Hvala.
Samo bih da pojasnim još jednom da niko nikom ne otima nikakvu zemlju, niti je otimao. Zemlja za koju je izvršena eksproprijacija je uredno plaćena. Neko može da tvrdi suprotno ili da bude nezadovoljan nakon što je to uradio i pristao i dogovorio verovatno isto onako kao što je gospodin Kokanović što nije uspeo da proda svoju zemlju, ali to nije razlog da pričamo sa toliko laži i dezinformacija kada je u pitanju strateško partnerstvo Srbije i „Zijin Group“.
Naime, godišnja proizvodnja suvog koncentrata bakra na nivou kompanije „Serbia Zijin Coper“, gde je Republika Srbija strateški partner je 520 hiljada tona, a prošle godine, dok nije bila završena topionica, proizvedeno je 74 hiljade tona katodnog bakra, što se povećalo i povećaće se u ovoj godini negde na dva i po puta više. Znači, očekivanja su da ćemo doći na 200 hiljada tona proizvodnje katodnog bakra, a sav koncentrat koji je proizveden u „Serbia Zijin Coper“, gde je Republika Srbija strateški partner, dalje se prerađuje upravo u toj topionici i gde dobijamo finalni proizvod, što Srbiju dovodi na drugo mesto u Evropi po proizvodnji katodnog bakra i mislim da je to jedna zavidna pozicija na koju treba da budemo ponosni i o kojoj treba da pričamo.
Kada pričamo o stablima, za informaciju narodnog poslanika koji sa mnogo neistine iznosi činjenice po pitanju kompanije „Zijin“, zaboravlja da kaže kao ekološki aktivista da je od početka godine posađeno 230 hiljada sadnica drveća, ali verovatno to nije bitno, zato što nisu u pitanju kumovi i prijatelji, pa onda zaboravljamo da li se nešto seče ili se sadi ili je bitno ili nebitno ili ko kome poklanja zemlju da bi se onda borio protiv, recimo, projekta „Jadar“.
Takođe se zaboravlja, kada pričamo o cevima u rekama, pošto nakaradno pričamo o svemu, pa rudarenje zovemo kopanjem, a male hidroelektrane zovemo stavljanje cevi u reke, a nažalost ili na sreću, pošto smo od 2020. godine sprečili izgradnju u zaštićenim područjima, što moram da priznam da nijedna zemlja EU nije uradila, ali gospodin narodni poslanik zaboravlja da je sam tražio dozvolu za izgradnju hidroelektrane i to na Staroj planini 2016. godine, pa verovatno od tada, od kada mu to nije pošlo za rukom, je postao izričit protivnik takvih projekata, ali, opet, to su dupli aršini.
Ono što moram da pohvalim je da smo bar naučili koliko je rudna renta za mineralne sirovine, pa je tačno da je ona 5%. Napredujemo, pošto u Predlogu zakona za zabranu iskopavanja litijuma stoji da je ona 3%.
Samo bih podsetila na činjenicu svih onih koji se zalažu da se apsolutno svako rudarenje prekine, ne samo što bi u tom slučaju ostali i bez građevinskog materijala i bez pijaće vode, da je rudna renta 2012. godine bila 3,7 milijardi dinara, a da je 2023. godine iznosila 16,8 milijardi dinara, znači, četiri puta više, a da je samo u prvih šest meseci 2024. godine dostigla 15 milijardi dinara.
Možda to nisu velika sredstva za narodnog poslanika koji priča negativno o svim mogućim aktivnostima kada je rudarstvo u pitanju, ali mislim da dokazuje, pre svega, i pokazuje rast ovog sektora, rast na zdravim nogama i rast koji želimo da nastavimo da promovišemo.
Drago mi je da smo čuli bar jedan tačan podatak, a u gomili laži i neistina.
Naravno, o duplim aršinima bolje da i ne govorim više.
Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice.
Poštovani narodni poslanici, samo kratko da se nadovežem na ove dvostruke aršine. Trebala sam to možda učiniti u prvom delu izlaganja, a vezano za postupke privatizacije, odnosno za postupak privatizacije RTB „Bora“ i strateškog partnerstva sa „Zijin Mining Group“.
Godine 2007. kada je pokušana privatizacija u bukvalnom smislu reči privatizacija, ne strateško partnerstvo, ovog preduzeća, tada je bio pokušaj zaključenja ugovora o sto posto prodaji imovine, ali i zaključenje ugovora o prenosu, o odobrenju za eksploataciju takođe 100% rude kojom raspolaže RTB „Bor“. Naravno, raskinuto je. „Kuprom International“ d.o.o Beograd je bio potencijalni kupac. Nije ispunio nijednu obavezu, a Republika Srbija je nakon konsolidacije ovog preduzeća ušla u strateško partnerstvo gde i dalje ima vlasnički udeo u ovom preduzeću, i dalje ima apsolutnu kontrolu nad poslovanjem ovog preduzeća. Kao što je koleginica Đedović rekla, danas ovo preduzeće ima preko 6.000 zaposlenih.
Kada pričamo o dvostrukim aršinima, moramo našim građanima da pomenemo da je 2007. godine taj aršin važio i bio takav da je tada bilo u redu prodati sto posto imovine ovog preduzeća i da je tada bilo u redu zaključiti ugovor o odobrenju eksploatacije ove rude.
Kada sam već uzela reč, volela bih sa građanima Republike Srbije i sa uvaženim narodnim poslanicima i, svakako, sa kolegama ministrima da podelim nekoliko podataka koji se tiču privatizacije i uopšte postupka privatizacije preduzeća koja su u vlasništvu Republike Srbije.
U periodu od 2011. do 2012. godine zaključeno je 2.286 privatizacionih ugovora za preduzeća koja su u tom momentu zapošljavala preko 257.000 radnika. Od tih 2.286 ugovora, raskinuto je u tom periodu 670 privatizacionih ugovora, odnosno čak 30% privatizacionih ugovora u istom periodu kada su zaključeni zato što se prodavalo braći, kumovima, drugarima, prijateljima koji te ugovorne obaveze nisu mogli da ispune.
Dragi i uvaženi narodni poslanici, dragi građani, u periodu od 2013. do 2024. godine zaključeno je ukupno 79 privatizacionih ugovora, od čega je 19 raskinuto, a od tih 19, 12 ugovora je raskinuto koji su zaključeni u periodu od 2001. do 2012. godine.
I ja sam jedna od onih koja stoji mirno pred Aleksandrom Vučićem dok se u Njujorku bori za Republiku Srbiju. I ja sam jedna od onih koja stoji mirno pred Aleksandrom Vučićem zato što sam 2012. godine ostala bez posla u Razvojnoj banci Vojvodine, koju je žuti režim rasturio, gde je 1000 ljudi ostalo bez posla i na ulicama i zato što sam verovala u politiku Aleksandra Vučića i zato što moji prijatelji i moja rodbina i ja danas imamo gde da radimo, u jednoj ekonomski i politički snažnoj zemlji.
Hvala.

Hvala vam.
Poslanik Jovanović nije više tu.
Imao je pravo na još dva minuta.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Žarko Ristić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, slušajući već četiri dana razne analize o rebalansu budžeta, shvatam da je sve ovo samo jedna predstava u kojoj vlast reklamira da je mnogo postigla, a opozicija reklamira kako je to propast. U stvari, pravi cilj je vratiti sve ovo u Skupštinu i nezadovoljne ljude sa ulice pomeriti u male ekrane.

Međutim, mene interesuje zašto nije ništa opredeljeno ovim rebalansom budžeta za predstojeće izbore na Kosovu i Metohiji. Svi treba da znate da su tamo izbori raspisani. Kampanja je u punom jeku.

Ako ste mogli da pomognete Hilari Klinton sa pet miliona dolara, ako ste poslali i ministra Starovića kao najdirektniju podršku kampanji Kamale Haris u sred Čikaga, što sigurno nije jeftino i puno košta građane Srbije, da li planirate da sa nekim novcima i Srbe na Kosovu i Metohiji pomognete u kampanji?

Hvala.

Poštovani narodni poslaniče, nisam sigurna da članovi Vlade znaju kome ste uputili pitanje, zato što, na kraju krajeva, i to što ste rekli nije istina, pa ne znam ko bi mogao da demantuje neistinu. Taj novac neki, ja ne znam, ali vi morate da kažete kome upućujete pitanje.
Hajde ponovo, imate sada još tri minuta.

Hvala.
Pa pitanje je upućeno celom ovom parlamentu, Skupštini – da li znate da su raspisani izbori na teritoriji Kosova i Metohije i kako će se vi odnositi prema tome? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje – ako ste dali podršku i direktno učestvovali u izbornoj kampanji prema Hilari Klinton i dali pet miliona dolara, da li možete da odvojite deo novaca za Srbe na Kosovu i Metohiji?

Jel to sve?

Da.

Dobro.
Ministar Nemanja Starović ima reč.