Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ministri, članovi Vlade, uvaženi građani, predstavljanje jednog budžeta ili rebalansa budžeta je jedan od najboljih pokazatelja kakvu politiku vodi jedna Vlada. Naravno, svojim uvodnim rečima ministar finansija, premijer i ostali žele da istaknu najlepšu sliku o budžetu i o ovoj izmeni koja je predložena, a zapravo ne govore ništa o nekim problemima koji su ugrađeni u ovakav rebalans budžeta i koji nastavljaju jednu politiku neracionalne fiskalne i ekonomske politike koja tovari teret na leđa generacija koje će doći iza nas.

Naravno, niko neće da porekne činjenicu da su napravljeni neki putevi ili da su urađene neke zgrade, očekujemo valjda da se svaka Vlada trudi oko toga, ali ovde treba reći da mnogi od ovih rezultata koji su pomenuti stoje na klimavim nogama, da tako kažem.

Dakle, rekao je, na primer, premijer u svojoj uvodnoj reči da će se naći više novca za razne oblasti, između ostalog je pomenuo kulturu. Ministar kulture je izašao napolje. Voleo bih da je on to prokomentarisao, ali kada pogledate koji sektori su prošli najlošije u ovom rebalansu možete da vidite da je za Ministarstvo kulture izdvojeno 500 miliona manje nego što je bilo u originalnom planu budžeta. Takođe, možete da vidite da je za Državno pravobranilaštvo izdvojeno 200 miliona manje, za Ministarstvo pravde 300 miliona manje, za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava 10 miliona manje. Nekako su baš ova ministarstva koja se bave pravdom i pravom na ovaj način bila pogođena. Da li je to simbolično? Neću da prejudiciram.

Rekao bih da se ono što je predviđeno ovim rebalansom budžeta možda najbolje vidi iz ovakvog jednog grafikona na kome ću da zahvalim nekadašnjem poslaniku i profesoru političkih nauka Dušanu Pavloviću, skinuo sam sa njegovog tvitera. Pošto je ono što je predviđeno za EKSPO razbacano po brojnim stavkama, ne možete da ga vidite u celosti. Ovo što je na vrhu su izdvajanja za EKSPO koja su inače bila velika, a sada imaju još najveće povećanje. Ispod je nacionalni stadion koji je, takođe, bio drugi po redu i ima ogromno povećanje i treće Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda imate ove male stavke. To su vam Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, sve te druge manje bitne stvari nego što su EKSPO i nacionalni stadion.

Zašto je ovo problem? Srpska napredna stranka nastavlja da upravlja javnim finansijama po principu kockarskog duga, s tim što ulog ovde predstavlja životni standard građana Srbije. Ne možete građane tek tako da obmanete pričama o tome kako je sve velelepno i mi živimo ko u Evropi ili lepše nego negde u Evropi kada oni znaju svakog dana kako njihov život izgleda. Evo, sad je septembar, deca im kreću u školu i tačno znaju šta sebi mogu da priušte ili ne.

Neću da opterećujem uopšte slušaoce raznim drugim brojevima, ali imamo i zvaničnu statistiku o tome kakva je stopa siromaštva, rizika od siromaštva i slično.

Ovde hoću da se osvrnem na efekat dosadašnje ekonomske politike, na one efekte koji se mogu videti u samom Predlogu zakona o rebalansu budžeta i njegovom obrazloženju. Politika fiksnog kursa u kombinaciji sa nekontrolisanim rastom zaduženosti koja treba da zadovolji privatne interese različitih izvođača u projektu EKSPO momentalno je dovela do negativnih kretanja u spoljnotrgovinskom sektoru.

Saldo tekućeg računa je važan indikator zdravlja privrede jedne zemlje, a taj indikator je dramatično pogoršan. Deficit tekućeg računa će sa 2,6% bruto domaćeg proizvoda u 2023. godini biti povećan na 4,3% do kraja 2024. godine, s tim što će negativna kretanja uvoza i izvoza verovatno dovesti do udvostručenja deficita do kraja godine. Procenti izmene salda tekućeg računa su navedeni u obrazloženju Predloga zakona na strani 8.

Pogoršanje platnog bilansa se prirodno nadovezuje na nekontrolisan rast zaduženosti Srbije. Usvojenim Zakonom o budžetu za 2024. godinu je konstatovano da je javni dug Srbije na dan 31.7.2023. godine iznosio 35 milijardi evra, dok se u predlogu za rebalans navodi da je javni dug Srbije na dan 30.6.2024. godine 38,18 milijardi evra.

Dakle, ono što možemo da konstatujemo da je SNS vlast za manje od godinu dana povećala javni dug za više od tri milijarde evra, od čega je najveći deo uvećanje spoljnog duga - 2,7 milijardi evra. To je ono što je ključni problem. Ne rešimo li neke vitalne stvari, a prebacujemo ono što danas prikazujemo kao velelepne projekte na naredne generacije za koje se ministarka Đurđević Stamenković nada da će biti, kao što se i ja nadam, da će biti brojnije nego što su sada.

Ovaj kratak osvrt na ekonomske okolnosti je neophodan da bi se razumeli dalji negativni ekonomski efekti koji će nastati ukoliko se usvoji predloženi rebalans budžeta i zato se Stranka „Srbija Centar“ protivi usvajanju predloženog rebalansa.

E, sada šta je bitno? Već je skrenuta pažnja na to da će ovakve stvari da se dese i dato je na vreme upozorenje da treba drugačije postupiti. Evo, i danas je Fiskalni savet izašao sa komentarom da postoje brojni rizici koji nisu otklonjeni sa ovim budžetom, a ja ću vas kratko podsetiti na nekoliko elemenata iz izveštaja Fiskalnog saveta koji u junu ove godine objavljen i koji govori da su kod nas javne investicije, o tome uglavnom razgovaramo u ovoj diskusiji ovaj dan i narednih dana, treći najveći budžetski izdatak odmah posle penzija i plata. Preko 7% BDP-a je tada bilo što je ubedljivo najveći u centralnoj i istočnoj Evropi.

Ali, građani Srbije ne dobijaju uvid u ekonomsku i društvenu opravdanost velikih državnih investicionih projekata. Njihova cena, slabo se ili nikako neobrazlaže, a odabir prioriteta izvođača radova je nejasan i netransparentan. Snažno povećanje javnih investicija nije se ostvarilo na sistematičan način. To je ono što je problem. Nije uključivalo sistematska-institucionalna unapređenja upravljanja javnim investicijama, niti povećanje transparentnosti.

Najveći broj infrastrukturnih projekata od 2018. godine sprovodi se po tzv. posebnim postupcima uz delimično ili potpuno izuzeće iz opšte zakonske regulative u oblasti javnih nabavki, eksproprijacije, planiranja i izgradnje.

Znači, donose se lex specialis, doneta je Uredba o upravljanju kapitalnim projektima 2019. godine gde je ostavljen prostor da projekti koje Vlada proglasi od posebnog značaja budu izuzeti iz procesa indentifikacije i predselekcije, ocene strateške relevantnosti i spremnosti projektne dokumentacije. Ekspresno ono što Vlada kaže to je prioritet, može da prođe bez regularne procedure.

Između ostalog, ovakvim Zakon je uveden i EKSPO 2027 sa nacionalnim stadionom u našu budžetsku potrošnju, odnosno javne investicije.

U redu, u prvom periodu ovo je dalo pozitivne efekte. Međutim, slabosti vođenja investicione politike van uređenog i proceduralnog okvira postaju sve izraženije sa vremenom. Raste broj započetih i planiranih investicija diskutabilne opravdanosti koje se teško mogu podvesti pod prioritetne.

Usred proizvodne selekcije projekata sektorska struktura javnih investicija nije usklađena sa objektivnim potrebama zemlje. To je ovo što sam pokazao na grafikonu koliko malo se izdvaja za neke sektore, a mnogo za stvari kao što su EKSPO i nacionalni stadion.

I, sada ovde hoću da vam skrenem pažnju na to da je ministar finansija u uvodnoj reči rekao u jednom momentu – rast i razvoj i onda govorio uglavnom o rastu, sada je opet pomenuo rast i razvoj, pa nastavio o rastu. Premijer je u jednom momentu rekao – rast i razvoj. Nekako taj razvoj ostaje kod njih nedefinisan - šta je to razvoj.

Ja sam iz druge pozicije kritikovao i kod one prethodne Vlade koju vi često napadate to što je projektovala rast koji nije podrazumevao razvoj. Postoje razni izrazi za to. Nećemo da opterećuje diskusiju sada stručnim izrazima. Ali, glavni problem sada sa ovim što vi predlažete jeste da razvoja nema. Nemojte da mislite, gospodo, da izgradnja kilometara autoputeva je razvoj. To nije razvoj. Razvoj je onakva politika koja uključuje veliki broj građana, popravlja njihov kvalitet života itd.

Ono što mi vidimo iz ovoga što ste vi sada realizovali je da je mala grupa sve bogatija, da izdvajate polako neke delove gradova gde će živeti ljudi koji su bogatiji, bezbedniji, sebi moći da plate privatno zdravstveno osiguranje, privatne škole i oni će moći da se voze po autoputevima za koje uskoro ljudi neće imati interes da plaćaju putarinu ili neće imati čime da se voze.

Pravite veliku dualizaciju i nejednakosti u zemlji sa ovakvom politikom razvoja.

Evo kako su u Fiskalnom savetu to vezano za puteve prokomentarisali. Uprkos ubrzanom razvoju mreže autoputeva Srbija i dalje znatno zaostaje za zemljama centralne i istočne Evrope, to je naš relevantan uporedni okvir, kada je reč o dužini ukupne putne mreže. Raspolaže se sa svega 52 kilometra druma na 100 kilometara kvadratnih, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi to 130 kilometara, znači skoro tri puta više.

Zatim, postoje problemi vezano za strukturu i kvalitet dostupne putne mreže. Na primeru Srbije je manje od 70% puteva izgrađeno od savremenih materijala kakvi su asfalt i beton. Prilično ste zapustili tu putnu mrežu koja nije autoput, a nalazi Svetske banke pokazuju da čak 25% stanovništva u ruralnim krajevima mora da pređe više od dva kilometra kako bi stiglo do najbližeg puta. Poređenja radi, u većini zemalja centralne i istočne Evrope ovo je na jednocifrenoj vrednosti.

Na sve ovo dodajmo da dolazi do pogoršanja uslova zaduživanja za nove investicione projekte. Kolega je maločas već pomenuo da mi dižemo kredite da bismo otplaćivali prethodne kredite, ali sada dolaze po lošijim uslovima kamatnim. Mi ove godine 2% BDP treba da izdvojimo za kamate.

Ovo je prosto nedopustivo. Snažno povećanje javnih investicija do kojih je došlo 2018. godine imalo je do sada povoljne ekonomske implikacije, ali se i oni postepeno smanjuju i sada je vreme, pravi trenutak da stanete sa takvom politikom, da zaustavite EKSPO 2027, izgradnju nacionalnog stadiona i da se usmerite na ono što su stvarni razvojni projekti.

Produktivnost javnih investicija je sada dovedena u pitanje. Ona je umanjena lošom sektorskom malokacijom, lošim zaduživanjem, netransparentnom realizacijom i za nas se sada postavlja pitanje – šta ne nam taj EKSPO 2027 i nacionalni stadion, kakvu će dobrobit građani Srbije imati od toga? To je realno pitanje.

Moje ključno pitanje za ovu Vladu jeste – zašto nigde nema realizacije strategije pametne specijalizacije? Skupština je usvojila strategiju koja je mogla biti realni razvojni projekat za Srbiju. Evo, nije je donela Vlada od pre 2012. godine, ja je ističem i pohvaljujem i moje pitanje je zašto u ta četiri sektora koja su odabrana kao dobri za razvoj Srbije nije ulagano na ovaj način kako vi gurate novac u EKSPO 2027 i nacionalni stadion?

Još jednom, ovo vam je prava mera odnosa između ovih besmislenih projekata i onoga što je Srbiji potrebno da bi svi građani živeli bolje. Toliko.

Ono što je preostalo od vremena ostavljam za drugog predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali.
Izvinite.
Najpre, Milenko Jovanov.

Pomenuta je stranka nekoliko puta.

Dakle, ne radi se ovde o tome da mi obmanjujemo građane, nego vi obmanjujete građane. Vi uporno građanima objašnjavate da je bolje i važnije nemati nego imati i da je bolje da imaju manje plate i penzije nego da imaju veće plate i penzije, da je bolje kada je minimalac 15.700 dinara, kao kada ste vi bili na vlasti, nego danas kada je 47.000 dinara.

Vi objašnjavate građanima da je ono što je za njih urađeno zapravo loše, a da sve ono što vi niste uradili je zapravo bilo dobro. Kako dalje obmanjujete građane? Tako što prećutkujete nekoga ko je u principu neutralan, ko nema razloga da hvali srpsku ekonomiju, nema nikakav interes u tome. Evo, konkretno, recimo, poslednje što sam evidentirao je Mateo Rivelini direktor Evropske investicione banke za Zapadni Balkan kaže - kada je reč o srpskoj ekonomiji, Evropska investiciona banka vidi mnogo pozitivnih signala, ekonomija jača, inflacija je obuzdana, nezaposlenost svedena na 9%, što predstavlja najbolji rezultat u regionu. Uz pozitivne signale vidimo i da je upravljanje javnim dugom veoma snažno, pa on na kraju 2023. godine iznosi 52,5% i bliži se zacrtanom cilju od 50% na kraju 2026. godine. Imamo pozitivan stav o razvoju srpske ekonomije.

Zašto bi ovaj čovek, pritom, naravno, ove cifre su još poboljšane u narednom periodu od nekog ranijeg, sad ću vam reći, datum je februar 2024. godine. Zašto bi ovaj čovek govorio ovo? Pogledajte kako on govori o srpskoj ekonomiji i kako tumači javni dug? U procentima kako se tumači i dve godine gospodine Mali, sedimo u ovoj sali i pokušavamo da im objasnimo, ja ću evo ponovo pokušati, ako ste dužni 50 dinara, a plata vam je 100 dinara, vi ste zaduženi 50%, a ako ste dužni 60 dinara, a plata vam je, ne znam 200 dinara, vi nominalno imate veći dug, ali više i zarađujete i shvatite zašto se taj javni dug posmatra u procentima. Dakle, crtali smo vam nekoliko puta, vi i dalje ne razumete.

Na kraju kaže - odustanite od svih projekata, e pa to vam je građani poruka koju vam šalje opozicija. Ne treba vam ništa, ni putevi, ni pruge, ni zdravstvo, ni školstvo, ni plate, ni penzije, ni roditeljski dodatak, ništa vam ne treba. Ponovo da se vratimo u vreme kada je novca bilo samo za njih, isključivo za njih i jedino za njih, a vi se dragi narode snalazite kako znate i umete. Nećemo vam to dozvoliti nastavićemo da razvijamo Srbiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, ja sam isto bio, moram da priznam prilično zbunjen izlaganjem koje sam čuo. Nekoliko stvari oko kojih hoću da komentarišem. Ako gledate izveštaj Fiskalnog saveta, recimo, sam izveštaj kaže da što se Fiskalnog saveta tiče povećanje fiskalnog deficita ne ugrožava fiskalnu i makro ekonomsku stabilnost zemlje. Nakon toga pored javnih investicija, čitam izveštaj, primetno povećanje u rebalansu, imaju subvencije za poljoprivredu, socijalnu politiku, za zdravstvo. Dakle, sve ono što smo mi definisali da su prioriteti i naše ekonomske politike i ono što direktno doprinosi rastu kvaliteta života građana u Srbiji. Nekoliko stari, na koje jednostavno moram da reagujem.
Dakle, imali ste priliku da čujete oko izdvajanja u kulturu, ja bih rekao neznanje ili zna namera obzirom na to da onaj ko želi da pročita rebalans budžeta jasno vidi da su izdvajanja za kulturu sa 15,1 milijarde povećana na 15,6 milijardi dinara, pri čemu dodato na to imate 4,1 milion evra koji se nalazi kod Ministarstva za javna ulaganja i onda iz tog budžeta se izdvajaju za pet projekata koji su za kulturu važni, a to su „Gradovi u fokusu“, „Prestonica kulture Srbije“, „Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vinči“, „Konzervacija, restauracija i prezentacija nalazišta Caričin grad u opštini Lebane“ i takođe imate 350 miliona dinara za Muzej istorije Srbije koji se gradi u staroj železničkoj stanici u Beogradu.
Dakle, apsolutno je laž, ali neka bude da je i neznanje, obzirom na to da izdvajamo iz godine u godinu sve više za kulturu. Imali smo nekoliko događaja, ali niste pratili, oko izgradnje novih muzeja i u Beogradu, osim ovih koje sam pomenuo, Muzej istorije Srbije i Muzej Nikole Tesle, Prirodnjački muzej i svi ostali muzeji koji će biti završeni do tog famoznog EKSPA koji vas strašno brine.
Ono što mene posebno brine, da budem iskren, su vaši komentari koi su vezani za razliku između rasta i razvoja i vaše pitanje kako je to i kako mi definišemo rast, a kako vi definišete ili ne definišete razvoj. Voleo bih da u nekom trenutku građani Srbije ponovo pogledaju izlaganje uvaženog narodnog poslanika koji je rekao, citiram – ne znamo šta je rast, nije ni važno, ali šta je razvoj, kaže – razvoj je ono, neki pojam, koji uključuje više ljudi, a da od toga nemaju koristi samo uzak krug ljudi. Recimo, uzeo je obzir autoput. Sada, vi izgradite novi autoput, najsavremeniji autoput, povežete dva grada, tri grada, umrežite celu Srbiju, kao što radimo sa putevima i brzim saobraćajnicama i sada po izjavi jednog narodnog poslanika ispalo bi da to ljudi ne koriste, da to ne doprinosi njihovoj bezbednosti, brzini transporta robe, ljudi, svega, nego da je autoput samo za elitu i tako oni definišu razvoj. Znate zašto? Zato što polaze od sebe. Oni nikada u prethodnom periodu kada je njihov lider njihove poslaničke grupe bio na vlasti, nikada nijedan put nisu izgradili. Nikada im nije palo na pamet da izgrade neku brzu saobraćajnicu, pa da izađu ljudima u susret i kažu – da gospodo, osim što je nama bolje hoćemo da bude ljudima bolje. To nije naša politika i nemojte da polazite od sebe i da izmišljate pojam rast, razvoj kada znate da niste u pravu i kada znate da sve što gradimo i radimo korist imaju direktno građani Srbije.
Ono što je rekao poslanik Jovanov, hoćete da kažete da rast plata i penzija nije u korist najširih slojeva društva, odnosno svih građana Srbije? Pa jeste, ili samo za elitu. Da to što podižemo minimalnu zaradu u odnosu na vaše vreme, bila je 15.700 dinara, sada je 53.592 dinara, hoćete da kažete da je u vaše vreme to bila briga za građane, a u naše pak nije ili da oni nemaju koristi od tog povećanja minimalne zarade i da to nije neka definicija razvoja. Hoćete da kažete da stopa rasta BDP nije razvoj ili pak da rekordan broj radnih mesta nije razvoj ili da nove fabrike nisu razvoj ili da novi klinički centri i bolnice nisu razvoj, nove škole nisu razvoj, novi energetski objekti nisu razvoj. Najveća moguća ulaganja u oblast poljoprivrede nisu razvoj. Šta je po vama razvoj? Šta biste vi onda uradili kada biste se ponovo vratili na vlast, mogu samo da zamislim.
Drugo, ne pitajte vi ni Sinišu, ni Vučića, ni Miloša, ni nikoga od nas, samo pogledajte izveštaje kreditnih rejting agencija. Imate tri najveće na svetu, nemoguće je da smo pre dve nedelje dobili apgrejd i da smo na korak od investicionog rejtinga, nemoguće je da smo pre mesec, dva dana od druge dobili apgrejt i da smo na korak od investicionog rejtinga. Nemoguće je da imate najpozitivnije moguće izveštaje od MMF, Evropske agencija za obnovu i razvoj, svetskih banaka. Dakle, svih mogućih međunarodnih finansijskih institucija koje objektivno sagledavaju poziciju Srbije i kažu upravo suprotno od onoga što vi govorite. Dakle, stabilni smo, jaki smo, imamo jasnu strategiju šta i kako želimo da uradimo, hoćemo da investiramo više i u autoputeve, u brze saobraćajnice i u sve one projekte koji menjaju kvalitet života građana Srbije. Da završim sa tim, EKSPO, pošto kažete kako je EKSPO razvoj, pa tako što će EKSPO da dodatno zaposli građevinsku industriju, tako što će EKSPO dodatno da otvori nova radna mesta, tako što će nam dati priliku da se predstavimo u svetu, tako što će ceo taj deo Beograda sa infrastrukturom koja se gradi dodatno podstaći privatne investicije, novo zapošljavanje, promeniti imidž, učiniti našu zemlju atraktivnijom, sa reformama koje sprovodimo zajedno sa MMF učiniti našu ekonomiju atraktivnijom. To znači nova radna mesta. Hoćete da kažete da razvoj nije, što stopa nezaposlenosti mladih nikad manja, šta li je vama razvoj, ako ne sve ovo o čemu sam govorio, što je direktno u interesu građana Srbije.
Još jedna stvar za kraj, ne kažemo da je sve idealno i nije sve idealno, ali da se borimo, borimo se. Da je bolje nego što je nekada bilo, apsolutno je bolje i to je rast i razvoj Srbije koji svako primeti, samo se malo okrenite oko sebe, nemojte da živite u svom svetu i videćete i vi. Hvala puno.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Lepo je da se citiraju tuđi izveštaji, samo bi bilo dobro da se pravilno citiraju.
Sada smo čuli da nam se prigovara kako nemamo dovoljno razvijenu putnu mrežu u odnosu na zemlje srednje i zapadne Evrope, što je tačno i nemamo je dovoljno razvijenu, zato i gradimo i puteve i brze saobraćajnice, a istovremeno se traži od nas da zaustavimo projekte, izgradnje auto-puteve i brze saobraćajnice, jer kažu – nikome to ne koristi.
Mi ćemo samo ove godine, do kraja ove godine završiti preko 85 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Završićemo 54 kilometra brze saobraćajnice do Loznice, završićemo ukupno skoro 30 kilometara auto-puta između Kruševca i Vrnjačke Banje, znači 19,9 kilometara do Trstenika i dodatnih 9,9 kilometara do Vrnjačke Banje. Završićemo 5,8 kilometara do Valjeva, to već u oktobru. Završićemo obilaznicu oko Gornjeg Milanovca 9,5 kilometara u narednih 10 dana. Završićemo kompletnu trasu do Požege, sada tu nemamo Munjino Brdo, biće pušteno do 1. juna. Završićemo preko 30 kilometara, spojićemo Požarevac sa auto-putem Beograd – Niš. Završićemo do septembra sledeće godine, pre roka kompletan Dunavski koridor i onda se kaže to nikome ne koristi. Hajde da pitamo građane Trstenika i Vrnjačke Banje, građane Požarevca, građanke i građane Loznice, da li im ti putevi koriste ili ne koriste? Hoće li da se voze tim putevima ili neće? To je stvarno neverovatna zamena teza. Nikome ne koristi, ako ih gradi neko drugi. Pošto mi nismo znali da izgradimo, onda bi koristilo samo mi to nismo znali da radimo.
Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za ovu godinu iznosi 273,7 milijardi, inače 2,3 milijarde evra, 81% budžeta su projekti, kapeks. Znate, koliko je iznosio budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2012. godine? Dvadeset osam i po milijardi ili 205 miliona evra, 10 puta je veći sada, 10 puta i to su investicije.
Kaže se, da većina građanki i građana nema dobar put. Tako je, tu se misli na atarske puteve i na lokalne puteve. Pa, mi smo prošle godine uradili skoro 700 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Predsednik Vučić je najavio da ćemo sledeće godine investirati 250 miliona evra u lokalne puteve. Za 250 miliona evra može da se uradi 4000 kilometara lokalnih puteva. Ipak, biće potrebno da se uradi i one tamo godine, taj projekat traje četiri do pet godina i tako se podiže kvalitet života ljudi.
Prema tome, tačno je da zaostajemo za zapadnim i centralnim zemljama Evrope, ali ako budemo slušali predloge da se prekinu svi projekti infrastrukture, onda ih zaista nećemo nikada dostići.
Takođe, netačno je da izgradnja javne infrastrukture ne znači razvoj Srbije, gde god se izgradi put, gde god se izgradi brza pruga ili obična, rekonstruiše obična pruga, tu dolaze investicije. Nove investicije znači nova radna mesta. Nova radna mesta znače razvoj turizma, razvoj lokalnog biznisa i tako se Srbija razvija. Uzmite primer Sava centra, to je privatna investicija, svi su nas iz opozicije napadali kada smo na tenderu prodali Sava centar, na tenderu na koji je svako mogao da se javi, 120 miliona evra je investirano u taj Sava centar, danas nemate mesta u hotelima u Beogradu, zato što je to kapacitet da imate šest do sedam hiljada ljudi, kongresnog turizma. To znači razvoj. Znači, kada negde izgradimo put, to znači da se tamo gradi fabrika.
Prema tome, hajde da ne budemo licemerni i dvolični, hajmo da verujemo da je dobro da se Srbija razvija. Hajde da verujemo da je dobro da se izgradi auto-put bez obzira ko ga gradi, jer svako je imao priliku da ga gradi i to onda znači razvoj.
Na kraju, hoću da kažem, i mislim da je to najvažnije, uvek je dobro kada se nešto novo izgradi, makar bilo gore od onoga što nikada nije izgrađeno. To nas je odavno naučio Duško Radović, a to vidim da u ovoj Skupštini mnogi još nisu naučili.

Hvala vam.
Određujem sada vreme za pauzu od šezdeset minuta, onda nakon toga reč ima ministar Dejan Ristić. Ministre izvinite, sačekaćete posle pauze. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima ministar Dejan Ristić.
Izvolite.