Eto, toliko o zloupotrebama.
Dakle, podneli ste amandman da bi rekli koliko je vremena ko pričao.
Samo uz to da vam kažem, bez obzira na vreme, znate, da je bilo ko od većine hteo da opstruiše, ne bi imali kvorum za rad, pa bi pokazali svim građanima koliko ste ozbiljni i odgovorni u tom smislu, ali dobro, nema veze.
Da čujemo dalje amandmane.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radomir Lazović.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Marina Mijatović.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik doc. dr Rastislav Dinić.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik doc. dr Biljana Đorđević.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Ana Eraković.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici dr Miloš Jovanović, Vojislav Mihailović, Predrag Marsenić, mr Vladimir Jelić, Dejan Šulkić, Vladimir Đorđević, Zoran Sandić, Ljubinko Đurković, Zoran Stojanović, Dušan Radosavljević, Slađana Miletić, mr Nenad Tomašević i Slađana Radisavljević.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman, tiče se ruralnog razvoja.

Ministar poljoprivrede je objasnio sa kojim pojavama se suočila Vlada koja je proletos izabrana.

Dakle, u pregovorima sa ortodoksnim političkim protivnicima, koji su, naravno, spojili litijum i poljoprivredu i na isti način se odnosili prema oba dva pitanja.

Ja sam sa gospođom predsedavajućom učestvovao u razgovorima prošle godine sa istim tim predstavnicima, ali oni su zaključili da sam u daljim pregovorima nepoželjan.

Dakle, s obzirom da su verovatno mislili da previše znam o poljoprivredi, s obzirom da sam sam poljoprivrednik, isključili su me iz tih pregovora, a onda su u nastavku svih pregovora do dana današnjeg se trudili da ja nikako ne prisustvujem takvoj vrsti razgovora da bi progurali neke svoje ideje, odnosno da bi favorizovali biljnu proizvodnju na štetu stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prerađivačke industrije.

Odbor kojim ja predsedavam, ne samo ja, se zalaže da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu, našoj prerađivačkoj industriji.

Nažalost, udruženja koja su vršila pritisak na način koji je ministar opisao su nas doveli do toga da i dalje se podstiče biljna proizvodnja. Od podsticaja treba podmazivati točak koji najviše škripi. Dakle, najviše nam škripi u stočarstvu, u uvozu mesa i mleka i onda oni koji nas pritiskaju da podsticaje usmerimo prema biljnoj proizvodnji, a ne prema stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kažu – a vi uvozite meso i mleko. Pa, zahvaljujući i vama, vašoj poljoprivrednoj politici i vašim političkim pritiscima, zato što je poljoprivredna mehanizacija postala instrument političkih pritisaka na Vladu zato što se neki poljoprivrednici, pojedini, pretvaraju u drumske razbojnike.

Rezultat toga je povećan uvoz mesa i mleka zato što Vlada pokušava kroz njih da udovolji poljoprivrednicima.

Odbor i ja sam se zalažemo da naša poljoprivreda ne bude gotovo u celosti spojena sa stranim imputima, stranim preparatima, stranom mehanizacijom, a s druge strane, da bude vezana i namenjena tuđem stočarstvu i tuđoj prerađivačkoj industriji.

Mi onda raubujemo zemljište u korist strane prerađivačke industrije, u korist stranih imputa i za to dobijamo novca koliko ne možemo da vratimo kredite stranim bankama. Otuda se Odbor založio za povratak prehrambenog suvereniteta koji klizimo, koji narušavamo potpisivanjem SSP-a 2007/2008 godine. Da ne govorim ko ga je ispregovarao i koju štetu donosi.

Samim tim što gubimo stočarstvo, mi gubimo organska stajska đubriva, gubimo na kvalitetu zemljišta i jedemo na određeni način hleb buduće generacije. Zato sam i predložio da sredstva za ruralni razvoj budu uvećana ako ne sada, onda sledeće godine jer tu je nabavka uslovnih grla, tu je nabavka mehanizacije, tu su podizanja novih voćnih zasada, tu su plastenici itd.

Ne dobija se veći prihod u poljoprivredi samo u velikim površinama, dobija se i velikim prinosima po jedinici, odnosno velikom dohotku po jedinici površine, a to nam stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo garantuje i prerađivačka industrija tako stiče sirovinu.

Naši građani ne izdvajaju novac za podsticaje da bi obezbedili prehrambenu sigurnost Francuzima i Nemcima, oni taj novac izdvajaju da bi oni imali prehrambenu sigurnost koja je narušena, već sam rekao, od 2007. i 2008. godine. Stoga se Odbor zalaže za to i zato sam predložio ovaj amandman i u sezonske intervencije koje treba da obezbedimo, ali džabe ćemo dići voćnjake, džabe ćemo nabaviti uslovna grla ako ne obezbedimo jedan fond za sezonske intervencije kada cena mleka ode ispod, kada cene voća odu ispod, da Vlada ima instrumente i ministarstvo da to dotira i na takav način stičemo veće prihode po jedinici površine.

Ja vas sve pozivam da pokušamo da zajedno utvrdimo poljoprivrednu politiku koja je u korist potrošača, poljoprivrednika i u korist države koja može da podnese ne daj Bože neke nove ekonomske i vojne pritiske na našu zemlju.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, predao sam amandman koji predviđa da se smanje novčana sredstva iz budžeta za Kancelariju predsednika Republike, a da se povećaju za Narodnu skupštinu, i to ne zato što sam vidovit, jer sam znao da neće biti ove sednice Skupštine o litijumu, nego zato što smatram da za Skupštinu treba odvojiti veći budžet, jer možda će u bliskoj budućnosti ipak ovde da se uspostave neki drugačiji odnosi u parlamentu i primereno je da Skupština ima budžet, a ne da mi imamo Skupštinu koja izbegava zbog straha vladajuće većine da raspravlja o sednici o litijumu.

Žao mi je što vladajuća većina pokazuje takav panični strah kada je reč o litijumu. Nekada su rudari u ovoj zemlji ili livci kao Arif završavali na novčanicama od 10 i 50 dinara. Kako vreme dolazi, neki će rudari završiti na poternicama.

Ali, ono što je važno i što želim da vam kažem, insistiraćemo da Skupština dobije ova novčana sredstva zato što smatramo da je parlament jedino mesto gde treba da se vodi rasprava, bez obzira na prisutan strah vladajuće većine od te rasprave. Zahtevaćemo da parlament bude mesto gde se diskutuje.

Kada smo suočeni sa ovakvim strahom vladajuće većine i ovakvom opstrukcijom, kojoj smo svedočili prethodnih dana, gde smo u praznoslovlju ministara imali čak 77% vremena koje je predviđeno za ovu raspravu, mi nemamo drugi način nego da kažemo građanima Srbije pošto ovaj režim neće raspravu u parlamentu, biće ispred parlamenta. Pozivam građane Srbije na proteste protiv litijuma, protiv ovog režima. Pozivam građane Srbije na te ekološke proteste.

Ovo vam je bio amandman?
Dobro.
Neka građani vide, sve okej.
Milenko Jovanov, izvolite.

Po amandmanu.

Dakle, kada neko pozove građane da spavaju u šatorima ispod Gazele i kaže im sigurno tu smo do ispunjenja zahteva i onda poslušaju ljudi da se to stvarno uradi, a onda taj koji ih je pozvao prvi pobegne i osvane ujutru na Novoj S, onda zaista nema potrebe to istom verovati da će da spava ovde i da čeka da preda svoj zahtev da se raspravlja o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i energetici. Zašto?

Zato što mi hoćemo da se o tome raspravlja i mi tražimo da se o tome raspravlja. I o tome će se raspravljati mnogo pre nego što se nadate. A vaših protesta samo se strašno uplašili. Strahovito smo uplašeni. Uplašeni smo bili i kada ste pretili ovde. Niste hodali po zemlji, dva metra od zemlje ste hodali, išli visoko i pretili ovde poslanicima ko će gde da završi, kada ste mislili da vas se okupilo dovoljno, kada ste izmislili da vas je 300.000 i ne znam ni ja šta. Tako ste se ponašali i na kolegijumima i u hodnicima. I tada nismo bili uplašeni. Nismo uplašeni ni sada, a kažem vam, jedini ko se ovde plaši ste vi, a plašite se zato što će građani imati prilike da čuju kakve ste sve gluposti i budalaštine nazvali zakonskim predlogom.

Kada građani budu čuli da ono što piše u „Trećem oku“ i „Zoni sumraka“ vi prepisujete u zakonski predlog, imaće prilike da čuju i ko ste i šta ste i koliko ste ozbiljni i koliko ste u stanju da se izborite za bilo šta u ovoj zemlji. Kada čuju da ste propustili jednu tačku dnevnog reda, od dve koje ste planirali, da se 86 vas genijalaca potpisalo i niko 10 dana nije primetio da vam fali jedna tačka dnevnog reda, kada čuju još mnoge druge stvari, ko je za šta glasao i 2001. i 2006. i 2011. poimenice, po strankama, sve redom. Pa ćemo da vidimo ko je za šta bio, ko se za šta zalagao, ko je za šta glasao i ko je čiji lobista, i ko je šta u ovoj zemlji uradio.

Dobro.
Da ponovim pred svim građanima Republike Srbije, pošto ste uspešno opstruisali ovu sednicu i ne možemo u vanrednom zasedanju da stignemo da govorimo o tom vašem Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, ja ću, mimo onoga što ste vi tražili da bude u vanrednom zasedanju, kao predsednica Narodne skupštine, sa najvećim zadovoljstvom i radošću da stavim taj predlog zakona na redovnu sednicu, dakle, tokom redovnog zasedanja. To može da uradi predsednik Narodne skupštine. To ću ja uraditi. Tako da, ništa se ne brinite, pobeći od toga nećete.
Idemo dalje.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik dr Nenad Mitrović.
Izvolite.

Hvala.

Smatram da su budžetska sredstva namenjena za funkcionisanje Vlade prevelika i loše proračunata i da je neophodno taj višak raspodeliti Ministarstvu poljoprivrede za, pre svega, navodnjavanje.

Zbog ogromne suše kao elementarne nepogode smanjeni su prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji. Zbog toga i uvozimo dosta i voća i povrća i jagoda i krušaka, mladog krompira, paradajza, pasulja, krastavca, kupusa, lešnika, oraha itd.

Zamislite da Srbija kao država ima Dunav, Savu, Drinu, Tisu, Veliku Moravu, Južnu Moravu, Zapadnu Moravu, Drim, Timok, Bosut, Brzavu, Begej, Toplicu, Pek, Pčinju, Kolubaru itd. a i dalje zavisi od toga da li će da padne kiša.

Pod hitno moramo poraditi na tome da svako parče zemlje u Srbiji bude pod vodom, da bude navodnjavano, odnosno da konačno postanemo poljoprivredna zemlja, kao što to Grci rade, ili kao što smo 1947. godine počeli da kopamo kanal Dunav-Tisa-Dunav i do 1970. i neke godine ga završili, potom ga nismo održavali, to nije političko pitanje, to nije kriva SNS ili bilo koja, nego svi mi ostali. Iskopano je, recimo, 130 miliona kubika zemlje, a za Panamski kanal je iskopano 179 kubika zemlje. To je bio najveći evropski projekat u ovom delu Evrope po pitanju navodnjavanja Vojvodine.

Zbog toga pod hitno se mora krenuti sa iskopom bunara za navodnjavanje svakog parčeta zemlje, a pogotovo u dolini Jadra, gde imamo 60 miliona kubika na dnevnom nivou pijaće vode i gde treba sprečiti iskopavanje litijuma kako bi zaštitili naše izvorište i kako bi ta izvorišta pijaće vode mogli da služe građanima Srbije i za pijaću vodu i za navodnjavanje. Hvala puno.

Hvala.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Novaković.
Izvolite.

Mi pred sobom praktično imamo vatrogasni budžet, ali to je ona vrsta vatrogatstva koja ne gasi, nego dodatno rasplamsava sve nelogičnosti u budžetu, sve rupe i sve praznine, koje su male, čini ih još većim.

Nerealno su predviđeni prihodi i rashodi. Optimistični ste kada su u pitanju. A kada je u pitanju rashodovna strana koju ste dimenzionirali na 198 miliona, takođe smatram da je to potpuno nerealnistično i to ćete da probijete.

Ono što najviše bode oči je činjenica da nemamo projekte koji donose razvoj. Nacionalni stadion neće se isplatiti, neće razviti ništa, niti će proizvesti efekat razvojnosti i pod tri, on ne znači popravljanje kvaliteta života. Četiri ili pet utakmica će biti igrano na njemu, a očekuje se po premeru radova da bude između 700 i 980 miliona evra. Kada biste taj novac usmerili samo u poljoprivredu, vidite šta biste mogli da uradite.

Od ukupnog poseda poljoprivrednog zemljišta 70% čine sitna poljoprivredna gazdinstva koja čine ogromnu većinu zbog suše su pala na kolena. Pitam vas da li ćete kao predsednik Vlade otvoriti razgovore oko prolongiranja obaveza poljoprivrednika prema pokrajinskim i republičkim fondovima? Da li ćete odložiti plaćanje zakupa poljoprivrednog zemljišta? Da li ćete otvoriti razgovor sa poslovnim bankama i videti kako da olakšate poljoprivrednicima koji su na kolenima i koji nemaju ekonomsku snagu da izdrže ovu sušu? Da li ćete strateški raditi na čišćenju kanala, subvencionisanju sistema za navodnjavanje, subvencionisanju organske proizvodnje? Koju meru predlažete koja bi ovaj budžet u domenu poljoprivrede učinila smislenom? Hvala.