Nikakve veze sa amandmanom, ali dobro. Vi to birate.
Slobodan Ilić po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, hteo sam da se osvrnem na amandman gospodina Rističevića, i da kada je već tema poljoprivreda da otvorimo i tu temu.

Dakle, poljoprivredni budžet jeste povećan i to je činjenica, ali ni izbliza to nije dovoljno za ono što je sve potrebno za srpsku poljoprivredu.

Naši poljoprivrednici su vredni i časni ljudi i oni ne očekuju od države nikakvu milostinju. Oni očekuju samo da mogu normalno da žive i rade od svog rada i da imaju bar približne uslove za rad kao u zemljama u okruženju, da ne poredim sa nekim razvijenim poljoprivrednim zemljama kao što je Holandija, to je za njih misaona imenica.

Oni žele da imaju sigurno tržište, da se znaju cene, da ne mogu neki mešetari da ih ucenjuju i teraju u dužnička ropstva i u kredite. Žele da imaju sigurnu naplatu. Žele da imaju plavi dizel, bar kao što je u Hrvatskoj. U Hrvatskoj je za dizel za poljoprivedu trenutno cena oko 92 dinara po litru. U Srbiji je 179 dinara po litri. Da li je realno da u Hrvatskoj bude skoro duplo jeftiniji dizel za poljoprivrednike nego u Srbiji?

Inače, za akcize i PDV je izuzetno komplikovana procedura i to većina malih poljoprivrednih proizvođača i ne može da ispoštuje.

Ono što je isto tragično što u ovom budžetu nema ni pomena o nekim ozbiljnim ulaganjima u sisteme navodnjavanja. Dakle, kao što vidite već godinama se susrećemo sa strašnim sušama i malo, malo, koja godina bude izuzetna suša, kao što je bila ove godine, i poljoprivredni prinosi se drastično smanjuju, a vi po tom pitanju apsolutno ništa ne radite, a to je od suštinske važnosti za poljoprivredu. To se znalo i pre 20, 30 i 50 godina i uspešnu poljoprivredu imaju zemlje samo ako imaju ozbiljno navodnjavanje poljoprivrednih useva, da ne bi zavisile od toga da li će pasti kiša ili neće.

Na teritoriji AP Vojvodina postoji sistem kanala Dunav-Tisa-Dunav, ne znam da li ste čuli za njega nekada, poštovani naprednjaci, on ima ukupno 960 kilometara ukupne dužine kanalskih sistema i nažalost iz njega se trenutno navodnjava samo 30 hiljada hektara, a potencijal mu je i mogućnost za preko 500 hiljada hektara.

Mi smo i dalje na dnu Evrope, to može da potvrdi ministar Martinović, da smo zadnja zemlja u Evropi po navodnjavanim površinama i trenutno navodnjavamo samo oko 1,5% poljoprivrednih površina. Ozbiljne zemlje navodnjavaju po 40, 50, 60%.

Vaša politika je, gospodo, potpuno uništenje srpske poljoprivrede i domaće poljoprivrede, poklanjanje i prodaja bud zašto zemlje strancima i domaćim tajkunima i terate srednje poljoprivrednike i male da se zapošljavaju kao traktoristi kod tih tajkuna i stranaca i da rade za platu ili da zaduže šlem i kramp i da idu u rudnike i da kopaju kod Nemaca ili Kineza.

Svaki dan se gase poljoprivredna gazdinstva. Zadnjih nekoliko godina je ugašeno preko 50 hiljada. Prosečna starost vlasnika poljoprivrednih gazdinstva je 60 godina. Sve grane poljoprivredne propadaju iz dana u dan, najviše stočarstvo i zato imamo najskuplju hranu u Evropi. Za prvih šest meseci 2024. godine, zvaničan podatak, uvezli smo hrane za preko 600 miliona evra, što je iznos koliko je uvezeno za celu 2023. godinu.

Imate jedan zanimljiv podatak, evo pitanja za gospodina Martinovića, Državna revizorska institucija je 2016. godine utvrdila da 461 milion evra subvencija za stočare je uplaćeno, potrošeno iz budžeta da nikada nisu došli do stočara, da su nestali. Gospodine Martinoviću, to piše u izveštaju DRI. Gde su te pare? Ko je to ukrao? Evo pitanja za vas.

Na Odboru za poljoprivredu smo dobili informaciju da se radi nova nacionalna strategija za poljoprivredu za 2025. – 2034. pa su onda ad hok rekli državni sekretari da nije 2034. nego 2032. i znate šta je tragično – nama strategiju nacionalnu srpske poljoprivrede rade Slovenci i Bosanci. Dali ste Slovencima i Bosancima da rade strategiju srpske poljoprivrede pored Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji sam ja završio, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, instituta, vi dajete strancima i nećete da kažete cenu. Ja imam informaciju da je prošla strategija koštala osam miliona evra. Demantujte me. I koliko košta ova strategija?

Vaša politika prema poljoprivrednicima može se prikazati sa jedne slike. Šaljete u poslednje vreme intenzivno policiju i BIA na poljoprivrednike. Ovo je poljoprivrednik iz Stare Pazove kojeg je policijskih automobila uhapsilo u Zemunu samo zato što je vozio traktor. Nije vozio tenk, traktor gospodo. Ne znam da li ste toliko gadljivi na traktore, pa je Beograd zabranjen grad za traktoriste i za poljoprivrednike.

Ono što radite sa BIA da šaljete ljudima BIA. U Vojvodini noću BIA privodi poljoprivrednike ako napišu na Fejsbuku da će da protestvuju. U Čačku su privodili ljude. Šta kaže čovek – nezabeleženo od 1945. godine. Samo fali da pošaljete kožne mantile i da pajate po tavanima i čupate brkove kao nekad komunistička UDBA. To je još ostalo da radite prema srpskom seljaku. Sram vas bilo.

Poštovani narodni poslanici, samo vas molim da ne ulazimo baš u domen dramske umetnosti, pošto zaista i vi znate da ste preterali i da preterujete. Dramska umetnost možda na nekom drugom mestu ako ste dovoljno talentovani.
Marijan Rističević ima reč.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je govorio jedan državni trošak. Zašto naš napredak u poljoprivredi nije veći, brži? Iz prostog razloga što su neki poljoprivredni inženjeri koje je država školovala da bi unapredili poljoprivredu prerasli samo u politikante koji su od samog početka svoje karijere kao zaposleni bili isključivo u javnom sektoru.

Danas oni kukaju zašto nema dovoljno poljoprivrednika, a mogli su svojim primerom obzirom da ih je država školovala i dala ogroman novac na to školovanje, da se prihvate motike i tako dalje, ali očigledno da je bolje držati neki govor nego držati motiku u ruci i baviti se poljoprivredom.

Pokazao je fotografiju, tačno je da na fotografiji izvesni gospodin iz Stare Pazove, ali je zaboravio da kaže i to da je to kandidat na njegovoj izbornoj listi u Staroj Pazovi. Dakle, uglavnom se radilo o političkim razlozima zbog čega se taj traktor našao na površini i trebao je reći da je taj traktor vredan preko sto hiljada evra. Meni je prava čast da u naše vreme poljoprivrednici voze tako skupe mašine, jer kada su oni bili vlast, uglavnom su se vozili Fergusoni i tako dalje.

Ovde je neko govorio i o robnim rezervama. Nikad punije nisu bile, ali gle čuda oni nas po sebi vide. Dakle, od tih 20 hiljada tona o kome govori to je ono što smo zatekli minus u Krčedinu, a u taj minus je bio upetljan njihov državni sekretar koji se zvao Dobrivoje Surdžum, a ministar trgovine u to vreme je bio gospodina Milosavljević. Mislim da je to čak i rezultiralo i određenim hapšenjima.

Dame i gospodo oni govore o podsticajima pa da ih podsetim. U Evropi je prosečan podsticaj 260 evra. Evropski izvori, skinuti pre neki dan sa interneta. Pa da vidimo, Rumunija 180, Hrvatska koju spominju 310 evra, Srbija 18 hiljada, plus 17 hiljada, plus pet hiljada, to je 40 hiljada ili 340 evra.

Dakle, više nego u Hrvatskoj, više nego u Rumuniji, više nego u Bugarskoj, ali ove sve zemlje koji imaju nešto više imaju razvijeno stočarstvo, što i mi treba da težimo, ali oni nisu tražili.

Da povežemo našu biljnu proizvodnju, nisu tražili. U svim tim protestima, da povežemo, a vi to svakako znate. Da povežemo našu poljoprivredu sa našim inputima, sa našim stočarstvom, sa našom prerađivačkom industrijom, sa našim semenima, već su isključivo tražili da se to spoji sa sertifikovanim semenima koja su zbog njihove poljoprivredne politike dominantni na našem tržištu, u stvari tražili su novac da na takav način kroz biljnu proizvodnju subvencionišemo njihove inpute, strane inpute i strano stočarstvo i prerađivačku industriju.

Zato mislim da bez obzira na njihove proteste koji su uglavnom iz političkih razloga, pa se pokrivaju nekim poljoprivrednim razlozima i socijalnim, uglavnom su to politički pritisci da se na njih u buduće ne obaziremo, već da napravimo zaokret, malo hrabriji, izdržimo i da podsticaji budu izdašni, ali za hektare koji su pokriveni voćem, povrćem, stokom zato što mi to dugujemo našim potrošačima da im obezbedimo prehrambenu sigurnost, a i za državu da obezbedimo prehrambeni suverenitet i da u slučaju vojnih i ekonomskih pritisaka imamo dovoljno hrane za sebe i za okolinu. To je ono što mogu da govorim

Kada su rekli u Hrvatskoj gorivo, pa što ste prodali NIS i sve naftne izvore. Ponovo pitam, izvore nafte i gasa, što ste prodali? Hrvatska to nije uradila. Ona može na takav način da utiče na cenu goriva, ali razlika u ceni između cene na pumpama i poljoprivredne cene u Hrvatskoj preračunato u dinare 43 dinara, a naše Ministarstvo finansija dodeljuje 50 dinara, s tim što prethodno skine cenu sa 190 i nešto na 179, pa nije to ni 50 dinara, to je otprilike cena između 60 i 70 dinara niža za poljoprivredu nego što je na benzinskim pumpama. U Hrvatskoj samo 43.

Naravno, vi koji ste prodali NIS za tepsiju ribe nemate obraza. Kada već pričate o farmerkama, to pričaju oni čiji je obraz u pantalonama. Hvala.

Reč ima ministar Martinović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, da ove neistine ne bi ostale bez odgovora, dužan sam da vas upoznam sa nekoliko informacija. Pre svega, jedna važna vest za naše poljoprivredne proizvođače. Juče je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo javni poziv na nabavku opreme za navodnjavanje. Minimalni iznos je 40.000 dinara po korisniku, a maksimalni iznos po korisniku je tri miliona dinara. Dakle, juče smo objavili javni poziv za nabavku opreme za navodnjavanje. Minimalni iznos 40.000, maksimalni iznos tri miliona dinara.
Što se tiče strategije, izvinite što ću da čitam sa telefona zato što nemam tehnički mogućnosti da sada odštampam, ali ovo što smo sada čuli da nam strategiju pišu Slovenci i Bosanci. Za slovenačku naciju sam čuo, za bosansku nisam, ali dobro, Tito je izmislio razne nacije, pa evo jedan narodni poslanik je izmislio bosansku naciju.
Sada ću da vam pročitam se Slovence i Bosance koji nam pišu strategiju. Ja sam kao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 4. jula 2024. godine doneo Rešenje o obrazovanju Radne grupe za izradu predloga strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godina. Ovo kažem zbog građana Srbije i zbog naših poljoprivrednih proizvođača da ne bi nasedali na neistine koje se iz dana u dan mogu čuti od pojedinih predstavnika opozicionih stranaka.
Tačka 1. – Osniva se Radna grupa za izradu predloga strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godina, u sledećem sastavu. Izvinite gospođo predsednice Narodne skupštine što ću da pročitam nekoliko imena i da oduzmem koji minut više nego što sam planirao, ali sada ćete da čujete koji su to naši Slovenci i Bosanci koji nam pišu strategiju. Nenad Katanić, pomoćnik ministra u Sektoru za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – predsednik Radne grupe, Jelena Blagojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, Ivana Popović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. kao što vidite sve sami Slovenci i Bosanci. Boban Kostić, državni sekretar u Ministarstvo poljoprivrede. Predrag Rojević, takođe jedan, ne znam da li je Slovenac ili Bosanac, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede. Milica Neđić, evo žena sedi ovde, nisam čuo pravo da vam kažem da se neka Slovenka ili Bosanka zove Milica Neđić, ali dobro. dakle, Milica Neđić, pomoćnik ministra u Sektoru za pravne i normativne poslove. Zatim, Anja Javor, pomoćnik ministra u Sektoru za međunarodnu saradnju i evropske integracije.
Evo ga još jedan Slovenac Aleksandar Bogićević, pomoćnik ministra. Nebojša Milosavljević, još jedan Slovenac, direktor Uprave za zaštitu bilja. Siniša Adamović, još jedan Slovenac, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište, Slobodan Nikolovski, evo ga, sedi čovek pored mene, Slobo, jel si Slovenac ili Bosanac? Kaže čovek nije ni Slovenac, ni Bosanac. Direktor Uprave za agrarna plaćanja.
Živko Amatijević, opet jedan Slovenac, direktor Uprave za veterinu, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume, Maja Grbić, isto neka Slovenka, Bosanka, boga pitaj šta je, direktor Republičke direkcije za vode, Darinka Radojević iz Republičkog sekretarijata za javne politike i Marijana Batak iz Republičkog sekretarijata za javne politike.
Kao što vidite dame i gospodo narodni poslanici, sve sami Slovenci i Bosanci nam pišu strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2025-2032. godine. Ovo sam pročitao samo da bi građani Srbije znali sa kakvim diletantima, sa kakvim neznalicama, da ne upotrebim neku težu reč, ipak se nalazimo u Narodnoj skupštini, raspravljamo o jednoj tako važnoj temi kao što je rebalans budžeta, uključujući i onaj deo budžeta Republike Srbije koji ide za naše poljoprivredne proizvođače. hvala vam gospođo Brnabić što ste imali strpljenja da me saslušate i izvinite još jednom što sam oduzeo koji minut vremena više.

Hvala vam.
Gospodine Lutovac.
Izvolite, po Poslovniku.

Član 27, morate da održavate red.

Ovo što je ministar sada govorio je apsolutno neprihvatljivo. On sada određuje koje nacije postoje, koje ne postoje, ko je pripadnik koje nacije, koje nije, to nije njegov posao. Šta on radi? Šta ovo znači? On sada prebrojava ko je koje nacije, određuje po imenu da li je neko ove ili one nacije. O čemu se ovde radi? Kako dozvoljavate da se to dešava u Skupštini Srbije?

Potpuno ste u pravu, trebalo je u stvari da prekinem i izreknem opomenu gospodinu Iliću, koji je otvorio temu da Slovenci i Bosanci pišu našu strategiju poljoprivrede, što vam ni u jednom milisekundu nije zasmetalo. Ali kada resorni ministar na to odgovori, e onda vam to ozbiljno smeta, a pritom poslanici u vašoj poslaničkoj grupi mi sve vreme dobacuju – odakle ministru taj spisak? Spisak je odatle što ga je ministar potpisao, nije tajni, javno je dostupan i ja ne vidim šta je tajna da ljudi znaju ko radi na strategiji. Tako da, zaista ne znam šta vi tačno očekujete od mene.
Izvolite.

Razlika je ogromna, poslanik je govorio o tome...