Dobro, ali samo da vas još jednom upozorim, da znate. Samo narodni poslanici SNS imaju 140 minuta. Da li vi razumete, da koriste sva svoja prava, da nikad nikakva druga sednica u vanrednom zasedanju ne bi bila održana? Radi parlamentarizma, samo da razumete koliko se povlače i da su i do sada, pričam vam kao predsednica Skupštine, ne kao član SNS, zaista kao predsednica Skupštine, iskoristili samo 45 minuta.
Samo 45 minuta, na sve ono što su slušali, i da su banda i lopovi i kriminalna organizacija i nepismeni i uništitelji i izdajnici i sve to 45 minuta. Vi niste mogli da se odreknete vaša tri minuta, toliko je vama stalo do ove dve ostale teme.
Konačno, da vam kažem, ja se sećam da je svaki put u ovom domu, i bilo bi fer od vas to takođe da kažete, kad god je tražena sednica o Kosovu i Metohiji, odmah je dobijena sednica o Kosovu i Metohiji.
Takođe, da vas podsetim da taj vaš ovlašćeni predstavnik je fizički prošli put nasrnuo na predsednika Republike Srbije, na temu Kosova i Metohije i da je čitava Priština to slavila, vatromet pravila. Samo da vas podsetim. Tako da, molim vas, budite malo fer, ali malo fer.
Nastavljamo dalje, reč ima Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povredili ste član 107. nekoliko puta dok je ovaj gospodin koji se predstavlja kao ovlašćeni predstavnik grupacije NADA govorio. Ja moram samo da vam skrenem pažnju da morate voditi računa da se đavo krije u detaljima.

Prva i osnovna stvar koja treba da prikrije sve floskule da je neko priznao nezavisnost Kosova i Metohije je apsolutna laž i neistina i to znamo svi, to uvek treba podvući. A gde su ti detalji koji su važni? Nema potpisa Vojislava Koštunice na Briselskom sporazumu, ali ga ima na papiru kojim se amnestira Aljbin Kurti i ima ga na papiru kojim se oslobađaju teroristi UČK, dokazani zlikovci, koji su pušteni na slobodu.

Još jedan detalj, na koji ste morali reagovati. Učinilo mi se da je možda slučajnost, ali sa ovakvom diskusijom, to očigledno nije, a vređa ovaj dom, a to je da je rečeno - dajte da čujemo šta se dole dešava. Za njih je Kosovo i Metohija dole. Šta? Podrum? Pakao? Andregraund? Ne znam kako vas nije sramota da vi koji govorite i smete da izgovorite da je Kosovo srpska sveta zemlja, kažete - to je dole.

Prema tome, morali ste reagovati na tako nešto, oduzeti reč, jer jednostavno, đavo jeste u detaljima, a oni zlikovci koji daju instrukcije šta treba da se kaže, zaista jesu zlo i pokušavaju da ga nanesu Srbiji. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov.

Ovo što ste imali prilike da čujete je bila najgora parada licemerja od najgorih licemera na političkoj sceni, najgorih i najodvratnijih. A evo i zašto.

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Ćuto, licemer nije psovka, probaj da razumeš.

Kaže - podneli smo predlog zakona o Kosovu i Metohiji, pa da čujemo Miloša Jovanovića, velikog, što kaže Biljana, veliku Srbendu sa Sorbone sa dva pasoša, jednim našim, jednim francuskim da nam on kaže kako će da brani Kosovo, a kada je Kosovo mogao da brani on je pobegao u Pariz. Kada je mogao da brani nikada nije bio tu, ni 1999. ni 2004. godine. Kad je god mogao da nešto uradi za to KiM.

Napad i otimačinu KiM od Srbije nije nazvao NATO agresijom u svojim radovima na toj istoj Sorboni, nego akcije. Smešno vam je. Pa smejte se vi.

Onda gledajte dalje, koji su zakon vrli branioci KiM prvi potpisali i pustili ovde u proceduru - o Kosovu ili o litijumu? O litijumu, a onda im se jedan usudio da kaže - a gde vam je braćo Kosovo, a oni ga izbacili iz stranke. Tako vam je bilo o Kosovu, dragi građani, tako su brinuli o Kosovu.

Onda su 10 dana kasnije, pre koji dan predali zahtev da se održi vanredna sednica i sada ponovo kažem - vanredno zasedanje uputili su nas na Ustav Srbije koji govori o vanrednom zasedanju Skupštine. Veliki branioci Kosova - pet minuta za odbranu nam dajte, toliko nam je dovoljno, jer oni ne znaju da se vanredno zasedanje završava 30. u ponoć. Oni nemaju pojma o tome.

(Aleksandar Jovanović: Moj rođendan.)

Srećan ti rođendan unapred i da ih još puno doživiš. Neophodan si nam zdrav.

Dakle, njima je dovoljno da odbrane Kosovo koji minut, a onda vrhunac licemerja na sajtu vaše Vlade se nalazi sporazum o ličnim kartama, a sa kim brani Kosovo? Sa onim ko je taj sporazum o ličnim kartama potpisao 2011. godine. Pa pogledajte vi taj bezobrazluk i to licemerje. Dokle to ide i kakav je to moralni sastav tih ljudi kada tako nešto uopšte mogu da izgovore, da im apsolutno ne smeta to da sede sa istim onima koji su potpisali sve te sporazume i to su sve prihvatili i to su sve amnestirali i to su sve rekli - nema veze, mi smo sada svi zajedno, rušimo velikog izdajnika Aleksandra Vučića. Na šta to liči i dokle to licemerje? Dokle to licemerje?

Onda licemer nastavlja dalje. Znate mi smo u naše vreme ovo, mi smo u naše vreme ono. Kad ga pitam pre koji dan za to vreme, on kaže - otkud ja znam pa ja nisam bio

član, to ti treba da znaš. Jel tvoje vreme ili nije tvoje vreme? Jesi li muzičar ili nije muzičar? Evo opet je moje vreme a malopre je bilo njegovo vreme. Ajde saberite se. Saberite se dok se oduzimate pošto očigledno veze nemate ni gde se nalazite ni o čemu pričate.

Onda ide vrhunac svega – mi, kaže, odugovlačimo sa sednicom, jer smo mi pričali o tome da hoćemo da se samopovređujemo kastracijom, jer smo mi pričali o tome da treba da dođe Panta da rasturi pitu, jer smo mi pričali o njegovim budalaštinama koje je pričao ovde, dva minuta o amandmanu, osam minuta o svemu ostalom, to smo sve mi pričali.

Dakle, 20 poslanika ima prijavljenih, ne dozvoljava im da dođu do reči da bi mogla ova sednica da se završi, da bi moglo da se raspravlja o njihovom predlogu o litijumu. Ali, ne, mi odugovlačimo, a oni su u temi i ovo sve što je sad govorio je o temi.

Dosta mu je, kaže – čemu ta saradnja sa Albanijom? Čemu saradnja, čemu to sve? Šta, na zdravlje nam to? Ne, nego ćemo da ratujemo narednih 1.000 godina. To će da bude politika? Neće da bude politika i naravno da neće da bude politika ali ste vi najmanje pozvani da pozivate na takvu politiku, jer iako dođe do toga vaš šef će ponovo u Pariz a mi ostajemo ovde, kao što je bilo 1999. godine, kao i 2004. godine.

Nemojte više nikoga da branite, ko Boga vas molim. Nemojte vi da branite nikoga, mnogo ste snažni, mnogo ste opasni kad kaže – mi ćemo se, kaže, svom silinom priključiti uličnim protestima. Pa, to se osetilo, otprilike bila dva putnika više u autobusu.

Nemojte više tom svojom snagom više nikoga da štite.

Na KiM nemate više člana stranke, ni jednog. Nula, zero, niko. Svi vas napustili. Zašto? Zato što branite KiM? Ne, nego zato što su vas prozreli kakvi ste špekulanti, kakvi ste licemeri i kako se ogrćete tom pričom da biste postojali na političkoj sceni zato što vam je stalo do toga, uopšte stalo.

I, onda vrhunac genijalnosti, kaže – samo ekonomija. Pa, šta samo ekonomija, a Kosovo? A, koja će slaba ekonomski država da odbrani bilo koji deo svoje teritorije, genije? Koja? Rasturena država, bez privrede, bez ekonomije, bez para u budžetu?

Šta će da sačuva? Država bez vojske? Država bez oružja će da sačuva šta? Naravno da je ekonomija važna. Naravno da je ekonomija važna, a jednog dana ćete valjda i to shvatiti.

Ma, nije vama ni do ekonomije, nije vama ni do Kosova, vama da ostanete tu. Sad ste se prišljamčili gazdi, imate gazdu, gazda dobio novog ljubimca, francusku pudlu, i vama je lepo. Uživajte svi zajedno, ali se Kosova okanite jer to nije vaša tema, znate vi, znamo vi, nema to veze sa vama.

Hvala vam.
Određujem pauzu od 60 minuta. Vidimo se u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo dalje, poštovani narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, klupe SNS-a, „Rio Tinto“ koalicije, sve praznije. Lepo sam rekao – kako ide sednica, tako imaju veći problem.

Ali da se vratimo na ovaj amandman. Predložio sam da se sredstva odvojena za kopanje metroa i te druge podzemne radove preusmere na Institut za onkologiju u znatno većem iznosu. Kao što znate, 21. februara 2018. godine, gradska vlast u Beogradu, tadašnja srpska napredna, organizovala je prodaju karata za metro, sa rokom važenja od 2022. godine. I, eto vidite, tu je, u tim prevarama, i razlog zašto mi ne možemo mnogo toga da podržimo.

Vidite, ima ovde jedan ministar koji stalno kaže – zaboravili ste izbornu krađu. A zašto ja tražim da se da Institutu za onkologiju? Vidite, ovde kod mene u rukama je izveštaj o rezultatima izborne krađe i kaže – primećeno je da su se pojavili navodi i dokazi da su neki ljudi nudili protekciju za liste za operacije, hemoterapije, besplatne medicinske preglede i druge medicinske usluge, protivuslugu su tražili glas za SNS i Aleksandra Vučića. To ovde piše. Pazite, trgovali ste tim ljudima. I onda tražite od nas da vam podržimo program socijalne politike i ovo što ovde danas ima na dnevnom redu kao druga tačka.

Ne može DS vrednosno da to da podrži. Razumite. Ne možemo da budemo za takvu politiku. Vi imate jednu doktrinu, jednu politiku u toku retorike u skupštinskom obraćanju, sasvim drugo radite na terenu. Nama građani nisu dali mandat. Demokratska stranka ne može predložiti vaše mere socijalne politike, jer to je prevara, to je buduća pljačka, to predlaže ista ona stranka koja je 2000. godine pokrala 36 dečjih dodataka i porodiljskih naknada. Hvala.

Hvala.
Nikakve veze, naravno, još jednom, poštovani građani Srbije, nema sa amandmanom. Dakle, klasična zloupotreba instituta amandmana, da bi produžili sednicu i odugovlačili.
Druga stvar, narodni poslaniče, besramno je to što pričate, zato što je to jedna, pa malo je reći, bljutava priča, bljutava priča o tim onkološkim pacijentima, zato što sam ja lično tražila najmanje 10 puta da kažu koji je to pacijent i ko je to tražio. I zamislite šta? Nikad niko nije rekao – taj i taj pacijent, taj i taj je tražio. Izmišljena priča. Još jedno svedočenje da, nažalost, danas ne postoje crvene linije.
Izvolite.
(Srđan Milivojević: Poslovnik.)

Gospođo Brnabić, kada želite da polemišete sa mnom o mom amandmanu, siđite dole, molim vas, po članu poslovnika 110, nemojte tu s mesta. Uradite to po Poslovniku, siđite dole, pa mi kažite – to je bljutava priča, da bih imao pravo na repliku, da vam pročitam imena i prezimena pacijenata kojima ste nudili da dobiju preko reda operaciju kukova, da preko reda odu na hemoterapiju, na ultrazvuk. Gospođo Brnabić, 70.000 ljudi je na listama čekanja za operacije. Nemojte to da radite. Hvala.

Da, sve je jasno, osim da imate imena i prezimena, sigurna sam da bi ih pročitali do sada jedno 1.082 puta.
Milenko Jovanov, izvolite.