Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste me, gospodine Vučeviću, a bogami i kolega iz opozicije malo, kako bih rekao, nagnali da se javim za reč, a pri tome ću koristiti vreme poslaničke grupe, da znate.
Naime, Milan Kundera je napisao, početkom 80-ih godina, roman koji se zove „Nepodnošljiva lakoća postojanja“ i pominjem taj roman gde kaže da su ljudi koji trče samo za ličnim zadovoljstvima, koji ne podnose račune nikome, koji jednostavno smatraju da su apsolutno slobodni su inkarnacija lakoće, a lakoća je po prirodi sebična, bezobrazna i vrlo često nevaspitana. Težina po Kunderi se vezuje za bića i za principe i ona je moralna i nesebična.
Zašto ovo kažem? Mi smo ovde, ovih pet diskusije, mogli čuti, naravno, o rebalansu budžeta i o Zakonu o finansijskom pomoći porodici sa decom, diskusije koje su bile argumentovane, koje su bile pune analitičkih podataka i zaključaka. Naravno, bilo je i ostrašćenih govora, punih opštih i načelnih fraza, bilo je i neargumentovanih kritika, ali bilo je, kao što smo i sada imali priliku da vidimo, izliva ogoljene mržnje, pa i brojnih napada ad hominum, lično, i vi ste, predsednice, nažalost, bili meta takvih napada ovih dana, ali ne samo vi, već i mnogi drugi, sve do bacanja Ustava i psovanja.
Neko mi reče u hodniku, kaže, navikli smo na to. Ne, mi ne smemo nikada se naviknemo na to. Mi iz JS zaista nećemo nikada da se naviknemo da se šalje loša ili ružna slika iz našeg parlamenta i dok god su Dragan Marković Palma i JS, dok god smo tu trudićemo se da takvu sliku ne šaljemo.
Postoji navika da pojedini narodni poslanici politizuju ama baš sve i vi ste o tome maločas, gospodine Vučeviću, pričali. Politizuje se odlazak u vojsku, politizuje se roditeljstvo, porodica, hraniteljstvo. Postala je navika da pojedini poslanici manipulišu i onim najtananijim i najfinijim osećanjima građana Srbije, pa i maločas kada je bio amandman o tome da se ukine finansiranje vojnog roka, to me je prvo isprovociralo da se javim za reč, a onda i ova vaša konstruktivna diskusija.
Naime, ja imam dva sina koji će od sledeće godine ići u vojsku, Bogu hvala, jer su tako vaspitavani i tako treba i strašno me nervira diskusija poput tog poslanika koji hoće da ukine finansiranje vojnog roka ili recimo poslanika koji je pre neki dan rekao da građanima ovim rebalansom nudimo rat, rov i top. To je baš krajnje bezobrazno. Gde je pročitao to? U kom od ovih predloga zakona je mogao da nađe to? Naravno da je to neistina i prosto postavljam pitanje – dokle ćete da manipulišete najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije? Dokle ćete da unosite paniku i strah kod građana Srbije? Šta će pomisliti kada čuju jednog narodnog poslanika koji kaže, nudite ovim rebalansom budžeta rat, rov i top?
Znači, to su te političke manipulacije koje zaista su neprimerene za ovaj dom, neprimerene za neke koji planiraju da budu ozbiljni ljudi i ozbiljni političari.
Kaže isti taj poslanik, glasaće za Zakon o finansijskoj podršci porodici, ali mu smeta kontekst. A, šta mu to smeta? Kaže – deca se ne rađaju za državu, već iz ljubavi, kaže. A, gde je to mogao da pročita da se deca rađaju za državu, gde je to mogao da pročita da se deca ne rađaju iz ljubavi? Lako je to reći, izgovoriti – al, sam rekao, ali zaista izgovarati neistine i ono što zaista ne stoji to nije ništa drugo nego politička manipulacija.
Opet, naravno, sve to zarad jeftinih političkih poena i ja se pitam dokle može da bude niska ta granica? Da li uopšte postoji dno, koje može da se dotakne u želji da se prosto ubere neki jeftini politički poen.
Znate, nije sporno biti opozicija vlasti, to je legitimno i to je dobro. Svaka vlast hoće dobru opoziciju, ali problem je kada vi zastranite u svom opozicionom delovanju i postanete opozicija građanima Srbije, jer unošenjem straha, panike, manipulacijom sa najfinijim i najtananijim osećanjima građana Srbije vi u stvari postajete vremenom opozicija samoj Srbiji. I onda ne čudi što su rezultati na izborima takvi kakvi jesu.
Ovih dana mnogo često i mnogo puta smo mogli čuti razne priče vezane za štrajk prosvetnih radnika 2. septembra. Ispričane su brojne priče koje nemaju nikakvu vezu sa istinom, da ne kažem gluposti. Pet dana se ponavlja kao neka mantra kako su tobože pravljeni neki spiskovi štrajkača, a ja zaista kao načelnik Školske uprave u Jagodini, neko ko operativno sprovodi obrazovnu politiku na terenu, tvrdim da nikakvih spiskova nije bilo, da jedino što se od podataka 2. septembra Ministarstvo prosvete slalo jeste broj škola koje su u delimičnoj ili potpunoj obustavi nastave, čak se nisu u tabelama navodila ni imena, odnosno nazivi škola.
Tako da, apsolutno ne stoji ta činjenica, ali bez obzira što je ministarka demantovala to, bez obzira što je premijer pričao o tome i demantovao, bez obzira na sve nastavlja se ta mantra, nastavljaju se te laži vezane za štrajk prosvetnih radnika, jer nema veze što nije istina, toliko je gore po samu istinu.
Jedna narodna poslanica, koja je pri tom profesor na fakultetu i naučni radnik, reče nam da su nam škole propale i da su u očajnom stanju. Taj zaključak izvela je na osnovu činjenice, odnosno na osnovu vesti da je u jednoj školi u jednoj učionici otpao plafon, obrušio se plafon.
Naravno da to što se desilo je nedopustivo i siguran sam da nadležni rade već po tom pitanju, ali ono što mene prosto zapanjilo jeste da takav katastrofičan zaključak izveden na osnovu jednog slučaja, a ta takav zaključak izvede naučni radnik, profesor na fakultetu. Zašto?
Zato što metoda kojom je koleginica izvela taj zaključak naziva se generalizacija ili uopštavanje. E, pa da vam kažem sada, generalizacija je logička operacija kojom se na osnovu posmatranja ograničenog broja članova neke klase dolazi do uopštene tvrdnje, pojma ili zaključka koji važi za sve pripadnike te klase, odnosno, treba koleginica da zna kao naučni radnik da ograničeni broj ne može nikada biti broj jedan. Jedna škola, jedna učionica.
Pritom, taj ograničeni broj nikako ne može biti jedan, ali i ono što je još strašnije za jednog naučnog radnika jeste da je generalizacija zamka u koju mnogi upadaju koliko god bili slobodoumni i radoznali. Kada uopštavamo ili generalizujemo opasno se približavamo predrasudama i stereotipima ili potpadamo pod njihov uticaj, a da se to ne bi desilo, odnosno treba shvatiti da generalizacija spada u tzv. kognitivne diverzije, odnosno greške u mišljenju koje pravimo kada neki opšti zaključak izvodimo na osnovu svog ograničenog iskustva, odnosno subjektivno.
To može da se desi nekom običnom čoveku, ali jednom naučnom radniku, pošto ovo što pričam spada u osnove naučne metodologije, metodologije naučnog istraživanja i logike naravno, tako da, u svemu tome treba, prosto je takva vrsta zaključivanja i delovanja ovde u Narodnoj skupštini, nedopustiva za jednog profesora i naučnog radnika i ne treba da se sramoti ako ni zbog kog drugog već zbog svojih studenata.
Ono kada sam pričao o nepodnošljivoj lakoći postojanja upravo važi za takve govornike u ovoj Narodnoj skupštini koji neargumentovano, koji bez analize izvode razne zaključke a samo zarad biranja jeftinih političkih poena.
No, ono što bih ja sada ovom prilikom jeste da se vratim na rebalans budžeta. Jedinstvena Srbija podržaće rebalans budžeta. Zašto? Vidite, mi, ova vlast, ministar Mali koji je tu ministar finansija već više mandata, već godinama unazad donosimo budžete, donosimo rebalanse budžeta. Koji su rezultati tih rebalansa i tih budžeta? Redovno izmirivanje svih obaveza, ekonomski rast naše zemlje kada gotovo nigde u Evropi nema ekonomskog rasta, pad stope zaduženosti, pad stope nezaposlenosti, sve veći iznos para u državnoj kasi, sve veće devizne rezerve, sve veće zlatne rezerve, sve vreme raste minimalna zarada, za vas u opoziciji, ako hoćete, i medijalna zarada raste. Rastu i socijalna davanja. I danas imamo jedan zakon koji ćemo u ponedeljak izglasati na tu temu.
Sve vreme, ono što je važnije, pored svega ovoga kroz taj budžet rastu investicije, kapitalne investicije, investicije u infrastrukturu i sve to nam donosi veliki rast BDP, da li u tom globalnom smislu, da li rast BDP po glavi stanovnika, o čemu sam pričao na početku ove rasprave.
Tako da, ne bih dalje ponavljao ono što sam pričao na početku ove rasprave. Prosto, na kraju, želim da pohvalim još jednom i istaknem ono što smo mi kao Jedinstvena Srbija istakli, a to je novih 18 milijardi dinara, dodatnih, u agrarnom budžetu. Tako da, Ministarstvo poljoprivrede sa 137 milijardi u budžetu i kako je ministar rekao sa 100,5 milijardi dinara za direktna agrarna plaćanja smo napravili iskorak.
Jedinstvena Srbija to zaista podržava i podržava svaki dalji napor u tom smislu da se ulaže u poljoprivrednu infrastrukturu, da se ulaže širenje područja koja su navodnjavanja, da se osavremenjava oprema za borbu protiv remenskih nepogoda, da budemo još bolji u odbrani protiv poplava, itd.
Znate, kako Dragan Marković Palma voli da kaže – gospodin poljoprivredni proizvođač prvo ujutru kada ustane on pogleda u nebo. Da bismo mu te njegove muke olakšali, mislim da je upravo ovo put da pomognemo poljoprivrednom proizvođaču da malo manje brine oko posla kojim se bavi.
Na kraju, hteo bih da kažem i ono što sam na kraju prethodnog izlaganja rekao, a to je, novac ne može kupiti ljubav, ali poboljšava vašu pregovaračku poziciju. Tako je i u životu, tako je i u politici, tako je i u međunarodnim odnosima. U tom smislu Jedinstvena Srbija podržava ovaj budžet i ekonomsko jačanje Srbije. Ali, Jedinstvena Srbija, i to moram ovom prilikom da kažem, podržava svaku reč koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Generalnoj skupštini ujedinjenih nacija u Njujorku prekjuče izgovorio. Hvala.