Hvala vama gospođo Denić.
Sledeći na listi je gospodin Nenad Filipović.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu nekoliko tačaka dnevnog reda, osvrnuću se samo na dve za koje smatram da su vrlo bitne. To je rebalans budžeta i podrška porodicama sa decom.

Kada se kaže rebalans budžeta, obično se misli da su rashodi Vlade mnogo veći od onih planiranih, tako da je Vlada ovde došla u Skupštinu da traži novac za svoje dalje funkcionisanje. Ovog puta je Vlada došla sa prihoda u budžetu od 1,2 milijarde evra, više nego što je planirano. Ne znam samo u kom pravcu bi bila diskusija da je to obrnuto, odnosno da su rashodi milijardu evra veći. Zato će poslanička grupa JS Dragan Marković Palma u danu za glasanje podržati ove zakone. Smatramo da imamo poverenja u ovu Vladu koja ide stazama prethodne Vlade i one prethodne Vlade koje imaju izuzetne rezultate i to stalno treba potencirati.

Pre svega, treba reći da u našoj zemlji ima sve veći broj radnih mesta koja dovode do toga da imamo stopu nezaposlenosti koja je gotovo minimalna od 8,8%, kakvu god metodologiju koristili. Imamo javni dug ispod 50% BDP, imamo minimalnu zaradu koja će uskoro biti preko 50.000 dinara itd. Dakle, ovo treba stalno potencirati i reći da ovi rezultati nisu došli kao neki blesak i nestali, nego je to proces koji traje stalno i u usponu je. Očekujem da do 2027. godine dođemo u situaciju da prosečna zarada bude 1.400 evra.

Dakle, godinama se stvaraju uslovi da bi naš običan čovek mogao da živi mnogo bolje, da se sa svojom porodicom oseća sigurnije, jer samo sa sigurnom porodicom možemo da opstanemo. Nama nisu potrebni ni unutrašnji, ni spoljašnji neprijatelji. Bela kuga je ono što nas je u poslednjih desetak godina smanjila za gotovo pola miliona. Samo ove godine imamo do šestog meseca oko 20.000 nas manje.

Tradicionalna porodica je žestoko napadnuta i mi smo u obavezida iskoristimo sve naše kapacitete, da zaštitimo porodicu i ova tema danas o podršci porodicama mislim da je tema svih tema i da će to biti i u budućnosti, jer to treba da definiše kako da zaustavimo sopstveni nestanak. Naravno da ova tačka prevazilazi i same kapacitete i obim samog ministarstva, možda i cele Vlade zato što je i prethodna Vlada dosta radila na ovome i to veoma uspešno, ali ako pogledamo ove rezultate koji su bili očekivani, moraju da budu takvi da svake godine imamo sve bolje i bolje uslove za porodice. Mere koje se donose ne daju rezultate danas ili sutra, već su to mere koje daju rezultate za godinu, dve i zato mora stalno da se vrši monitoring.

Vreme je isteklo, žao mi je što nisam mogao mnogo toga da kažem. Hvala lepo.

Hvala vama.
Sledeći na listi je gospođa Lidija Načić. Izvolite.
Izvinite, molim vas, doktor Nenad Mitrović. Izvolite.

Hvala puno. Dobar dan, pre svega.

U duhu velikog mađioničara i iluzioniste Dejvida Koperfilda, pokušaću da u svom govoru citiram ministra finansija Sinišu Malog. Početak citata: „Verovali ili ne, mi smo druga rastuća ekonomija u Evropi. Sada imate nikad veće plate, nikad veće penzije“, završen citat.

Dragi moji građani, istina je u stvari da nikad veće plate i nikad veće penzije nisu vredele manje nego sada. Danas 1.000 dinara vredi mnogo manje nego 2011. godine i mogli ste 2011. godine za 1.000 dinara da kupite dva kilograma junećeg mesa, a sada za jedan kilogram junećeg mesa morate da izdvojite 1.400 dinara.

Gospodo iz vlasti, novac ste namerno obezvredili inflacijom, sa ogromnim akcizama, sa najskupljom naftom, sa PDV-om, sa strujom koja je 2011. godine koštala 4,9 dinara po kilovat-satu, a danas nas košta 13,31 dinar po kilovat-satu. Stvorili ste ekonomiju da narod ima novac koji ima izuzetno malu vrednost. To ni Hudini i Dejvid Koperfild zajedno ne bi umeli.

Poštovani građani Srbije, ministar hoće da nas ubedi da smo najbolji u Evropi. Kada vam neko konstantno sipa u mozak da ste najbolji, evolucija prestaje. Nemate potrebu da se razvijate, da napredujete, jer bože moj, što bi učili, što bi se razvijali kada smo najbolji u Evropi. Postajete uobraženi i ne vidite da vas je vlast stavila u stanje jedne prepotentne hibernacije, samouvereno prestajete da živite. Realno ne vidite da sve više bivate intelektualno osakaćeni, moralno degradirani, nebitni i važni jedino kada su izbori i kada je glasanje.

Sada ću da vam predstavim malo drugačiji pogled na budžet Republike Srbije i na ovaj rebalans. Republika Srbija ima budžet od 18,4 milijarde evra, a dužna je 38,5 milijardi evra. Samo ove godine ćemo na ime kamata platiti milijardu i 650 miliona evra. Glavnicu ne smanjujemo, a za kamate i za vraćanje kredita uzimamo nove kredite. Začarani krug siromaštva.

Opteretili ste prihodnu stranu budžeta za 48% budžetskog deficita u kreditima i vraćanju kamata. E, sada slikovito da vam pojasnim. Zamislite da 48% vašeg tela pritisne nakovanj. Šta će se desiti? Telo je prekriveno nakovanjem, sve manje se vidi, teško se diše i ostala su slobodna samo usta da sama sebe hvale.

Duboko sam ubeđen da prioriteti koje ste stavili u rebalansu nisu prioriteti građana Srbije. Nažalost, građani Srbije i njihova deca će morati da vraćaju mnogo godina te vaše prioritete.

Sada da vam pojasnim malo šta je BDP. Sedite u kafani, cela kafana pije petrus vino od 12.000 evra, jede sir kabrales od 10.000 evra i iberijsku šunku, a vi sedite pored klozeta sa vašom porodicom i pijete zaječarsko toplo pivo od dva litra, i to bez čaše. Ministar sada hoće da vas ubedi da ste srećni zato što ulazite u taj veliki BDP te kafane. A da li ste srećni? Pitajte vašu decu koja se nalaze u Norveškoj, u Švedskoj, u Kanadi, u Americi.

Mislim da ste, gospodo, na strašno pogrešnom putu. Srbija sa vama je na pogrešnom putu. Hvala.

Hvala vama.
Sledeća na listi je gospođa Lidija Načić.
Molim vas, prijavite se, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, dolazim iz rudarskog Bora, grada koji ima prošlost, koji ima budućnost i poštuje tradiciju. U Boru se rudarilo još od 1903. godine, dolaskom inženjera Franje Šisteka. Stanovništvo grada je bilo usmereno na zapošljavanje u rudniku, pa je tako osnovan i RTB Bor, a onda dolaskom strateškog partnera „Ziđin Kopera“ u Bor, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, otvoreno je preko 3.000 novih radnih mesta, zatim je otvoren i rudnik bakra i zlata „Čukaru Peki“ 2021. godine, gde je otvoreno još dodatnih 1.200 radnih mesta.

Osvrnuću se pre svega na zaposlenost, odnosno na nezaposlenost koja je u gradu Boru i Borskom upravnom okrugu. Ministar Mali je rekao da je ta nezaposlenost bila 25,9%, međutim, u Boru je ona išla i do 30%. Već 22 godine radim u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i pratim statističke podatke, kako zapošljavanje, tako i nezaposlenost.

Inače, nezaposlenost u Boru je na istorijskom minimumu, pa ću vam malo pričati o statističkim podacima. Pre svega, 2013. godine u Boru je bilo 6.209 nezaposlenih lica. Godine 2018, dolaskom strateškog partnera, 4.784 nezaposlena lica, a 2024. godine 2.350 lica. Sva lica tehničke struke, mašinske, elektro, koja su bila zainteresovana da rade u „Ziđinu“ i u drugim podizvođačkim kompanijama su se zaposlila, međutim, ne mogu svi da rade u „Ziđinu“, u „Ziđin majningu“ i u drugim podizvođačkim kompanijama. Tako da grad Bor, u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, već evo petu godinu izdvaja značajna sredstva iz gradskog budžeta, pa je tako, spomenuću samo zadnju godinu, 2024. godinu, izdvojio 59 miliona dinara, odnosno 63,9 miliona dinara za sufinansiranje aktivnih mera zapošljavanja. To su pre svega četiri aktivne mere – javni radovi, samozapošljavanje, novo zapošljavanje u privatnom sektoru za lica iz kategorije teže zapošljivih lica i pre svega stručna praksa za mlade.

Inače, u gradu Boru je, tako je i u Republici Srbiji, pre svega dve trećine nezaposlenih žena, pa se mi trudimo da ovim aktivnim merama uključimo što veći broj žena, takođe da podstaknemo privatno preduzetništvo, koje je u zadnjih pet godina od 118 privatnih preduzetnika koji su otvorili svoje preduzetničke radnje uz pomoć grada i Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno uz pomoć republičkog budžeta, 78 takvih preduzetničkih radnji je ostalo da radi, pa je tako to dve trećine, što je jako dobar podatak, kada je u pitanju podsticanje privatnog preduzetništva, a s obzirom da je grad Bor rudarski grad i da je stanovništvo usmereno na zapošljavanje u ovim kompanijama.

Inače, već treću godinu tokom cele godine grad Bor i Nacionalna služba za zapošljavanje raspisuju javne pozive koji traju cele godine. Tako imamo dva javna poziva za javne radove, za samozapošljavanje, za novo zapošljavanje. Evo, upravo je u toku realizacija jednog takvog javnog poziva, gde je grad Bor izdvojio 12 miliona dinara, 400.000 po novozaposlenom licu, a Republika Srbija izdvaja 230.000 dinara po novozaposlenom licu, tako da će 30 novih preduzetnika zaposliti 30 nezaposlenih lica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, a posebno žena.

Osvrnula bih se i na prosečnu zaradu u gradu Boru. Ona u Boru iznosu 113.326 dinara. U 2018. godini je iznosila 53.023 dinara. Inače, posebno mi je drago i posebno sam srećna kada je u pitanju izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kojim će se roditeljski dodatak značajno povećati i da će rebalansom budžeta biti izdvojena sredstva i za onu decu koja su rođena od 1. januara 2024. godine.

Već smo ovde pričali da je to za prvo dete 500.000 dinara, za drugo rođeno dete 600.000 dinara, za treće rođeno dete 2.280.000 dinara i za četvrto rođeno dete 3.180.000 dinara. Tu se grad Bor pridružio odluci izmene o finansijskoj podršci porodici sa decom, pa je tako prošle nedelje na sednici gradske skupštine usvojena takva odluka, gde će pre svega, ističem, nezaposlene porodilje umesto 20.000 dinara dobijati 40.000 dinara od 1. januara 2024. godine, gde će novčana jednokratna pomoć za prvo dete umesto 40.000 dinara biti 150.000 dinara, za drugo dete 200.000 dinara i za treće dete 300.000 dinara, što priznaćete nije malo uz ovaj roditeljski dodatak koji će dobijati prilikom usvajanja ove zakona po rebalansu budžeta.

Htela bih da kažem da pored aktivnih mera i pored pomoći porodiljama, istakla bih da i grad Majdanpek, s obzirom da pripada Borskom upravnom okrugu, da je Donji Milanovac koji pripada opštini Majdanpek, da je Međunarodno državno pristanište otvoreno 18. septembra, i to je bio jedan od projekata Vlade. Takođe, put Negotin-Kladovo. Ovom prilikom bih zamolila predstavnike Vlade da u narednoj godini put Bor-Selište, jer zbog teških kamiona je dosta oštećen i da se radi na rekonstrukciji tog puta. Hvala vam.

Hvala vama gospođo Načić.
Sledeća po redu je gospođa Verica Milanović. Izvolite.

Poštovani građani, poslanička grupa „Srbija Centar SRCE“ neće podržati predloženi rebalans budžeta jer se njegovim usvajanjem nastavlja sa nezdravom i nedomaćinskom ekonomskom politikom.

Predloženim rebalansom budžeta deficit uvećavate za 94 milijarde dinara, nastavljate da se zadužujete i uvećavate javni dug. Za manje od jedne godine uvećali ste javni dug za više od tri milijarde evra. Predloženim rebalansom uvećavate projekte, nacionalni stadion i EKSPO i to više nego duplo. Nacionalni stadion uvećavate za 18 milijardi dinara, a EKSPO uvećanje je 20 milijardi evra.

Osim toga što sumnjamo u opravdanost ovih projekata, sumnjamo i u zakonitost raspolaganja ovim sredstvima, jer ste sve uredili da ovi projekti ne podležu primeni propisa o javnim nabavkama.

Rebalansom duplirate sredstva za nacionalni stadion i EKSPO, a smanjujete sredstva za sanaciju prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu i to sa tri milijarde dinara na jednu milijardu, a za kanalizacionu mrežu i infrastrukturu sa 12,5 milijardi dinara na 8,9. Zašto?

Svedoci smo da zadnjih i ranije, ali posebno u zadnjih dva meseca imate situaciju da vam pola Srbije nema vodu, oni koji je imaju imaju je sa arsenom, a da pola Srbije usled padavina i najmanjih biva poplavljena jer nema rešenu atmosfersku kanalizaciju i izgrađenu kanalizacionu infrastrukturu. Ona sredstva koja su trebala da budu usmerena na rešavanje životnih problema građana su smanjena, a uvećana za EKSPO i nacionalni stadion.

Kažete da vodite odgovornu politiku, da baš brinete i odgovorni ste, a tamo neki drugi nisu takvi bili. Odluka Ustavnog suda stupila je na snagu 17. septembra kojom je utvrđena neustavnost i nezakonitost Pravilnika o koeficijentima i obračun zaposlenih u gradskoj upravi grada Kraljeva. Ovaj osporeni Pravilnik donet je u aprilu 2018. godine, a DRI je u januara ove 2018. godine u postojećoj kontroli utvrdila niz nezakonitosti i nepravilnosti od kojih su nepravilno utvrđeni i opredeljeni koeficijenti i 33 miliona dinara nezakonito isplaćenih na ime zaposlenih, ali i postavljenih i izabranih lica.

Umesto gradske vlasti da ozbiljno shvate ovo da izmene pravilnik oni donose ovaj osporeni pravilnik koji još veću štetu pravi. Sada imamo u Kraljevu situaciju da se šest godina iz gradskog budžeta nezakonito isplaćuju zarade zaposlenima. Imamo situaciju da su građani Kraljeva oštećeni, a da će šteta tek nastupiti kada se i oni zaposleni kojima koeficijenti nisu upodobljeni budu odlučili na ostvarivanje svojih prava.

Gradska vlast umesto da reši ovaj veliki problem, ona organizuje koncert Jelene Karleuše u nedelju, samo dan nakon ogromne tragedije koja je zadesila i Kraljevčane i celu Srbiju. Moram vam reći da je Kraljevčanima muka od vaše odgovornosti.

Što se tiče ovog projekta, Jelena Karleuša i održavanje koncerta po Srbiji, moram da vam kažem da građanima, u stvari vi to sve dobro znate, da se u zadnjih dva meseca su održani koncerti u Požarevcu, Subotici, Rumi, Šapcu, Somboru, Kikindi i Kraljevu i za sve ove koncerte sredstva su obezbeđena iz gradskih budžeta. Iznos se kretao od 40.000 do 50.000 evra.

Što se tipe Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici, Srbija centar će podržati ovaj predlog zakona, ali samo zbog građana, njihovih porodica i njihove dece, jer smatramo da ovo obrazloženje koje stoji ovde da će ove mere značajno poboljšati materijalni položaj porodica i promeniti demografsku sliku u Srbiji je nerealan. Zahvaljujem.

Gospodin Jožef Tobiaš.

Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, uvaženi ministri Vlade Republike Srbije, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je rebalans budžeta i kao član Odbora za poljoprivredu hteo bih da se osvrnem zbog kratkog vremena isključivo na taj deo što se tiče poljoprivrede.

Sama činjenica da je agrarni budžet povećan sa 18 milijardi dinara je za svaku pohvalu i takođe pozdravljamo činjenicu da je Vlada uspela da se i Ministarstvo da je uspelo da se dogovori sa udruženjima poljoprivrednika i da je postignut sporazum. Ukupni budžet je sada 125 milijardi dinara, odnosno sa refakcijom goriva 132 milijarde. Sve to će biti, a od toga preko sto milijardi imamo za direktne podsticaje i to će biti sa jedne strane dovoljno novca za ispunjenje ranijih obećanja, odnosno za deo sporazuma koji je postignut sa udruženjima poljoprivrednika.

Tu pre svega mislim na podsticaj za deklarisano seme, do 17 hiljada dinara po hektaru, što mnogi poljoprivrednici čekaju već mesecima i mi to zaista iz Saveza vojvođanskih Mađara pozdravljamo i podržavamo.

Nadam se da će izmena Zakona o podsticajima vrlo brzo ući u skupštinsku proceduru. Po mojim informacijama, javna rasprava je završena juče, i gospodin ministar Martinović potvrđuje, što znači da će vrlo brzo ući u proceduru, kako je to i najavio predsednik Vlade na jednoj sednici u julu mesecu. Nadam se da ćemo taj zakon usvojiti u oktobru mesecu i da ćemo omogućiti zakonski okvir, tj. zakonsku osnovu za raspisivanje, tj. za izradu pravilnika i da se što pre objavi javni poziv.

Takođe su povećani pojedini podsticaji u stočarstvu, koji treba da doprinesu povećanju stočnog fonda u Srbiji, o čemu i te kako moramo da vodimo računa, jer se padom stočnog fonda na njivama ne koristi stajnjak, koji rešava problem suve zemlje u sušnim periodima, utiče na kvalitet, a već imamo problem sa kvalitetom humusa.

Moram takođe da istaknem da su pomenuti podsticaji u stočarstvu doprineli trendu rasta umatičenih grla ovaca i u Potiskom regionu, iz kojeg ja dolazim, a tu su opštine Senta, Ada, Kanjiža i Čoka, gde imamo 32 hiljade grla, kao i što imamo oko 9.000 mlečnih krava i oko 3.000 tovnih rasa.

Sa ovim visokim podsticajima moći ćemo da napravimo mnogo bolji efekat ako u novoj strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koji je, po nama iz Saveza vojvođanskih Mađara, mi smo to više puta istakli u javnosti, jedan važan strateški dokument, ne samo da se usvoji, nego da se kasnije i primenjuje i da odredimo sa tom strategijom prave smernice, usku povezanost biljne proizvodnje i stočarstva i da krajnji cilj bude svakako prehrambeni suverenitet naše zemlje.

Ja sam na sednici Odbora istakao neke važne stvari za nas iz Saveza vojvođanskih Mađara, a to je rešavanje svakako penzijsko-invalidskog osiguranja, organizovane edukacije poljoprivrednika, daljih ulaganja u navodnjavanje, uređenje tržišta, pa do pošumljavanja, sa posebnim osvrtom na te opštine koje imaju mali procenat pošumljenosti. Naravno, i za obezbeđivanje sezonskih intervencija, što ste i sami, gospodine ministre, jednom u Odboru najavili, da ćete se uvek truditi da se izdvoje sredstva…

(Predsedavajuća: Molim vas, isteklo vam je vreme, završite misao.)

Završiću misao, hvala vam lepo, poštovana predsedavajuća.

Pošto zbog posledica ogromne suše poljoprivrednici zahtevaju od nas pomoć, da se proglasi elementarna nepogoda, u svakom slučaju, mi smo iz Saveza vojvođanskih Mađara uvek partneri u svemu što doprinosi unapređenju poljoprivrede u celini u Srbiji. Hvala lepo.