U ime Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je resorni odbor, zato sam se javila, partijski ćemo polemisati kasnije, nismo, nažalost, na odboru koji se smatra i jeste resorni za ovakav zakon imali priliku da čujemo ovakvo obrazloženje predloga zakona. Bili smo uskraćeni, uz respekt i zahvalnost potpisnicima zakona koji su do samog kraja ostali na sednici odbora, nismo bili privilegovani da do samog kraja sednice odbora imamo prisutnu i ovlašćenu predstavnicu, tako da smo na osnovu onoga što smo pročitali imali bezbroj pitanja koja su ostala bez odgovora.

Istini za volju, optimizam je bio veliki pod okolnostima da smo očekivali plenarnu sednicu i mogućnost da u plenumu dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču ovog zakona i njegove neprimenjivosti, ja bih rekla, njegove štetnosti po građanke i građane Srbije i po samu državu Srbiju.

Suštinski, ako se to posmatra sa pozicije struke, uz jednu apsolutnu napomenu, zarad građanki i građana Srbije koji ovo gledaju, mi jesmo ljudi koji su dobili poverenje građana Srbije na izborima, ali nismo nikako stručna lica koja bi ovim pitanjima trebala da se bave.

Ista je situacija bila i na odboru. Tamo sede političari, vrlo spremni da jedni druge, figurativno to kažem, uhvate za grlo, ali nimalo stručni da se bave ovako osetljivom temom. Neki od nas nisu imali dovoljno hrabrosti da paušalne ocene daju, ali smo zasigurno videli da utemeljenja, pre svega, u Ustavu nema. Tu je koleginica Milica potpuno u pravu. Da bismo razgovarali o tome da je neko ustavno pravo građanina Srbije ugroženo, moramo imati papir koji decidno potvrđuje da je to tako.

Ovde govorimo o pravu na život u zdravoj sredini, ekološku sigurnost itd. Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nije pred sobom imao nikakvu ekspertizu tog tipa, nikakvu studiju koju je npr. izradio Rio Tinto, pa je ona pogrešna. Dakle, razgovarali smo o predlogu zakona koji je očigledno, to danas čujem, toga dana nisam znala, kao ni kolege koji su članovi odbora, posledica stava jednog broja ljudi koji su verujem stručni, ne poznajem ih i ne dovodim u pitanje njihovu stručnost, ali opet ovo je jedan jako mali procenat koji je nametnuo svoj stav o kome smo slušali bezmalo skoro tri sata obrazloženje, uključujući i njihove biografije ili bar jednog dela njih.

Dakle, za odbor koji se smatra resornim, ovaj zakon je neprihvatljiv i glasali smo protiv njega, kao što molim sve kolege narodne poslanike i narodne poslanice da se i u danu za glasanje izjasnimo protiv ovog zakona, sa puno svesti da bi zaista glasanjem za napravili ozbiljnu štetu.

Druga tvrdnja koja ne stoji, iako ćemo u plenumu razgovarati o svim detaljima koji su zaista nejasni, govoriću i sa pozicije nekoga ko je predsednik poslaničke grupe SPS, zato što imamo svest da treba snositi odgovornost za sve postupke koji se dešavaju danas, pre 10, 15, 20 godina, ali je nerazumljivo da se tvrdi da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna budžetska sredstva. To je nešto što je za mene bilo ozbiljna dilema, jer ja nisam pravnik, ali jesam ekonomista, ukoliko bismo ukinuli jedno zakonsko pravo, podsećam, koje smo nekome dali 2006. pa 2011. godine overili tu svoju odluku, onda bi to nesumnjivo značilo da u konkretnom slučaju kompanija Rio Tinto ima pravo da donošenjem jednog ovakvog zakona tuži državu Srbiju i dovede nas do faze da troškovi takvog procesa budu visoki.

To je moja pretpostavka za koju sam sigurna da ima utemeljenje, iako čujem dobacivanje da to nije tako. Mi možemo da tumačimo šta god želimo. O predlogu ovog zakona ćemo, za koji tvrdim da je loš, razgovarati sigurna sam u naredna dva ili tri dana. Što se tiče Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je zakon protiv kog treba glasati i koji treba odbaciti. Hvala.

Hvala.
Određujem sada pauzu od 60 minuta.
Vidimo se u 15.10 časova.
Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.

Dobar dan svima.
Pre svega, dragi građani Republike Srbije, zbog kojih smo ovde danas i zbog kojih se uopšte ova rasprava i dešava, iako u obrazloženju zakona, koji je veoma loše napisan, ima puno netačnih, pogrešnih informacija, ovde smo pre svega zbog vas da bi mogli na jedan argumentovan način i koliko toliko sa pravim informacijama i sa proverenim informacijama da izađemo pred vas i da vam ukažemo i skrenemo pažnju na sve ono što je netačno izneseno u Predlogu ovog zakona, odnosno, izmenama Zakona o rudarstvu i geologiji.
Imali smo priliku u višečasovnom izlaganju da čujemo malo i o biologiji, i o hemiji, i o geografiji, o istoriji, ali nažalost nismo čuli ni valjane podatke, ni prave podatke, nego smo upravo bili svedoci da se kampanja neistina nastavlja u vezi ovog projekta i da apsolutno nismo bili u mogućnosti da čujemo nijedan pravi argument zašto bi došlo do, odnosno zašto se predlaže zabrana eksploatacije litijuma i bora.
Pojasniću iz više uglova i sa više aspekata. Počela bih od onog najvažnijeg, a to je da je Predlog ovog zakona u suprotnosti sa strateškim interesima Republike Srbije i objasniću i zašto.
Pre svega, svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih, strateških mineralnih sirovina i da podstiče dugoročna održiva rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi sa nestašicom mineralnih sirovina, odnosno da svaka država ulaže maksimalne napore da se održi stabilnim lanac njihovog snabdevanja. Rude bora i litijuma to svakako jesu.
Kritične mineralne sirovine su neophodne za zelenu energetsku tranziciju, za borbu protiv klimatskih promena, za očuvanje planete, za razvoj savremenih tehnologija, za mobilne telefone, za računare, za veštačku inteligenciju, za solarne panele, za vetrogeneratore. Zapravo, naš današnji svet i život bio bi nezamisliv ukoliko ne bismo raspolagali i imali kritične mineralne sirovine.
Potražnja za njima raste svaki dan i zemlje koje raspolažu ovim sirovinama se utrkuju da iskoriste svoje dominante pozicije u globalnim lancima snabdevanja da bi stekle međunarodnu konkurentsku prednost i bolje se pozicionirale u geopolitičkim odnosima u svetu. Kritične i strateške mineralne sirovine će biti od vitalnog značaja za društvo i za industriju u narednih 30, 40, 50 godina, a samim tim, kada je Srbija u pitanju, od vitalnog značaja za dalji razvoj privrede Republike Srbije. Odgovor Republike Srbije na ove zahteve i izazove je racionalno upravljanje mineralnim resursima uz konstantnu i pojačanu kontrolu na ukupan uticaj na životnu okolinu.
Republika Srbija raspolaže značajnim rezervama litijuma, bakra, zlata, molibdena, samo da pomenem neke, a samim tim i mogućnost da racionalnom mineralnom politikom naglo razvije svoju privredu i tako se priključi petoj industrijskoj revoluciji, pošto smo veliki broj njih zapravo propustili u prošlosti i u našoj istoriji.
Primera radi, proizvodnja električnih vozila predstavlja značajan elemenat ekonomskog rasta, kao i zaštita životne sredine uostalom, jer kroz smanjenje emisije ugljendioksida, za šta se pravi ekološki aktivisti i zalažu, a to svakako električna vozila pomažu, jer ona pomažu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je i ključan elemenat u ispunjavanju ciljeva zelenog dogovora i Zelene agende za Zapadni Balkan, a to su dokumenta, podsetiću vas, koja je Republika Srbija potpisala i na koja se obavezala.
Takođe, prelazak na električne automobile doprinosi većoj energetskoj efikasnosti i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Električnih automobila nema bez kritičnih mineralnih sirovina. Republika Srbija ima veliki potencijal za doprinos energetskoj tranziciji i razvoju električnih vozila. Naši prirodni resursi i strateška pozicija pružaju nam osnovu za razvoj snabdevačkih lanaca, što će biti od koristi za našu zemlju uz primenu najvećih ekoloških i socijalnih standarda.
Uvođenjem zabrane na istraživanje, eksploataciju bora i litijuma u Republici Srbiji dovelo bi do višestrukih negativnih posledica, ne samo po našu ekonomiju, već i u odnosu na naše pozicioniranje u geopolitičkih okvirima. Srbija bi bila prva zemlja, jedinstven slučaj, zabrane eksploatacija bora i litijuma. S tim u vezi, predložene izmene zakona nisu u skladu sa strateškim i sa ekonomskim interesima naše zemlje.
Osvrnuću se sada i na to zašto je Predlog zakona u suprotnosti sa ustavno-pravnim načelima. Osnovna načela ekonomskog uređenja, zapravo, član 82. našeg Ustava, podrazumevaju da je ekonomsko uređenje Srbije zasnovano na tržišnoj privredi, na otvorenom i slobodnom tržištu, na slobodi preduzetništva, na samostalnosti privrednih subjekata, na ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Zabrana iskopavanja litijuma bi značila da tržište Republike Srbije nije otvoreno, a nije ni slobodno, da ne postoji sloboda preduzetništva, kao ni tržišne privrede.
Navedenom zabranom bi kompanija čija bi delatnost bila iskopavanje litijuma bez razumnog opravdanja bila stavljena u lošiji položaj od ostalih kompanija koje se bave rudarskom delatnošću, a ulaganja koja su već izvršena u ovoj oblasti bile bi potpuno obesmišljena. Istovremeno kompanijama koje su u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije već izvršile određena ulaganja, preduzele odgovarajuće aktivnosti i pribavile odgovarajuće dozvole i imovinu za potrebe iskopavanja litijuma navedenom zabranom bi bilo narušeno osnovno ustavno pravo na imovinu, odnosno član 58. našeg Ustava.
Zabrana iskopavanja litijuma bi kršila i osnovna načela Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a koja služe za tumačenje i primenu ovog Zakona i drugih propisa u vezi sa rudarskim delatnostima. Tačnije, načelo Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima garantuje sigurnost, predvidljivost, kontinuitet istražnih i rudarskih prava, pa bi svaka zabrana iskopavanja ruda bila protivna ovom načelu.
Republika Srbija bi zasigurno bila obavezna da nadoknadi svu štetu koja je za investitore nastala usred bilo kog kršenja, makar i jednog od navedenih prava i načela.
Sada bi da se vratim, a u skoro tročasovnom izlaganju poslanice Nestorović čuli smo dosta toga o istorijatima i o delatnostima kompanije pre svega Rio Tinto iz 70-tih godina itd. ali nismo čuli ništa šta se dešavalo u vezi sa ovom kompanijom kada je u pitanju njeno delovanje u Republici Srbiji.
Ono što smo čuli je - ne bi oni došli u Srbiju da im nisu širom bila otvorena vrata, to smo čuli. Hajde, da vidimo ko je otvorio ta širom vrata i kako su oni uopšte i zašto došli u Srbiju.
Takođe smo čuli da od početka, i citiram – od početka su nedovoljno radili transparentno, od početka - verovatno od tada od kada su došli u Srbiju. Pa, da li to znači da vi optužuje vaše partnere iz opozicije koji su potpisali Predlog ovoj zakona, zapravo 86 njih, da li ste zapravo mislili na njih kada ste rekli da od početka rade sve nedovoljno transparentno? Baš me to zanima, samo da evo pojasnite građanima Srbije - na šta ste tačno mislili? Da li tih 86 koji su potpisali i koji su zapravo širom otvorili vrata ovoj kompaniji da li onda i oni zapravo kažu i priznaju da su oni sami za sebe radili netransparentno?
Pa, hajde da onda objasnimo građanima Srbije i da vidimo da li zapravo se vi u stvari ne slažete između sebe, zašto i kako i ko je koga doveo i ko je kriv i ko je bio tu i ko je širom otvorio kakva vrata.
Mi da nije bilo svih tih procesa, koje ću sada da objasnim, ne bi ni pričali danas o ovom projektu, ali hajde da krenemo od početka. Rio Sava je došla kao predstavnik Rio Tinta 2001. godine u vreme Vlade Zorana Đinđića. Rio Sava je prvu dozvolu za izvođenje geoloških istraživanja u Loznici dobila 8. juna. 2004. godine. U to vreme premijer Srbije je bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije, a naslednici te stranke danas su popisnici Predloga ovog zakona.
Hajde samo da se podsetimo zapravo šta se dalje dešavalo i kako se to netransparentno radilo.
Drugu dozvolu Rio Sava dobija 17.1.2001. godine kojom se odobrava istraživanje u okviru proširenih granica, kada je predsednik Srbije već u to vreme bio Boris Tadić iz Demokratske stranke Srbije, koja je jedna od potpisnica Predloga ovog zakona, a premijer je bio Vojislav Koštunica iz Demokratske stranke Srbije. Znači, to je bila 2005. godina kada se Rio Savi odobravaju istraživanja u okviru proširenih granica.
Trećom dozvolom od 26. septembra 2005. godine odobreno je izvođenje geoloških istraživanja opet na teritoriji opštine Loznica i takođe za vreme gospodina Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, samo da podsetim, opet potpisnika stranaka koje su potpisnice zabrane iskopavanja litijuma i bora danas.
Hajde da se podsetimo šta se dešavalo u januaru 2007. godine. Dakle, 15. januara, tačnije, 2007. godine odobravaju se nova istražna polja. Predsednik Srbije je i dalje gospodin Boris Tadić, a premijer i dalje nosilac, odnosno predsednik DSS, tačnije, Vojislav Koštunica.
Peta dozvola je izdata 2008. godine, zapravo 4. januara za nastavak geoloških istraživanja na još devet polja. Ministar rudarstva i energetike je tada bio Aleksandar Popović iz isto DSS koja danas javno priča protiv projekta „Jadar“ i evo ovde imate rešenje kojim je tog 4. januara 2008. godine nastavljeno i dato da se vrši istraživanje na još devet polja, a vidi se i tačno potpis. Evo ovde vidite, tačno lepo potpis ministra Aleksandra Popovića iz DSS, jednog od veoma glasnik protivnika projekta „Jadar“ danas i to pre svega u opozicionim glasilima, kao što imamo prilike da čujemo i kao što smo slušali prethodne tri godine kampanju smislenu i osmišljenu protiv ovog projekta.
Znači, DSS, odnosno njegovi naslednici danas su potpisali predlog zabrane iskopavanja litijuma, a za vreme njihovog mandata Rio Sava je dobijala dozvole. Samo da utvrdimo tu situaciju.
Onda može da nastavimo dalje. Šesta dozvola Rio Savi je data 28. avgusta 2008. godine i odobrena su dodatna istraživanja za vreme premijera Mirka Cvetkovića, a predsednik Srbije je i dalje bio Boris Tadić.
Malo je čudno da ti ljudi nisu znali, nisu bili informisani, nisu vodili računa da jedna ovako svetski ozloglašena kompanija dobija dozvole da sprovodi istražne radnje u Srbiji. Kako se to nisu setili, kako nisu malo poveli računa, to se baš pitamo, ali, eto možda su bili isto toliko površni kao što je površno bilo i pisanje ovog zakona.
Hajde da se vratimo na sedmu dozvolu, pošto se nastavlja priča. Sedma dozvola je izdata 15. septembra 2009. godine za novih čak osam istražnih tačaka takođe za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a ministra za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Olivera Dulića, neki će ga se sigurno setiti koji ovde sede i koji su bili sa njim kolege u Vladi itd. itd. Znači, on je lično glavom i bradom tog 15. septembra 2009. godine izdao dozvolu za osam novih istražnih tačaka.
Osma dozvola, pošto nismo još završili, je izdata 14. aprila 2011. godine opet za nove dodatne istražne tačke, a deveta dozvola je doneta 1. februara 2012. godine i njome se odobrava izvođenje radova da se bor i litijum ispituju u Jadru, zapravo bušotinama velikog prečnika. To znači da se kompaniji daje za pravo da može da koristi čak bušotine veće od normalnih gabarita da bi mogla da pojača svoje istražne radnje, istražne aktivnosti.
Da nije bilo ovih dozvola, dragi građani Srbije, mi danas ne bismo ni pričali o projektu „Jadar“, a verovatno neki ovde ne bi ni sedeli u ovim klupama, jer su upravo zahvaljujući negativnoj kampanji i širenju dezinformacija upravo dobili poslanička mesta u prethodnih dve do tri godine. Znači, trebate možda i da se zahvalite projektu „Jadar“, odnosno kompaniji Rio Tinto.
Hajde da kažemo šta je veoma zanimljivo u ovom predlogu izmena zakona. Zanimljivo je i to smo čuli od poslanice Nestorović da se jedino i isključivo traži zabrana eksploatacije litijuma i bora. Ok. Konstatovali smo da bismo bili prva zemlja koja bi uvela takvu zabranu – dobro, ali ja moram da konstatujem još jednu veliku anomaliju, a to je da opozicija u Predlogu zakona ne traži zabranu eksploatacije recimo uljnih škriljaca.
Moram da podsetim da su oni zabranjeni u Nemačkoj, u Francuskoj, u Španiji, u Australiji, u Velikoj Britaniji, ali naša opozicija to nije dirala u zakonu. To im je prihvatljivo i nije opasno po životnu sredinu, a toliki broj zemalja u svetu je zabranio upravo da se uljnih škriljaca eksploatišu na njihovim teritorija, ali litijum jeste.
Moram da vam kažem još nešto da je 2011. godine Vlada Srbije, odnosno državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja koji je bio iz DS, tražio strateške partnere u Aleksincu kako bi što pre započela eksploatacija uljnih škriljaca, jer ta regija ima najveće rezerve, iako je već tada ta ista eksploatacija u većini zemalja Evrope, ali i sveta bila zabranjena, ali su se tražili strateški partneri.
Isto tako verovatno kao što su se 2001. godine i 2004. godine tražili strateški partneri za litijum i za bor, ali sada očigledno više im se to ne sviđa. Znate zašto? Samo zato što oni nisu na vlasti, ali hajde da nastavimo o Predlogu zakona.
Baš u periodu od 2006. godine do 2012. godine nažalost učinjene su ogromne greške izmene zakona na štetu države. Baš u tom periodu kada su izdavane dozvole kompaniji Rio Tinto, pa hajde da se podsetimo zapravo izmena zakona i ostalih regulativa, pošto i danas imamo predlog da se Zakon o rudarstvu izmeni i geologiji izmeni, hajde da se podsetimo nekih ranijih izmena zakona koje su zapravo išli u prilog i u korist upravo projekta Jadar. Navešću primer izmene zakona iz 2006. godine kojim se menja zakon iz 1995. godine.
Zakoni iz 1995. godine su koncipirati tako da u velikoj meri omogućavaju učešće nadležnog organa u samom postupku izdavanja odobrenja, a samim tim i smanjuju uticaj privrednih društava.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva, zakon iz 1995. godine je bio daleko kvalitetniji, povoljniji za interese države u odnosu na zakone koji su sledili, a to je pre svega Zakon o rudarstvu iz 2006. godine.
Naime, članovi 14. i 15. zakona iz 1995. godine su obrisani i tu se pravi bitan zaokret po pitanju izdavanja odobrenja kojim se odobrava korišćenje mineralnih sirovina od strateškog značaja. Brisanjem predmetnih članova napravljen je veliki korak unazad, jer je država izgubila polugu da za strateške mineralne sirovine učestvuje u sadržaju ugovora sa nosiocem eksploatacije, već su zapravo dati uslovi koji moraju da se ispune. Više nije postojala mogućnost pregovaranja o visini investicije, o broju zaposlenih, o roku važenja rešenja.
Izmene Zakona o rudarstvu iz 2006. godine išli su direktno u korist Rio Tinta, ali te iste godine 16. februara ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Radomir Naumov, a podsetiću vas iz DSS, kao i komercijalni direktor multinacionalne kompanije Rio Tinto Adam Per, vidimo ih ovde, u Vladi Republike Srbije potpisali su ugovor o davanju koncesija ovoj kompaniji. Slušajte sad dobro, za istraživanje i eksploataciju borne rude u jarodonskom basenu na teritoriji Baljevca na Ibru.
Znači, otišli smo korak dalje, nismo više u Mačvi, u Podrinju, kako kažete, već smo otišli na druge teritorije Srbije i upravo potpisan ugovor o koncesijama za istraživanja borne rude, tadašnji ministar je rekao da je potpisivanje ovog koncesionog ugovora prvog posle 70 godina, citiram - od velikog značaja za Srbiju, jer se procenjuje da će na radovima na ovom basenu posao dobiti više od 700 radnika, što će znatno unaprediti taj siromašni kraj i sprečiti nepovoljna demografska kretanja.
Poslanica Nestorović je rekla da oni nisu videli ugovore koje je Rio Tinto sklapao, a imaju, pa samo treba da pitaju svoje opozicione kolege da im pokažu te ugovore koje su potpisali sa Rio Tintom. Evo, na kome se vidi. Znači, trebate samo malo više i bolje da se koordinišete da biste došli do pravih informacija i da vidite kakve su sve koncesije davane ovoj kompaniji, ne samo u jednom delu naše zemlje, već smo otišli i korak dalje, zapravo na teritoriji Baljevca da se istražuje borna ruda.
Podsećam i Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara iz 2012. godine koja je usvojena takođe za vreme prethodne vlasti koja danas traži zabranu iskopavanja litijuma. Ona je naime, objavljena u „Službenom glasniku“ 15. aprila 2012. godine pa se tako od 14 tekućih prioritetnih projekata, geoloških istraživanja u Republici Srbiji na 11 mestu našao projekat geoloških istraživanja litijuma i Bora, a rok za završetak projekta je bio kraj 2014. godine. U istoj strategiji se navode da i kompanije „Rio Sava – eksplorejšn“ iz Beograda sprovodi geološka istraživanja u Jadarskom basenu u Zapadnoj Srbiji kod Loznice. Prema rezultatima tada najnovijih geoloških istraživanja Jadarski basen sadrži oko 227 miliona tona jadarita, novootkrivenog litijumskog bornog minerala, a kompanija Rio Tinto se u tom dokumentu naziva svetski poznatom rudarskom kompanijom. Svetski poznatom rudarskom kompanijom se naziva Rio Tinto u zvaničnoj Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa iz dobara, iz 2012. godine koju je usvojila tadašnja Vlada i koja je objavljena u „Službenom glasniku“.
Kako ste se to tako u međuvremenu predomislili da to više nije svetski poznata i priznata rudarska kompanija, nego ste se odjednom setili nekih rudnika iz 70-ih godina, bakra, cinka, ne znam čega, nekih silovanja radnika, šta ste sve ovde iznosili, u svakom slučaju, na kompaniji je da razmotri da li treba da podigne tužbu ili ne treba za sve što ste izneli ovde. Svakako ste je nazivali potpisnici ovog predloga, mora da podsetim, mnogi od njih su usvojili, glasali, digli ruku za nacionalnu strategiju koju kompanija Rio Tinto naziva svetski poznatom rudarskom kompanijom, a Jadarski basen, odnosno Jadar se u pogledu količine i kvaliteta svrstava u jedno od najvećih ležišta borata i litijuma na svetu.
Verifikacija bilansnih rezervi nastavlja se u strategiji da se evidentira da će biti sprovedena prema domaćoj regulativi, u najkraćem mogućem roku. Znači, da je Vlada 2012. godine bila veoma spremna da izda i overene resurse o rezervama i da zapravo započne eksploataciju litijuma i bora. Pa vi sada, dragi građani, sami procenite kolika je doslednost i koliki je kontinuitet politike koju vode opozicione partije u našoj zemlji, a vidimo na primeru rudarenja bora i litijuma koliko je to konzistentno i koliko je to dosledno.
Sada bih se pozabavila malo stručnom argumentacijom protiv predloga izmena zakona. Želim da napomenem da se gotovo svi argumenti u Predlogu izmena zakona na osnovu kojih se traži zabrana eksploatacije litijuma i bora odnose na preradu, a ne na iskopavanje litijuma, pa je nejasno čime se zapravo argumentuje zahtev za zabranu rudarenja.
Mislim da ste se prevarili pre svega u smislu zakona čiju izmenu tražite. Možda bi tu trebali malo bolje da se povede računa šta se zapravo traži. Navešću taksativno šta je sve netačno navedeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Prvo i osnovno, citiram poslanicu Nestorović – površno procenjen projekat. Želim da vas podsetim da se ovaj projekat istražuje već čitavih 20 godina, a prema nacrtu studija o proceni uticaja na životnu sredinu koje su javno dostupne. Izvršeno je više od 23.000 bioloških, fizičkih i hemijskih analiza zemljišta, vode, vazduha i buke iza kojih stoji više od 100 domaćih i međunarodnih stručnjaka, uključujući i 40 univerzitetskih profesora sa domaćih fakulteta, instituta kao što su Mašinski fakultet, Rudarsko-geološki fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet, Građevinski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet, Filozofski fakultet, Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, Institut za nuklearne nauke Vinča.
Dragi građani, sami procenite da li je ovo površno procenjen projekat.
Što se tiče Biološkog fakulteta, koji je više puta imenovan, moram da obavestim da uskoro oni opet treba da izađu na teren i da rade na projektu, upravo taj Biološki fakultet, koga ste citirali više puta da je protivan projektu.
Projekat „Jadar“ neće ispuštati sumpornu kiselinu niti u vazduh, niti u zemljište, niti u vodu. Tokom procesa prerade rude sumporna kiselina se koristi u postupku rastvaranja rude, kako bi se dobila tečnost bogata litijumom i borom i to je opšte poznato. Ali ono što je pogrešno navedeno u ovom predlogu zakona je upravo da se proces odvija u zatvorenim rezervoarima, to nije navedeno. Nije navedeno ni da će se taj proces odvijati na niskoj temperaturi od 90 stepeni, daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline, tako da nema isparavanja zapravo o kojima se govori, a ta tačka je ispod dozvoljenih graničnih vrednosti određenih našom regulativom.
U Predlogu zakona ponavlja se neistina o tome da će se sumporna kiselina tretirati na 250 stepeni, što je prvo navela Dragana Đorđević, a onda se zatim lično izvinila građanima Srbije, odnosno demantovala, jer je širila dezinformacije. Ova njena izjava koju je, opet ponavljam, demantovala se navodi u Predlogu izmena zakona, jer verovatno oni koji su pisali predloge izmena nisu videli da je Đorđević samu sebe demantovala, pa su to stavili u zvanični dokument i predali Narodnoj skupštini, ali toliko kako je utemeljeno i kako je veoma detaljno pisan ovaj predlog, zapravo veoma površno i ne bazirajući se ni na jednoj proverenoj informaciji.
Ali moram da citiram aktuelnog dekana Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandra Cvjetića, koji je objasnio nekoliko činjenica u vezi sa korišćenjem sumporne kiseline, a citiraću – rastvaranje rude se odvija na 90 stepeni Celzijusa. Dugo se radilo na tehnološkom procesu, da bi on bio što sigurniji i za ljude i za okolnu životnu sredinu. Pričalo se da će se kiselina zagrevati na 180, na 200, na 250 stepeni, to jednostavno nije tačno. Nalazili su, recimo, na Guglu podatke o količini potrebne vode za sasvim drugačiju tehnologiju nego što će to biti u Jadru i pričali kako će tako da bude baš kod nas.
Što se tiče sumporne kiseline, ona se troši u velikim količinama u čitavoj industriji. To je zapravo kiselina koja se najviše koristi. Krenula je priča – isparavaće se, potrovaćemo se, prskaće se, isparavanje će zagaditi sve do Beograda, pa to bi značilo, samo evo zamislite, da za svaku smenu morate da dovedete druge radnike, jer bi se ovi koji rade u prvoj smeni potrovali, verovatno.
To je toliko neodgovorno od ljudi koji su iznosili ovakve podatke, a sama Đorđević je rekla da je ona svoja citiranja, odnosno podatke bazirala na tehnologiji koja se zapravo primenjuje u drugim rudnicima na svetu, litijuma, ali ne kako je planirano u Projektu „Jadar“.
U ovom predlogu zakona stoji da ne postoje nikakve informacije, nikakve informacije, kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama. Pa ja se pitam da li je bilo ko čitao javno dostupne nacrte studija, pre nego što su sastavljali Predlog zakona i sazvali Narodnu skupštinu da odlučuje o gomili poluinformacija, bez utemeljenja, potpisanih od strane 86 poslanika?
Jasno nam je da je jedan deo građana zabrinut upravo zbog širenja dezinformacija, jer slušaju agresivno širenje neistina godinama unazad, da će potencijalne aktivnosti zagaditi vode i ugroziti vodosnabdevanje. Da razjasnim, neće.
Prema Nacrtu studije za procenu uticaja na životnu sredinu, koje su javno dostupne, planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda, koja zajedno sa bazenima za skladištenje otpadnih voda imaju dovoljan kapacitet da se spreči neželjeno ispuštanje vode, čak i u najnepovoljnijim okolnostima. Mi smo čuli od poslanice Nestorović da zbog izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda će se povećati cena vodosnabdevanja. Ne znam kojom ekonomskom kalkulacijom je došlo do tog zaključka, ali da se ne obazirem na to, pošto to zapravo i ne stoji u Predlogu zakona, pa ću se držati onoga što stoji u Predlogu zakona.
Predložene metode prečišćavanja vode zapravo koje se predlažu postoje od sredine 20. veka i u kontinuiranoj su primeni, a svaki od koraka u procesu prečišćavanja vode je poznat, potvrđen i u upotrebi više decenija. Znači, apsolutno nema ništa nejasno što se ovog dela tiče.
Osim toga, planirana je deponija i odlagalište stenskog materijala koje će imati složene hidroizolacione sisteme i drenaže, kako bi se izbeglo bilo kakvo curenje i time smanjio mogući uticaj na podzemne i površinske vode. Otpadne vode bi se sakupljale u sabirnom bazenu putem kanala i drenažnih sistema, zatim bi se prečišćavale do nivoa kvaliteta koji bi minimum bio jednak kvalitetu vode rečnog toka.
Jadar bi bio podzemni rudnik na dubini od okvirno 370 do 650 metara. Citirali ste ovde, čuli smo, Ratka Ristića koji pominje kopove. Kopovi ne postoje. Znači, kopovi su površinski rudnici. Ovde pričamo o podzemnom rudniku. Znači, hajde da se baziramo prvo na osnovnim podacima. Takođe smo čuli da će se ti isti kopovi rasprostirati na nekoliko hiljada hektara, što je netačno. Znači, moramo da raspolažemo tačnim i preciznim informacijama. Taj podzemni rudnik bi se nalazio u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koji zahvataju lokalni bunari. Višegodišnje istraživanje i prikupljeni podaci od 20 godina pokazuju da duboke podzemne vode i plitki aluvijalni izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode koje su pod pritiskom, imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.
Takođe je netačno navedeno u razlozima za Predlog izmena Zakona da je za ekstrakciju jedne tone litijuma potrebno 500.000 litara vode. Tačna informacija je javno dostupna, koju je izgleda predlagače mrzelo da pročitaju, je da bi bilo potrebno 6.600 litara vode, zapravo 75 puta manje od navedene količine u Predlogu izmena Zakona. Verovatno su se i oni bazirali na nekim drugim tehnologijama u nekim drugim zemljama. Tako da, stepen obmanjivanja ljudi je dostigao vrhunac.
Ovo za 500.000 litara vode inače u Predlogu zakona tvrde iz Podrinjskog antikorupcijskog tima. A ko su zapravo ti ljudi i koje su im reference, iz Podrinjskog antikorupcijskog tima? Da li je to onaj isti antikorupcijski tim koji se bavio pitanjima korupcije kada je „Rio Tinto“ doveden u Srbiju? Možda možemo da ih pitamo.
Kažu – Srbiju čeka vrsta katastrofe kakva je pogodila reku Liku na Tibetu. Pa da li znate šta se još sve dogodilo u istoriji sveta ili pak Kine, što nikakve veze nema sa Srbijom ili ste samo odlučili da ovo navedete čisto tako, jer dovoljno dobro zvuči da zaplaši narod?
Jel to razlog da promenimo Zakon, uz citat dr Dušana Stanojevića, ginekologa, o uticaju ovog rudnika na poljoprivredu? Ja zaista imam duboko poštovanje za sve doktore, medicinske radnike i za specijaliste ginekologije, oni rade odgovoran posao, donose i pomažu majkama da donesu bebe na svet, zaista puno poštovanje, ali da li ste morali da njega citirate kada je u pitanju uticaj rudnika na poljoprivredu ili niste mogli da dođete do boljeg citata?
Znači, čini se kao da je zaista napisano zbrda-zdola i sada najvažnija institucija u ovoj zemlji treba o tome da zaseda i da odlučuje. Ali, dobro je da se čujemo i dobro je da narod vidi i čuje sa čime ima posla.
Ali hajde da nastavimo sa iznošenjem proverenih i, ponavljam, javno dostupnih informacija, a pogotovo što se tiče vode.
Preko 70% potreba za vodom bi se podmirivalo iz sopstvenih izvora, znači, putem prikupljanja atmosferskih voda, znači kišnice, dotoka podzemnih voda u rudarske prostorije ili pak prečišćavanjem i recikliranjem voda koje se već koriste u procesu prerade. Projekat „Jadar“ neće uticati na vodosnabdevanje lokalnog stanovništva, jer se većina naselja vodom snabdeva iz gradske vodovodne mreže i vodu dobija na uzvodnim lokacijama od planiranog projekta. Nema naznaka da bi moglo da dođe do obaranja nivoa voda u lokalnim bunarima i vidljivih promena nivoa plitkih podzemnih voda u širem području. Lokalna sniženja se mogu očekivati samo unutar kompleksa, zapravo u zoni rudarskih okana, ali ne nikako na široj površini.
Projekat „Jadar“, neće uticati na vodosnabdevanje lokalnog stanovništva jer se većina naselja vodom snabdeva iz gradske vodovodske mreže i vodu dobija na uzvodim lokacijama od planiranog projekta. Nema naznaka da bi moglo da dođe do obaranja nivoa voda u lokalnim bunarima i vidljivih promena nivoa plitkih podzemnih voda u širem području. Lokalna sniženja se mogu očekivati samo unutar kompleksa zapravo u zoni rudarskih okana, ali ne nikako na široj površini.
Otpad će biti u čvrstom, a ne u tečnom obliku. Znači, nema flotacijske jalovine, otpad u čvrstom stanju ima daleko manji uticaj na okolinu. Deponija se neće nalaziti na 310 hektara kao što smo čuli u citatu poslanice Nestorović.
Čuli smo i mnogo neistina na temu poljoprivrede. Čak da u Predlogu zakona piše da bi poljoprivreda ovoga kraja mogla da hrani celu Evropu. To piše, ta rečenica stoji. Pa, ne može ni jedna Francuska i Holandija koje su daleko veće i po površini i imaju mnogo veće poljoprivredne kapacitete da hrane celu Evropu. Kako ste zamislili da onda dolina Jadra može da hrani celu Evropu?
Niste naveli da je većina zemljišta koje je obuhvaćeno ili bi bilo obuhvaćeno rudarskim aktivnostima, zapravo pete i šeste poljoprivredne kategorije. Čuli smo, mislim deset puta najplodnija zemlja. Verovatno da bi se ljudi zastrašili, kako eto neko hoće da uništava najplodniju zemlju. Niko nije rekao da se, to može da se vidi u našim informacionim sistemima, da je zapravo zemlja koja se nalazi poljoprivredna u tom delu i koja bi bila pod uticajem zemlje pete i šeste kategorije.
Poljoprivreda može nesmetano da nastavi da se razvija paralelno sa podzemnim rudarenjem i sa preradom, a nove savremene tehnologije mogu da sprovedu tehnološke procese sa minimalnim uticajem na okolinu.
Čuli smo i neistine na navode oko sleganja tla, to smo i danas ovde čuli. Nalazi i rezultati analize koje su radili stručnjaci sa naših fakulteta pokazuju da se može očekivati sleganje tla od samo 10 milimetara i to posle nekoliko decenija rudarskim aktivnosti u širem obimu. Vi ste pominjali 850 hektara. I, to je netačan podatak, pričamo nešto iznad 700 hektara. Niste naveli da je to sleganje minimalno od 10 milimetara i to nakon nekoliko decenija. Ovako malo sleganje poljoprivrednog zemljišta nastalo u dužem vremenskom periodu neće uticati na poljoprivredne aktivnosti.
Čuli smo, odnosno pročitali u Predlogu izmena zakona i citat iste Dragane Đorđević, da je Srbija u velikoj opasnosti, ne zbog jednog, nego zbog deset rudnika litijuma. Od Loznice, Valjeva, preko Čačka, Jagodine, Vranja, kaže gospođa Đorđević. Kaže da je videla mapu rudnih tela litijuma od Zagreba preko Bosne i Hercegovine, Srbije, Severne Makedonije, Grče, do Turske. Pa, da nije Đorđević sanjala te mape, kao što je sanjala sumpornu kiselinu na 250 stepeni, pa se posle izvinjavala građanima.
Jedan rudnik, ovaj jedan jedini, se istražuje 20 godina i još nije otvoren. Ne znam samo kad bismo i kako otvorili deset rudnika. Možda tamo negde 2224. godine, možda. Što se overenih rezervi litijuma i bora tiče imamo ih samo u Jadru i nigde više, niti se igde više u Srbiji aktivno istražuju ovi minerali. Nećemo, niti možemo da otvaramo deset rudnika. Možda ste zaboravili koncesioni ugovor iz 2006. godine koji je dat Rio Tintu za istraživanje bora u drugim delovima Srbije, možda ste zaboravili.
Pošto se pominje i Hrvatska, Hrvati bi najviše voleli da imaju litijum. To su javno rekli u svim informativnim emisijama, svi smo ih gledali i slušali. Žale što ga nemaju. Da ostavio sada region na miru, jer nije to tema.
Pogrešno se navodi da bismo od projekta dobijali rudnu rentu od 3%. Nismo mogli, odnosno opozicioni potpisnici nisu mogli ni da pogledaju u našem zakonu kolika je rudna renta na mineralne sirovine, pa da vide da ona iznosi 5%. Ono što je mene posebno intrigiralo je, da ste pomenuli NIS i da ste rekli da NIS ne plaća rudnu rentu u skladu sa zakonom.
Ko je potpisao ugovor sa NIS 2008. godine i pristao da se zakonski rudna renta smanji na 3%? Ko je potpisao taj ugovor 2008. godine? Što ga onda pominjete? Što pominjete da NIS nije plaćao rudnu rentu u skladu sa zakonom? KO je kriv za to? Ko je potpisao ugovor sa NIS? Znači, do 2023. godine smo morali da čekamo da bi podigli rudnu rentu NIS na 7%, zbog tog štetnog, katastrofalnog ugovora potpisanog 2008. godine. Ne znam kome se obraćate uopšte.
Rudna renta u Srbiji, podsetiću građane Srbije, za metalične sirovine u koje spada i litijum, iznosi 5%. Opet ponavljam, nažalost predlagači nisu uspeli da tačno navedu u Predlogu izmena zakona.
Ako bi projekat „Jadar“ bio realizovan, bio bi podložan jednoj od viših rudnih renti na svetu. To je 5% od prihoda kompanije, bez obzira da li kompanija ima gubitak ili dobitak, obavezna je da plaća zato što se rudna renta odnosi na ukupne prihode, ne, ponavljam na dobitak ili na gubitak. I to ne samo na litijum, nego i na borat i na natrijum-sulfat, odnosno 8% na vrednost koncentrata ukoliko postoji dalja prerada, što je dvostruko više nego u Australiji, zemlji koja je relevantna kao najveći svetski proizvođač litijuma iz čvrste stene.
Rudna renta, i to ću ponoviti još jednom i više puta, nije zamišljena kao kompenzacija za eksploataciju sirovine, već kao dodatni prihod lokalnoj zajednici na prvom mestu. Samo je jedan od brojnih osnova prihoda koje bi država i lokalna zajednica ostvarivale od ovog projekta.
Moram da podsetim sve one koji mesecima i godinama pričaju protiv rudarstva i protiv naših rudarskih inženjera i tehničara i svih koji rade u rudarskom sektoru. Na jednog zaposlenog u rudarstvu dolazi pet zaposlenih u drugim granama. Nemojte to da zaboravite koliki je lanac vrednosti u rudarskoj industriji.
Kada se govori iz ugla ekonomije treba imati u vidu brojne koristi, planirane investicije bi iznosila minimum dve i po milijarde evra, a procenjuje se na više od tri, ali je ovo podatak iz 2021. godine, a treba tek da vidimo inoviranu studiju izvodljivosti što bi ujedno bile i najveća industrijska grinfild investicija u istoriji Republike Srbije. U fazi izgradnje Projekat „Jadar“ bi otvorio tri i po hiljade radnih mesta, a 1300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi narednih nekoliko decenija.
Projekat ima potencijal da privuče i mnoge druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i sam proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20 hiljada visoko kvalifikovanih radnih mesta, pa bi se ukupan efekat na BDP, očekuje da bude, između 11 i 12 milijardi, ukoliko gledamo 2023. godinu ili preko 15%.
Evo, sada ću vam reći što ste vi pogrešno naveli u vašem izlaganju. Znači, ukoliko bi postojala sama ekstrakcija i rafinacije, odnosno dolazili do litijum-karbonata, procena uticaja na naš BDP je blizu jedan posto, a u apsolutnim iznosima 0,7% milijardi iz 2023. godine. Ukoliko bi išli do proizvodnje katoda za baterije, onda bi uticaj na naš BDP bio blizu dva odsto, tačnije 1,86%, a u relevantnim iznosima 1,4 milijarde evra.
Ukoliko bi išli korak dalje imali proizvodnju baterija u našoj zemlji, onda bi uticaj na BDP bio blizu četiri odsto, tačnije 3,72% BDP, a u apsolutnom iznosu 2,8 milijardi evra. Ukoliko bi pak imali proizvodnju električnih vozila u našoj zemlji, što jeste glavni i osnovni cilj i to jeste cilj potpisanog Memoranduma o razumevanju sa EU, onda bi uticaj na BDP bio 15,15%, znači, iznos iznad 15%, tačnije 11,4 milijarde evra.
Ali, ko god je čitao, a verovatno se poslanica pozivala na to, nedavno obavljeno tako reći studiju, od strane Danice Popović, Dejana Šoškića i Zorana Drakulića, oni procenjuju da bi uticaj na ekonomiju bio 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje.
Ne znam samo kako su došli do te analize, jer ako pričamo o 11 do 12 milijardi evra, sa ukupnom proizvodnjom električnih vozila u našoj zemlji, dolazimo do između 1.600 i 1.800 evra po glavi stanovnika. Opet ne znam da li su želeli da obmanu narod ili su imali neke pogrešne pretpostavke, ili su to tendenciozno uradili?
Tek toliko da podsetim, taj isti Dejan Šoškić koji je potpisnik ove analize, uspeo je da za dve godine vrednost dinara u odnosu na evro smanji za 10,5%, pa će tako ostati upamćen kao guverner Narodne banke koji je uspeo da toliko devalvira dinar u odnosu na evro za samo dve godine i da proda čak dve milijarde evra da bi sprečio dalji sunovrat dinara. Eto, toliko o ljudima koji potpisuju ove studije.
Što se Danice Popović tiče, slušamo kako će sumporne kiše da padaju, već godinama ona priča o sumpornim kišama, poslednja tri meseca samo slušamo o sumpornim kišama. Zašto onda pravi uopšte ekonomsku analizu? Kako tu analizu ekonomsku treba da pravimo i da li nas ona uopšte zanima ako će padati sumporne kiše? Eto, toliko o doslednosti i pristupu.
Podsetiću da je na Samitu o kritičnim sirovinama u Beogradu bio i direktor "Mercedes Benza", jedne od najuglednijih automobilskih industrija na svetu, a pošto je poslanica Nestorović rekla da niko iz "Fijata" nije bio, verovatno nije obaveštena da je potpredsednica "Stelantisa", koja je bila prisutna, zapravo "Stelantis" vlasnik "Fijata", možda je to zaboravila, a možda nije ni znala, da je "Stelantis" kupio "Fijat". Nije ni bitno. U svakom slučaju, potpredsednica tog velikog automobilskog giganta je bila upravo na tom samitu i apsolutno su zainteresovani da dalje pričaju o razvoju ovog projekta, odnosno o proizvodnji električnih automobila u Srbiji.
Tema koja je jako važna, ali koja je u isto vreme opasna ukoliko se pogrešno prenose informacije, a svedoci smo da se to i dalje radi, je tema raseljavanja ljudi. Tačan podatak je da projekat utiče na 52 stalno naseljena domaćinstva, od kojih su 51 dobrovoljno prodati kompaniji "Rio Tinto". Ova domaćinstva su već preseljena i reč je o raseljavanju ukupno 158 naseljenih stanovnika, od kojih je 156 već raseljeno. Znači, nema govora o scenarijima da se zastrašuje javnost u kojima se govori o hiljadama ljudi koji će biti raseljeni. Prekinite da zastrašujete javnost i da pričate neistine.
Poredite Projekat "Jadar" sa "Ziđinom" i sa Majdanpekom, a niste ni jednog momenta rekli da je rudnik "Ziđina" na 20 hiljada hektara, da Projekat "Jadar" pričamo o 220 hektara, odnosno koliko puta manjem projektu. Pominjete infrastrukturne projekte a niste nijednom pomenuli da upravo "Ziđin" finansira izgradnju dalekovoda do Majdanpeka i do Bora od Đerdapa.
Znači, informacije se plasiraju tendenciozno, upravo sa ciljem da se dekredibilizuje ovaj projekat, ali pre svega verovatno niste svesni da time dekredibilizujete i vaše kolege iz opozicije koji su zaslužni zašto uopšte danas pričamo o ovom projektu.
Kada pričamo o rudnicima u drugim zemljama, u Predlogu izmene zakona se navodi da Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Austrija imaju više litijuma ali da oni ne žele da kopaju svoje lepe zemlje, kako kaže Ratko Ristić. To jednostavno nije tačno i dovoljno je da imate internet i da kliknete na Guglu da biste sami proverili ove navode. Ali, dobro zvuči i ta nova teorija zavere, da je Srbija kolonija i zemlja trećeg sveta, a zašto nam onda ne bi rasli i rogovi na čelu, upravo zbog ovog projekta.
Nešto ću vam pokazati, kada pričamo o potencijalima litijuma u Evropi. Na vašu nesreću, Projekat "Jadar" ima najveći potencijal kada je u pitanju proizvodnja litijum-karbonata, zatim slede "Zero-karbon projekat" u Nemačkoj, "Sinovec" u Češkoj, "Kornvol" u Velikoj Britaniji, "Baroso" u Portugaliji, itd, itd.
Ali, hajde da se pozabavimo malo ovim ležištima koji imaju značajno manje litijuma od Jadra, ali koji se razvijaju i koji će početi sa radom pre nego što to počne Projekat "Jadar".
U Nemačkoj se razvija projekat "Zero-karbon" od strane kompanije "Vulkan enerdži", nedaleko od Frankfurta. "Vulkan" ima za cilj da pokrene komercijalnu proizvodnju litijuma u Nemačkoj već ove godine, a očekuje se da će od 2025. godine ukupno pet fabrika proizvoditi oko 40 hiljada tona litijuma godišnje, što bi bilo dovoljno za skoro milion električnih automobila. Već ima i kupaca. Nedavno su potpisana dva ugovora na po pet godina, sa opcijom na još pet godina, sa najvećim svetskim proizvođačem litijumskih baterija za električna vozila iz Južne Koreje, ali i sa francuskim proizvođačem automobila "Reno". Zainteresovana je i "Opelova" matična kompanija "Stelantis", koja je vlasnik i kompanije kod nas.
Francuska razvija rudnik "Emili", nekadašnji rudnik kalaja i volframa. Projekat se realizuje od strane kompanije "Imeris" i u fazi je studije izvodljivosti. Vlada Francuske je dala podršku za ovaj projekat i on je za njih projekat od nacionalnog značaja.
Planirana je podzemna eksploatacija, počev od 2028. godine, sa vekom eksploatacije od 25 godina, čime se obezbeđuje dovoljno litijuma za opremanje oko 70 hiljada električnih automobila na godišnjem nivou. I između ostalog, o dokumentu o saradnji koji smo potpisali sa Vladom Republike Francuske, želimo da razmenimo iskustva i znanja da vidimo kako su oni razvijali njihov projekat, kako su zapravo studije sve završene, kako je tekao proces javne rasprave, jer se zapravo tehnologija rudnika u Francuskoj, je slična tehnologiji koja bi bila u Jadru tako da možemo da razmenimo dragocena iskustva. U Velikoj Britaniji u Konvolu, nakon osam godina, počela je sa radom demonstraciono, postrojenje za preradu litijuma, koje su pušta u rad, kako bi se proverio na koji način, kako bi funkcionisala prerada rude litijuma i o tome je pričao javno i Britanski ambasador u Srbiji, Edvard Ferguson, mogli smo da pročitamo njegove intervjue koje je potvrdio da demonstraciono postrojenje počinje sa radom.
Iako Srbija ima najbolje istraženo ležište litijuma, koje je 20 godina unazad predmete hiljada i hiljada analiza, i gde imamo overene rezerve kritične mineralne sirovine, za kojom postoji pomama svuda u svetu i koje sve razvijene zemlje pokušavaju da razviju na svom tlu, kako bi osigurali nezavisnost u lancima snabdevanja, mi umesto da se bavimo daljim razvojem ovog projekta na održivim osnovama, sada kasnimo i za Nemačkom, i za Francuskom i za Austrijom. To se očigledno dešava, jer neko ne želi da Srbija napreduje i da ide napred.
Ali, kada je u pitanju Rio Tinto i eksploatacija Rio Tinta, imamo slučaj u Argentini, čuli smo da se nigde ne eksploatiše, to zapravo nije tačno, eksploatacije se vrši u rudniku Rinkon u Argentini. Zašto smo došli uopšte u ovu situaciju?
U najvećoj meri tome je doprinela sveobuhvatna kampanja koja se vodi protiv ovoj projekta godinama unazad, na raznim medijskim platformama i raznim društvenim mrežama.
Daću samo nekoliko primera, glasila Junajted medija otpočela su sredinom juna 2024. godine, drugu po redu kampanju posle one iz 2021. godine, protiv projekta Jadar. Prema podacima sa sajta tog medija, samo 2 meseca u periodu od 27. juna do 27. avgusta 2024. godine, objavljeno je blizu 600, tačnije 592 priloga, ili u proseku oko 10 priloga dnevno, gde je najveći deo tih priloga u potpunosti ili pretežno negativno intonirano. Uglavnom su to prilozi u kojima dominira element širenja straha i panike, posredstvom neistinitih, neodmerenih izjava, o posledicama rudarenja litijuma.
Navešću samo nekoliko primera. Sumpor se upoređuje sa paklom, a Srbija sa gasnom komorom. To je, tačnije, izjavio Zoran Kostić zvani Cane. Pominju se krateri kao na mesecu. To je rekao Zoran Drakulić, isti onaj koji potpisuje ekonomsku analizu. Predviđa se trovanje čitavog rečnog sistema Srbije. To je rekla Ljiljana Bralović. Zatim se navodi da je posle Jadra u planu otvaranje još 40 rudnika litijuma. To je rekla Svetlana Bojković. Da li je 10, kako kaže Dragana Đorđević, ili je 40, kako kaže Svetlana Bojković, ne znamo, ali znamo da overenih rezervi litijuma u Srbiji nema nigde drugde osim u dolini Jadra.
Ide se korak dalje, pa se priča o anomalijama novorođenčadi koje bi mogli da prouzrokuju od litijuma ako bi se našao u hrani i vodi. To su rekli Duško Brković i Snežana Rakić, bez ikakvog obrazloženja na koji bi način to moglo da se desi.
Širile su se najneverovatnije teorije zavere o tome zašto se firma „Rio Sava“ tako zove, pa smo čuli da se zove da bi suštinski zagadila Savu jer iz Jadra će zagaditi Drinu, pa će onda zagaditi Savu. To je rekla Suzana Lazarević.
Pa smo čuli neistine o više od 60 dozvola za istraživanje litijuma u Srbiji. To je rekao Igor Radošević, kao i da će trećina teritorije Srbije biti raskopana.
Na sve to se kao kulminacija nadovezao i aforizam, pod znacima navoda, Dinka Osmančevića, objavljen u listu „Danas“, koji je tu sliku cinično zaokružio mrtvačkim posledicama – Što se bude više kopao litijum više će se kopati i rake.
Pa, da li iko može da poveruje u ove teorije i u ove neistine kojima se narod svakodnevno truje? Više puta sam apelovala na sve medije da prekinu da iznose neistine i da provere sa kompetentnim institucijama, zapravo i da dobiju tačne i precizne podatke. U takvoj atmosferi i u ovim glasilima svakome je dozvoljeno da kaže šta god poželi, a da za to ne snosi nikakvu i ama baš nikakvu odgovornost.
Bivši košarkaš Vladimir Štimac se zapitao da li izgradnjom rudnika želimo da se prekopavaju kosti naših predaka, bivši sportski komentator Pantić se vratio u 19. vek da podseti kako je Miloš Obrenović napravio državu prodajući svinje, a ne kopajući litijum, da bi najzad tzv. finansijski ekspert Radosavljević utvrdio da je ekstrakcija litijuma može biti šansa, možda je bila šansa u 19. veku, ali ne u 21. veku, premda je taj najlakši metal otkriven tek početkom 19. veka, a svoju ulogu u zelenoj tranziciji je dobio tek u 21. veku. Sve je odjednom postalo moguće, pa čak i to da se bude protiv rudarske industrije u celosti.
S druge strane, onaj ko se u Srbiji zalaže za rudarsku industriju, on prodaje sopstvenu zemlju, izdajnik je, stavlja Srbiju i svoj narod u vazalni, kolonijalni položaj, Srbija postaje rudarska kolonija, a glagol kopati koji bi sad trebalo da obuhvati rudarstvo u celosti najomraženija reč i simbol podaništva i slabosti.
Sa kolonijalnim diskursom pokrenut je i novi talas usporavanja projekta Jadar preko osporavanja samog litijuma, odnosno litijumski baterija, iako je taj potez po mnogo čemu kontradiktoran. Jer, zašto bi nekom stranom faktoru bilo toliko stalo do iskopavanja litijuma u Srbiji ako je zapravo on neisplativ i ako postoje bolja i jeftinija rešenja za dugotrajne baterije.
Čuli smo i da će industrija električnih automobila da nestane i da bude mrtva, a da li onda možda možemo i da pretpostavimo da ćemo i mobilni telefoni da nestanu. Onda će i oni da izumru, onda će i oni da nestanu i da nam neće biti potrebni i da nam zapravo kritične sirovine uopšte ne trebaju.
Evo, ako pogledate najnovija istraživanja EU ona kažu da se potraživanja u EU do 2050. godine očekuje da potraživanje litijuma poraste 21%, odnosno 21 broj puta, izvinjavam se, da bor, odnosno borat potraživanje do 2050. godine poraste 10 puta, a da retki elementi, njihova potražnja do 2050. godine porastu šest do sedam puta. Znači, 21 put se procenjuje da poraste tražnja za litijumom u Evropi. Ali, verovatno to je nebitno zato što se Srbija poredi sa Papua Novom Gvinejom, sa Kongom, sa Nauruom, ali uz svo dužno poštovanje za ove zemlje, sa kojima imamo i bliske odnose i dobre odnose, Srbije je pre svega zemlja koja vodi pristupne pregovore za članstvo u EU.
Znači, ono na čemu mi insistiramo je da ako se projekat realizuje u Srbiji danas da mora da zadovolji iste, iste standarde kao da je Srbija već članica EU, a to znači najviše moguće standarde kada je ekologija, kada je zaštita životne sredine u pitanju, ali kada su i socijalni standardi u pitanju.
U isto vreme, moram da naglasim da su pogrešno protumačene reči državne sekretarke Ministarstva ekonomije Nemačke, Franciske Brantner, iz njeno intervjua za „Bi-Bi-Si“ na srpskom od 22. jula tako što su ovi mediji zaključili da Nemačka neće poštovati isti princip kao u Srbiji, odnosno da neće iskopavati litijum na svojoj teritoriji.
Moram da podsetim da tehnologija za vađenje litijuma iz rude jadarit razlikuje se od tehnologije za vađenje litijuma iz drugih tipova ležišta, a poruka Franciske Brantner za Nemačku se u suštini uopšte ne razlikuje od one koju u Srbiji javnosti šalje predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije kada govorimo o projektu Jadar, a to je da ga neće biti dok se ne ispune svi ekološki i socijalni standardi kako naše zemlje, tako i EU.
Franciska Brantner je govorila i o tome da je projekat Jadar značajno unapređen u pogledu zaštite životne sredine od 2022. godine i da je praktično neuporediv sa prvobitnom verzijom projekta na koju se najčešće pozivaju njegovi protivnici. Protivnici su i dalje ostali na staroj verziji, ali ono što jeste i bitno i što kroz javni dijalog i želimo da postignemo to je da poboljšamo sva moguća tehnička i tehnološka rešenja.
S druge strane, Dragana Đorđević i Ratko Ristić su profesore i naučnike koji su bili angažovani na studiji izvodljivosti koju su radili za Rio Tinto zbog toga u više navrata nazivali plaćenicima, izdajnicima, tretirajući ih za moralno niže oblike ljudskih bića, što je izazvalo reakcije značajnog dela naše akademske javnosti, među kojima je i akademik profesor Rudarsko-geološkog fakulteta, gospodin Vladica Cvetković, a on je jedan od osnivača Proglasa i ponajmanje je naklonjen aktuelnoj vlasti.
Međutim, on je 15. avgusta kritikovao u medijima ponižavanje njegovih kolega stručnjaka od onih koji znaju manje ili nemaju nikakve stručne ingerencije da pričaju o projektu Jadar.
Takođe je objasnio da je Rio Tinto imao obavezu da angažuje naučnike za izradu studija, da je dobro što je to radio sa domaćim stručnjacima i da, samim tim, oni najviše znaju o projektu Jadar.
Svedoci smo da se u tim medijskim glasilima nije našlo prostora upravo za stručnjake iz Rudarsko-geološke struke ili tehnološke struke. Uz svo dužno poštovanje, oni imaju više saznanja i znanja o ovoj temi od geologa, glumaca ili šumara.
Hajde da čujemo šta zapravo struka kaže o projektu Jadar. U predlogu izmena zakona opozicija se poziva na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, ali nije SANU stao protiv ovog projekta, nego određeni pojedinci, a svakako ne institucija i to je tendenciozno iskorišćeno da se predstavi kao stav naših najistaknutijih akademika.
Pomenuću samo Slobodana Vuksanovića, predsednika Odbora za energetiku, koji je ujedno javno pre neki dan rekao da bi moratorijum na litijum bio kapitulacija društva i da zabrana ne vodi nigde.
Akademik Cvetković je ovom skupu u SANU rekao, citiram - Simpozijum u SANU nije bio javna rasprava. Takvih skupova je do sada u akademiji bilo na stotine. Većina se bavila temama važnim za društvo, ali nijedan od njih nije bio zloupotrebljen za zasenjivanje nestručne javnosti, poput ovoga o projektu Jadar. Nešto što je zaista moglo da pokrene pravi stručni dijalog u akademskoj atmosferi, bez unapred određenih stavova iskorišćeno je kao predrasuda, kao argument da tu nema šta više da se razgovara. Javno mnjenje je tako poverovalo u rečenicu. SANU je izjavila ili SANU je rekla, i to bez ikakve rezerve, mada prema istraživanjima, četiri petine tog istog javnog mnjenja ne može da navede nijednog sadašnjeg člana akademije, a preko 20% nije nikada prisustvovalo nekom događaju u SANU.
Reći ću i ovo, citiram i dalje, ako neko izvan akademske zajednice kaže da je SANU završena javna rasprava o projektu Jadar, on pokazuje da je ili naivan ili bezobrazan, ali ako to izjavi doktor nauka, onda je po sredi samo ovo drugo.
Da vas podsetim, akademik Cvetković je jedan od potpisnika Proglasa. Za razliku od vas, on je bar realan i pošten, iako ne podržava politiku niti naše Vlade, niti predsednika Srbije.
Ali, što se tiče stručne javnosti, citiraću do nedavno dekanku Rudarsko-geološkog fakulteta Biljanu Abolmasov, pošto u vašem predlogu zakona napismeno nemate ni jedno, ne pozivate se ni na jednog rudarsko-geološkog inženjera.
Ona je u intervjuu za „Nin“ rekla da eksploatacija može da bude ekološka i da zadovolji potrebe za rudom i neophodnosti zaštite životne sredine ako se sprovodi pod strogim kriterijumima, a danas postoje senzori povezani sa satelitima preko kojih u svakom momentu možete da znate šta se dešava, koštaju, ali vrede, kao i da se protiv geoloških istraživanja u Srbiji vodi hajka bazirana na ozbiljnoj neinformisanosti.
Mi smo članovi Vlade i predsednik Republike Srbije smo sa naučnom zajednicom upravo na ovu temu vodili razgovore kako možemo da pokrenemo i da instaliramo softvere upravo preko satelitskih snimaka da u svakom momentu možemo da kontrolišemo šta se dešava na terenu.
Aktuelni dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvjetić je demantovao sve ono što se u predlogu zakona navodi na tvrdnje o otpadu. Citiram – prvo je bilo planirano da se odlaže otpad u tečnom stanju kao kod klasičnih flotacijskih jalovišta, ali to je najnepovoljniji oblik odlaganja, drugi način je zgusnuta jalovina u obliku paste i treći suvi kolač ili kek. Rio Tinto se posle mnogo testiranja odlučio za najbezbedniji način za odlaganje jalovine u obliku suvog kolača.
Međutim, to nismo mogli da čujemo, ni da pročitamo u predlogu zakona, verovatno zato što se baziraju na konceptima onim koji su ili nedovoljno informisani ili nisu pročitali relevantne studije.
Gospodo, ne možete da se zalažete za struku deklarativno, pa da pogazite istu.
Napomenuću, odnosno citiraću Stevana Blagojevića, direktora Instituta za opštu i fizičku hemiju, koji je demantovao navode u vezi sa sumpornom kiselinom koja se pojavljuje u medijima, a koje opozicija očigledno nije videla, kao što nije videla ni demanti, Dragane Đorđević. Zapravo, gospodin Blagojević je naveo da u Srbiji sumporna kiselina nije nepoznata, da je trošimo oko milion tona godišnje, dok bi se u projektu Jadar koristila jedna trećina naše ukupne trenutne proizvodnje, znači, proizvodnje u ovoj godini koja će verovatno biti još veća u narednih sedam, osam godina ukoliko i kada do otvaranja rudnika uopšte i dođe.
Litijumske baterije su budućnost. Svi serveri za veštačku inteligenciju koriste litijumske baterije. Ipak, što se iskopavanja litijuma tiče, mi to ne znamo sami.
Samo da vas podsetim da ne bi mogli ni da peremo sudove svaki dan da ne proizvodimo sumpornu kiselinu.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji Dinko Knežević je rekao da struka nema nedoumica, da se ljudi plaše zbog uticaja onih koji su apsolutno nestručni i podvukao da onaj ko se razume u rudarstvo nema razloga da se plaši od iskopavanja litijuma u okviru projekta Jadar.
Vi ste naveli gospodina Zorana Stevanovića sa Rudarsko-geološkog fakulteta, profesora u penziji, koji je učestvovao u radnim grupama kada su menjani zakoni o rudarstvu. Pa moje pitanje je – zašto tada nije nešto promenio kada je u pitanju projekat Jadar ili zašto nešto nije predložio?
Takođe, taj isti profesor u penziji se pozvao na Srpsko geološko društvo. Međutim, to isto Srpsko geološko društvo se ogradilo od njegovih izjava i to javno objavilo u avgustu 2024. godine. Znači, pričao je suprotno interesima i suprotno načelima rudarske struke, a za to je rekao da ima uporišta u Srpskom geološkom društvu. E, pa Srpsko geološko društvo se ogradilo od tog profesora i to javno.
Pominjete Ratka Ristića kao stručnjaka, a nigde ne kažete da je to u stvari političar. Koliko je stranaka promenio? Što je bio kandidat za gradonačelnika Beograda? Da li je političar ili je stručnjak? Dajte da se dogovorimo da li se bavimo politikom ili se bavimo strukom? Ako se bavimo strukom, onda nemojte da citirate Ratka Ristića.
Što se tiče Dragane Đorđević, čuli smo rezime i CV trajao je jedno 20 minuta izlaganja, jedino kao slučajno niste napomenuli da je od 1. decembra 2020. godine i tokom cele 2021. godine bila zaposlena u Ministarstvu rudarstva i energetike i niste pomenuli da tada, upravo te cele 2021. godine nije ništa rekla ni napisala protivno projektu Jadar za svo vreme angažovanja u Ministarstvu rudarstva i energetike. Eto, toliko o konzistenciji i toliko o etičkim principima.
Čuli smo veoma tendenciozno pitanje koliko koštaju šume, koliko košta zemljište, koliko košta površina iznad zemlje i da li je to sve vredno ovog projekta. Hajde da se okrenemo i obazremo malo na to. Uprkos tome što se zanemaruje stav stručnjaka i domaćih dokazanih eksperata, ujedno se bune i protestvuju oni koji su sopstvenu zemlju prodali Riu Tintu i omogućili da se rudnik razvija. To je najslikovitiji primer licemerja. Ja ne znam šta je veći pokazatelj toga da govorite neistine i zaluđujete narod ako s jedne strane svoje imanje i dedovinu, kako to kažete, prodate Riu Tintu, a s druge strane, izlazite na proteste protiv projekta.
Tako smo mogli da vidimo na protestu u Loznici na fotografiji ženu Dijanu Đedović, liderku Stranke slobode i pravde, koja je izgubila na tim izborima upravo u Loznici, a na tom protestu je bio i Božidar Đedović, koji je sa bratom prodao zemlju i kuću Riu Tintu, a zapravo je njegova supruga i protestvovala, a i bila kandidat na poslednjim izborima. Na kupoprodajnom ugovoru koji smo mogli da vidimo u medijima, jasno se vide imena prodavaca Božidara i Dragane Đedović, a sa druge strane kompanija Rio Tinto, odnosno njeni pravni zastupnici i tu nekretninu su naplatili 76.763 evra.
U isto vreme bliski saradnik jednog od poslanika, ime mu je Marko Blagojević, je prodao zemljište Riu Tintu leta 2021. godine za neverovatnih 717.000 evra.
Podsetiću da imamo i citate od određenih poslanika kako je ovaj projekat izuzetno značajan za Republiku Srbiju i kako treba da nastavimo da ga razvijamo. Zapravo, opozicija se tobož protivi iskopavanju litijuma. U stvari, ona se samo bori da se eksploatacija vrši onda kada oni dođu na vlast. Zato verovatno nije ni napisano u predlogu zakona da eksploatacija treba da bude trajna.
Međutim, nisu samo bliski saradnici opozicije prodavali svoja imanja Riu Tintu, pa izašli na proteste. Bilo je tu dosta aktivista koji su isto uradili. Napomenuću samo neke. Nebojša Petković, aktivista udruženja „Ne damo Jadar“, kao i njegova supruga Marijana, predvodili su proteste protiv Ria Tinta u Loznici. Međutim, kada je u javnosti otkriveno da je Nebojšin otac Milan Petković prodao zemlju Riu Tintu, o čemu svedoči ugovor o kupoprodaji, supružnici su za to optužili bolesne roditelje. Toliko opet o etičkim principima. Znači, borite se za zaštitu životne sredine, a sa druge strane optužujete vaše bolesne roditelje da su dementni.
Zlatko Kokanović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije pre nego što je postao tzv. ekološki aktivista pokušao je da svoje imanje u Gornjim Nedeljicama na kojem se nalazi nelegalno izgrađen objekat proda kompaniji Rio Tinto. Prema dokumentu iz 2019. godine, Kokanović je pregovarao o prodaji zemljišta. Naime, Kokanović je sa drugim sugrađanima i bratom Zvonkom potpisao saglasnost i odgovorio pozitivno na predlog Ria Tinta za otkup imovine u Brezjaku, na kome prihvata ponudu za useve, voćke i šumskih stabala, gde se traži cena, navodim, a ovde piše: za poslovne objekte 1800 evra po kvadratu, za poljoprivredna i šumska zemljišta 300 evra po aru, za uređene stambene prostore 900 evra po kvadratu, za pomoćne zgrade 400 evra po metru kvadratnom, za uređene bunare koji se koriste 5.000 evra po bunaru, za uređene izvore koji se koriste takođe 5.000 evra. Evo, ovde možete da vidite i potpisnike, to su javno dostupna dokumenta, ništa ne izlažem što nije javno dostupno.
Kako su ti pregovori propali, s obzirom na to da rudnik nije planiran na delu gde braća Kokanović imaju posed, Zlatko je krenuo u opozicionu borbu. U međuvremenu je tu istu zemlju poklonio najglasnijem lažnom ekologu u ovoj Skupštini, tačnije 28. jula. 2021. godine, da bi onda mogli nadalje da ucenjuju kompaniju, odnosno sam projekat.
Jedini problem je što to zemljište nije u potencijalnoj zoni rudnika, tako da nema kome da proda i zašto, pa Kokanović nastavlja svoju licemernu borbu i tako je 9. avgusta ove godine rekao za svetsku novinsku agenciju, citiram: „Svi mi ovde spremni smo da izgubimo živote, oni mogu da pucaju, samo tako mogu da otvore rudnik, njihov profit nas ne zanima, odrasli smo na ovoj zemlji i na ovoj ćemo zemlji umreti, ova zemlja nije ničije vlasništvo, pripada našoj deci“, ali očigledno da ta ista zemlja nije imala cenu i nije pripadala toj deci kada je pregovarao da proda bunar za 5.000 evra. Toliko o vrednosti zemlje, toliko o patrijarhalnim pričama i o dedovinama.
Da se vratim na još jednu veoma bitnu temu za građane Srbije. Moram da demantujem sve one koji tvrde da su vladajuća koalicija i predsednik Aleksandar Vučić obmanuli javnost, jer pre lokalnih i parlamentarnih izbora nisu pričali o projektu „Jadar“, ali na vašu štetu ili žalost, čak i opozicioni mediji pišu da je kontinuirano tokom 2023. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno govorio da je napravio užasnu grešku što je dozvolio da se obustavi projekat u dolini Jadra.
Što se tiče ministara u Vladi, ja sam lično više puta govorila da ovaj projekat treba razmotriti, a navešću precizno i kada. Trećeg novembra. 2022. godine, zapravo deset dana nakon stupanja na dužnost, rekla sam, citiram: „Mislim da Srbija treba da razmotri kako može taj potencijal da iskoristi, moje je da sagledam, da razmotrim, da vidim šta je urađeno, a šta nije i zašto nije. Sve zemlje koje imaju neki prirodni resurs, a ne iskorišćavaju ga su na gubitku“.
Šest meseci kasnije, zapravo 19. aprila. 2023. godine, takođe sam rekla sledeće, i to je javno dostupno: „Srbija je zemlja koja je srazmerno svojoj veličini bogata mineralnim resursima. Naš cilj je da se to bogatstvo koristi u interesu naših građana i da stvaramo uslove za održivo rudarstvo kroz poštovanje svih domaćih i svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine. Na tome ćemo raditi kroz unapređenje regulative, izradu strateških dokumenta i saradnje sa evropskim partnerima koji mogu da nam prenesu najbolja svetska iskustva. Pratimo aktivnosti EU na planu definisanja odnosa prema kritičnim mineralnim sirovinama koje su važne za privredni razvoj i potrebe novih ekološko prihvatljivih tehnologija, jer želimo da i Srbija svoje standarde u rudarstvu uskladi sa evropskim“.
Takođe, 12. septembra. 2023. godine, znači, značajno pre parlamentarnih izbora, takođe citiram šta sam ja rekla: „Litijum je naš dar od Boga, to je voz koji će proći, pitanje je hoćemo li ući u njega ili ćemo ostati na peronu da žalimo.“
Da zaključim, pokušala sam da precizno predstavim i pokažem šta opozicija ovim predlogom izmena zakona zapravo ne izražava svoju brigu za očuvanje životne sredine, već se radi o borbi za prevlast i sada želim da zaključim ono što je za građane najvažnije - bore se za to da eksploatacije ne bude dok oni ne dođu na vlast, a isto bi tako kao što su davali dozvole Rio Tintu nastavljali da daju dozvole kada je ovaj projekat u pitanju.
Poštovani građani, treba da znate jednu veoma važnu stvar ništa se neće desiti dok studije uticaja na životnu sredinu ne pokažu da je to bezbedno, a to neće biti barem još dve godine dok se ne završe studije i za rudarski deo i za procesni deo i za otpadni deo i dok nadležne institucije ne daju zeleno svetlo da su predložena rešenja u skladu sa zahtevima i standardima zakonima naše zemlje, ali i standardima EU. Da pojednostavim, u ovom momentu mi ne znamo ni da li će projekta biti i nema potrebe da zabranjujemo iskopavanje strateške mineralne sirovine koja je tražena u celom svetu, a za koju postoji jedna od najbolje istraženih ležišta globalno baš u Srbiji.
Pozivam sve na dijalog da slušamo struku, a ne buku, da budemo transparentni i da se ponašamo odgovorno u cilju prosperiteta naše zemlje, naše privrede i naših građana. Hvala vam na pažnji.

Hvala, gospođo ministar.
Svako ko ima osnov dobiće reč.
Gospođo Rakić, jel po Poslovniku?

Spomenuta sam.

Izvolite, ali morate citirati član Poslovnika.

Replika je.

Ko je podigao Poslovnik? Da li ima neko po Poslovniku?
Gospođo Rakić, izvinite, ali Poslovnik ima prednost.
Gospodine Lutovac, izvolite.

Dakle, član 104.

Ministarka je više puta pomenula DS u negativnom kontekstu i kada je nabrajala sve silne dozvole, nije rekla ključnu stvar, a to je da su to dozvole bile za istraživanje, a ne za eksploataciju, jer da je Rio Tinto dobio dozvolu za eksploataciju ne bi je tražio od ove sadašnje Vlade.

Osim toga, ministarka se zaustavila u nabrajanju silnih dozvola do Vlade Ivice Dačića i kada je ministar bio Milan Bačević, pa je 2012. godine doneto 21 rešenje, pa 2013. godine 11 rešenja, pa tako redom, da ne nabrajam sve, pa se 2016. godine ova Vlada, Vlada SNS koja je došla na vlast tako što je kritikovala DS, poziva na ono što je radila DS i odjednom, pazite, mi moramo da nastavimo to, to su oni uradili, a davali su produženja. Znači, nisu morali da daju produženja, davali su produženja. Sa druge strane, takođe, 2018. godine je bilo drugo produženje.

Prema tome, i ono najvažnije, ministarka je citirala i Caneta iz Partibrejkersa, citirala je sve žive pa i Aleksandra Vučića koji je doneo odluku koja je protivustavna i on se pokajao zbog odluke, a ne zbog toga što je protivustavno. Prema tome, Aleksandar Vučić, doneta je odluka da… (Isključen mikrofon.)