Poštovani narodni poslanici, pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16.00 do 19.00 časova, saglasno članu 205. Poslovnika Narodne Skupštine.
Molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljena pitanja i naravno, kao i uvek redosled poslaničkih pitanja biće utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako da krećemo od narodnog poslanika Žarka Ristića.
Molim vas da se prijavite.
Onda narodni poslanik Života Starčević.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, prvo pitanje hteo bih da postavim ministarki prosvete doktorki Slavici Đukić Dejanović, ako je tu? Ne, nema je. Ništa, onda bih postavio pitanje ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu gospođi Jeleni Žarić Kovačević.

Imali smo prilike da vidimo da ste najavili da krećete u izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i da ste rekli da je to imalo negativne posledice na budžete lokalnih samouprava, što i ja, kao neko ko je iz Jagodine i bavi se lokalnom samoupravom, takođe znam i prosto bih postavio pitanje - na koji tačno način i koje su to najvažnije promene koje ćete nam predložiti tim izmenama zakona? Taj zakon je najavljen svojevremeno kao zakon koji će uvesti transparentnost u radu državnih institucija itd, pa smatram da su i izmene i dopune tog zakona takođe jako važne, jer će uticati na transparentnost rada državnih organa.

Vidimo, takođe, da obilazite upravne okruge. Da li to znači da ćete proširiti njihove nadležnosti? Dolazim iz Jagodine koja je centar Pomoravskog upravnog okruga i smatram da pored proširenja nadležnosti upravnih okruga trebate da radite i na poboljšanju položaja načelnika upravnih okruga i vratiti im status koju su imali ranije. Bili su državni službenici na položaju, a sada su postavljena lica. Predlog Jedinstvene Srbije bio bi da im se vrati status državnih službenika na položaju.

Ono što je pitanje za vas ministarka Kovačević, vidim da ste u stalnoj komunikaciji sa jedinicama lokalne samouprave. Na koji način možete da im ponudite konkretnu pomoć i koji su to projekti kojima Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu pomaže lokalnim samoupravama?

Hteo bih da postavim ovom prilikom pitanje ministru Lončaru, ministru zdravlja. Poštovani ministre, vi ste u prethodnih nekoliko vikenda organizovali preventivne zdravstvene preglede širom Srbije u zdravstvenim ustanovama. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je to jako dobro i lično ste ispratili taj proces, koliko sam video, i prosto, kao neko ko dolazi, kao što rekoh, iz Jagodine koja je te preventivne preglede organizovala godinama unazad, smatramo da je to vrlo važan posao i negde moje pitanje je da li već imate efekte tih organizovanih preventivnih zdravstvenih pregleda i naročito me interesuju efekti u pogledu brisanja ili ukidanja listi čekanja u zdravstvenim ustanovama.

Hvala vam.
Reč ima ministar Jelena Žarić Kovačević.

Hvala puno predsednice Skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi poslaniče, ja vam se zahvaljujem na pitanjima i što sam dobila priliku da malo govorim o radu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Najpre ću vam odgovoriti na pitanje koje je vezano za Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj zakon je pretrpeo određene promene 2021. godine i ono što mogu da istaknem kao dobro jeste dobra saradnja sa Poverenikom za informacije od javnog značaja. Međutim, tokom primene ovog zakona stvorili su se određeni uslovi, odnosno došlo je do određenih zloupotreba koje su nas sada navele na to da radimo na izmenama ovog zakona.
Pre dan ili dva mi smo formirali Radnu grupu koju, naravno, čine predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, ali i predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva finansija, naravno Uprave za zakonodavstvo itd. Ono što bih ja istakla kao pozitivno jeste što je u samoj Radnoj grupi i sam Poverenik za informacije od javnog značaja koji poseduje određenu statistiku. Statistika se tiče organa vlasti, državnih organa, institucija, informacija koje je prikupio, takođe, i on od organa koji sa teritorije lokala, dakle od jedinica lokalne samouprave.
Ta statistika ukazuje na zloupotrebe koje su se javile iz dva razloga. Prvi razlog je, da je 2021. godine prilikom izmene tog zakona izostavljen, odnosno brisan član 13. konkretnog zakona koji se ticao zloupotrebe prava. Sa druge strane upravni sud je zauzeo određeni stav koji je dao prostor za zloupotrebe koje se sada dešavaju.
Te zloupotrebe se odnose, odnosno tangiraju uglavnom budžete malih lokalnih samouprava, mesnih zajednica, podnose se zahtevi koji su neosnovani, odnosno s obzirom na stav upravnog suda i zakon koji važi u našoj zemlji sa te strane jesu osnovani, ali sa strane pravljenja troškova koji su jako veliki, a javljaju se u postupku po žalbi neosnovani su jer budžeti jedinica lokalnih samouprava koje su male izuzetno trpe, na kraju, krajeva zbog tih advokatskih troškova.
Ovde imam ispred sebe i neku statistiku koju smo pripremali kada smo na sastancima razgovarali sa Poverenikom za informacije od javnog značaja, čućete sada i sami kakva je i zbog čega nas je to navelo da radimo izmene ovog zakona. Ja se nadam da će radna grupa u jednom kratkom roku efikasno raditi, ali sa druge strane da ćemo imati i kvalitetan predlog nama, sa kojim ćemo naravno izaći i pred javnost, upoznati javnost sa svim razlozima iz kojih mi krećemo u izmene ovog zakona.
Želim da pozovem sve zainteresovane aktere koji žele da se priključe postupku izmene ovog zakona da nam se u tom smislu jave. Zaposleni u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave će vrlo rado primiti predloge i razmotriti ih posle predstavljanja tog zakona javnosti.
Od početka primene novog zakona, posle 2021. godine, pa sve do 23. septembra 2024. godine Poverenik je ukupno primio 33.234 žalbe od koga je čak 32.086 žalbi podneto po novom zakonu. Podneto je 19.219 žalbi podneto preko punomoćnika i njih su prepoznali u kabinetu Poverenika za informacije od javnog značaja kao pokušaj zloupotrebe prava na pristup informacijama od javnog značaja.
Istovremeno bi trebalo da istaknemo da imamo i podnosioce koji podnose žalbe bez punomoćnika ali su takođe prepoznate od strane Poverenika kao pokušaj zloupotrebe, kao što su grupe određenih struktura koje na jedan vrlo tendenciozan način podnose zahteve kako bi pokretali postupke po žalbi i na taj način se bogatili, naravno na račun budžeta, kao što sam već rekla ili malih opština kojima to predstavlja problem ili mesnih zajednica, što na kraju, krajeva tereti i budžet Republike Srbije.
Od svih podnetih žalbi po tom novom zakonu čak 5.194 žalbe su podnete protiv gradskih i opštinskih organa mesnih zajednica, dakle oko 17% svih postupaka se vodi i tangira upravo budžete opštinskih organa i mesnih zajednica, pri čemu je preko punomoćnika čak 43% postupaka, što jasno govori o zloupotrebama i o tome da se izmene koje su učinjene 2021. godine i stav upravnog suda vrlo svesno zloupotrebljavaju od strane određenih struktura.
Poverenik je postupao u skladu sa zakonom. Svojim rešenjima je naložio gradskim i opštinskim organima i mesnim zajednicama da plate troškove advokatima u iznosu koji je oko 10 miliona i 200.000 dinara samo za ove postupke o kojima govorimo. Naravno, poverenik je ponovo postupajući u skladu sa zakonom bio prinuđen da ima više od 240 slučajeva u kojima su izdati prekršajni nalozi protiv odgovornog lica odnosno ovlašćenog lica lokalne samouprave.
Zapravo zaposleni koji rade u lokalnim samoupravama ili zaposleni koji je zaposlen u opštinskoj upravi ili u gradskoj upravi ali se trenutno nalazi u mesnoj zajednici ukoliko nije odgovorio na zahteve koji su čak išli dotle da su tipa koliko imate sijalica u mesnoj zajednici ili koliko ste kafe popili u proteklih godinu dana,
ili podrazumevaju dostavljanje određene dokumentacije za koju je njima potrebno ili mnogo vremena ili mnogo sredstava kojima oni ne raspolažu, dovodimo zaposlene u opštinskim i gradskim upravama u situaciju da čak moraju da plaćaju i kazne.
To su bili razlozi za formiranje radne grupe. Ne bih prejudicirala i ne bih unapred govorila o rezultatima koje ćemo dobiti od same radne grupe i kako će taj nacrt izgledati. U svakom slučaju posle toga nas čeka javna rasprava i nadam se da ćemo od svih koji su zainteresovani za taj zakon na kraju krajeva i dobiti pozitivne kritike da tako kažem, jer želimo da zaštitimo i budžet opština, budžet gradova, na kraju krajeva i budžet Republike Srbije, što negde i jeste normalno za očekivati od jednog ministra u Vladi Republike Srbije.
Ono što ste još spomenuli jeste kampanja „Obilazak upravnih okruga“. Mi smo u ministarstvu pokrenuli kampanju „Obilazak upravnih okruga“ od samog početka mandata, dakle, od 2. maja. Za sada smo obišli pet upravnih okruga, s tim što želim da naglasim da na sastancima u upravnim okruzima su sada prisutni i gradonačelnici, odnosno predsednici opština iz tih okruga u kojima imamo sastanak. Ono što je dobro je da su se do sada svi odazvali, da smo svi razgovarali o izazovima sa kojima se oni susreću, o problemima, o rešenjima, o projektima, o novim idejama koje oni imaju da predlože Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Do sada smo samo na sastancima upravnih okruga razgovarali sa 35 gradonačelnika, predsednika opština, odnosno predstavnika jedinica lokalne samouprave.
Ono što ministarstvo ima u planu jeste svakako dalji obilazak upravnih okruga. Mi ćemo obići sve upravne okruge, posle čega ćemo u formi izveštaja moći da imamo na jednom mestu koji su zajednički problemi sa kojima se oni susreću, zajednički izazovi, šta to eventualno nedostaje, kako u funkcionisanju samih upravnih okruga, tako i kao što ste i sami postavili pitanje možda u nadležnostima koje bi trebalo proširiti u skladu sa intencijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a to je da želimo da upravni okrug bude mesto koje će povezivati predstavnike jedinica lokalne samouprave sa Vladom Republike Srbije kao jedna spona između državnih organa, samo na različitim nivoima.
U svakom slučaju, razgovarali smo na sastancima i o njihovim nadležnostima. Smatram da bi ministarstvo trebalo da se pozabavi i time da osim što da na takav način da kažem, kontroliše funkcionisanje organa i zaposlenih u upravnim okruzima, možda može da se malo više pozabavi i pitanjem njihovog funkcionisanja u smislu neke pomoći. Da li će to biti pomoć u vidu pružanja neke stručne pomoći, u vidu obuka koje možemo da ponudimo. U svakom slučaju i sa SUKOM i sa Nacionalnom agencijom za javnu upravu, videćemo, u svakom slučaju njima je potrebna pomoć u vidu neke opreme, pa ćemo razgovarati o nekim budućim projektima koji će možda moći da se rade na nivou upravnih okruga, a da onda obuhvatimo i neke manje jedinice lokalne samouprave koje možda nemaju sredstava ili nemaju dovoljno stručnog kadra kako bi mogli da konkurišu sa nekim projektima bilo ka Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ili ka nekim drugim fondovima iz kojih će oni potraživati sredstva koja će moći da koriste u tom smislu.
Želim u tom smislu i da pomenem budžetski fond za 2024. godinu koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Dakle, ukupno je izvojeno 418 miliona dinara i u okviru budžetskog fonda podržano je 29 projekata u ukupno 27 jedinica lokalne samouprave. Mi smo pre jedno mesec dana izmenili Pravilnik o načinu i kriterijumima dodele sredstava zato što smo prepoznali potrebu lokalnih samouprava da se udružuju i da kroz međuopštinsku saradnju, naročito manje lokalne samouprave mogu da konkurišu sa nekim projektima, kao što sam već rekla ili ka ministarstvu ili ka drugim ministarstvima ili ka nekim fondovima. Tako da smo dodeli i petu mogućnost, odnosno način na koji jedinice lokalnih samouprava mogu da konkurišu, a to je upravo međuopštinska saradnja.
Ono što želim da kažem jeste da se mi trudimo u ovom trenutku da ove godine bude raspisan još jedan javni poziv, pored ovog javnog poziva, za dodelu sredstava iz budžetskog fonda jedinicama lokalne samouprave. Ja se nadam da će rebalans budžeta biti usvojen, jer je to jedan od uslova da mi raspišemo taj javni poziv i da će se steći i drugi uslovi da mi do kraja godine, sa mnogo manjim sredstvima od 418 miliona dinara, raspišemo javni poziv za lokalne samouprave koje će moći da koriste ta sredstva iz one prve mogućnosti koju im nudimo, a to je ako su im možda potrebna nedostajuća sredstva, kako bi završili neki započeti projekat ili kako bi neki projekat doveli do kraja, bez obzira na to da li se finansira iz budžetskog fonda Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave ili iz nekog drugog ministarstva.
U svakom slučaju, taj postupak sprovođenja javnog poziva će biti javan i transparentan, kao što je to i sada bilo. Lokalne samouprave će znati za koja sredstva mogu da konkurišu, odnosno opredeliće projekte onako kako je to njima potrebno i komisija će sagledati sve te projekte i nadam se da ćemo moći da pomognemo, naročito manjim ili manje razvijenim jedinicama lokalne samouprave da završe neke započete projekte.
Ono što sam još želela da istaknem u smislu pomoći lokalnim samoupravama i na koji način mi možemo možda da pomognemo sa budžetom ili sa nekom finansijskom pomoći, to je svakako program koji sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a to je partnerstvo za lokalni razvoj. Partnerstvo za lokalni razvoj je projekat koji će se završiti do kraja avgusta 2025. godine. Kredit koji smo mi tražili i dobili od Evropske investicione banke za implementaciju ovog projekta iznosi 20 miliona evra, s tim što je učešće opština i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave osam miliona evra. Mi te projekte sada dovodimo do kraja, rekla bih jako uspešno.
Ono što se mi nadamo jeste da ćemo završiti uspešno i te nove pregovore koje smo započeli za novi zajam, u istom tom iznosu. Naravno, biće potrebno ponovo nacionalno kofinansiranje kao i u ovom prvom slučaju. Fokus bi za taj novi projekat eventualno bio na sanaciji i revitalizaciji objekata u nadležnosti jedinica lokalne samouprave u svetlu zahteva koje nam postavlja energetska efikasnost. Evropska investiciona banka nas je obavestila da su zainteresovani da nastave saradnju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, što znači da je saradnja sa nama bila na zadovoljavajućem nivou.
U tom smislu mi pomažemo jedinicama lokalne samouprave da saradnja i sa njima bude ocenjena kao saradnja koja je na zavidnom nivou, ali ne samo saradnja koja se tiče pukog konkurisanja sa tim projektima, već smo se mi sad odvažili i na korak dalje, a to je da lokalnim samoupravama pomognemo u tom prethodnom postupku, da tako kažem, a to je jedan postupak koji jako dugo traje, nažalost, vrlo često i do godinu dana, a to je prikupljanje papirologije i dokumentacije koja je opštinama potrebna da bi uopšte mogli da konkurišu sa projektom iako, recimo, imaju jako dobro, izvodljivo i kvalitetno idejno rešenje.
Sa druge strane, na koji način još možemo da pomognemo jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, sarađujemo jako dobro i sa Stalnom konferencijom gradova i opština. Želim da vam kažem da, recimo, na primeru Niša, upravo u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, oni su dobili opremu u visini od milion i 250 hiljada dinara za IKT opremu. Dakle, oni su se javili na konkurs, oni su na tom konkursu izabrani za efikasnu i delotvornu upravu, koja ima funkcionalni sistem za komunikaciju sa građanima. Ovaj projekat je podržala vlada Švajcarske i to je na kraju rezultiralo da grad Niš dobije milion i 250 hiljada dinara koje će moći da opredeli
za IKT opremu i da zapravo da priliku svim onim merama koje sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave a koje se odnose na kampanju koju sada sprovodimo a koja se zove "Država na dugme". Kampanja se tiče elektronske uprave, uvođenja e-pisarnice i koja će na kraju rezultirati time da građani dobiju efikasne usluge, kvalitetne usluge od organa državne uprave i da budu zadovoljni praktično uslugom koja im se pruža.
Kad sam već pomenula Niš, želim da iskoristim i priliku da kažem i da akcentujem jednu vest koju sam i sama malo pre videla, a to je da je gradonačelnik Niša saopštio na konferenciji za novinare da će konačno biti isplaćene zaostale plate zaposlenima niških društvenih firmi, koje će biti isplaćene u četiri jednake godišnje rate. Svi se sećamo kakav gigant je fabrički Niš bio, i sa elektronskom i sa mašinskom industrijom i, nažalost, desilo se da su zaposleni koji su ostali bez posla mnogo godina tražili zarade koje im nisu bile isplaćene. Radi se oko 6.000 građana Niša koji će iz budžeta grada Niša dobiti čak 2,1 milijardu dinara. Oni će podnositi zahteve gradu, dakle, komunikacija se vrši između gradske uprave i zaposlenih iz tih firmi, kojih je čak u Nišu bilo mislim 57, koje nisu uspele da isplate zarade zaposlenima. Oni čak imaju i pravosnažne i izvršne presude i o tim iznosima ne bih govorila, sasvim sam sigurna da će oni u zahtevima navesti svoja potraživanja i da će im grad Niš izaći u susret.
Apsolutno podržavam odluku da se već na narednoj sednici Skupštine grada Niša donese odluka na Skupštini grada Niša, koja će sadržati i program za isplatu zaostalih plata i eto prilike da ta odluka, ja ih sve pozivam, sve odbornike Skupštine grada Niša, bude jednoglasna i da zapravo svi odbornici, i vlasti i opozicije, pokažu jednu visoku dozu odgovornosti kada se radi o zaostalim zaradama i da ovo reše i daju podršku rešavanju jednog problema koji je dugo trajao. Hvala najlepše.

Hvala vam.
Još jednom želim da zamolim članove Vlade da pokušamo da budemo efikasniji, da bi više narodnih poslanika stiglo da postavi pitanje.
Ministar Lončar ima reč. Izvolite.

Poštovana predsednice, narodni poslanici, poslaniče, zahvaljujem na temi koju ste delegirali. Mislim da je jedna od najozbiljnijih tema, ako iole želimo dobro Srbiji, ako iole želimo građanima Srbije.
Preventivni pregledi rade se iz jednog jedinog razloga, a to je da mislim da svima treba da je cilj da imamo zdravu Srbiju. Zdravu Srbiju ne možemo da imamo i to se ne podrazumeva i neće doći samo od sebe ako ne promenimo neke navike, ako ne napravimo sa građanima Srbije jedan dogovor, ako im ne skrenemo pažnju šta je neophodno da uradimo da bi pomogli i sebi, a i drugima. To je jedini razlog zašto se rade preventivni pregledi. Oni se rade nedeljom, kada smatramo da građani koji rade na poslovima gde ne mogu da izostanu u toku radnih dana ili imaju neke druge obaveze, da je to period kada bi najpre mogli da nađu vreme i da odu da prekontrolišu svoje zdravlje.
Moram da vam kažem da je jedan ozbiljan broj građana to shvatio. Do sada nešto manje od 200.000 građana Srbije se odazvalo toj akciji i pregledano je. Više stotina njih je na tim preventivnim pregledima dijagnostikovano kao hitna stanja, koji su istog momenta zadržani u bolnici i najveći broj njih izlečen, preko 98% njih je izlečeno. Nisu znali da imaju problem, niti koji problem imaju, odmah su ostavljeni u bolnici, započeta je terapija i oni se sada nalaze kod kuće. Pričamo o akutnim stanjima. To je njih više stotina. Izaći ćemo sa tačnim brojevima.
Više hiljada bez ikakvih tegoba dijagnostifikovano je, na žalost, da imaju karcinom. Urađena je dodatna dijagnostika, neki od njih su već započeli terapiju. Da nije bilo preventivnih pregleda ni ti ljudi koji su hitni, ni ljudi koji nisu imali nikakve simptome ni dan danas ne bi znali da imaju ili karcinom ili da imaju neko akutno oboljenje koje bi za vrlo kratak period dovelo do letalnoh ishoda.
Da ništa drugo nismo uradili za tih par nedelja pregleda hiljade i hiljade građana Srbije je spašeno. Samo želim da to znate, ali mi ne želimo da stanemo tu. Hajde da nastavimo to, hajde da spasimo sve ljude koje je to moguće i koji to žele jer to je nas posao, to je naša obaveza.
Kada otkrijemo karcinom na vreme tom pacijentu ima pomoći, može da se izleči, najnormalnije da živi. Ako ne otkrijemo na vreme, ako se kasno javi lekaru imamo problem za njega, za samog pacijenta, problem za njegovu porodicu, problem za njegovo okruženje, za zdravstveni sistem i sve to je mnogo komplikovanije nego ovako kad se otkrije na vreme. Da ne ulazimo koliko je skuplje, koliko je to teško za članove porodice i sve one koji su usmereni ka tom pacijentu.
Prema tome, molim vas, shvatite to najozbiljnije. Na tim pregledima radimo svake nedelje tumor markere i svake nedelje menjamo specijalnosti koje se urade.
Uvešćemo, ono što želim da vam najavim, radimo na tome da uvedemo jednu novu analizu gde možemo da utvrdimo da li neko je dijabetičar ili nije ili da li će postati, jer i sami znate koliko ljudi poznaju da imaju dijabet da su kasno saznali, da je došlo do oštećenja nekih organa. Ali to može ako na vreme se utvrdi da se drži apsolutno pod kontrolom i ti ljudi najnormalnije da žive.
Želim da vas obavestim da će sada u nedelju od 08 do 17 časova da će raditi na nivou cele Srbije svi državni stomatolozi u svim državnim ustanovama. Obaveštavam građane Srbije.
Želim da podsetim da sve naše trudnice i sve naše porodilje do godinu dana imaju pravo na besplatnu popravku zuba i rešavanje svih stomatoloških problema. Pozivam ih, ako nisu znale, da iskoriste to u nedelju, da odu i da iskoriste tu uslugu.
Pozivam svu decu do 18 godina, sve redovne studente do 26 godina, isto važi za njih, da odu i da dobiju uslugu.
Naravno, ovo isto važi za sve naše građane koji su stariji od 65 godina. To je sada u nedelju u svim našim zdravstvenim ustanovama koje imaju stomatologe.
Da li je ovo nekad bilo u Srbiji? Da li su se ovakve stvari dešavale, razmilite pa recite, ali pozivam ljude da se odazovu.
Što se tiče, skratiću, predsednice, izvinjavam se, što se tiče lista čekanja sazrelo je vreme da možemo da ih rešavamo. Ljudi zaborave, pre korone mi smo za preko 50%, 60%, nešto manje od 60% smanjili liste čekanja. Došla je korona, vratilo se sve na staro, vratilo se na još gore, ali zahvaljujući ulaganjima pre svega u ljude, pre svega u specijalizaciju, zapošljavanje ljudi, a onda i kupovinom aparata, skenera, magnetnih rezonanci, angio sala i svega onoga što je neophodno, ultrazvukova i svega drugog sazrelo je vreme da možemo da rešavamo te liste čekanja. Listu čekanja za skener više nemamo, biće još lista, odnosno oblasti gde neće biti lista čekanja, a biće oblasti gde će one biti krajnje redukovane. Samo molim za malo discipline.
Ovom prilikom zahvaljujem svim zdravstvenim radnicima koji su učestvovali i koji rade u zdravstvenom sistemu, posebno onima koji su radili prethodni vikend i učestvovali u istorijskom poduhvatu da Srbija nema listu čekanja za skener. Zahvaljujem svim građanima koji su se odazvali pozivu. Molim građane samo za malo ozbiljnosti. Svi snimci sa skenera su opisani. Molim vas kao Boga, samo dođite, podignite svoj snimak. Zovemo vas da dođete, da vidite da li trebate još nešto da uradite ili ne. Ne možemo da vas nađemo, ja mislim da bismo išli do kuća da donesemo, nemojte samo biti neozbiljni, molim vas dođite, podignite svoj snimak, odnosno opis, opis vašeg snimka.
Želim da uverim građane Srbije, nastavićemo dalje sa tim ma ko god šta o tome pričao.
Da, čekam Vučića da se vrati, da sednemo, da se dogovorimo, da napravimo dinamiku kako ćemo rešavati te stvari.
Gospodo, sve to košta, a taj novac se ne izvlači iz ćupa. On ne stoji, pa ga vi izvučete i to, nego morate da rasporedite.
Ako hoćete da skinete listu čekanja za kukove i za kolena morate da kupite dodatne proteze, i kukove i kolena, morate da angažujete ljude da rade dodatno, morate sve to da platite, morate sve druge lekove, sav materijal koji učestvuje u tome, to su sve dodatni troškovi.
Takođe, i za sočiva da se kupe. Takođe za potrošni materijal koji ide i za dijagnostiku i za sve. Tako će biti. Dok smo mi tu nama će na prvom mestu biti zdrava Srbija.

Hvala vam.
Poslaniče, samo se prijavite, molim vas.
Izvolite.

Zahvaljujem, ministre.

Pored svega što ste naveli mislim da je jedan od vrlo važnih efekata preventivnih zdravstvenih pregleda koje radite taj što se kod građana stvara navika da odlaze na te preventivne zdravstvene preglede i mislim da je to sastavni deo, danas u 21. veku, sastavni deo opšte kulture i mislim da je to takođe vrlo važan efekat svih ovih pregleda.

Hteo bih ovom prilikom da postavim pitanje ministru Đorđu Milićeviću, zaduženom za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom. Poštovani ministre, mi iz JS smatramo saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu veoma važnom i pridajemo joj posebnu pažnju, pre svega zato što dolazim iz Pomoravlja gde imamo jako puno ljudi koji su rodom iz Pomoravlja, koji žive i rade u inostranstvu. Mi dugi niz godina održavamo veze i sarađujemo sa njima i nastavimo da svoju dijasporu uključimo u razvoj Jagodine i celog Pomoravlja.

Drugi važan razlog je strateški interes naše zemlje da se što više poveže sa dijasporom kako bi se i tamo van granica Srbije sačuvali običaji, tradicija, kultura i pre svega srpski jezik i ćirilica, što čini najvažnije elemente našeg nacionalnog identiteta, ali i da bi pripadnici dijaspore znali da su poštovani u svojoj zemlji matici.

Naš predsednik Dragan Marković Palma, poznato je, afirmiše te veze. Zahvaljujuće njemu Jagodina je postala značajan karika te saradnje i na državnom nivou. Zato želimo da pohvalimo sve napore države da se dijaspora i Srbija još čvršće i dugoročnije povežu, a ciljeve države potvrđuje i osnivanje vašeg kabineta koji već dva mandata predano radi na ostvarivanju strateških ciljeva sa porodicom.

Moje pitanje vama jeste, polazeći od značaja jačanja veza srpske dijaspore i matice koje su sve konkretne aktivnosti vašeg kabineta i osnovni pravci daljeg rada vašeg kabineta zaduženog za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti saradnje sa dijasporom? To bi bila moja pitanja za danas. Hvala.

Hvala vam.
Izvolite, ministre.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Starčeviću zahvaljujem na pitanju i hvala vam što gospodin Marković i vi pre svega kao predstavnici lokalne samouprave sagledavate važnosti, značaj ove teme i ne kažem to slučajno.
Upoznat sam jako dobro sa aktivnostima koje sprovodite, sa aktivnostima i partnerskim odnosom koji smo imali kada je reč o realizaciji konkretnih projekata letnjih kampova. Inače, reći ću vam na samom početku, dakle, i vi ste to rekli između ostalog, postavljajući pitanje, jasna je odlučnost i opredeljenost predsednika Republike, predsednika Vlade, čitave Vlade Republike Srbije kada je reč o onome što je ste suštinski najvažnije, a to je jačanje postojećih i stvaranje još čvršćih veza između matice i naših sunarodnika koji žive van Srbije.
Nemojte se ljutiti, formalno pravno jeste ispravan termin dijaspora, ali verujte, ja ga retko koristim, bilo da razgovaram sa Srbima u regioni, ili sa našim sunarodnicima koji žive van regiona, za meni su oni svi Srbi koji u ovom trenutku žive van Srbije, ili naši sunarodnici koji žive van Srbije.
U realizaciji ovog ključnog cilja, jako je važno pre svega, ostvariti dvosmernu komunikaciju. Ta dvosmerna komunikacija podrazumeva, da mi u Srbiji u svakom trenutku kroz intenzivan i kontinuirani dijalog znamo šta je to što su potrebe naših sunarodnika koji žive van Srbije, da naši sunarodnici znaju šta je to šta se dešava u Srbiji, šta je to što neophodno Srbiji, a onda da zajednički sagledamo šta je to što možemo učiniti za ono što jeste naš zajednički imenitelj, a to je naša država Srbija.
Važno je da taj dijalog bude zasnovan na razumevanju, poštovanju, uvažavanju, pre svega zbog period koji dolaze. Da bi došli do realizacije ovog cilja, nekako smo definisali tri ključna koraka. Prvi korak jeste svakako, da nastavimo da Srbiju približavamo našim sunarodnicima koji žive van Srbije. Drugi korak jeste da umrežavamo udruženja i krovne organizacije koje okupljaju naše sunarodnike, dakle, koje okupljaju Srbe van Srbije i teći korak koji je jako važan jeste, da mi u Srbiji razgovaramo o ovoj temi. Jako je važno da aktuelizujemo ovu temu, i jako je važno da unutar gradova, unutar opština razgovaramo o ovome. Zato smo razgovarali sa gospodinom Markovićem i sa brojnim gradonačelnicima, predsednicima opština, da bi na pravi način, pre svega, sagledali zajedno potencijale dijaspore. Svaki grad, svaka opština, nažalost, ima svoje sugrađane koji žive, da li u regionu, da li van regiona.
Jako je važno da pokušamo da napravimo zajednički bazu podataka za svaku lokalnu samoupravu, a onda da uspostavimo kontakt sa tim ljudima. Različitim poslovima se oni bave.
Znate, kada govorimo o našim sunarodnicima koji žive van Srbije i ja, verujte mi pre svega, sebi nikada nisam dozvolio, a to je doznake jesu jako važan prihod za Srbiju, ali nemojte naše sunarodnike koji žive van Srbije da sagledavamo samo kroz doznake, koji ponavljam, jesu veoma važan i značajan prihod, da ih sagledavamo kao velike humanitarce. Oni to svakako jesu, i oni su tu uvek bili za Srbiju, sećate se perioda poplava. Hajde da ih sagledavamo pre svega, kao nekog ko ima i finansijski, ali i ljudski kapital, i ko je kao i vi i ja i svi članovi Vlade ravnopravan patriota i voli svoju državu i voli svoju trobojku i želi nešto da učini za svoju državu i želi nešto da učini za svoju trobojku. Dakle, da na pravi način sagledamo potencijale dijaspore. To su neka tri koraka.
Znate, Svesrpski sabor događaj od istorijske važnosti i značaja koji je održan na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, je pre svega, definisao nacionalne interese srpskog naroda u 21. veku. Neću da širim, pokušaću da budem konkretan, ali Svesrpski sabor, ja to sa ponosom ističem, je iznedrio jedan memorandum koji sam imao prilike da potpišem sa svojim kolegom iz Republike Srpske, ministrom Vlade Republike Srpske, zaduženom za međunarodne odnose i Evropske integracije, gospodinom Klokićem, kako bi zajednički definisali i ojačali mehanizam u realizaciji cilja a to je da uspostavimo saradnju i još jače veze sa našim sunarodnicima koji žive van matice.
Odmah da razjasnimo, nikada građani Republike Srbije u Republici Srpskoj ne mogu biti dijaspora, niti građani Republike Srpske u republici Srbiji mogu biti dijaspora, mi smo isti narod i ja sam to mnogo puta istakao i Drina nikada nije bila reka koja nas razdvaja već kičma koja spaja, jedan isti narod koji živi u Republici Srpskoj i Republici Srbiji.
Zašto sam govorio o ovome? Dakle, taj memorandum koji smo potpisali zajedno sa kolegom iz Republike Srpske, jasno definiše korake koje ćemo zajedno da preduzimamo u narednom vremenskom periodu. Tu pre svega mislim na važne i značajne datume, obeležavamo kako u Srbiji, tako i sa našim sunarodnicima van Srbije.
Dakle, 28. jun je Vidovdan, ali 28. jun je i datum dijaspore. I već postaj tradicija i ponosan sam na to, druga godina zaredom organizujemo veliko okupljanje naših udruženja naših organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, upravo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, razgovaramo o onome što jeste sfera njihovog interesovanja. Ove godine preko 250 udruženja i krovnih organizacija iz 33 države i 20 država koje je pratilo čitav događaj i učestvovali u događaju putem zum aplikacije, jasno definisali stavove, trasirali put kojim ćemo zajedno ići u narednom vremenskom periodu.
Dalje, 15. septembar je dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, obeležavamo ga u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, ali ga obeležavamo i sa našim sunarodnicima koji žive van Srbije i to nije za nas običan datum u kalendaru, to jeste simbol prošlosti i sadašnjosti, i budućnosti i pre svega uvek podseća na hrabrost naših predaka , ali nas podstiče da nastavimo da vodimo kao i do sada mudru i racionalnu politiku upravo zarad potomaka koji dolaze. I da pokušam da koliko znate, toliko i pričate, da znate pokazatelje, drugačije bi pričali i uvek imate priliku da se javite i da odgovorite na pitanja.
Evo ja ću skratiti, hvala još jednom. Dakle, gde god da odete van Srbije i da razgovarate sa našim sunarodnicima, oni će uvek insistirati na podršci u jednom, a to je ono o čemu ste maločas govorili, jezik ćirilica, kultura, istorija, identitet i tradicija. To su simboli jednog naroda. Koliko znate, toliko i pričate, ali neznanje nije greh, pitajte ako ne znate, pa ćete dobiti odgovor.
Dakle, uvek se na tome insistira i to su simboli jednog naroda, ako nema simbola, nema ni našeg naroda ma gde on živeo i u tom smislu, jako je važna realizacija projekta, govorimo o jeziku i ćirilici. Jako je važna realizacija projekta dopunskih škola, koje organizuje Ministarstvo prosvete i mi smo u tome samo uz dogovor sa Ministarstvom prosvete sagledali kakvu ulogu i kako možemo da pomognemo u realizaciji tog projekta kada vidimo da broj zainteresovanih učenika ide uzlaznom putanjom. Ministarstvo prosvete organizuje nastavu, a mi smo evo drugu godinu zaredom za svakog prvaka obezbedili besplatan bukvar, za više razrede lektire, 500 biblioteka pokušavamo da opremimo sa neophodnom literaturom, i prema našoj analizi u ovom trenutku ima 500 biblioteka kada govorimo o regionu i državama van regiona gde žive naši sunarodnici.
I da završim sa jednim važnim projektom koji smo zajedno realizovali i to postaje tradicija, evo druga godina zaredom, pokušali smo i lično smatram da akcenat treba staviti na predstavnike te treće generacije, na mlade sunarodnike koji žive van Srbije, da ih podstaknemo da uvek razmišljaju o Srbiji da njihovom srcu još više približimo Srbiju i pokušali smo da napravimo projekat koji će ih usmeriti ka tome.
Mislim da uspevamo već drugu godinu zaredom kroz organizaciju letnjih tematskih kampova, vi znate tri tematske celine, važno je da se bave temom i ja im nikada u Srbiji nisam poželeo dobrodošlicu, jer oni kada dođu ovde su svoj na svome, mi smo predstavnici istog naroda, samo sam ih uvek molio jedno, a to je da čuvaju jezik , ćirilicu i da znaju da je simbol okupljanja i jedinstva uvek srpska država i srpska trobojka.
Prošle godine, tri i po hiljade mališana je boravilo u Srbiji , a ove godine pet hiljada i trudićemo se da iz godine u godinu taj broj bude što veći. Ja ne sumnjam i ubeđen sam, oni će potpuno svakako, srednje škole i fakultete završiti u državama gde trenutno žive, ali jako je važno da ih podstaknemo da razmišljaju o Srbiji, da onog trenutka kada završe srednje škole i fakultete upravo to znanje iskoriste ovde u Srbiji, a mi uvek da ih čekamo raširenih ruku. Hvala lepo.