati interes da plaćaju putarinu ili neće imati čime da se voze.

Pravite veliku dualizaciju i nejednakosti u zemlji sa ovakvom politikom razvoja.

Evo kako su u Fiskalnom savetu to vezano za puteve prokomentarisali. Uprkos ubrzanom razvoju mreže autoputeva Srbija i dalje znatno zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, to je naš relevantan uporedni okvir, kada je reč o dužini ukupne putne mreže. Raspolaže se sa svega 52 kilometra druma na 100 kilometara kvadratnih, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi to 130 kilometara, znači skoro tri puta više.

Zatim, postoje problemi vezano za strukturu i kvalitet dostupne putne mreže. Na primeru Srbije je manje od 70% puteva izgrađeno od savremenih materijala kakvi su asfalt i beton. Prilično ste zapustili tu putnu mrežu koja nije autoput, a nalazi Svetske banke pokazuju da čak 25% stanovništva u ruralnim krajevima mora da pređe više od dva kilometra kako bi stiglo do najbližeg puta. Poređenja radi, u većini zemalja centralne i istočne Evrope ovo je na jednocifrenoj vrednosti.

Na sve ovo dodajmo da dolazi do pogoršanja uslova zaduživanja za nove investicione projekte. Kolega je maločas već pomenuo da mi dižemo kredite da bismo otplaćivali prethodne kredite, ali sada dolaze po lošijim uslovima kamatnim. Mi ove godine 2% BDP treba da izdvojimo za kamate.

Ovo je prosto nedopustivo. Snažno povećanje javnih investicija do kojih je došlo 2018. godine imalo je do sada povoljne ekonomske implikacije, ali se i oni postepeno smanjuju i sada je vreme, pravi trenutak da stanete sa takvom politikom, da zaustavite EKSPO 2027, izgradnju nacionalnog stadiona i da se usmerite na ono što su stvarni razvojni projekti.

Produktivnost javnih investicija je sada dovedena u pitanje. Ona je umanjena lošom sektorskom malokacijom, lošim zaduživanjem, netransparentnom realizacijom i za nas se sada postavlja pitanje – šta ne nam taj EKSPO 2027 i nacionalni stadion, kakvu će dobrobit građani Srbije imati od toga? To je realno pitanje.

Moje ključno pitanje za ovu Vladu jeste – zašto nigde nema realizacije strategije pametne specijalizacije? Skupština je usvojila strategiju koja je mogla biti realni razvojni projekat za Srbiju. Evo, nije je donela Vlada od pre 2012. godine, ja je ističem i pohvaljujem i moje pitanje je zašto u ta četiri sektora koja su odabrana kao dobri za razvoj Srbije nije ulagano na ovaj način kako vi gurate novac u EKSPO 2027 i nacionalni stadion?

Još jednom, ovo vam je prava mera odnosa između ovih besmislenih projekata i onoga što je Srbiji potrebno da bi svi građani živeli bolje. Toliko.

Ono što je preostalo od vremena ostavljam za drugog predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali.
Izvinite.
Najpre, Milenko Jovanov.

Pomenuta je stranka nekoliko puta.

Dakle, ne radi se ovde o tome da mi obmanjujemo građane, nego vi obmanjujete građane. Vi uporno građanima objašnjavate da je bolje i važnije nemati nego imati i da je bolje da imaju manje plate i penzije nego da imaju veće plate i penzije, da je bolje kada je minimalac 15.700 dinara, kao kada ste vi bili na vlasti, nego danas kada je 47.000 dinara.

Vi objašnjavate građanima da je ono što je za njih urađeno zapravo loše, a da sve ono što vi niste uradili je zapravo bilo dobro. Kako dalje obmanjujete građane? Tako što prećutkujete nekoga ko je u principu neutralan, ko nema razloga da hvali srpsku ekonomiju, nema nikakav interes u tome. Evo, konkretno, recimo, poslednje što sam evidentirao je Mateo Rivelini direktor Evropske investicione banke za Zapadni Balkan kaže - kada je reč o srpskoj ekonomiji, Evropska investiciona banka vidi mnogo pozitivnih signala, ekonomija jača, inflacija je obuzdana, nezaposlenost svedena na 9%, što predstavlja najbolji rezultat u regionu. Uz pozitivne signale vidimo i da je upravljanje javnim dugom veoma snažno, pa on na kraju 2023. godine iznosi 52,5% i bliži se zacrtanom cilju od 50% na kraju 2026. godine. Imamo pozitivan stav o razvoju srpske ekonomije.

Zašto bi ovaj čovek, pritom, naravno, ove cifre su još poboljšane u narednom periodu od nekog ranijeg, sad ću vam reći, datum je februar 2024. godine. Zašto bi ovaj čovek govorio ovo? Pogledajte kako on govori o srpskoj ekonomiji i kako tumači javni dug? U procentima kako se tumači i dve godine gospodine Mali, sedimo u ovoj sali i pokušavamo da im objasnimo, ja ću evo ponovo pokušati, ako ste dužni 50 dinara, a plata vam je 100 dinara, vi ste zaduženi 50%, a ako ste dužni 60 dinara, a plata vam je, ne znam 200 dinara, vi nominalno imate veći dug, ali više i zarađujete i shvatite zašto se taj javni dug posmatra u procentima. Dakle, crtali smo vam nekoliko puta, vi i dalje ne razumete.

Na kraju kaže - odustanite od svih projekata, e pa to vam je građani poruka koju vam šalje opozicija. Ne treba vam ništa, ni putevi, ni pruge, ni zdravstvo, ni školstvo, ni plate, ni penzije, ni roditeljski dodatak, ništa vam ne treba. Ponovo da se vratimo u vreme kada je novca bilo samo za njih, isključivo za njih i jedino za njih, a vi se dragi narode snalazite kako znate i umete. Nećemo vam to dozvoliti nastavićemo da razvijamo Srbiju. Hvala.