Hvala.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Hvala.
Ja bih samo da se nadovežem što se tiče uopšte partnerstva koje Srbija ima sa grupom „Ziđin“.
Pre svega, Srbija je strateški partner u tom projektu sa 37% vlasništva, što ne smemo da zaboravimo.
Molila bih narodne poslanike da ne dobacuju, nego da imaju toliko strpljenja da saslušaju i da ne šire agresiju u ovom parlamentu.
Ono što je zasigurno, a čuli smo ovde i prethodnih dana da su procenjene vrednosti rezervi upravo u rudniku koji je pomenut 14 miliona tona bakra ili 300 tona zlata, što apsolutno nije tačno. Iznose se po ko zna koji put netačni i neistiniti podaci. Rezerve su za sada overene tri ili četiri puta manje, tačnije tri i po miliona tona bakra i 110 tona zlata, što je svakako značajno.
Ono što nije jasno nikom ovde da li se opozicija zapravo zalaže za tu eksploataciju ili ne zalaže, pošto s jedne strane priča koliko se proizvodi i kako to tobož nije dobro, a s druge strane kolike su rezerve.
Moram da naglasim da na pet ležišta overenih rezervi upravo je kompanija gde je Srbija strateški partner, a na samo jednom ležištu overenih rezervi je kompanija gde Srbija nije strateški partner.
Ono što želim takođe da naglasim da se rudarske aktivnosti, u skladu sa zakonom, izvode na zemlji za koju mora biti završena eksproprijacija i to je proces koji je apsolutno transparentno vođen i u kompaniji gde država ima udeo, apsolutno nikakva zemlja niti je poklanjana, niti će biti poklanjana bilo kome.
Što se tiče privatnika koji su svojom voljom prodavali svoje parcele, to je nešto apsolutno na šta država nije, niti može da utiče. Volja dve strane da neko nešto proda, da neko nešto kupi, apsolutno je volja dve ugovorne strane. Ali, to možda narodni poslanik koji postavlja pitanje vrlo dobro zna, a pominje Gornje Nedeljice, jer je upravo on dao na poklon gospodinu Kokanoviću deo zemlje, pa onda su tobož postali…
(Aleksandar Jovanović: Obrnuto je.)
Vi se dogovorite da li je na jednu stranu ili na drugu stranu. U svakom slučaju, kad niste mogli da se dogovorite sa kompanijom Rio Tinto, onda ste počeli tobož da se zalažete za životnu sredinu, isto kao što je vaš veliki saučesnik profesor Ristić počeo da se zalaže protiv malih hidroelektrana nakon što je u Komisiji za reviziju dao odobrenje za izgradnju desetine takvih.
Tako da, dogovorite se šta je princip i da li uopšte imate bilo koje principe, a mislim da građani Srbije vrlo dobro vide da od tih principa nema ništa.
Pričate o nekom raseljavanju u dolini Jadra, apsolutno raseljavanja nikakvog nema. Sva zemlja koja je bila potrebna, u smislu gde su ljudi živeli i naseljeni, je stavljena na raspolaganje, odnosno prodata. Znači, raseljavanja nema, nemojte da plašite ljude, nemojte da zastrašujete ljude i nemojte da širite neistine.
To se dogovorite, ko je želeo da proda zemlju, pa nije uspeo ili nije došao do zadovoljavajuće cene, pa onda postao najveći protivnik ovog projekta.
Tako da, mislim da je veoma jasno, a to je i građanima jasno, da imamo 2.200 dodatnih zaposlenih u Boru i Majdanpeku, da su budžeti lokalnih samouprava povećani nekoliko puta, to je neosporno i to građani apsolutno vrlo dobro znaju, da plata ide i do 144 hiljade dinara, što je takođe činjenica, da isto tako i poljoprivrednici imaju koristi upravo od te velike kompanije, jer prodaju svoje proizvode, između ostalog, i svima onima koji su dodatno zaposleni, ali i kompaniji da može da apsolutno u okviru svog rada iskoristi i određene lokalne proizvode koji se proizvode u tom delu Srbije. Tako da, mislim da bi bilo bolje da se informišete, bili biste više kredibilni i apsolutno bi vam građani barem malo više verovali. Hvala vam.

Reč ima ministar Vesić.
Izvolite.

Slušali smo od ministarke Handanović o tome kako postoje dvostruki aršini, o tome kako oni koji izdaju dozvole za mini hidrocentrale posle se bune protiv njih, o tome kako oni koji apliciraju za dozvole za mini hidrocentrale, kada ih ne dobiju, postaju njihovi najveći protivnici. Imaćemo priliku verovatno da pričamo, da vidimo kako oni koji predlažu zakon, koji se bune i koji građane ubeđuju kako nigde u Srbiji ne treba kopati bilo šta što ima veze sa rudarstvom na kraju predlaže zakon, kako samo nekih 140 hektara treba kopati, a sve drugo je dozvoljeno i to kažu onda privremeno dok oni ne dođu na vlast, jer i onda će i to biti u redu.
Čuli smo i ministra Lončara o pregledima, o tome kako izgleda ne treba da se ljudi pregledaju preventivno. Najbolje da se onda niko ne pregleda i to smo čuli, ali nismo dobili ni odgovor ni na jedno pitanje. Ljudi, a šta je sa Mišom Ćuskijom? Ja postavih pitanje ovde pre nekoliko meseci - šta je sa Miroslavom Kovačevićem, zvanim Miša Ćuskija, kumom gospodina Jovanovića, koji je posekao usred Beograda, pored parka Šumice, 461 stablo? Pokazivao sam slike kako je to izgledalo pre gradnje, kako to izgleda sada. Videli smo i one bazene na vrhu zgrade i videli smo sve kako to sad izgleda, i to je primer, i to je ono čemu ne treba da se čudi moja koleginica Handanović zašto imaju dvostruke aršine.
Znači, kum gospodina Jovanović može da seče stabla, to nije nikakav problem, ne jedno, već 461 stablo, može da uništava zelenilo, a gospodin Jovanović se sad ne buni, sad ćuti, tada zaista ćuti i opravdava svoj nadimak i tada nema ni jedne reči, ne čujemo da se neko vezivao za drveće, ne čujemo da se neko bunio, ne čujemo da je neko izdavao saopštenja, da je neko pretio, upadao u Skupštinu grada, u Skupštinu opštine Voždovac, pričao kako je to skandal, kako je to ekocid. Ne čujemo ništa od toga. Tamo gde je kum tamo može, a tamo gde neko drugi radi, ako nije kum ili ako nije prijatelj ili finansijer, tada ne može i zato ne treba da se čudite što imaju dvostruke aršine, što jedno rade, pa to posle toga napadaju i to je nešto što se redovno dešava.
Danas tokom rasprave smo čuli priču o tome kako je izgrađeno više autoputeva od 2000. do 2012. godine, nego posle 2012. godine. Nisam bio tu danas, jer sam imao obaveze, ali da vam kažem od 1976. godine do 2012. godine u Srbiji, znači za 48 godina, izgrađeno je 596 kilometara autoputeva, a od čega najveći deo do 1990. godine. Ne najveći deo, već više od tri četvrtine, do 1990. godine za vreme postojanja Jugoslavije.
Od 2012. godine do danas, do ovog trenutka, izgrađeno je 468 kilometara puteva i sasvim sigurno će do kraja ove godine biti završeno još 129 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica što je 597. Znači, za 12 godina, do kraja ove godine, imaćemo 597 kilometara izgrađenih autoputeva i brzih saobraćajnica, a pre toga za 48 godina, od kojih je najveći deo izgrađen do 1990. godine, imali smo ukupno 596. Znači, četiri puta brže, 48 podeljeno sa 12 je četiri, što samo govori o tome koliko se sada više gradi, a do kraja 2026. godine, računajući i ovih 129 za kraj ove godine, biće izgrđeno skoro 460 kilometara autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno skoro 460 kilometara autoputa i brzih saobraćajnica.
I dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno za vreme Jugoslavije, jer tada se nešto i gradilo, ali nemojmo da poredimo vreme kada se nije gradilo sa vremenom kada se gradi i nikada se više nije radilo i nikada se više ne gradi, što ne znači da ne poštujemo ono što je građeno iz 1976, 1980. i 1981. godine, i to je uvek tako.
Čuli smo pre neki dan u Skupštini kako ne priznaju da su izgrađeni putevi. Čuli smo da kažu – sve što kažete da se gradi to je u futuru. Opet da ponovim 25. novembra biće puštena u saobraćaj brza pruga između Novog Sada i Subotice, dužine 108 kilometara. Ko ne veruje, i to sam obećao javno, i to ću uraditi, poslaću svim poslanicima kartu za tu prvu vožnju, pa ko ne veruje može valjda sam da se uveri, pa kada vidi da ide voz, kada vidi da ta pruga radi, onda će valjda da poveruje da ta pruga stvarno postoji. Ja ne znam šta drugačije da uradimo.
Možemo do 15. decembra da pošaljemo, da organizujemo i autobus, može da bude panoramski, kakav hoćete, ako bude lepo vreme, pa da se provozamo od Koševa, Koševi su mesto posle Kruševca, prvo do Trstenika, skoro 20 kilometara, 19 kilometara 950 metara, i posle dodatnih devet kilometara 860 metara od Trstenika do Vrnjačke banje, pa da vidimo, ljudi, da ima autoput i do Vrnjačke Banje. Ne znam kako drugačije da ubedimo ljude.
Oni ljudi ne veruju da se to dešava, pa možemo da organizujemo autobus, isto će biti sredinom decembra, da se provozamo 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, pa da prođemo kroz sva ona mesta, pa da vidimo da će biti izgrađena ta saobraćajnica. Tu su poslanici iz tog kraja. Tu je i Nataša, i Kena, pa mogu da kažu da smo u poslednje dve godine rekonstruisali Carigradski drum koji nije rekonstruisan 50 godina, a koji je inače bio jedini put vekovima od Beograda prema Carigradu dok nije izgrađen autoput.
Možemo već u oktobru mesecu da dođemo do Valjeva, 5,8 kilometara biće završeno od petlje Divci, pa možemo do Gornjem Milanovca, 9,5 kilometra, i to se završava već u oktobru. Ko ne veruje, ljudi, ne znam da li postoji neki doktor, da pitamo ministra Lončara da ljude koji ne veruju ubedi da nešto postoji. Ne znam da li je to za ove preglede ili ne, ali da vidimo, ljudi, stvarno da pokušamo da objasnimo ljudima da se nešto dešava. Ne kažem da se sve radi najbolje, možda ima i nekih grešaka, možda se i zakasni, ima sigurno i mesta kritici, ali hajde da to nekako rešimo jednom za uvek.
To su isti dvostruki aršini koji postoje kao u slučaju gospodina Miše Ćuskije. Znači, ovde imamo isti problem, problem da nas ubeđuju da postoji zelenilo tamo gde ne postoji. Znači, ubeđuje nas da nema zgrade, da nema onih bazena na vrhu zgrade, da čovek nije izgradio zgradu, zatvorio park, tu je odmah i škola, da je deci oteto igralište i ubeđuje nas da postoji zelenilo i mi dođemo i vidimo zgradu. Ja ne znam šta da radimo. Jedino da organizujemo jednu ekskurziju i da posetimo te zgrade Miše Ćuskije i da ljudi vide da je zaista tu kum od gospodina Jovanovića posekao 461 stablo. Ja ne znam, zaista, možda to nije za gospodina Lončara. Ne znam, ali moramo da nađemo kako da ove ljude ubedimo da se nešto zaista uradilo.
Mi smo čuli priče i da autoput Miloš Veliki ne postoji. Hajmo samo da pričamo realno ono što jeste. Dakle, i time bih da završim, ja mislim da je vreme da mi saznamo zašto dvostruki aršini. Ako se neko zalaže za ekologiju, onda treba da se zalaže za ekologiju i kada je njegov kum u pitanju i kada je neko drugi u pitanju. Da li se sećate protesta koji je tokom avgusta organizovan upravo od ovih koji sada predlažu zakon gde kažu – može svuda da se kopa u Srbiji, ali ne može samo u Jadru, a sve drugo može, a pričali su da ne može nigde. I to što ne može, ne može privremeno. Znači, i to će jednog dana da može i oni kažu – mi smo protiv napretka. Znači, ovo jeste napredak, o tome pričamo, ali napredak ne sad, nego ako može za godinu, dve.
E, sada da pričamo o tome, videli ste kada se desio taj proces da su ti lažni ekolozi blokirali stanicu „Prokop“ i najekološkiji vid prevoza, voz, koji ne zagađuje životnu sredinu. Znači, od svega što su mogli da urade u Beogradu, a sve što su uradili bilo je protivzakonito, kao što vidite, sve je tolerisano dok nije međunarodna pruga blokirana i dok nije put međunarodni blokiran, oni su izabrali da blokiraju najekološkiji vid prevoza, voz. I to električni voz. E, to vam govori o tome. E, to su ti dvostruki aršini koje slušamo, tako da je vreme zaista da čujemo odgovore i na ta pitanja i da čujemo kako je moguće da kum gospodina, lažnog ekologa Jovanovića, može da poseče 461 stablo, da uništi šumu, da uništi deo pored parka Šumice, da otme deci igralište, a kako je moguće da neki drugi ljudi to ne mogu i da vidimo kako to da rešimo. Posle možemo da rešavamo ove stvari kako da vide ono što se izgradilo, da ubedimo ljude da nešto zaista postoji. Da kada hodaju po putu zaista veruju da to nije 3D put, nego stvarno postoji put i da je to tako.
Tako da ja bih voleo da mi dobijemo odgovore i na ta pitanja. Tačno je da je ovo vreme kada poslanici postavljaju pitanja, mi slušamo sa pažnjom pitanja, kao što vidite, ministri odgovaraju sa velikom pažnjom, ali sa druge strane mislim da je vreme da oni koji postavljaju pitanja takođe odgovore i da to pokazuje kakav je kredibilitet njihovih pitanja. Hvala.

Hvala vam.
Ministar Martinović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već više puta izneo svoj stav da Republika Srbija, kao i svaka druga država na svetu treba da iskoristi svoja rudna bogatstva, treba da iskoristi svoje mineralne sirovine, da to rade sve razvijene države sveta i da nema razloga da to ne radimo i mi.
Sticajem okolnosti na teritoriji Republike Srbije pronađena je jedna mineralna sirovina koja se zove jadarit. Iz tog jadarita može da se ekstrahuje litijum, od litijuma se prave litijumske baterije za mobilne telefone, za električne automobile.
Rekao sam pre neki dan u načelnoj raspravi o rebalansu budžeta, danas postoji na stotine kompanija u svetu koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, koje se bave proizvodnjom električnih automobila, a sa druge strane zasipaju nas svakoga dana neistinama, da ne kažem lažima, kako nigde na kugli zemaljskoj ne postoji rudnik litijuma.
Doduše, čuli smo od narodnog poslanika koji je postavio pitanje da ipak negde postoji rudnik litijuma, ali kaže u Čileu, u pustinji i samo tu postoji. Kada bi to tako bilo onda bi to praktično značilo da je Čile otprilike država čija je površina polovina zemaljske kugle, jer nemoguće da Čile, pošto samo tamo navodno postoji rudnik litijuma, budući da samo tamo postoji rudnik litijuma, sve svetske kompanije koje se bave proizvodnjom mobilnih telefona, električnih automobila, taj litijum dobijaju samo iz Čilea.
Koliko je to besmisleno, mislim da je jasno i deci u osnovnoj školi. Dakle, postoje rudnici litijuma u svetu, ali ovde postoji potreba da se Republika Srbija zaustavi u svom ekonomskom razvoju tako što se građani Srbije konstantno plaše zasipanjem različitih dezinformacija kako će zbog toga što ćemo da eksploatišemo naša rudna bogatstva i naše mineralne sirovine, da uništimo zdravlje ljudi, da će hiljade i hiljade ljudi biti kako oni kažu proterano a svojih ognjišta, kako ćemo da uništimo vazduh, reke, jezera, poljoprivredno zemljište i kako ćemo od cele Srbije da napravimo jednu pustu zemlju samo zbog toga što smo mi navodno, članovi Vlade Republike Srbije plaćenici Rio Tinta. Dakle, oni koji su stvarno plaćenici i koji su plaćeni da plaše građane Srbije potrebom da Republika Srbija iskoristi sve svoje mineralne sirovine kažu za nas da smo plaćenici.
Zašto je važno da Republika Srbija iskoristi sve svoje potencijale, uključujući i mineralne sirovine, uključujući na kraju krajeva i taj litijum? Zato što nijedna ekonomija na svetu ne može da bude snažna, jaka, nema budućnost ako nema snažnu industriju. Snažne industrije između ostalog nema bez razvijenog rudarskog sektora. Srbija se bavila rudarenjem još u srednjem veku. Nemanjići su dovodili nemačke rudare, Sase, između ostalog u rudnik Novo Brdo na KiM i od tih vremena, pa do dan danas srpski narod, Srbija, na kraju krajeva i ona velika Jugoslavija ima zaista dugu, dugu tradiciju rudarenja. Da nije bilo rudnika zamislite šta bi bilo sa, ako govorimo o sadašnjoj Republici Srbiji, sa pojedinim beogradskim opštinama kao što je Lazarevac, Obrenovac, Lajkovac, šta bi bilo sa Borom, sa Majdanpekom, da ne govorimo o rudnicima u BiH koji su takođe intenzivno eksploatisani u bivšoj Jugoslaviji. Šta bi bilo recimo sa jednom Zenicom itd.?
Kada imate jaku industriju, onda imate i snažnu poljoprivredu. Kada imate jaku industriju, onda imate veći budžet. Kada imate veći budžet, onda možete i više novca da izdvajate između ostalog za podsticaje poljoprivrednim proizvođačima. Zato sam se javio za reč. Da ljudi shvate da je sve ovo jako povezano jedno sa drugim. Industrija, rudarstvo, poljoprivreda i da su to i te kako kompementarne delatnosti.
Mi smo ovih dana mogli da čujemo od predstavnika opozicije kako država Srbija ne vodi računa o poljoprivrednim proizvođačima iako smo im više puta pokušavali da objasnimo, ali to su ljudi kojima nije baš jednostavno da se neke stvari objasne, da imamo nikad veći agrarni budžet. Dakle, sa ovim rebalansom budžeta naš agrarni budžet, a kada kažem agrarni budžet, to su samo mere podsticaja za naše poljoprivredne proizvođače, iznosi 100.581.000.000 dinara. Ako krenemo sa eksploatacijom litijuma, a verujem da hoćemo, evo imam pravo da to iznesem kao svoj lični stav, ako se pokaže da je to bezbedno po život i zdravlje ljudi, po životnu sredinu, onda možete da zamislite koliko će da poraste naš BDP, koliko ćemo da imamo veći budžet, a samim tim koliko ćemo novca moći više da izdvajamo i za poljoprivredne proizvođače, i za ratare, i za stočare, i za voćare, i za vinogradare, i za pčelare, i za ljude koji poseduju ribnjake itd.
Gospodin Aleksić, koga ne vidim danas u sali, odnosno ne vidim ga sada u sali kada se postavljaju poslanička pitanja i kada članovi Vlade odgovaraju na poslanička pitanja, rekao mi je pre pauze u 15.00 časova da Srbija ne izdvaja dovoljno za poljoprivredne proizvođače, zašto se ne ugledamo na pojedine zemlje EU koje izdvajaju mnogo više, pominjao je svinjske glave, kako ih mi nemamo, a Vučić ih je navodno izmislio, itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je fer kada neko tako nešto kaže da građani Srbije znaju koliko je taj neko…
(_____________: Sram vas bilo.)
Pa sram vas bilo. Sada ću da vam kažem i zašto treba da vas bude sramota. Zato što s jedne strane kažete kako ne izdvajamo dovoljno, samo polako, nemojte da budete nervozni. Što bi rekao predsednik Hrvatske Zoran Milanović – hiperventilirate. Polako, smanjite malo taj vaš naboj. Sve ću da vam objasnim.
(_____________: Ko si bre ti da nam objasniš?)
Ja sam ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i pričam o pitanju koje ste postavili, a koje je povezano, između ostalog, i sa resorom koji trenutno vodim.
Dakle, gospodin Aleksić je izrazio svoje nezadovoljstvo agrarnom politikom Republike Srbije i kritikovao je Vladu Republike Srbije i Ministarstvo poljoprivrede da ne izdvajamo dovoljno novca za podsticaje za naše seljake, za naše farmere.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam već rekao, pošteno je kada neko tako nešto kaže, da istovremeno kaže koliko je on…
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Ministre, možete li samo jedan sekund? Ja vas molim, vi ste pomenuli poljoprivredu.
(Aleksandar Jovanović: Ne, nisam.)
Da, da. Citiraću: „Gornje Nedeljice proizvodi milion litara mleka“. Sada ovi ljudi ovde kao Vlada Republike Srbije i ovi ljudi ovde kao većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije žele valjda sve to da unište da bi imali rudnik litijuma. Ja mislim da je vrlo relevantno da ministar poljoprivrede odgovori i na to pitanje. Ja vas molim samo za malo strpljenja. Zaista vas molim samo za malo strpljenja. Hvala vam.
Nastavite, ministre.

Zahvaljujem, gospođo Brnabić.
Mislim da je pošteno kada neko kritikuje Vladu i Ministarstvo da ne vodimo dobro agrarnu politiku, a zna koliko je dobio novca, da to javno i kaže. Pošto gospodin Aleksić neće to da kaže, evo, dozvolite da vam kažem koliko je ta loša, korumpirana Vlada koju je sastavio Aleksandar Vučić od nas krpa, neznalica, ovakvih, onakvih, da, ušatih, ružnih, glupih itd, koliko je ta zla Vlada, odnosno koliko su sve te zle vlade izdvojile novca za poljoprivrednu proizvodnju kojom se bavi gospodin Miroslav Aleksić i njegov brat Ivan Aleksić.
Građani Srbije to treba da znaju. Ne zadirem ni u čiju privatnost. Rekao sam i gospodinu Aleksiću pre pauze – drago mi je što je dobio ovaj novac. Što se mene tiče, neka ga dobije još. I dobiće ga. Samo neka povede računa da mu dokumentacija bude uredna. Dobiće novac, kao što je dobijao svih prethodnih godina. Sada, koliko je dobijao?
(Aleksandar Jovanović: Šta je ovo? O čemu govori? Prekinite ovo.)
Godine 2015. za protivgradnu mrežu sa nosačima dobio je 440.153 dinara. Za poljoprivrednu mašinu, Keno, ti znaš o čemu se radi, „atomizer“, za „atomizer“ je 2016. godine, pazite, 2016. godine predsednik Vlade je bio baš taj Aleksandar Vučić, koga Miroslav Aleksić toliko ne voli, dobio je 88.666 dinara. Godine 2017. za traktor, za novi traktor država Srbija mu je dala 893.833 dinara, skoro pa milion dinara. Za nosače za protivgradnu mrežu 2017. godine, to je bila Vlada gospođe Ane Brnabić koju su napadali i dan-danas je napadaju, vređaju, da je ovakva, da je onakva, da je zastupnik interesa ove ili one kompanije, dakle Vlada gospođe Ane Brnabić gospodinu Miroslavu Aleksiću za nosače za protivgradnu mrežu izdvaja 385.451 dinar. Godine 2022. takođe Vlada gospođe Ane Brnabić za protivgradnu mrežu gospodinu Aleksiću izdvaja 655.461 dinar.
Sad pazite, ima jedan mali detalj. Tadašnja ministarka poljoprivrede je bila toliko korektna, ja sam proverio dokumentaciju, da je zahtev gospodina Miroslava Aleksića za podsticaje ove od 655.000 dinara, 2022. godine, zahtev je prihvaćen, iako je zadocnio sa podnošenjem zahteva, pa mu je upućen dopis da dopuni dokumentaciju, iako to nismo morali da radimo, da dopuni dokumentaciju i da mimo zakonom propisanog roka tu dokumentaciju dostavi. On je to uradio. Ministarstvo mu je isplatilo 2022. godine tih 655.461 dinar. Godine 2023. za zasade jabuka dobio je 1.121.298 dinara. Za podsticaje po hektaru 2023. godine…
(Slavica Radovanović: Jel možete da prekinete ovo? Nema smisla.)
A zašto da građani Srbije ne znaju koliko je jedan narodni poslanik koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom dobio podsticaja od svoje države? Pa meni je drago što je dobio. Meni je drago što je dobio. Objasniću vam zašto je važno da razgovaramo…

Izvinite samo još jedan sekund, ministre, samo da kažem.
Ja vas molim da sednete.

Ne pričam ništa ružno.