Hvala, predsedavajuća.

Naravno, svi dobro znate da dolazim iz Niša tako da ću prvi deo pitanja da posvetim gradu Nišu, a između ostalog kasnije ću i Ministarstvu finansija.

Dakle, ovako. Pre svega, privremenom gradskom veću grada Niša, pošto ćemo da vidimo koliko će da traje, želim da postavim pitanje koliki je minus u budžetu grada Niša ostavila gradonačelnica, bivša gradonačelnica Dragana Sotirovski? Koliko je potvrda dostavila za potrošene milione karticom grada Niša, za šta nema potvrdu, a što je ustanovila DRI u svom Izveštaju?

Naravno, pošto je kao oštećeni subjekat grad Niš da li će sadašnji privremeni gradonačlenik pokrenuti krivičnu prijavu, s obzirom na to da je taj budžet najviše oštećen, odnosno da su građani Niša oštećeni?

Smatram da, pošto su u pitanju milioni, neophodno je da Tužilaštvo uradi svoj posao, ali neophodno je subjekti koji učestvuju u svemu ovome rade svoj posao.

Naravno, vidi se da postoji nekakva aktivnost, pokušavaju da privid neke aktivnosti stvore u Nišu, ali je činjenica da je budžet prazan, činjenica je da ne postoji novac koji se isplaćuje ni za subvencije, ni za određene plate, ali zato postoji nada ili bolje rečeno pokušavaju da kupe ljubav tako što obećavaju neku vrstu socijalne pomoći gradskoj upravi.

Sad želim da postavim pitanje – da li je istina da su plate u beogradskoj gradskoj upravi skoro pa 50% veće nego u svim ostalim gradskim upravama u Srbiji, pošto znamo, naravno, da postoji poseban zakon za grad Beograd? Ali, s obzirom da su razlike 50%, evo samo konkretno načelnik Uprave ima koeficijent u Beogradu 50, a u Nišu 31. Ja smatram da je to neophodno izjednačiti, jer jednostavno troškovi života su svuda poskupeli i ne može ovde prosek plata u gradskoj upravi 100.000, 150.000, a u Nišu, Boru, Zaječaru ili bilo kom drugom gradu između 50.000 i 80.000.

Kad smo kod Zaječara, pošto znamo da imamo, takođe, i jednu vrlo zanimljivu lokalnu vlast u vidu lika i dela Boška Ničića koji je naravno do skoro urlikao protiv SNS, a onda prešao da bude njihov bot, imamo situaciju da je potrošeno 32 miliona evra za stadion. Želim da postavim pitanje i toj lokalnoj upravi – da li će sledeće nešto slično raditi s obzirom da imaju stvari koje već godinama, 12 godina, nisu popravili, a to je da nema grad ni pijaću vodu, da između ostalog ni pijacu nisu završiji, da jednostavno ni parkinge nemaju, koje su naravno nelegalno izgradili? Naravno da imaju puno turističkog potencijala u koji se ne ulaže.

Vrlo dobro znate da tako nešto ne može da opstane s obzirom da grad mora da se razvija paralelno i da u ovoj situaciji imamo kao, da kažem, primer kuće koja nema prozore i vrata, ali zato ima bazan i što je najgore, na tom stadionu ne igra Timok, nego

igra OFK Beograd. To znači da se u tom bazenu kupaju neke komšije, a ne ljudi koji žive u toj kući, u ovom slučaju u ovom gradu.

Naravno, imamo situaciju i u gradu Boru koji je nekada bio ponosan i rad grad, sada se osećaju kao da su građani drugog reda. Da li je realno da tamo očigledno kineske manjine, u ovom slučaju, a možda sutra i većine, imaju više prava nego građani Bora. Moj kolega Miroslav Aleksić, odnosno šef poslaničke grupe Narodni pokret Srbije je to postavio kao pitanje. Dakle, 2000 hektara je predato kineskoj, očigledno, vlasti, u ovom slučaju kompaniji „Zi Đin“ i oni sada zaista žele da isteraju ljude koji žive tamo već godinama.

Ne samo to, vrednost svega toga što je predato jeste, od naravno, 14 miliona, tona bakra i tri tona zlata, je 144 milijarde evra. Da li je možda to moglo na drugačiji način da se uradi s obzirom da znamo da uskoro pokušavate da date i rudnik, odnosno u ovom slučaju da se napravi rudnik litijuma kako bi na isti način završio.

Mi ne treba da budemo afričke zemlje, mi treba da budemo zemlje koje to eksploatišu i prodaju kasnije kao svoju rudu, a ne da u ovom slučaju dajemo but zašto.

Naravno, pošto mi je pred kraj želim da postavim pitanje – da li je tačno da je u ovom slučaju načelnik Uprave za zajedničke poslove, Dejan Matić, predao na korišćenje Klub poslanika Željku Mitroviću koji naravno živi preko puta i u ovom slučaju koristi taj Klub poslanika kao svoj?

S druge strane, želim da postavim pitanje – da li je istina da u ovom slučaju potpredsednik Vlade, a ministar za ništa, Aleksandar Vulin, vozi Brabus Mercedes u vrednosti od 500.000 evra? Naravno, ne samo on, nego i ministar Lončar. Da li je to u stvari cena patriotizma koji se ovde vidi u Skupštini gde se pričao o Rusima i o ruskoj Vladi svaki put kad se uzme mikrofon? Da li je taj Brabus cena koju građani Srbije plaćaju?

Hvala puno.