Molim vas da se vratite na predlog zakona, da ne karakterišete ličnost određenih osoba.

Gospođo, vratite se vi svom poslu, molim vas i nemojte da mi uzimate dragoceno vreme.

Iskreno, ja sam se ponadao da će Aleksandar Vučić tom prilikom da bar dozvoli Šolcu da ga čeka dok je on u kolima da krene, da Šolc malo beži, ipak je Vučić naš, kakav takav je. Ništa od toga nije bilo.

Što se tiče tih spoljnih angažovanja Aleksandra Vučića, bilo je još nekih. To je ovaj sa šeikom u Beogradu, koga on naziva svojim bratom. I on tom bratu kaže – Srbija je tvoja druga kuća. Ko je on da Srbiju nekome daje kao drugu kuću? Može da mu da svoju kuću iz Jajinaca. On je njemu brat. Onda ode bratu da pokazuje toalete u hotelu „Sent Ridžis“. Pa što ga nije odveo da pokaže toalete u beogradskim školama? Što nije rekao šeiku da treba da ponese toalet papir kada obilazi beogradske škole?

Tema.
Molim vas da se vratite na temu.

Kad obilazi škole ne mora da ponese trenerke, zato što mnoge škole nemaju sale za fizičko, beogradske škole nemaju. Ne mora da ode van Beograda. Neka to pokaže šeiku.

Konačno, gospođa Brnabić, najveći rudar među političarima, najveći političar među rudarima. Toliko se angažovala na promociji litijuma da ne stiže da radi svoj posao. Gospođa Brnabić je obećala bila da ćemo imati plan rada ove Skupštine. Ne stiže žena, ne stiže. Potpuno je obuzeta litijumom. Umesto da dostojanstveno vrši svoj posao ovde, ona se ponaša kao IC mamac, ispred Vučiića, bacaju se na napade koji idu ka njemu. To je njen posao.

S ove pozicije ne vidim ko je tamo i dugo vremena sam mislio koja se to žena tamo oglašava, neki kastrato glas čujem non-stop.

Molim vas da se ne vređamo.
Zaista vas molim da se upristojimo.
(Narodni poslanici pozicije dobacuju.)

Ovo niste čuli, jel?

Sve čujem, ali kada bi svi ućutali, čula bih još bolje.
Molim vas da saslušamo narodnog poslanika.

Da li ovo nije za opomenu?

Gospođa Brnabić je neko, kao što rekoh, koja je bila glavni protagonist svih ovih dana nastavka ovog projekta, a kao predsednica Vlade je obustavila taj projekat. Ona je od ove Skupštine napravila rijaliti. Pitanje je dana kada će se glasati SMS-om, da se vratim na SMS, za izricanje opomena u ovoj Skupštini.

(Narodni poslanici pozicije dobacuju.)

Ne vidite tamo ništa?

Ušenuo vam se vrat, gospođo Kovač? Imate problem?

Molim vas nastavite. Pokušavam zvoncem da utišam ostale poslanike i da čujem šta govorite.
(Narodni poslanici dobacuju.)
Molim sve narodne poslanike i vas koji vičete i drugu stranu koja je glasna, da se utišamo. Nema potrebe. Čujem. Nastavite molim vas.

Pitam sa kojim pravom, moralnim, gospođa Brnabić, drži ovde bilo kome lekcije o moralu, o etici, o zakonu, o držanju reči.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Ne pomaže galamljenje, taj ženski glas je sve ženstveniji, ne pomaže.

Rekla je narodu da je sa ovim gotovo, a onda je nastavila. U ovom momentu dok traje ovo zasedanje ona vređa 60% građana Srbije, vređa jednu trećinu narodnih poslanika ove Skupštine i onda ode na opskurne televizije da bi se rugala na račun svojih kolega narodnih poslanika. Sa Sarapom razgovara kao sa pijanim društvom ispred seoske prodavnice uz pivo. To je sramota. Gospođa Brnabić je izgleda potpuno izdangubila to vreme koje je provela u Velikoj Britaniji. Mogla je bar da prođe pored britanskog parlamenta da nešto vidi. Ako to nije stigla, mogla je bar da zamoli gospođu Raguš, 15 minuta, da joj objasni kako se ovo radi, ona to zna.

Na kraju, gotovo je neverovatna činjenica da će gospođa Brnabić postati najuspešnije političko dete, doduše posle Aleksandra Vučića, najuspešnije političko dete Vojislava Šešelja. On joj se divi zbog ovakvog ponašanje u Skupštini. Pozivam gospođu Brnabić da siđe sa planine Jadar, jer koliko je Jadar planina, toliko je ona Mojsije i da te ploče koje nosi u rukama, koje joj je Vučić uručio, nose zapovesti samo za nju, ni za koga drugog, ni za narodne poslanike ovde, ni za građane Srbije.

Što se tiče Evropljana koji su drugi osumnjičeni za korist od ovog projekta, umesto građana Srbije, red bi bio da ih priupitamo - kako to Srbija ne može u Evropu, jer nije ispunila uslove iz Poglavlja 23, 24, a može da kopa litijum iako nije ispunila uslove iz poglavlja 27? Kako to da sada veruju Vučiću da će sada ispuniti sve ono što obeća, ili potpiše ili ne potpiše, a videli su posle svega da to što im je obećao da više neće krasti izbore da baš nije ispunio, samo im ovo obećava, i u to veruju.

Na kraju reference onih koji nam nešto obećavaju i kažu da će sve biti u redu. Evropljani su pričali da Evropi treba Srbija, a sada javno kažu da moraju da sarađuju sa autokratom, časte vašeg dosadašnjeg predsednika titulom autokrata i kaže da moraju sa njim da sarađuju jer im trebaju sirovine. Važniji im je litijum u njihovim kolima, nego demokratija u Srbiji. Nama je važnija demokratija. Sada je bar jasno da ovaj režim uživa njihovu podršku mnogo više nego podršku građana. Dobro je da to narod Srbije vidi, da zna Srbija ima kolonijalnu upravu i kolonijalnog upravnika.

Što se tiče Rio Tinta, ona ima mnogo referenci, neke su dobre, neke su loše, ima neke koje ne postoje i neke koje postoje. Ona koja ne postoji je ona da nikad nigde nisu kopali rudu koja sadrži litijum. Nikakve reference nemaju. Od referenci koje imaju pomenuću dve. Jedna je ona kad su uništili svetsko kulturno nasleđe staro 46 hiljada godina, aboridžinsko, i sada mi treba da im verujemo da će čuvati zasade soje i kupusa u Nedeljicama. Druga referenca je ona iz Gvineje kada su platili taj mito i platili penale za to, uz molbu da će to da plate ali da se kaže da ne priznaju i da ne opovrgavaju činjenicu da su nekoga podmitili. Nejasno je da li je taj mito isplaćeno u ratama ili jednokratno. Ja verujem da je gospodin Siniša Mali to podrobno proučio pre nego što je krenuo u poslovanje sa Rio Tintom.

Miki Aleksić je pre neki dan ovde podrobnije govorio o ovoj referenci Rio Tinta i posle toga se predsednik Vučić osetio prozvanim da mu odgovori, ali je odgovorio na pitanja iz predmeta koja nije držao gospodin Aleksić.