Hvala.
Ministar Maja Popović.

Želim da odgovorim na ovo da Vlada ništa nije uradila da zaštiti žene porodice žrtve nasilja. Nije tačno. Ja moram da kažem da smo mi uradili. Upravo na inicijativu predsednika Aleksandra Vučića je predviđeno pooštravanje kazne u odnosu na krivična dela nasilja u porodici, a što se tiče vašeg podatka, to pokazuje flagrantno neznanje postupka. Postoji mogućnost imovinskog pravnog zahteva za svako izvršeno krivično delo. To bi trebali da znate, pošto ste radili dugo u policiji, a ja sam samo želela da istaknem da volite da spinujete sve, da govorite kako Vlada ne radi ništa. Izuzetno odgovorno radimo na ovome, jer je izuzetno bitno da se poštuju krivične sankcije, da bi one odvratile buduće izvršioce krivičnih dela i dozvolite mi da vam kažem na koji način smo pregledani u Krivičnom zakoniku izmenu ove grupe dela.
Za osnovni oblik krivičnog dela nasilja u porodici predloženo je da se pooštri i propiše kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina umesto kazne zatvora od tri meseca do tri godine, koja je sada propisana.
Predloženo je pooštravanje i propisivanje kazne zatvora od jedne do deset godina za krivično delo nasilja u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa ili drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi i da zdravlje teško naruši.
Sada je propisana kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina.
(Slavica Radovanović: Nisam vas to pitala.)
Niste pitali. E pa izuzetno je bitno, kao što se pravite ludi i izmišljate toplu vodu i pokušavate, vaša stranka pokušava da dezavuiše građane Srbije sa činjenicama da Vlada Srbije ne radi ništa, upravo suprotno, kao što je gospođa Tepić, učinila pre jedno nedelju dana obraćajući se prosvetarima i predlažući ingenizioni predlog, a to je izmena KZ u tom smislu da se potpiše kazna zatvora za napad na zaposlene u pravosuđu, a pre toga smo i predsednik Vlade i ja i ministarka zdravstva više puta bili na sastancima sa predstavnicima sindikata i predočili da je predviđeno potpuno novo krivično delo koje će zaštiti sve zaposlene u obrazovnim ustanovama, kao njihove porodice.
(Slavica Radovanović: Ja ne izmišljam. Ne dezavuišem.)
Uvek smo za finansijsku pomoć i Vlada u tom smislu zaista odgovorno radi a prosto je pravno leširanje i političko lešinarenje je to čime se vi bavite. Hvala.

Hvala vam.
Gospođo Radovanović, ja vas molim, ali molim vas, nemojte dobacivati. Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, dr Ksenija Marković, Nebojša Novaković.
Izvolite, gospodine Lutovac.

Što se tiče socijalnih davanja, poštovani građani, u iznosu od 26 milijardi dinara, ta socijalna davanja nisu plod brige ove vlasti za građane, nego iz niza drugih različitih razloga došlo je do povećanja.

Ja ću navesti koji su to razlozi. Rebalansom se ispravljaju greške iz inicijalnog budžeta, greške u kojima nisu uračunati troškovi redovnog usklađivanja iznosa pomoći sa rastom cena iz zarada. To je pod a. Pod b. – efekti ranije usvojenih mera za roditeljski dodatak za treće i četvrto dete.

Na ovo je upozoravao Fiskalni savet u oceni budžeta za 2014. godinu, ali ipak je došlo do tih grešaka.

Pod dva, na rast izvoza za socijalnu zaštitu uticala je i presuda Ustavnog suda. Presuda Ustavnog suda se odnosi na obeštećenje korisnica porodiljskog odsustva zbog pogrešnog tumačenja obračuna kojim se vršilo to isplaćivanje.

Drugim rečima, taj pogrešni obračun se nekako desio baš na štetu porodilja, a ne na štetu budžeta. Nekako uvek se dešava da je na štetu građana neka greška, neka procena, neka metodologija itd.

Dakle, zbog presude Ustavnog suda došlo je do promena između ostalog u izdacima za socijalna davanja.

Ono to takođe treba naglasiti da Fiskalni savet ukazuje i na propuste čak i u ovom rebalansu gde kaže da nije predvideo povećanje rashoda za roditeljski dodatak od pet milijardi dinara usled izmena Zakona o finansijskom podršci porodicama sa decom.

Dakle, zaključak je sledeći – povećanje iznosa za socijalna davanja nisu rezultat brige za građane, nego su pre svega rezultat aljkavosti i grešaka koje su učinjene u inicijalnom budžetu. Predlažem da se iznos za socijalna davanja poveća i to na uštrb onih izdataka koja su predviđena za BIA, jer ako smo svedoci da u tabloidima, ali i ovde u Skupštini se zloupotrebljavaju podaci lični opozicionih poslanika zarad vođenja kampanje za ovaj režim, prema tome umesto da se novac daje jednoj zarobljenoj institucija koja je u službi režima, a ne države i građana, predlažem da se novac u povećanom iznosu da za socijalnu pomoć onima kojima je najpotrebnija. Hvala.

Hvala vam.
Nenad Mitrović, izvolite.

Pod hitno izdvojiti sredstva za pošumljavanje Fruške gore. Hoću da upoznam građane Srbije da je drvo kod nas…

Izvinjavam se. Samo da vas pitam, vi ste hteli po narednom amandmanu verovatno?
Samo da ga pročitam. Razumem, ali samo da ga pročitam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Izvolite, molim vas, ali samo da znaju ljudi o čemu razgovaramo.
Prijavite se.

Hvala puno i izvinite.

Pod hitno izdvojiti sredstva za pošumljavanje Fruške gore i izradu postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Novog Sada i Beograda.

Hoću da upoznam građane Srbije da je drvo kod nas drugi izvozni proizvod kao sirovina. Zamislite, prvi izvozni proizvod je ruda bakra. Rudu bakra izvoze Kinezi u Kinu, a drvo dajemo, odnosno poklanjamo Kinezima da izvoze u Kinu. Najverovatnije zato što nemamo novca da vratimo kamate ili kredite Kinezima. I to 60% u gotovim trupcima. To nijedna država na svetu ne radi.

Pazite sad, najznačajnija mlinska sirovina je pšenica i umesto da izvozimo najviše pšenicu, kukuruzu, soju, suncokret mi izvozimo drvo džabe, koja su ostavili naši preci za naše potomke za ne daj Bože, ali izgleda da ste vi danas ne daj Bože.

U toku je pomor šuma. Vojvodina je najmanje pošumljena regija. Samo 6% do 7% i vi sečete besomučno Frušku goru. Sada, šta to treba Beograd da briga? Treba da ga je briga zato što sav kiseonik sa Fruške gore udiše grad Beograd, a kiseonik sa Avale koju proizvode šume udiše grad Kruševac. Zato treba pod hitno pošumljavati Frušku goru da bi mogla i naselja u Beogradu, Kotež, Krnjača, Ovča, deo Borče koji plivaju u fekalijama bar da udišu čist vazduh. Hvala puno.

Hvala vam.
Idemo na sledeći amandman na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Vojislav Mihajlović, Predrag Marsenić, mr Vladimir Jelić, Dejan Šulkić, Vladimir Đorđević, Zoran Sandić, Ljubinko Đurković, Zoran Stojanović, Dušan Radosavljević, Slađana Miletić, mr Nenad Tomašević i Slađana Radisavljević.
Izvolite.

Hvala, predsednice uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani.

Naša poslanička grupa Novi DSS – POKS podneli smo po nekoliko amandmana na rebalans budžeta i sada ću nešto reći o amandmanu na član 1. i koristiću deo vremena poslaničke grupe.

Pre samih amandmana nekoliko opštih ocena koji se tiču rebalansa koji u stvari prestavljaju razloge zašto smo i podneli ove amandmane. Predviđamo drugačiju raspodelu rashoda druge prioritete prepoznajemo u odnosu na ove koji su dati rebalansu budžeta i najpre da kažem da je jako upadljivo da ne kažem da je i navalentno i preterano toliko opsesivno insistiranje na kilometrima, na kvadratima i drugim materijalnim po prirodi merama što je u redu jel tako svi smo zato da se Srbija razvija i da se gradi to nije sporno bilo bi dobro da nekada se u analizi tih kilometara i kvadrata navede koliko je za nekoliko godina ponovo ulagano u one investicije koje su nove rađeni?

Sa druge strane više se oslanjamo na statistiku nego na svakodnevni život, verujte da je to drugačije i statistika znamo kako je rađena i ranije neću da pominjem utemeljivače nekih obračuna jer su pokojni kada se to statistički uradi uvek je to dobro, ja se ne sećam statistike koja je rađena i da je nešto bilo loše što se tiče prosečno dobro nekih rezultata kako se to ujednačava taj prosek je vrlo interesantan, ali samo ću reći kada su plate u pitanju kakva vam je prosečna plata dobra i koliko ako su nam prosvetari ispod tog proseka. Na stranu to što se govori da će biti više, ali za sada je tako.

Sa druge strane još jedna opšta ocena sve se prestavlja kao čudo, a svi znamo da u državnim poslovima čuda ne postoje. Žrtve koje će građani podneti za neke investicije za koje vi smatrate da su prioritet i da su i da će u budućnosti doneti razvoj mada nema jasnih pretpostavki, jasnih ocena koliko će da li će te investicije biti održive? Prvenstveno mislim na nacionalni stadion i na sam EKSPO, dakle sam EKSPO ne na ove druge investicije. Još nam preostaje što se tiče te žrtve i uskraćivanja budžetskih korisnika, još nam preostaje da nas pozovete na radnu obavezu da radimo na tim objektima.

Što se tiče kreditiranja i zaduživanja neko je ovde računao da što se više zadužujemo to se više i razvijamo, pa što se onda još ne zadužujemo preko ovoga? I, te kredite će ljudi vraćati ako se ne zaustavi ili se ne uspori ova tendencija odlaska mladih ljudi u periodu radne i životne sposobnosti i u reproduktivnoj fazi na kraju krajeva kada nam odlaze mladi bračni parovi i mladi ljudi ko će ove kredite za 20 ili 30 godina vraćati? Ako nam je za desetak godina otišlo 500 ili 700.000 ljudi niko se ne raduje zbog toga, odlazili su i ranije da se razumemo, ali znate dobro da se ta tendencija promenila da je ranije odlazila najstarija generacija, odnosno srednja generacija da su najstariji ostajali, da su deca ostajala i da je srednja generacija ono što je zarađivala slala u našu zemlju Jugoslaviju, Srbiju i da je taj novac trošen ovde sada se ta tendencija menja mladi ljudi odlaze sa decom ili povlače sa sobom decu ili pak tamo zasnivaju porodice i ne vraćaju se ovde, to je daleko ozbiljnija tendencija od one ranije.

Generalno primedba i na način na koji se raspolaže javnim finansijama, budžetskim sredstvima možete vi da napravite budžet kakav napiše opozicija to nije uopšte sporno, ali se postavlja pitanje utroška. Znači, javnost je gotovo isključena sve više je tajnih ugovora pa vi niste skinuli tajnost sa Tadićevih ugovora koje ste obećavali pre nego što ste došli na vlast, a sada većina ugovora jeste obavijena velom tajne. Sve se radi po hitnom postupku takođe i procedure za dodelu poslova. I, nešto oko ovih budžetskih povećanja, povećanja plata, povećanje penzija, povećanje socijalnih izdavanja pri nadležnosti, povećanje subvencija za poljoprivredu itd. jesu to povećanja, ali su dobrim delom i usklađivanja ako se plata poveća za deset jedinaca, a troškovi porastu za deset jedinica onda je reč o usklađivanju ili ako troškovi porastu za osam jedinica onda je ostatak rast, a većina ide na usklađivanje.

Dalje, svih ovih godina, pa evo i ovaj rebalans, a videćemo kako će biti u budžetu za sledeću godinu, nikada nisu pomenute uštede. Da li je moguće da se na ovom budžetu u državi Srbiji nikad ništa ne može uštedeti? Da li je nekada pomenuta ušteda? Dva su osnovna obećanja bila 2012. godine, milijardu i 723 miliona na javnim nabavkama će se uštedeti i ukinuće se preko 100 agencija. Koliko danas ima agencija u Republici Srbiji? Da li je bar neka reformisana? Da li su neke spojene? Da li su sve uposlene? Koliko radnika su upošljavanje tada, koliko upošljavaju sada?

Ja se ni tada nisam slagao sa tim stavom da sve treba ukinuti, ali to je bilo vaše obećanje. Evo sada nemamo nigde informacije o tome. Uštede mogu da se naprave i na upravljanju javnim preduzećima. Često se izgovarate sa uvezenim problemima, da li je to inflacija, energetska kriza, ratovi u Ukrajini, po belom svetu itd. ali nikada nismo do sada čuli koliku štetu smo pretrpeli i koliko ćemo se njome baviti, koliko ćemo je osećati zbog upravljanja EPS-om, od Grčića. Nije mi poznato da je Grčkim uvozni artikal i ko mu je izdao deklaraciju i garantni rok da je on baš dobar da bude u tom trenutku. To nije od Boga, to je vaš izbor i trebalo bi da znamo kakve su posledice toga.

Nešto bih rekao i o jednom regionalnom projektu. Tu su i dva bivša predsednika opštine Smederevska Palanka, obojica Milojičići, sa obojicom sam radio na izgradnji regionalne fabrike vode za Veliku Planu i Smederevsku Palanku. Nas smo dvojica potpisali ugovor sa delegacijom EU i taj projekat je profunkcionisao. Dva meseca nakon smene vlasti pušten je u rad, danas je u blokadi i to ne danas, već unazad nekoliko godina, pet, šest godina. Govorilo se da je potrebno da bi bolje funkcionisalo politička kompatibilnost sa vlašću centralnom sada imamo i u Velikoj Plani i u Smederevskoj Palanci političku kompatibilnost. Koristim priliku da apelujem da dopis, pretpostavljam da je Velika Plana uputila, tu je i predsednik Skupštine, gospodin Marić, da se pozabavite time. Tu je i ministarka lokalne samouprave, tu je i bivši ministar lokalne samouprave, ministar poljoprivrede. Dakle, kako je moguće da posle tri, četiri godine se duguje za struju 300 miliona i da već postoji problem sa vodosnabdevanjem?

Velika Plana i Smederevska palanka umesto da budu primer na koji treba da se ugleda, donacija 100%, nula učešća lokalnih samouprava, nula učešće države i to je upropašteno. Znamo da u većini lokalnih samouprava ili nema uopšte vodosnabdevanja ili se vodosnabdevaju sa neispravnom vodom.

Šta još nedostaje u upravljanju finansijama? Inspekcijski nadzor. Da li vam je poznato koliko ima fiktivnih radnih mesta po lokalnim samoupravama? Ljudi ne dolaze na posao, samo primaju plate, a sigurno da toga ima i u državnoj upravi. Kako je moguće da je poreskoj upravi ispod radara proteklo da strani investitor „Goša“ šinska vozila pet godina nije plaćao doprinose u visini od pet miliona evra? Kako je moguće da ne promakne ispod radara kada neko duguje 3,5 dinara poreskoj upravi? Ko je plati tih pet miliona evra?

Nekoliko reči o amandmanu koji se tiče rashoda za poljoprivredu u najširem mogućem smislu. Najpre, kada se govori ovde o izdvajanjima za poljoprivredu, poprilično se neki osećaj odgovornosti i stida nameće, da ne iskoristim neku drugu reč, poljoprivrednim proizvođačima kako se to mnogo izdvaja itd. Da li se to nekad stavlja u odnos sa onim što poljoprivreda pruža budžetu ili samo ono što se daje. Dakle, ti poljoprivredni proizvođači valjda nešto i pružaju.

Kad govorimo o ulaganju u poljoprivredu da ne zanemarimo i ljude znamo kolike su poljoprivredne penzije. Predsednik je nedavno rekao da poljoprivredne penzije i nisu penzije, nego su to socijalne pomoći, parafraziram, nemojte da me držite za reč i da one negativno utiču na visinu prosečne penzije u Srbiji. Ako je tako onda i povećajte u određenoj meri da one pozitivno utiču na prosek ili ih svrstajte u socijalne pomoći, pa će automatski prosečna penzija biti veća.

Oko još izdvajanja za poljoprivredu prozborio sam sa ministrom i van sale oko ovih izdvajanja sada za 17.000 i to je u radu, ali samo da vas podsetim to je dogovoreno prošle godine čini mi se u oktobru mesecu.

Gospođa predsednica je bila predsednica Vlade i bila je ministarka druga, sada je gospodin Martinović, pa je to trebalo da se realizuje odmah nakon izbor Vlade, pa smo imali konstituisanje, pa smo imali izbor Vlade i sad smo došli na kraj septembra meseca rebalans, pa ćemo imati sada zakon, koji će biti, čuli smo od ministra juče da će uskoro biti zakon o izmenama Zakona o podsticajima, pa ćemo nakon toga imati konkurs, pa je prošla jesenja setva 2023. godine, pa je prošla prolećna setva 2024. godine, pa dolazi i proći će u međuvremenu jesenja setva 2024. godine. Morate da shvatite da takva odstupanja i takva odugovlačenja stvaraju veliki problem poljoprivrednim proizvođačima. U redu je to i za pohvalu što se redovno isplaćuju ove subvencije i po grlu i za mleko, itd, to već ide kvartalno, itd.

Što se tiče najboljih cena ili boljih cena, to je isto u redu, da ne ulazimo sad, nemamo ni vremena, neko je to već pitao, juče, prekjuče, kako smo odabrali ove artikle da to budu bolje ili najbolje cene, kako niste odabrali one najskuplje, pa da one budu jeftinije. Kako je moguće da ste napravili jeftine cene za ove proizvode, a što ne napravite bolju cenu za gorivo, što ne napravite bolju cenu za struju, što ne napravite bolju cenu za komunalne troškove, što ne napravite bolju cenu za javni prevoz? I, kako je moguće da naši prehrambeni proizvodi, proizvedeni u Srbiji, su jeftiniji na primorju, turističkim mestima u Crnoj Gori, nego što su u centralnoj Srbiji, šta je razlog? Ne kažem ja da je to vaša namera i da je to vaše delo, ali trebalo bi se i time pozabaviti.

Ovaj rebalans takođe se naslanja i na budžete ranijih godina i takođe može da se oceni kao budžet koji je u određenoj meri rezervisan za privilegovane ljude, da li su oni po političkoj partijskoj liniji, da li su oni po rodbinski ili kumovski, to sad više nije važno, ali nisam primetio da na sve ove dobre mere u poljoprivredi, na primer, podsticaj za razvoj preduzetništva, nisam primetio nikoga ko je vama blizak da se bavi nekim tržišnim poslovima, da se bavi privređivanjem na tržištu roba, na tržištu usluga, proizvodnje, a da to nije naslovljeno na javne finansije.

I, kad kažem da ovaj budžet ne obezbeđuje jednakost građana navešću samo jedan primer. Jeste da to rade lokalne samouprave. Kako je moguće da besplatne udžbenike dobijaju deca u Beogradu, a da ne dobijaju van Beograda? Kako je to moguće? Zašto se to ne reši sistemski? Zašto se dopušta da Beograd daje, a ne uzima se u obzir činjenica da druge lokalne samouprave nemaju mogućnost da to daju.

Evo, sa time bih završio ovo obrazloženje. Sednice Skupštine gospođo predsednice mislim da je ovo od konstituisanja 6. februara, dvadeseti dan kako Skupština radi. Nemate prava apsolutno nikakvog da kritikujete opoziciju da na bilo koji način opstruiše rad Skupštine. Hvala.