Hvala, koleginice Aleksić.
Reč ima kolega Dragan Stanojević, nije u sali koliko ja vidim.
Dajem reč koleginici Sanji Jefić Branković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predsedniče Vlade, ministri i koleginice i kolege, mi danas i tokom jučerašnjeg dana govorimo o Predlogu rebalansa budžeta i četiri prateća finansijska zakona i danas ću pokušati da u okviru vremena koje dozvoljava moja poslanička grupa obrazložim koji su to razlozi zbog kojih će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati ovaj Predlog rebalansa budžeta.

Za početak to smo u nekoliko puta mogli da čujemo danas i juče, rebalansom budžeta za 2024. godinu predviđeno je, odnosno planirano je povećanje prihoda za iznos od 132 i po milijarde dinara, što je za 6,5% više u odnosu na ona sredstva koja su planirana od prihoda u inicijalnom budžetu.

Ono što je sada važno u ovom trenutku jeste da je neophodno da taj novac rasporedimo na odgovarajući način, odnosno da ga rasporedimo tako da pokaže najbolje moguće efekte u onim aspektima odnosno oblastima koje su obuhvaćene ovim rebalansom budžeta. To nije nimalo lak zadatak, on zahteva i jednu ozbiljnu analizu koje su to oblasti u koje treba u ovom trenutku uložiti neka dodatna sredstva kako bi pokazali neke efekte u nekom budućem periodu i zahteva zaista jedno veliko poznavanje samog sistema upravljanja javnim finansijama. Mislim da je ovim Predlogom rebalansa budžeta upravo to i učinjeno.

A, zašto to kažem? Zato što je veliki iznos izdvojen pre svega za oblast kapitalnih investicija, zatim saobraćajnica, sa druge strane veliki je iznos izdvojen i za zdravstvo, za obrazovanje, za socijalnu zaštitu, pa je tako recimo rebalansom predviđeno dodatnih 18 milijardi dinara za poljoprivredu čime će budžet, mislim da neko to već pomenuo, čime će budžet tog sektora dostići i 7,3% od ukupnog budžeta Republike Srbije.

Zatim rebalansom je dalje predviđeno povećanje u oblasti socijalne zaštite za iznos od 25,6 milijardi, pre svega sa ciljem promovisanja, ali i nastavka neke pozitivne politike pronatalitetne politike naše zemlje. Mi kao Socijaldemokratska partija Srbije u potpunosti podržavamo jednu ovakvu nameru da se porodicama sa decom pomogne u onoj meri ukoliko to, odnosno u onoj meri koliko naš budžet i naše finansije u ovom trenutku dozvoljavaju, naravno sve u skladu sa prioritetima.

Dalje, ovim budžetom, odnosno Predlogom rebalansa budžeta predviđena su i dodatna izdvajanja za obrazovanje. O obrazovanju se dosta govori ne samo kada se donose posebni zakoni koji su stručno vezani samo za obrazovanje već i u nekom svakodnevnom životu. Osećamo potrebu da se obrazovanje na svaki mogući način unapredi. To isto važi i za zdravstvo za koje ovim je rebalansom izdvojeno oko 28 milijardi dinara više.

Možda bih od svih ovih izdvajanja koja sam pomenula izdvojila ona koja podrazumevaju najveći novčani iznos od 111 milijardi dinara, a predviđena su za kapitalne projekte, za kapitalne investicije i projekte. Tu se pomenuo Ekspo 2027, zatim brza saobraćajnica, upravljanje otpadnim vodama, a za mene možda najznačajniji jeste izgradnja i rekonstrukcija prateće infrastrukture na aerodromu Konstantin Veliki u Nišu za šta je planirano dodatnih dve i po milijarde dinara.

U ovom trenutku mogu da kažem, pošto dolazim iz Niša da je u Nišu urađena nova terminalna zgrada i da je prateća infrastruktura u potpunosti završena. Ne znam da li je neko od vas imao prilike da putuje sa aerodroma u Nišu pre nego što je nova terminalna zgrada izgrađena. Ukoliko jeste onda savršeno razume kakav je to značaj ne samo za grad Niš već i za građane, ali i sve one ljude koji iz privatnih ili poslovnih razloga gravitiraju ka jugu Srbiji i u kojoj meri je ovaj aerodrom za njih predstavlja, kako da kažem, jedan veliki skok van juga Srbije. Nišlije pre nekoliko godina nisu ni mogle da zamisle da će putovati iz svog grada. Mislim da je ulaganje u aerodrom Konstantin Veliki i te kako dobra stvar i da će ona pokazati svoje efekte u nekom narednom periodu.

Zašto to kažem? Pa, primera radi, od početka ove godine Niš je posetilo do danas, Niš je posetilo oko sto hiljada turista što je oko 23% više u odnosu na period od pre 2020. godine, pri čemu je takođe jedan od važnih podataka i taj da je od tih sto hiljada turista čak 77% stranih turista. To znači ukoliko budemo imali povećani broj polazaka sa niškog aerodroma da ćemo imati i povećani devizni priliv, ali da će to generalno uticati i na turistički potencijal grada Niša.

Moram da kažem, bilo bi nepravedno da to ne učinim, da niški aerodrom u ovom trenutku ima mali broj polazaka, odnosno mali je broj destinacija na koje možete odleteti iz Niša i to jeste tačno. Sa druge strane, tačno je da i mali broj kompanija, avio kompanija leti iz Niša i to su uglavnom loukost kompanije, ali je isto tako tačno da Nišlije zaista vole da lete iz svog grada i da će ovakva ulaganja zaista strateški jednog dana doprineti većoj atraktivnosti samog aerodroma i da će kao takve privući strane avio kompanije, što će naravno biti omogućeno kada se završi planirana infrastruktura oko aerodroma, kako bi se omogućilo da ona bude privlačna svim onim kompanijama koje planiraju svoje letove iz ovog grada.

Kao socijaldemokrata želim da kažem i da pohvalim pre svega neki pozitivni trend koji se oseća u odlukama Vlade, a odnosi se na povećanje minimalne zarade koja je sada u ovom trenutku iznosi 50 hiljada i prilično je izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom. Nadam se u ime SDPS da će se ovaj pozitivni trend nastaviti, jer od njega u velikoj meri zavisi i životni standard građana, ali i to kakav će kvalitet života moći da priušte u sopstvenoj zemlji. Socijaldemokratska partija Srbije uvek insistira na tome da je uvek pojedinac na prvom mestu i da mu treba omogućiti da pošteno radi i zarađuje i da zaštiti i sebe i svoju porodicu. Mislim da sa jednim ovakvim pozitivnim trendom i nastojanjem Vlade Srbije tako nešto i ostvaruje.

Na kraju samo bih rekla da iznoseći zaključke jednog ovakvog predloženog rebalansa budžeta, mi smo uvereni da će on dati pozitivne efekte, da će se odraziti na privredni rast i razvoj naše zemlje, ukoliko usvojimo, a nadam se da hoćemo ovaj Predlog rebalansa budžeta iz tog razloga naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Nebojša Novaković. Izvolite.

Hvala lepo.

Mislim da nema potrebe, barem što se mene tiče za preteranom fascinacijom nacionalnim stadionom, mislim da je to čisto rasipanje i da to ovoj državi nije potrebno. Mislim da je takođe EKSPO oko koga se temelji sad čitava ekonomija naredne tri godine, veliki generator rashoda, ali nismo uspeli da shvatimo kako će doći do generisanja prihoda. Dakle, mislim da smo od toga daleko, ako se to uopšte i desi.

A što se tiče aviona, odnosno „Rafala“, premijer je juče objasnio da je to i geopolitička odluka, ja se nadam da je to omaška u reči koju je upotrebio. To može biti zapravo investicija u odbranu. To može biti strateška investicija, geopolitička možda, ali to bi trebalo da kažemo mi opozicionari. Pa, kažemo, evo sada vaša vlada kupuje avione od Makrona da bi dobila od njega podršku, pa će helikoptere od Rusa, pa će PVO sisteme od Kineza.

Nema veze kako to uopšte nije kompatibilno, evo tu je i bivši ministar vojske gospodin Vulin, ali to bi nekako mi kao opozicija trebali da vas optužimo pa da kažemo da je to geopolitički. Ali, hajte mislim da će biti prilike da se to objasni da ni ja ne idem preterano napred.

Dobro je da je tu i ministarka prosvete, juče je bilo govora o prosvetarima, nije bilo govora o kulturnim radnicima, ja ću nešto i tome. Gospođo ministarka, nije ovo sad lično obraćanje, ali prilika da i vi odgovorite, ovo je taj famozni dopis iz vašeg Ministarstva. U medijima to postoji već nekoliko dana kao tema, hajte objasnite o čemu se radi, da li je autentičan, da li postoji? Ako postoji šta znači ova rečenica. Takođe, direktori škola se obavezuju da uvek vode evidenciju nastavnicima koji su obustavili rad, to su sindikalna prava, štrajkačka prava, ne bi valjda trebalo zbog toga neko da završi na nekoj listi za odmazdu itd.

Takođe, vi kao ministarka treba snažno da se borite da prosvetni radnici što pre prestignu taj prosek plata u ovoj zemlji. Oni bi trebali da budu stub ovog društva, oni, kulturni radnici, itd. Nije mi baš jasno do kraja koncepcija da je porodica kao takva stub društva, valjda pre porodice ide građanin, a kada je taj građanin nastavnik onda je obaveza veća, pa vas molim hajte malo intervenišite na izjave tipa koje stižu sa vrha države da oni rade 18 do 20 sati nedeljno. Nije tačno. Rade punih 40 sati, a ta izjava značajno omalovažava njihov rad, skoro kao i da ne treba.

Gospođo Stamenkovski, imam problem sa tim konceptom demografske obnove, nacionalnog preporoda, porodice kao centra društva. Znate, da pre porodice ide pojedinac, pre kolektiva ide građanin. Nismo mi kao društvo jaki u odnosu na to koliko nas ima, nego smo jaki u odnosu na to kakvi smo, kakvi smo mi kojih ima toliko koliko ima i oko toga treba praviti društveni ambijent, a ne oko porodice. Ja razumem da je vaša priča prijemčivija biračima nego ova moja, ali vi ste sada vlast, pa objasnite to što ste vi juče pričali ceo dan, to je priča dok ste sedeli tamo i bili opozicija i skupljali nacionalne glasove.

Ono što takođe imam vama da kažem mi smo ovde zbog sličnih stavova već imali određena neslaganja. Gospodin Martinović je ovde prebrojavao ko nema porodicu, ko nema decu, pa smo ga izbacili iz ove sale.

Takođe je, vi niste zapravo ni autentični sa tom političkom idejom, vi ste nasledili te političke ideje. Gospodin Vučić je prvi govorio o primanjima i ciframa koje ste vi juče ceo dan ponavljali. Gospodin Vučević u svom ekspozeu takođe je govorio na sličan način o porodici kada je rekao da je majka simbol obnove rađanja i pobede. Dakle, to nije vaša politika koja je nova, vi ste je nasledili, pa vas je sada u tom resornom Ministarstvu zapravo samo zapalo da je sprovodite.

Za vas gospodine Mali, samo jedno pitanje, trebali ste biti na sednici Republičkog socijalnog ekonomskog saveta, gde se raspravljalo o materijalnom položaju zaposlenih u ustanovama kulture, povećanju plata 13%, nije teško pitanje, hajde da vidimo šta će sa tim biti i kada planirate o tome da se posvetite.

Pitanje, možda još, za gospodina Vučevića, da li cela Vlada sa vama na čelu stoji iza gospodina Momirovića da kupovina po najnižoj ceni nije odraz siromaštva već odgovornosti države.

Ja mislim da je odgovornost države ne gurati građane u siromaštvo, pa im onda poturati hranu najnižeg kvaliteta. Tako da, hajde da imamo neke ove stvari u vidu, da umesto vekovnih ognjišta, umesto svijanja gnezda i sličnih arhaičnih izraza koje koristi ministarka, osvestimo pojmove kao što su građanka i građanin, plata za život, pravo na stanovanje i dostojanstvo. Hvala.

Hvala. Reč ima ministarka Slavica Đukić Dejanović, izvolite.

Poštovani poslaniče, zahvaljujem što ste mi dali priliku da vam se obratim i da sve nas podsetim da je obrazovanje zaista segment oko koga imamo najmanje mimoilaženja u vezi sa stavom koji kao država treba imati prema zaposlenima u prosveti. Nema dileme da prosvetni radnici kroz duži vremenski period, decenijama nisu bili adekvatno nagrađivani i da je ovo Vlada koja je zaista rešila da popravi materijalni status prosvetnim radnicima, na način da je u prošloj kalendarskoj godini 2023. za 31 posto povećana plata svima u prosveti.
Tačno je da je napravljen dogovor između Vlade i reprezentativnih sindikata, da će se na poboljšanje materijalnog položaj, ali ne samo na ovom segmentu, nego uopšte na statusu prosvetnih radnika i uposlenih u prosveti i te kako ozbiljno raditi u narednom periodu.
Kao što znate pregovori između reprezentativnih sindikata i Vlade Republike Srbije, a na moje veliko zadovoljstvo, čitava Vlada učestvuje u tome, ovo je pitanje čitave Vlade, ne samo premijera, ne samo ministra finansija, ne samo Ministarstva prosvete, nego čitave Vlade, stava smo da maksimum koji se može dati u smislu povećanja plate prosvetnim radnicima, treba da se dogodi, kada, u januaru 2025. godine.
Dvocifreno povećanje plata će biti isključivo za prosvetne radnike, i biće za 50 posto veće od svih ostalih povećanja, a u javnom sektoru će povećanje biti 8 posto. Mi sada znamo da je to sada 12 posto za prosvetne radnike i to za sve nivoe obrazovanja, i predškolsko i osnovno školstvo i srednje školsko i visoko obrazovanje.
Sa reprezentativnim sindikatima, naravno razgovaramo i oni očekuju da plata najniža plata u prosveti se izjednači sa prosečnom platom u javnom sektoru. Mi ćemo sa ovim povećanjem dostići 0,94 posto od onoga čemu svi težimo, a čitava 2025. godina će biti godina u kojoj ćemo raditi na iznalaženju mogućnosti, da se i dogodi to što je naš zajednički cilj, i reprezentativnih sindikata i naš. Da li smo mi zadovoljni, a posebno da li su sindikati zadovoljni, nisu.
Uobičajen način za izražavanje nezadovoljstva svih sindikata, pa i sindikata u prosveti jeste štrajk.
Štrajk je zakonom definisan i mi ga nismo imali, obustava rada nije štrajk. Ne predviđa Zakon mogućnost a u ovom parlamentu je donet taj zakon, potpune obustave rada.
Prema tome, ja nisam imala nikakvo obraćanje za direktore u slučaju štrajka, jer ga nije bilo, dakle 34 posto škola nije učestvovalo u radu, u danu kada su odlučili neki sindikati da dođe do obustave. Direktori su bili u obavezi da znaju koji broj ljudi neće doći, kako bi organizovali proces rada za decu koja su došla u školu i kako bi organizovala proces vaspitno obrazovnih poruka, koji ne smeju izostati ni po našem zakonu, a u krajnjem slučaju ni uvažavanju onoga što vi radite vi u ovim poslaničkim grupama i ja sam bila u obavezi kao ministar da podsetim direktore na obavezu da imaju jasan uvid koji broj nastavnika im dolazi, kako će se organizovati ona deca za škole u kojima izvestan broj nastavnika neće doći. Nikakvi spiskovi nisu dostavljani, niti Vlade Republike Srbije i vaše insinuacije koje me nimalo ne čude, koje liče na one ranije, mene nisu iznenadile.
Ja pozivam sve vas, pozivam ovom prilikom i sindikate za slučaj da se opredele da neka svoja nezadovoljstva, rešavaju i putem štrajka, da se drže Zakona o štrajku.

Zahvaljujem.
Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.

Hvala predsedavajuća.
Uvaženi narodni poslaniče, ja dugujem vama danas veliku zahvalnost, jer ste u plenumu priznali da postoji kontiniuitet mojih ideja kada sam bila opozicija i danas kada sam deo Vlade Republike Srbije. Ne bi bilo dobro da je drugačije, složićemo se. I ne bi bilo dobro ono što sam tada mislila o porodici i demografskoj obnovi, danas ne mislim. Mislim apsolutno isto. Demografska obnova jeste najvažniji nacionalni zadatak, ne samo našeg naroda, već i svih onih koji nastanjuju evropski kontinent. To je imperativ našeg opstanka.
Takođe, dugujem zahvalnost na tome što ste u potpunosti demaskirali vaše stavove o porodici kao nukleusu društva i namerno koristim tu sintagmu kada govorim o porodici, jer se taj opis nalazi u gotovo svim aktima UN i svim drugim međunarodnim aktima koji govore o porodici.
Dakle, ne kažu da je pojedinac nukleus društva, nego da je upravo porodica zajednica u kojoj se pojedinac ostvaruje. On u njoj dobija potpuni smisao. Na kraju krajeva, svi mi kao pojedinci smo potekli iz barem kakvog-takvog oblika porodice ili čak kada imamo decu bez roditeljskog staranja mi se trudimo da različitim zakonskim regulativama pronađemo model koji će barem podsećati na porodicu kako bi dete moglo da odraste u onim uslovima u kojima se odrasta u porodici.
Nema dileme da porodica kao takva nema alternativu i da je ona kao takva najidealniji oblik društvene zajednice i zajednice pojedinaca u kojoj pojedinac ima najbolju priliku da odrasta, da se vaspitava, da raste, da stiče određene karakteristike, poglede na svet i stavove.
Juče uopšte nisam govorila o brojkama sve dok jedna od narodnih poslanika nije na tome insistirala, pa sam samo napravila kratku genezu na koji način je rastao roditeljski dodatak u deceniji iza nas ne zato što smatram da brojke nisu važne, one svakako jesu i one jesu predmet zakonskih izmena, ali one nisu presudni momenat za rađanje dece, niti mi kao članovi Vlade ističemo brojke kao jedini osnov i motiv da nas u Srbiji ima i bude.
Kažete da ono što sam iznela nije novo u odnosu na stavove predsednika Vlade i predsednika Republike. Ja bih se zaista zabrinula da je drugačije, da ja imam određene stavove suprotne predsedniku države i predsedniku Vlade.
Ovo je Vlada nacionalne konsolidacije, a ne raštimovani orkestar u kojem svako ima drugačije stavove u pogledu na najvažnija državna i nacionalna pitanja.
Mi se možemo razmimoići u određenim diskusijama i otvoriti dijalog po nekim drugim temama, ali kada govorimo o najvažnijim državnim i nacionalnim interesima, da nemamo iste poglede na ovo pitanje, sasvim sigurno niti bi ja bila član ove Vlade, niti bi ova Vlada mogla da krene putem demografske obnove.
Kažete, smetaju vam izrazi kao što su porodični dom ili porodično gnezdo, tretirate ih kao arhaične. Nisam sigurna da treba da vam se izvinjavam zbog toga što govorim lepim srpskim jezikom i što, čini mi se, na prigodan način govorim o porodici.
Porodica za mene nije građansko partnerstvo i porodica za mene nije zakonska forma. O porodici, koliko god se trudila da lepo govorim, ne mogu da opišem njenu suštinu, smisao i značaj.
Sasvim ste dobro primetili da to što danas činim nije ništa novo i uopšte ne pretendujem da porodicu ja nametnem kao temu. Ona, Bogu hvala, je civilizacijska tekovina. Od kako postoji čovečanstvo postoji porodična zajednica. U biti našeg naroda, u vekovnoj tradiciji našeg naroda i svih naroda na ovim prostorima postoji porodica i tradicija porodičnih vrednosti.
Verujem da je ono što je vas juče uznemirilo upravo to pravljenje razlike između te ideologije koju vi kandidujete, koja se okuplja oko pojedinca, gde je pojedinac mali Bog koji zbog svog komfora i egoističkih pobuda treba da zanemari kolektivne i opšte interese, ali ta ideologija nagriza već evropska društva. Ta ideologija je propala. To je ideologija smrti. To je ideologija koja ne ide u prilog životu i rađanju. Ta ideologija je sada dovela evropska društva do toga da postavljaju pitanje gde su to zakazali i šta su to propustili da urade, s obzirom da su u pitanju zemlje od velikog životnog standarda koje se takođe suočavaju sa velikim demografskim izazovima.
Dakle, oni su novac obezbedili, ali nisu obezbedili vrednosni okvir za podsticaj porodici, jer su umesto života slavili novac, jer su umesto porodice slavili komfor, jer su umesto zajednice slavili egoizam i zato je jučerašnja poruka UN, koju je predsednik izneo, nešto što ja apsolutno podržavam. Srbija je moderna zemlja, ali neće žrtvovati svoje tradicionalne vrednosti.
To je politika Vlade Republike Srbije koja je apsolutno utemeljena stavovima većinskog srpskog društva. Ogromna većina građana Srbije, bez obzira na to koju političku stranku podržava na izborima, saglasna je sa tim da iz porodice mi crpimo našu snagu.
Niste me ubedili kada ste rekli da je porodica nešto što ne treba da tretiramo kao temelj, jer koliko god da se trudili da pronađemo možda neki drugi model, iskustvo nas uči da je porodica ta koja garantuje opstanak jedne nacije i da je zdrava nacija zdrava ukoliko je porodica zdrava i svi naši odnosi se determinišu na osnovu onoga što smo iz kuće poneli.
Kada izađete na ulicu vidi se šta ste iz kuće doneli, da li domaće vaspitanje ili nešto drugo.
Takođe, iskoristiću danas ovu priliku da se osvrnem na nekoliko neistina sa kojima sam jutros bila suočena ovde u plenumu.
Naime, nikada nisam bežala od odgovora, naročito ne na ona pitanja koja mogu imati utisak neugodnih. Jedan od narodnih poslanika iz redova opozicije, tačnije, u pitanju je gospođa narodni poslanik je postavila pitanje i iznela niz zlonamernih i neistinitih optužbi na račun Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, ali na moj račun lično.
Gospođa narodni poslanik je pokazala elementarno neznanje o temi o kojoj govori izjavom da socijalni radnici treba da pripremaju hranitelje da postanu roditelji, odnosno usvojitelji.
Svako ko je iole upoznat sa sistemom socijalne zaštite zna da obaveze hranitelja nisu da postani roditelji ili usvojitelji. Hranitelji pripremaju decu koja se nalaze u njihovim domovima da steknu svoju porodicu buduću ili da po punoletstvu nastave samostalan život. Dakle, pripremaju ih za život koji ih čeka, a nikako da socijalni radnici pripremaju hranitelje da postanu usvojitelji. Dakle, to nigde ne piše u zakonu i ja bih vas stvarno zamolila da na to obratite pažnju, čisto da ne bismo dezavuisali javnost.
Hraniteljstvo je humana tradicija koja u našem društvu postoji gotovo čitav jedan vek. Godine 2004. je izvršena reforma hraniteljstva i hranitelji su dobili zdravstveno osiguranje. Hranitelji primaju naknadu za rad, a deca u tim porodicama primaju naknadu za izdržavanje.
U 2012. godini naknada za hranitelje iznosila je 13.506 dinara, a naknada za dete 23.803 dinara. U avgustu 2024. godine, dakle, 12 godina kasnije, naknada za hranitelje iznosi 31.136 dinara, a naknada za izdržavanje deteta 46.476 dinara. Ovo su, naravno, neto iznosi na koje se pride dodaju i doprinosi.
Nije tu čini mi se gospođa narodni poslanik koja je o tome jutros govorila, ali verujem da ćete joj preneti. Hraniteljstvo je privremena mera i, nasuprot onome što ste rekli, hranitelji su ti koji, kao što sam maločas navela, pripremaju dete za proces usvojenja, povratka u primarnu porodicu ili za samostalni život.
Hranitelji, naravno, imaju prava da se prijave kao potencijalni usvojitelji deteta koje se nalazi u njihovom domu podjednako kao i svi drugi građani i kada centar za socijalni rad donese odluku o podobnosti deteta za usvojenje, on prvo obavesti hraniteljsku porodicu u kojoj se dete nalazi, da im mogućnost da se izjasne da li oni žele da usvoje dete. Ukoliko ne žele, postupak se dalje nastavlja i sasvim sigurno kontaktiraju oni koji su već u registru usvojitelja i koji su kao takvi prošli obuku.
Svako suprotno činjenje predstavljalo bi nepravdu ka usvojiteljima koji i onako dugo već u registru čekaju zbog specifičnih okolnosti o kojima odgovornost mi nalaže, a i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ne želim da govorim.
U konkretnom slučaju koji ste danas izneli, a koji je bio aktivan pre mog preuzimanja resora, iako je tamo navedeno da se konkretna porodica žalila direktno meni što nije slučaj jer nisam tada upravljala ministarstvom, u konkretnoj situaciji ispoštovani svi zakonski standardi o čemu se oglasio i Zaštitnik građana kao posebna institucija, koji je konstatovao da u ovom slučaju nije bilo nikakvih nepravilnosti.
Pored neznanja koje gospođa narodni poslanik iznela, što naravno, neznanje nije greh, ali u svakom slučaju trebalo bi da poradi na tome ukoliko već govori na tu temu, pokazala je zluradost, zato što je iznela optužbu, ja sam stvarno slušala razne optužbe na svoj račun, ali ovo je možda u redu najsimpatičnijih.
Naime, rekla je da sam tražila od hraniteljske porodice da mi pokloni štene šarplaninca, verovatno kao neki mito, verovatno ja trgujem decom, pa tražim da mi zauzvrat poklone štene, ali nema veze. Da ne bih j a to demantovala pročitaću vam poruku koja mi je danas stigla od gospodina koji se javio jer je bio pomenut u diskusiji i čije je interese, tobože, uvažena gospođa narodni poslanik štitila. Naime, „Poštovana ministarka ja sam Sreten Kojić iz Jadranske Lešnice. Gledali smo prenos Skupštine na televiziji. Moja supruga i ja smo jako uznemireni zbog vas jer vi niste krivi zbog našeg slučaja. Pozivam vas da posetite našu porodicu jer nam je ostala neostvarena želja da vam poklonimo štene šarplaninca. Čestitam vam na Zakonu o porodici. Pozdrav iz Jadra.“
Toliko o tome. Da dalje ne bih insistirala na tim banalnostima jer je u pitanju jako osetljiva tema. Mi govorimo o deci bez roditeljskog staranja. Nemojte se igrati sa tim. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju se nalazi u Palati Srbije, istočno krilo. Ako vas bilo šta interesuje o pojedinostima ovog konkretnog slučaja, ako želite da se uverite da li su ispoštovani svi zakonski standardi, nemojte koristiti plenum kao poprište, da ovde zloupotrebljavate životne sudbine, već dovoljno teške dece bez roditeljskog stara među kojima se najčešće nalaze deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Ja vas molim da to ne činite iz poštovanja prema sudbinama te dece. Zaista to nije korektno.
Svakog radnog dana od 7,30 do 15,30, vrlo često i nakon toga vrata Ministarstva za brigu o porodici otvorena su za sve vas sa obe strane, da dođete, da se informišete. Mi ćemo vas sačekati. Dobro ste došli, ali nemojte molim vas da politizujete pitanje dece i pitanje porodice i pitanje njihovih života.
Na kraju još jednom da zaključim – porodica je bila, jeste i ostaće temelj našeg društva, temelj iz koga gradimo našu kuću, koju ne želim da bilo ko sruši. Hvala vam.

Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je rešenje RIK o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu rešenja RIK i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članovima 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Mirzi Hajdinoviću.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima potpredsednica Skupštine Srbije Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana potpredsednice, predsedniče, potpredsednici, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici.

U prethodnih šest godina od kada se primenjuje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, on se menjao sedam puta. Pet puta je Ustavni sud Srbije postupao po inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona. Da odmah naglasim da će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara i osmi put podržati ove izmene i dopune zakona koji se nalaze pred nama, najviše zbog toga što smo u protekle tri decenije, pošto je ove godine ravno 30 godina kako postoji SVM, uvek smatrali i uvek se ponašali, uvek naglašavali da je stub naše politike porodica i deca.

Ono što je za nas izuzetno značajno, da se na svim nivoima borimo protiv, kako kažemo, bele kuge, dakle, na nacionalnom nivou izmenama zakona, odnosno određivanjem u zakonu iznosa i svega ostalog, uslova, značajno je da je dozvoljeno da AP Vojvodina, a i jedinice lokalne samouprave na svojim nivoima donesu neka veća prava ili dodatno pripomognu tome da nas ima više, svih nas.

Kada pogledamo jedinice lokalne samouprave, jednostavno je vidljivo iz statističkih podataka da upravo raste natalitet onim jedinicama lokalnih samouprava gde se ne baziramo samo za finansijska davanja, već je bitno i šta ćemo raditi posle, da li će se plaćati vrtić, naknade koje nisu samo finansijske prirode. Zbog toga smatram, eto, kao neko ko dolazi iz Zrenjanina, da naglasim da je bitno da u gradu Zrenjaninu nemamo liste čekanja za vrtiće, da su se sada proširili i uključili i mesne samouprave, mesne zajednice i sela, da i tu u vrtiće primaju decu od tri godine pa nadalje. Mislim da treba da se razmišlja u tom pravcu. Zbog toga je značajno i to što je rađeno i za vreme nekadašnje ministarke Slavice Đukić Dejanović, da lokalne samouprave same na osnovu projekata koje obezbeđuje ministarstvo, imaju još nekih dodatnih pomoći.

Ali, pošto je vreme kratko, moram da naglasim ono što je značajno, mi svakako podržavamo i to što predsednik Republike, a i ne ulazim u to da li ministar ili ministarka zadužena za populacionu politiku i brigu o porodici i demografiju radi na ovom polju. Moram da naglasim da je za nas značajna saradnja sa Mađarskom, da je vidljivo da se preuzimaju određeni modeli Mađarske. Mađarska je poznata po tome.

Pošto je ovde i predsednik Vlade, da naglasim da je značajno da u potpisanom koalicionom sporazumu SVM i SNS, koji je najnoviji i najsvežiji potpisan 13. septembra, tačno se jedan deo odnosi na to da mi podržavamo menjanje metodologije i kriterijuma kako bi i dečiji dodatak postao dostupniji za sve. Zbog toga je značajno da ovaj zakon i to dozvoljava. Dakle, manje dokumentacije je neophodno da bi se došlo do dečijeg dodatka. Sve ono što ovde, dakle, i uslovi kako da se obezbedi da država još i finansira one vrtiće za decu kako sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, koje, recimo, jedinice lokalnih samouprava ne.

Razmišljalo se o široj slici. Iznosi su, naravno, veliki. Svakako podržavamo to da smo mi prvi sada u regionu po ovim novim iznosima, ali još jednom naglašavam, novac je bitan. Nije jedini presuđujući faktor zašto se ljudi određuju za više dece. Potrebno je razmišljati i na dalje šta posle, obezbeđivati celodnevnu nastavu u školama itd. Kažem, mogli bi da pričamo još mnogo o tome.

Jedna zanimljivost, možda da se razmisli o tome. Kada pričamo o Mađarskoj, Mađarska je pre nekoliko godina dozvolila da bake i deke idu na porodiljsko odsustvo ili da oni koji još rade, ipak oni budu sa svojim unučićima, jer neke statistike pokazuju da bi se mladi ljudi aktivni, koji rade, možda lakše odlučivali za više dece kada bi se više uključivale bake i deke. Zahvaljujem na pažnji.