Povreda Poslovnika, kolega Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, povredili ste član 107. i član 27. Onog trenutka kada je ovde izrečena ovako brutalna uvreda, pogotovo od nekog ko iz njegove biografije je pokazao da posle uvreda i dobijanja narandžaste boje u licu kreće i sa fizičkom agresijom, bili ste dužni da ga prekinete.

Nedopustivo je da neko ko se brine da li Poslovnik treba menjati na onakav način kako je on predložio, on postavlja pitanje, da li je neko normalan ili nije normalan, jer samo neko nenormalan je mogao da u zemlji Srbiji, napravi takav haos uvodeći rijaliti na mala vrata, uvodeći ga kroz Pionirski park, kradući besomučno na mostu na Adi, za sve pare koje je pokrao na mostu na Adi mogao je popločati celu reku Savu, a ne samo taj jedan most. Takav čovek ovde ne može da bude pušten nekontrolisano da vređa ni poslanike, ni ministre jer je to uvreda za ovaj dom, jednostavno morate da reagujete blagovremeno. Hvala.

Hvala vam.
Taman sam pomislila, malo me je bilo stid, moram da priznam, vi ste vrhunski pravnik, kada se pozovete na ovako dva važna člana, a ja shvatim da ste vi delimično u pravu, bude me sramota, ali pošto ste u nastavku i vi pomalo replicirali, onda ćemo i kod vas primeniti član 103. Ovo nije bila primena Poslovnika. Hvala vam.
Ministar Vulin, još jednom pravo na repliku. Izvolite.

Hvala vam lepo.
Znate kako, 1998. godine ja sam napustio aktivno bavljenje politikom i tada je moralo da se nalazi načina da se radi, ja nisam imao nikakvu mogućnost da moja kompanija odjedanput postane povlašćena i da budem gospodar marketinškog programa RTS-a, recimo i da zaradim više stotina miliona. Moralo je da se radi, a to znači da je moralo da se zarađuje svaki dan za svoj hleb, a u Kragujevcu je samo da znate, bila mogućnost da stepenujete ispite sa novosadskog pravnog, a moj prosek je 9,90 na novosadskom pravnom. Pitajte, Marijanu Pajvančić, koja mi je dala deset iz Ustavnog prava.
Dakle, ja sam svoju diplomu stepenovao, položio još nekoliko ispita koji su bili različiti, meni je to bilo dovoljno da mogu da živim i radim, odakle da živim od svog rad i svog znanja. Skromno, koliko sam mogao, možda sam mogao i više da sam bio vredniji, nisam, ali vam ponavljam. Novosadski pravni, 9,90. Nisam siguran da baš mnogi mogu da se pohvale takvim rezultatima.
E, sad ima tu još jedna bitna stvar. Bitna je stvar da sam ja otišao 1998. godine kada smo bili na apsolutnoj vlasti zbog svojih političkih uverenja, a vratio sam se u politiku posle 5. oktobra kada sam video kakav je ološ došao na vlast, zato što smatram da niko nema pravo da dopusti da ova Skupština gori još jednom, zato ću se boriti i dati sve od sebe da se tako nešto nikada više ne ponovi. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Nastavljamo po redosledu prijavljenih govornika.
Reč ima, Dragan Jovanović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodo ministri, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, evo, već danima slušamo ovde govore poslanika različite diskvalifikacije od strane poslanika opozicije a jedan mi je posebno zaparao uši, poštovane koleginice i kolege na koju moram da se osvrnem, a to je rečju jedne koleginice od juče koja je rekla da sa ove strane Save gde sede poslanici vladajuće koalicije sede ljudi za koje niko nikada nije glasao, koji nikada svojim imenom ne mogu da se kandiduju.

Samo bih i tu koleginicu i javnost i sve kolege da podsetim, evo ja sam narodni poslanik, inače sam 2004. godine izabran na neposrednim izborima kao najmlađi kandidat Srbije za predsednika opštine Topola i od tada sam pet puta nosio lokalne liste koje su odnele relativne ili apsolutne pobede u svojoj opštini.

Sa druge strane, uvažene kolege, bio sam poslanik 2008. godine tamo preko puta ulice, u Kralja Milana. Dosta se ovde čemera govori na primer o Ministarstvu poljoprivrede i o rezultatima u poljoprivredi, a ja sam tada bio i član Odbora za poljoprivredu i govorio sam upravo sa nekim kolegama koji su i danas poslanici kada je usvajan taj čuveni SSP koji je potpisao Božidar Đelić i koji je od Srbije napravio, kako mi u Šumadiji kažemo, razvaljenu avliju gde je svakakva roba i ovakvog i onakvog kvaliteta počela da dolazi u Srbiju i gde smo mi tada morali te duboke rane koje su napravljene, a trebalo je evo 10 godina da mi iz Republičkog budžeta ovim rebalansom dodamo još 18 milijardi dinara što će ukupnom zbiru kumulativno doneti milijardu evra ulaganja u poljoprivredu 2024. godine. Sada je njima, to kažu, malo.

Mi se slažemo da je to nedovoljno i da uvek može više, ali ako uporedite ovu cifru i nekih ukupno 300 miliona evra u 2012. godini možete da vidite kakva je to razlika.

Kada pominjem Ministarstvo poljoprivrede, drago mi je da je u sali gospodin Martinović, samo imam par pitanja. Dobro je da iz godine u godinu nivo subvencija u poljoprivredi raste. Dobro je, i ja sam jedan od zagovornika e-agrara. Dakle, e-agrar je dobar i zbog ubrzavanja davanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima, sa druge strane i zbog kontrole.

Evo, ja dolazim iz opštine Topola. Opština Topola ima po proseku najmlađu starosnu strukturu nosioca gazdinstava u Srbiji i to iznosi 53 godine. Opet, sa druge strane, imamo u Šumadiji, govoriću sada o Topoli, Kragujevcu, Aranđelovcu, Rači, negde oko 200 domaćinstava koji zbog različitih tehničkih stvari nisu uspeli da podnesu subvenciju po hektaru obradive površine. Obraćali su i resornom ministarstvu, obraćali su se i nama u lokalnim samoupravama i ja molim vas, gospodine ministre, da se pronađe rešenje za te ljude koji ne svojom krivicom, već zbog određenih tehničkih stvari nisu uspeli da dobiju subvencije po hektaru u 2024. godini, da se to popravi i da se tim ljudima pomogne.

Iskoristio bih priliku, vi ste i ministar vodoprivrede, da vas upitam – država je krenula sa finansiranjem u prethodnim godinama projekata iz vodosnabdevanja i navodnjavanja. Pomenuo bih jedan projekat koji je za nas u Šumadiji izuzetno važan, a završena je prva faza. To su „Joseničke kapi“, projekat navodnjavanja 370 hektara najkvalitetnijih voćaka u atarima sela Vinča, Plaskovac i Blaznava iz reke Jasenice. Taj projekat je završen u prvoj fazi i znam da su određeni novci spremni za realizaciju druge fazi. Molio bih vas od vas da čujemo kada će to biti realizovano.

Ono što mi je takođe veoma važno da vas upitam – u budžetu za 2024. godine Ministarstva poljoprivrede su planirana sredstva za atarske i nekategorisane puteve, da ide javni poziv sa lokalnim samoupravama, kada će tog javnog poziva biti?

Ono što bih vas zamolio, uvaženi ministre, jeste da ako ne postoje sredstva planirana u budžetu za 2024. godinu da se planira u 2025. godini da se napravi fond koji će pomagati poljoprivrednicima u trenucima kada dolazi do ovakvih elementarnih nepogoda. Ove godine je bila suša, sledeće ili sledećih godina mogu biti različite vrste poplava, grada i svega ostaloga i moramo imati jedan fond koji će biti posebno u budžetu odakle ćemo na brz i efikasan način moći da pomognemo nosiocima gazdinstava.

Sa druge strane, ovde nemamo ministra saobraćaja, ali je važno da pomenemo da će u ovoj godini oko 240 miliona evra biti uloženo u regionalne lokalne puteve, a to je dobra stvar i hoću to posebno da naglasim, jer evo dolazim iz brdsko-planinske Šumadije gde samo u Topoli imamo oko 600 kilometara lokalnih puteva i bez pomoći države mi sve te puteve ne možemo uraditi.

Još jednu stvar bih vas zamolio, u Vladi Srbije da se pronađe mogućnost kontrole tereta i osovinskog opterećenja na kamionima. Mi imamo planinu Venčac između Topole i Aranđelovca gde se eksploatiše kameni agregat. Taj agregat se kamionima vuče što ka Beogradu, što gore ka Čačku zbog izgradnje auto-puta Čačak – Požega. Putevi kao što je Topola – Rudnik koji su potpuno urađeni prethodnih godina se oštećuju i pitanje je ako se ovako nastavi da li će oni biti u funkciji za pet do šest godina.

Sa druge strane, da zamolim Vladu Srbije, kad već pominjem planinu Venčac, imamo međuopštinski put Aranđelovac – Topola koji prolazi kroz sela Brezovac, Vinča, Banja i Lipovac i koji je oštećen upravo ovim teškim saobraćajem svakoga dana više od stotina kamiona prolaze ovim krajem i molio bih da se pomogne, da se ovaj put uredi. Pomenuo bih još na kraju Ministarstvo zaštite životne sredine, i nešto što je dobro u budžetu za ovu godinu, a to je da su pronađena sredstva i na javnom konkursu su ove godine finasirana sanacije prve faze lokalnih deponija u Topoli, Prokuplju i Subotici, a završava se i druga faza sanacije deponije u Požegi, i ono što bih zamolio jeste da se ovaj pravac nastavi, jer ovo je jedan skup posao.

Podsetio bih sve nas poslanike da je sanacije jedne deponije u opštini koja ima do 30 hiljada stanovnika između dva i po i tri miliona evra, to je kako bih rekao veoma skup sport i bez pomoći države mi taj posao ne možemo da uradimo. To je samo prvi korak.

Drugi korak je izgradnja reciklažnih dvorišta i transfernih stanica i molio bih ministarstvo da u narednim godinama kada se završi sanacija lokalnih deponija, a država finansira saradnju regionalnih centara, a ja bih samo dva pomenuo, to je Kalenić, koji će već u 2025. godini biti završen, a sa druge strane Pirot je završena javna nabavka i već od marta meseca će se krenuti sa realizacijom i ono što je rak rana zapadne Srbije, a to je duboko u procesu, da se i taj postupak javne nabavke završi i da se taj posao ozbiljno krene u narednih mesec dana. Kada pominjem zaštitu životne sredine, takođe bih pohvalio jedan projekat koji je u toku, javna nabavka, a to je izgradnja kanalaizacione mreže u opštini Topola, zašta je Vlada Srbije izdvojila dva miliona evra, iz republičkog budžeta i u toku je javna nabavka za određivanje izvođača, a sa druge strane, pohvalio bih i sa tim bi završio, jedan projekat koji je pre deset dana završena javna rasprava, a to je donošenje odluke o proglašavanju predela obronka planine Rudnik, od posebnog značaja, to je jedan projekat koji vodi Zavod za zaštitu prirode sa Ministarstvom zaštite životne sredine i koji je najvećim delom odobrio obronke Rudnika na području opština Topola, Knić i grada Kragujevca.

Zašto je ovaj projekat važan ?

Zato što mi imamo planinu Rudnik koji je krov Šumadije, i što imamo rudnik olova, cinka i koji postoji tamo stotinu godina, gde se eksploatiše bakar, olovo i cink, gde imamo podzemni kop sa negde oko 70 kilometara samo železničke mreže ispod zemlje, a koji pokazuje da sa jedne strane rudarenje i zaštita životne sredine mogu da idu zajedno ruku pod ruku i da samo podsetim da još 1968. godine, od strane UN, područje podno planine Rudnik, selo Jarmenovac je proglašeno za najzdravije mesto, vazduhom, sa najvećom koncentracijom ozona i zbog toga je to samo jedan pokazatelj da podzemni kopovi i rudarenje mogu da idu zajedno sa zaštitom životne sredine.

Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovaj rebalans i pozivam Vladu Republike Srbije da ovakav budžet imamo za 2025. godinu. Hvala.

Reč ima Pavle Grbović.

Hvala. Dame i gospodo poslanici, koleginice i kolege, ministri u Vladi, Zakon o rebalansu budžeta je izuzetno važan i meni je žao što tu nisu premijer Miloš Vučević i još neki ministri, ovaj zakon kao i svaki budžet predstavlja ne samo plan prihoda i rashoda, on predstavlja i plan prioriteta, a prioriteti se ne određuju po tome kome ćete da posvetite koliko reči u ekspozeu, već kome opredelite koliko novca za raspolaganje u jednoj godini.

Ovaj budžet je po tom pitanju veoma jasan. Prioriteti su vojska, prioriteti su projekti poput EKSPO 27, prioritet je kupovina naoružanja, prioriteti su brojne druge koruptivne prilike. Nažalost, ni ovaj budžet kao prioritet ne postavlja prosvetu, ne postavlja nauku, ne postavlja obrazovanje, ne postavlja sve ono što zaista i suštinski razvija jedno društvo.

Šta to u praksi znači? To u praksi znači da će ovim rebalansom budžeta da se omogući više posla za Milenijum tim, više posla za Galens, više posla za gospodina Veselinovića, više posla za Drčelića i ostale vaše biznismene.

Gospodin Vesić je juče pričao kako nije problem u gradnji, već u nečem drugom i gospodin Vesić je tu u potpunosti u pravu. Problem je u ugrađivanju. Gospodin Vesić i ja se poznajemo od 2018. godine. Tada smo u Skupštini grada Beograda, raspravljali o potrebi i cenama izgradnje nacionalnog stadiona. Danas je 2024. godina, mi o istom projektu razgovaramo u Narodnoj skupštini, šest godina kasnije. Ali, osim što smo i on i ja, nažalost, postali stariji, promenilo se i to što je cena tog projekta dramatično veća nego što je bila pre šest godina. I da ste taj Skadar na Bojani zidali svaki dan tako što ste stavljali po jednu ciglu, pa nešto biste do sada i napravili. Posle šest godina nemamo apsolutno ništa.

Gospodin Bajatović je juče rekao kako su najgore investicije nedovršene investicije. Slažem se sa tim, samo čini mi se da su te nedovršene investicije nekako vama uvek omiljene, jer ostavljaju najviše prostora za korupciju, najviše prostora za davanje poslova i prilika za bogaćenje vašim partnerima i vašim biznismenima. Opšte je poznato da su vaši omiljeni nedovršeni projekti oni fantomski projekti koji mnogo koštaju, koje niko ne vidi, koji su čvorište korupcije, koji ničemu ne služe, poput projekta EKSPO 27, poput projekta nacionalnog stadiona, ili projekta, recimo, Zagorke Dolovac. To je razlog zbog koga, naravno, poslanici Pokreta slobodnih građana neće glasati za rebalans ovog budžeta.

Kada je reč o Zakonu o finansijskoj podršci osobama, tj. porodicama sa decom, naravno da nemamo ništa protiv da se taj zakon usvoji, naravno da nećemo glasati protiv toga da majke dobiju više novca. Govorim u ime poslanika Pokreta slobodnih građana, glasaćemo za taj zakon i sa tim merama nemamo problem.

Imamo problem sa obrazloženjem tih mera. Imamo problem sa politikom u čiju funkciju stavljate te mere. Imamo problem sa tim što se pitanje demografske obnove pravda državnim razlogom, kao da se deca rađaju sa ciljem i sa zadatkom da ispunjavaju nacionalne ciljeve i nacionalne ambicije neke grupacije ljudi koja nas nikada nije ni udostojila da obrazloži šta su to nacionalni ciljevi i nacionalni interesi. Deca se rađaju iz ljubavi. Deca se rađaju za život. To je smisao tih mera i to mora da bude smisao tih mera.

Vinston Čerčil je svom narodu obećao krv, suze i znoj. Vi ovim budžetom budućnosti Srbije obećavate rat, rov i kop. To nije smisao života za koji mi možemo da se založimo.

Znate, vojska, policija, naoružanje, oni mogu da daju sigurnost, ako su humano upotrebljene, ali ne mogu da daju smisao, a svaki ljudski život teži smislu. Smisao daju kultura, obrazovanje, nauka, inovacije, sport, sve ono što ste zapostavili. Vi, ljudi, obesmišljavate budućnost ove zemlje. Sve u vašoj politici i u ovom budžetu i u vašem ekspozeu i programu ove Vlade je laž i sve je obmana.

Kao što u budžetu i kao što u ekspozeu i u programu kažete - mi se slažemo za proevropsku politiku. Nije, gospodo, proevropska politika dati litijum Nemcima, a nuklearnu energiju Francuzima. Nije proevropska politika dati Nemcima Privrednu komoru, a Francuzima Aerodrom, Amerikancima vetroparkove.

Završite misao, kolega Grboviću, isteklo je vreme.

Proevropska politika je da građanima Srbije omogućite evropske standarde, da imaju sudove koji ih štite, da imaju…