Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već više puta izneo svoj stav da Republika Srbija, kao i svaka druga država na svetu treba da iskoristi svoja rudna bogatstva, treba da iskoristi svoje mineralne sirovine, da to rade sve razvijene države sveta i da nema razloga da to ne radimo i mi.
Sticajem okolnosti na teritoriji Republike Srbije pronađena je jedna mineralna sirovina koja se zove jadarit. Iz tog jadarita može da se ekstrahuje litijum, od litijuma se prave litijumske baterije za mobilne telefone, za električne automobile.
Rekao sam pre neki dan u načelnoj raspravi o rebalansu budžeta, danas postoji na stotine kompanija u svetu koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, koje se bave proizvodnjom električnih automobila, a sa druge strane zasipaju nas svakoga dana neistinama, da ne kažem lažima, kako nigde na kugli zemaljskoj ne postoji rudnik litijuma.
Doduše, čuli smo od narodnog poslanika koji je postavio pitanje da ipak negde postoji rudnik litijuma, ali kaže u Čileu, u pustinji i samo tu postoji. Kada bi to tako bilo onda bi to praktično značilo da je Čile otprilike država čija je površina polovina zemaljske kugle, jer nemoguće da Čile, pošto samo tamo navodno postoji rudnik litijuma, budući da samo tamo postoji rudnik litijuma, sve svetske kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, električnih automobila, taj litijum dobijaju samo iz Čilea.
Koliko je to besmisleno, mislim da je jasno i deci u osnovnoj školi. Dakle, postoje rudnici litijuma u svetu, ali ovde postoji potreba da se Republika Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju tako što se građani Srbije konstantno plaše zasipanjem različitih dezinformacija kako će zbog toga što ćemo da eksploatišemo naša rudna bogatstva i naše mineralne sirovine, da uništimo zdravlje ljudi, da će hiljade i hiljade ljudi biti kako oni kažu proterano a svojih ognjišta, kako ćemo da uništimo vazduh, reke, jezera, poljoprivredno zemljište i kako ćemo od cele Srbije da napravimo jednu pustu zemlju samo zbog toga što smo mi navodno, članovi Vlade Republike Srbije plaćenici Rio Tinta. Dakle, oni koji su stvarno plaćenici i koji su plaćeni da plaše građane Srbije potrebom da Republika Srbija iskoristi sve svoje mineralne sirovine kažu za nas da smo plaćenici.
Zašto je važno da Republika Srbija iskoristi sve svoje potencijale, uključujući i mineralne sirovine, uključujući na kraju krajeva i taj litijum? Zato što nijedna ekonomija na svetu ne može da bude snažna, jaka, nema budućnost ako nema snažnu industriju. Snažne industrije između ostalog nema bez razvijenog rudarskog sektora. Srbija se bavila rudarenjem još u srednjem veku. Nemanjići su dovodili nemačke rudare, Sase, između ostalog u rudnik Novo Brdo na KiM i od tih vremena, pa do dan danas srpski narod, Srbija, na kraju krajeva i ona velika Jugoslavija ima zaista dugu, dugu tradiciju rudarenja. Da nije bilo rudnika zamislite šta bi bilo sa, ako govorimo o sadašnjoj Republici Srbiji, sa pojedinim beogradskim opštinama kao što je Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, šta bi bilo sa Borom, sa Majdanpekom, da ne govorimo o rudnicima u BiH koji su takođe intenzivno eksploatisani u bivšoj Jugoslaviji. Šta bi bilo recimo sa jednom Zenicom itd.?
Kada imate jaku industriju, onda imate i snažnu poljoprivredu. Kada imate jaku industriju, onda imate veći budžet. Kada imate veći budžet, onda možete i više novca da izdvajate između ostalog za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Zato sam se javio za reč. Da ljudi shvate da je sve ovo jako povezano jedno sa drugim. Industrija, rudarstvo, poljoprivreda i da su to i te kako kompementarne delatnosti.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predstavnika opozicije kako država Srbija ne vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima iako smo im više puta pokušavali da objasnimo, ali to su ljudi kojima nije baš jednostavno da se neke stvari objasne, da imamo nikad veći agrarni budžet. Dakle, sa ovim rebalansom budžeta naš agrarni budžet, a kada kažem agrarni budžet, to su samo mere podsticaja za naše poljoprivredne proizvođače, iznosi 100.581.000.000 dinara. Ako krenemo sa eksploatacijom litijuma, a verujem da hoćemo, evo imam pravo da to iznesem kao svoj lični stav, ako se pokaže da je to bezbedno po život i zdravlje ljudi, po životnu sredinu, onda možete da zamislite koliko će da poraste naš BDP, koliko ćemo da imamo veći budžet, a samim tim koliko ćemo novca moći više da izdvajamo i za poljoprivredne proizvođače, i za ratare, i za stočare, i za voćare, i za vinogradare, i za pčelare, i za ljude koji poseduju ribnjake itd.
Gospodin Aleksić, koga ne vidim danas u sali, odnosno ne vidim ga sada u sali kada se postavljaju poslanička pitanja i kada članovi Vlade odgovaraju na poslanička pitanja, rekao mi je pre pauze u 15.00 časova da Srbija ne izdvaja dovoljno za poljoprivredne proizvođače, zašto se ne ugledamo na pojedine zemlje EU koje izdvajaju mnogo više, pominjao je svinjske glave, kako ih mi nemamo, a Vučić ih je navodno izmislio, itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je fer kada neko tako nešto kaže da građani Srbije znaju koliko je taj neko…
(_____________: Sram vas bilo.)
Pa sram vas bilo. Sada ću da vam kažem i zašto treba da vas bude sramota. Zato što s jedne strane kažete kako ne izdvajamo dovoljno, samo polako, nemojte da budete nervozni. Što bi rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – hiperventilirate. Polako, smanjite malo taj vaš naboj. Sve ću da vam objasnim.
(_____________: Ko si bre ti da nam objasniš?)
Ja sam ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pričam o pitanju koje ste postavili, a koje je povezano, između ostalog, i sa resorom koji trenutno vodim.
Dakle, gospodin Aleksić je izrazio svoje nezadovoljstvo agrarnom politikom Republike Srbije i kritikovao je Vladu Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da ne izdvajamo dovoljno novca za podsticaje za naše seljake, za naše farmere.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao, pošteno je kada neko tako nešto kaže, da istovremeno kaže koliko je on…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Ministre, možete li samo jedan sekund? Ja vas molim, vi ste pomenuli poljoprivredu.
(Aleksandar Jovanović: Ne, nisam.)
Da, da. Citiraću: „Gornje Nedeljice proizvodi milion litara mleka“. Sada ovi ljudi ovde kao Vlada Republike Srbije i ovi ljudi ovde kao većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije žele valjda sve to da unište da bi imali rudnik litijuma. Ja mislim da je vrlo relevantno da ministar poljoprivrede odgovori i na to pitanje. Ja vas molim samo za malo strpljenja. Zaista vas molim samo za malo strpljenja. Hvala vam.
Nastavite, ministre.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Mislim da je pošteno kada neko kritikuje Vladu i Ministarstvo da ne vodimo dobro agrarnu politiku, a zna koliko je dobio novca, da to javno i kaže. Pošto gospodin Aleksić neće to da kaže, evo, dozvolite da vam kažem koliko je ta loša, korumpirana Vlada koju je sastavio Aleksandar Vučić od nas krpa, neznalica, ovakvih, onakvih, da, ušatih, ružnih, glupih itd, koliko je ta zla Vlada, odnosno koliko su sve te zle vlade izdvojile novca za poljoprivrednu proizvodnju kojom se bavi gospodin Miroslav Aleksić i njegov brat Ivan Aleksić.
Građani Srbije to treba da znaju. Ne zadirem ni u čiju privatnost. Rekao sam i gospodinu Aleksiću pre pauze – drago mi je što je dobio ovaj novac. Što se mene tiče, neka ga dobije još. I dobiće ga. Samo neka povede računa da mu dokumentacija bude uredna. Dobiće novac, kao što je dobijao svih prethodnih godina. Sada, koliko je dobijao?
(Aleksandar Jovanović: Šta je ovo? O čemu govori? Prekinite ovo.)
Godine 2015. za protivgradnu mrežu sa nosačima dobio je 440.153 dinara. Za poljoprivrednu mašinu, Keno, ti znaš o čemu se radi, „atomizer“, za „atomizer“ je 2016. godine, pazite, 2016. godine predsednik Vlade je bio baš taj Aleksandar Vučić, koga Miroslav Aleksić toliko ne voli, dobio je 88.666 dinara. Godine 2017. za traktor, za novi traktor država Srbija mu je dala 893.833 dinara, skoro pa milion dinara. Za nosače za protivgradnu mrežu 2017. godine, to je bila Vlada gospođe Ane Brnabić koju su napadali i dan-danas je napadaju, vređaju, da je ovakva, da je onakva, da je zastupnik interesa ove ili one kompanije, dakle Vlada gospođe Ane Brnabić gospodinu Miroslavu Aleksiću za nosače za protivgradnu mrežu izdvaja 385.451 dinar. Godine 2022. takođe Vlada gospođe Ane Brnabić za protivgradnu mrežu gospodinu Aleksiću izdvaja 655.461 dinar.
Sad pazite, ima jedan mali detalj. Tadašnja ministarka poljoprivrede je bila toliko korektna, ja sam proverio dokumentaciju, da je zahtev gospodina Miroslava Aleksića za podsticaje ove od 655.000 dinara, 2022. godine, zahtev je prihvaćen, iako je zadocnio sa podnošenjem zahteva, pa mu je upućen dopis da dopuni dokumentaciju, iako to nismo morali da radimo, da dopuni dokumentaciju i da mimo zakonom propisanog roka tu dokumentaciju dostavi. On je to uradio. Ministarstvo mu je isplatilo 2022. godine tih 655.461 dinar. Godine 2023. za zasade jabuka dobio je 1.121.298 dinara. Za podsticaje po hektaru 2023. godine…
(Slavica Radovanović: Jel možete da prekinete ovo? Nema smisla.)
A zašto da građani Srbije ne znaju koliko je jedan narodni poslanik koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom dobio podsticaja od svoje države? Pa meni je drago što je dobio. Meni je drago što je dobio. Objasniću vam zašto je važno da razgovaramo…

Izvinite samo još jedan sekund, ministre, samo da kažem.
Ja vas molim da sednete.

Ne pričam ništa ružno.

Molim vas da sednete. Hvala vam što ste seli. Još narodni poslanik Jovanović da sedne i da sačeka još svojih dodatnih dva plus dva minuta i biće sve okej. Da vam kažem, da vam objasnim, ja ovaj Poslovnik koji treba da poštujem i primenjujemo niti sam pisala, niti sam učestvovala u njegovom pisanju, niti je bilo ko od ovih ljudi ovde učestvovao u pisanju. Demokratska norma je da smo nastavili da primenjujemo onaj Poslovnik koji je davno neka druga većina, a koju ste vi pravili, pisala, iz nekog razloga. Pretpostavljam zato da dozvole ministrima da kažu ono što misle da je relevantno. Ne vidim da govori bilo šta uvredljivo, ne vidim da govori ministar bilo šta od onih podataka koji su tajni.
(Slavica Radovanović: Ovo nije na dnevnom redu!)
(Ana Jakovljević: To su neistine!)
E sad, ako su neistine, vama to ide naruku, ako su ovo neistine, ide vam naruku, divno onda ako ministar priča neistine, koliko večeras će se oglasiti Miroslav Aleksić, reći da to nije tačno, tužiti ministra i taman ministar da izgubi kredibilitet.
U svakom slučaju, po ovom Poslovniku koji ja moram da primenjujem, zato što je ovo demokratska institucija i najviša od svih demokratskih institucija, ministar ima pravo da priča.
Ministre, ja vas molim da privodite kraju, da bi nastavio gospodin Jovanović, pa svi ostali narodni poslanici. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sad pazite koliko su ovi koji nam stalno dobacuju licemerni. Juče je lider opozicije i vlasnik mandata svih ovih ljudi Dragan Đilas iznosio koliko koštaju odela, košulje, farmerke, predsednika Republike Aleksandra Vučića. Pa je onda pokazivao - evo, pogledajte, farmerke koštaju 2.000 evra ili 2.000 dolara, evo, pogledajte, patike koštaju toliko i toliko, evo, pogledajte, odelo košta toliko i toliko. E, sad, kad kažete koliko je država Srbija dala iz budžeta para svih građana Srbije jednom narodnom poslaniku iz opozicije koji se bavi poljoprivredom, to je jeres, ne smete o tome da govorite, to je zadiranje u privatnost. Ali, zato Aleksandar Vučić nema pravo na privatnost, on nema pravo da nosi pantalone, nema pravo da nosi odela, nema pravo da nosi košulje, ali zato gospodin Aleksić ima sva prava.
Da ja nastavim dalje, dovoljno sam dugo u ovom parlamentu da znate jako dobro da ne možete da me dekoncentrišete, tako da vi samo nastavite dalje da dobacujete, 2023. godine…
(Ana Jakovljević: To je sramota koliko si u parlamentu.)
Tako je narod hteo, šta ja da vam radim.
Narod koji je glasao za liste na kojima sam bio.
Dakle, 2023. godine gospodin Aleksić je dobio za mere podsticaja u biljnoj proizvodnji 54.000 dinara i u ovoj godini, 2024. godini, 80.206 dinara. Suma sumarum, od 2015. do 2024. godine tri miliona 719 hiljada 158 dinara. Ali nije tu kraj.
Brat Miroslava Aleksića, Ivan Aleksić, samo polako, sad ću da vam objasnim zašto ovo spominjem, kad budemo koristili sve naše mineralne sirovine, Miroslav Aleksić će dobijati dva, tri, pet puta više. To je u njegovom interesu. Ja to pokušavam da vam objasnim, a vi ste toliko nervozni.

Ministre, molim vas da ne spominjete ničijeg brata. Molim vas. Ako postoji jedna stvar gde je crvena linija, to je svakako crvena linija.

Isto je dobio skoro milion dinara od države Srbije, neću da navodim zašto i zbog čega, ima destileriju.
Hoću da vam kažem sledeće. Ljudi koji kritikuju Vladu Srbije i kažu da vodimo lošu agrarnu politiku, koji nam kažu da ne treba da kopamo litijum, koji kažu da treba sve da stane, da ne treba da pravimo auto-puteve, da ne treba da pravimo železnice, da ništa u Srbiji ne treba da se radi, istovremeno od te države Srbije redovno naplaćuju sva prava koja im po zakonu pripadaju.
Ja protiv toga nemam ništa, samo želim da građani Srbije znaju koliko se država Srbija brine o našoj poljoprivrednoj proizvodnji, o našim domaćim proizvođačima i da ne vodimo uopšte računa o tome da li je neko poslanik vlasti, opozicije, da li se bavi politikom ili ne.
Kad budemo još više koristili naše mineralne sirovine, još više koristili naša rudna bogatstva, gospodin Miroslav Aleksić i svi drugi poljoprivredni proizvođači u Republici Srbiji dobijaće još mnogo, mnogo više novca da bi unapredili svoju poljoprivrednu proizvodnju, da bi kupili nove traktore, nove priključne mašine itd.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Sada imate dva minuta, pa onda imate još dva minuta.