Ministar Slavica Đukić Dejanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na pitanje šta nam je blisko u Vladi? Istina i istine radi javnost treba da zna da Vlada Republike Srbije čini ogromne napore da u dijalogu sa predstavnicima reprezentativnih sindikata ne učini ono što ste vi rekli, izjednači prosečnu platu u prosveti sa prosečnom platom u ostalim sektorima.
Prosečna plata u prosveti je veća od prosečne plate u ostalim sektorima, nego da najmanja, najniža plata prosvetnog radnika se izjednači sa prosečnom platom u ostalim sektorima. To je ogromna razlika.
Istine radi, dobro je da znate da nije samo Beograd jedina lokalna samouprava koja ima mogućnosti da udžbenike finansira, jedna mala Subotica, na primer, to radi, ali ja se slažem sa vama da u prioritizaciji ciljeva pojedinih jedinica lokalnih samouprava nemaju sve iste mogućnosti, da to jeste tema u kojoj ne tako tendenciozno kako ste vi pokušali da kažete, nego objektivno treba da razgovaramo. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Predrag Marsenić.

Koristiću vreme ovlašćenog po amandmanu.

Dakle, kolega Šulkić je stvarno sve rekao što je trebalo da se kaže, samo bih dodao neke podatke. U poljoprivredi smanjeni su podsticaju za nabavku mašina i opreme za primarnu biljnu i stočarsku proizvodnju za dve milijarde dinara. Dakle, to sam ja rekao i u obraćanju pre neki dan i nije mi jasno zbog čega je to. Mislim da nam je potrebno da imamo veće podsticaje da naši poljoprivredni proizvođači kupuju savremeniju opremu da bi imali veće prihode po hektaru.

Rekli ste, mislim juče, da je 70% svega što srpski seljak proizvede ide na tržište EU. To je tačno, naše dve, tri, najbolje, da kažem industrije, sva industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija, međutim da li ste napravili ijednu analizu koja bi se ticala uticaja onoga što će se raditi sa litijumom, dakle, otvaranje rudnika litijuma i uticaja na poljoprivredu, ne samo poljoprivrednu proizvodnju, nego odnos EU prema tome, odakle se uvoze ti prehrambeni proizvodi i da li to znači da će naša poljoprivredna proizvodnja biti delimično oštećena za jedan deo toga izvoznog potencijala?

Govorili smo ovde o tome zašto smo tražili neki porez na ekstra dobit? Pa, mi smo imali takvu situaciju u Italiji. Italija je prošle godine uvela porez na 40% na neočekivani prihod banaka, 8. avgusta, a ove godine razmišlja da od banaka traži da da deo prihoda u prethodne dve godine kao donaciju. Mi imamo 350 miliona evra dobit banaka u periodu od 2014. godine do 2021. godine, one će ove godine biti milijardu i 350 miliona evra. Znači, nismo mi tražili da se neka dobra firma, neko dobro preduzeće, koje dobro radi dodatno oporezuje, mi smo tražili da to bude za banke i za kladionice.

Znate, moramo raditi malo i na tome kako određene kladionice vrše uticaj na društvo, uticaj na našu decu. Mislimo da je taj uticaj negativan. Zamislite Albanija je rešila to stanje, a mi nismo u stanju da to rešimo, ispada da oni više vole svoju decu i svoje mlade nego mi, što nadam se da nije tačno.

Druga stvar, koja je takođe ovde interesantna je ono što ste pominjali o vremenskoj vrednosti novca. To ne objašnjava određene cene i mi smo stalno pričali o tome. Dakle, ovde imamo put koji ide, gospodin Vesić je iskreno odgovori, rekao je da je ta cifra dogovorena i da je to fiksna cena, međutim da li je sve zaista uzeto u obzir, u pitanju je put koji će koštati 15,2 miliona evra, put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, a u isto vreme imamo u Rumuniji auto-put koji će biti izgrađen od Temišvara do Moravica koji košta četiri miliona evra po kilometru. Znači, da li je odluka zaista dobra. Mislim, na osnovu koje procene je tako nešto urađeno. Istina je da skaču cene, mislim, to je potpuno jasno i cena auto-puteva na svetskom tržištu, ali mislim da je trebalo možda obrazložiti to malo konkretnije.

Ono što smo takođe tražili, je oporezivanje rijaliti programa. Znate, ako neko kome je pomognuto, a vi ste pomogli kada je bilo pitanje poreza, u trenutku kada je bilo loše, zašto onda ne bismo oporezivali nešto što predstavlja jako loš i negativan uticaj na naše mlade.

Kako je rekao gospodin Lane Gutović jednom prilikom, pokojni, vidite, kaže, nije tačno da ne vredi narodu govoriti. Tamo gde se ulaže, tamo ima rezultata i onda imate sve više kriminalaca, sve više da ne kažem prijateljica noći i sl. Dakle, jednostavno mi moramo da promenimo taj koncept. Govoreno je ovde o određenom vozilu koje vozi jedan predstavnik Vlade. Nije sporno da se vozi, nije sporno i niko ne kaže da vi treba da vozite „jugo“, ali da li ste razmislili o tome kakvu poruku šaljete kada vozite takav automobil? Kakvu poruku šalje građanima Srbije predsednik koji nosi te i takve farmerke, koje koštaju koliko koštaju, na gradilište? Dakle, treba predsednik da ima normalnu odeću, on predstavlja zemlju u inostranstvu i kada ide u Ujedinjene nacije normalno da treba dobro da se obuče, ali je nekako poruka, morate malo da smanjite taj doživljaj, kako kažu. Jednostavno morate malo da shvatite da vi utičete na to kakvo će biti naše društvo, šta su one vrednosti u društvu. Vi ste ministri i treba malo da se upodobite.

Što se tiče litijuma, optuženi smo, Dejan Šulkić, kolega, rekao je da je ovo dvadeseti dan kako radimo. Dakle, imali smo dovoljno vremena. Juče sam pričao sa vama, gospođo Brnabić, ovo nije tumačenje zakona, ovo je zakon koji je izričit. Znači, član 17. Zakona o izboru narodnih poslanika jasno kaže – nov saziv Narodne skupštine dužan je da imenuje nov stalni sastav RIK-a u roku od šest meseci od dana konstituisanja Skupštine. Tu nema mogućnosti tumačenju. Dakle, 20. marta je završena ta sednica. Trebalo je to da uradimo. Nismo uradili. Pogrešili smo. Nije to naša greška. Jednostavno, promaklo je, možda ste bili bolesni, nije sada da vas pravdam, u redu, nije uopšte sporno, ali jeste greška. Treba priznati grešku. Mi moramo da se držimo zakona. Čemu mi ovde kao narodni poslanici koji treba da kontrolišemo rad Vlade, a ne držimo se mi sami zakona? To je prvo.

Drugo, vi to tumačite i mnoge stvari tumačite onako kako vama padne na pamet. Dakle, prošle godine mi smo imali, u Ustavu stoji vrlo jasno, član 106. stav 2. – drugo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u oktobru. Nama je prvi radni dan počeo 23. oktobra. Okej. Vi ste rekli – počelo je zasedanje, ali je samo prva sednica bila tada. Pa šta je onda problem da Prva sednica redovnog zasedanja bude 10. oktobra, a da u međuvremenu mi završimo litijum? To ne može? Jel? Zašto? Zato što je to vaše tumačenje. To je vaše tumačenje i to je to. To je taj problem o kome ja pričam sve vreme. Dakle, tumačenje zakona da nije prekršen zakon o tome da nismo izabrali novi sastav RIK-a. Znači, neverovatno je. I onda ide ona priča Tomasa Mora, znači kada vam dođe đavo, kojim zakonom ćete se braniti od đavola? Pred kojim zakonom? Sa čim, kada kršite ove stvari koje su evidentne i ovde nema tumačenja? Jednostavno, džaba njemu pare, tamo u paklu para nema.

Na kraju, govorili smo o ovom izdvajanju koje bi trebalo da se uradi o tom porezu na rijaliti programe. Vi ste podržali naš predlog. Složio se predsednik Vučić, za muzej nacionalne istorije kod železničke stanice. Toga takođe nema u ovom budžetu. Mislimo da je to veoma važno i mislimo da bi to zaokružilo jednu priču, taj spomenik Stefanu Nemanji, ne ulazeći uopšte u priče da li je lep, da li nije lep. To neka drugi procene.

Dakle, zašto pare za to nisu odvojene? Mnogo ovde ima propusta i mi smo rekli nekoliko puta da bi to trebalo popraviti. Ako iko bude odgovarao. Molim vas, nemojte mi odgovarati šta je bilo onda, šta je bilo sada. Dajte da razgovaramo normalno. Mislim da je sve ovo bilo vrlo jasno i konkretno i da nije bilo ni vređanja, nikakvih netačnih podataka. Dakle, to je to.

Jasno i konkretno.
Da vam kažem, poštovani narodni poslaniče, počeli ste prvom rečenicom, citiram – kolega Šulkić je rekao sve što ima da se kaže, ali ću i ja reći nešto. Dakle, po amandmanu je kolega Šulkić rekao sve što ima da se kaže, a vi ste onda preko osam minuta pričali o svim drugim temama, od kojih nijedna nije na dnevnom redu, ni RIK, ni litijum, ni bilo šta drugo, tako da toliko o tome ko ovde želi da završi sednicu.
Što se tiče tumačenja, ne tumačim ja ništa, čitam zakon i Ustav. Redovno zasedanje počinje 1. oktobra. Ne može početi kada predsednik Narodne skupštine kaže da počinje, nego počinje sa mnom, bez mene, sa vama, bez nas, da se okrene svet naglavačke, počinje 1. oktobra. Nikakav problem, ono što ste vi tražili kao deo vanrednog zasedanja da bude u vanrednom zasedanju, mogu, ali da vam kažem, vi ste tražili vanredno zasedanje. Moja dobra volja je ponovo da vam izađem u susret i ovde se uvek radi o tome da većina mora da vam izlazi u susret zato što vi ne možete da formulišete nešto što mi konačno uradimo tako kako ste vi tražili, umesto toga da vam svaki put mi pomognemo kao sa ovim kvorumom da vi dobijete ono što tražite.
Ja vas samo molim da se uozbiljite. Dugujete to građanima koji su vas glasali. Ali dugujete, a to je veći moj problem, dostojanstvo Narodne skupštine. I građanima takođe koji su glasali za sve narodne poslanike koji čine većinu u ovoj Narodnoj skupštini. Pošto svaki put ova grupa ljudi mora da skraćuje svoje vreme, da ne priča o svojim temama, da bi vama dala priliku da vi ostvarite ono što ste vi zamislili da ostvarite. I to nije u redu i tako Skupština ne treba da funkcioniše. U svakom slučaju, idemo dalje.
Izvolite, ministre Martinoviću.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.
Samo da ne ostane nedorečeno da Vlada ili Ministarstvo poljoprivrede nisu nešto uradili.
Gospodine Marseniću, stvari stoje ovako. Dakle, mi smo poslali na mišljenje nadležnim ministarstvima dva nova pravilnika. Jedan pravilnik se zove Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme, za unapređenje primarne proizvodnje biljnih kultura. Drugi pravilnik je Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu.
Zašto je bitno da se ovo kaže? Vi kažete – zašto do sada nismo isplatili? Zato što menjamo, nismo ništa smanjili, čak naprotiv, sada ću da vam objasnim. Dakle, ova dva pravilnika menjamo zato što povećavamo iznos sa 800.000 na 1.500.000 dinara po korisniku. Dakle, sa 800.000 na 1.500.000. Kada dobijemo mišljenje nadležnih ministarstava, gospodine Marseniću, postoje neke procedure, vi ste sad isto kao gospodin Šulkić, što ne isplatite. Pa da biste nešto isplatili, mora da bude propisano zakonom, pa se onda donosi pravilnik, to su procedure koje su postojale i u vaše vreme, niko ne može iz budžeta da isplati bilo šta, a da za to ne postoji pravni osnov. Toliko valjda znate.
Ali zbog građana Srbije i zbog naših poljoprivrednih proizvođača ovo želim da kažem. Dakle, nismo do sada raspisali ova dva javna poziva, ne zbog toga što nemamo novca, nego naprotiv, zato što planiramo da povećamo iznose za kupovinu novih mašina i u oblasti ratarstva i u oblasti stočarske proizvodnje sa 800.000 na 1.500.000 dinara po korisniku. Dakle, čim dobijemo mišljenje nadležnih ministarstava na ova dva pravilnika raspisujemo javne pozive, idu dva javna poziva, jedan je za nabavku novih mašina i opreme u oblasti biljne proizvodnje, drugi pravilnik je za nabavku novih mašina i opreme u oblasti stočarske proizvodnje i ljudi koji se budu javili na ove javne pozive dobiće umesto 800.000 – 1.500.000 dinara.
Dajemo dodatna sredstva za ove dve mere. Da biste raspisali javni poziv, to mora da bude regulisano pravilnikom, a budući da je naša namera da podignemo iznose, tražili smo mišljenje nadležnih ministarstava, između ostalog i mišljenje Ministarstva finansija. Čim ta mišljenja stignu mi raspisujemo ova dva javna poziva i ljudi će dobiti svoj novac, ali uvećan.

Hvala vam.

Pozdravljam to ako je istina. Ja sam samo komentarisao, te cifre u budžetu nema. Dakle, nema tih dve milijarde. Možda će biti u rebalansu, možda će biti u budžetu, možda neće, videćemo. Pozdravljam ako je istina. Treba sačekati proceduru. Vi ste nama dali ovaj zvanični dokument. Mi moramo da komentarišemo ono što vidimo ovde i zato sam tražio razjašnjenje.

Što se tiče sednice. Mi smo 23.10. prošle godine imali rebalans budžeta. U međuvremenu mi smo, sada pre nego što je stigao rebalans budžeta, podneli ovaj zahtev za sednicu o litijumu. U međuvremenu je stigao rebalans budžeta. Prošle godine on je bio 23.10, ove godine je bio dvadeset i nekog septembra. Nije naša namera bila da sprečimo tu sednicu, niti je sada. Mi se zalažemo za tu sednicu. Vidite juče, iako to ne ulazi u ovo vreme, to je posebno vreme, kada su bila pitanja poslanika.

Predstavnici Vlade su govorili dva sata i 30 minuta od tri sata ukupno, oko, ja sam to ovako okvirno izračunao. Gledao sam koliko je bilo postavljeno pitanje. Nekada se zloupotrebljava to vreme kada i nema šta da se kaže. Evo gospodin Martinović je odgovorio konkretno i direktno i hvala vam na tome. Mi samo tražimo takvu vrstu ponašanja i onda ćemo stići sve.

Drugo, sećate se kada smo imali sednice koje su trajale do dva, tri noću, isto o budžetu. Jurili smo, trebalo je da završimo ili o nekim drugim pitanjima. Moralo je, bio je neki zakonski rok, možda nije o budžetu. Nije bilo razloga sada, ako zaista nemamo vremena da započnemo tu sednicu, da ne završimo ovo što pre. Da li je tako? Nije uopšte u pitanju naša namera da te sednice ne bude. Naprotiv, mi želimo tu sednicu.

Molim vas gospodine Marseniću, zaista vam ne priliči ovo. Da vam kažem. Da prevedem građanima šta ste vi rekli. Vi ste rekli, stići ćemo ovo sve ako članovi Vlade ovde sede kao fikusi i ne odgovaraju, ako većina sedi, takođe, kao fikus i sluša vas i sluša sve uvrede i sve neistine i sve to, e onda ćemo sve stići. Tako ćemo sve stići. Samo ne znam gde je tu parlamentarizam. Moj posao je da čuvam taj parlamentarizam.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Đorđić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Smatram da je odnos Vlade Srbije od 2016. godine prema sportskim stipendijama za mlade talente nedovoljan, što pokazuje rezultat naših mlađih selekcija u kolektivnim sportovima koji su sve lošiji i lošiji. Stoga se nadam da će ovaj amandman transferom novih sredstava u tu oblasti popraviti barem delimično stanje.

Meni je žao što nije ovde ministar Zoran Gajić. Juče se ta sednica otegla. Želeo sam da ga pitam, ali pošto njega nema, moram da pitam šefa Vlade Miloša Vučevića. Da li je ministar učestvovao u ovom rebalansu? Ako je učestvovao u ovom rebalansu s predlozima. Koji su mu predlozi? Šta su bili njegovi predlozi?

Mi imamo jednu paradoksalnu situaciju i to pokazuje da smo mi jedno čudo od naroda. Stvarno smo čudo. Mi smo imali ovu olimpijadu gde smo prvi na svetu, olimpijski prvaci u vaterpolu sa četiri funkcionalna bazena. To nema nigde na svetu. Pa smo drugi na svetu u košarci, što je zaista impresivno u odnosu kakva je konkurencija. Imamo Novaka Đokovića svetsku zvezdu koja sija nad nama.

Ono što je veliki problem, što sam želeo da pitam ministra, ali moram da pitam vas. Da li ministar zna šta se dešava sa mlađim selekcijama, kakva su ulaganja u mlađe selekcije? Da li neko zna da nam godišnje preko 300 trenera odlazi u Kinu, u Ameriku, u Rusiju? Da li znate da se ulaže u sport nikada više. Finansijski to je tačno. To je surovo tačno. Da biste dobili jednog seniorskog igrača u bilo kojoj selekciji mora da prođe neke mlađe selekcije, neke pionire, neke juniore, neke kadete. Mi smo tu potpuno podbacili, što govore rezultati.

Ja kao neko ko se 30 godina bavi sportom želeo bih da čujem da li će se tu nešto menjati i kakav je plan i koncepcija za to? Zahvaljujem.