Dve stvari, vrlo kratko.

Dakle, prvo što se tiče tog vraćanja u prošlost, kako se kaže, pa mora da se predstavi geneza slučaja. Nije ništa počelo na današnji dan ili na jučerašnji dan ovim predlogom zakona, nego postoji nešto što se desilo i u prošlosti, što vuče posledice za danas. Ne možete zaboraviti sve to.

Druga stvar, kažete – što se tiče rasprave, rasprave u javnosti i demokratskim zemljama se političari time ne bave, nego struka, itd, pa danas ste videli i imali prilike da čujete, a mogu da kažem da ste se vi ponašali korektno, i vi i vaša poslanička grupa cela, kako izgleda rasprava na ovu temu. Ovde se ne dozvoljava da se čuju drugačiji argumenti, ne od nas, nego od ljudi koji su stručni za to. Vi onda kažete – to treba struka da raspravlja. Da, stručnjak koji kaže – opasno je i stručnjak koji kaže – nije opasno. Onda oni kao stručnjaci treba da ukrste argumente za i protiv i da nam kažu šta je zaključak. To bi tako trebalo da bude, a mi imamo ovde listanje i pokazivanje fotografija ljudi koji su se usudili da kažu nešto suprotno onome što je ovde „mejn strim“.

Da se ne pravimo naivni svi ovde. Nije ovde tema litijum. Danas je tema litijum. Sutra će biti nešto drugo. Prekosutra nešto treće. Kao što je prošle godine bilo nešto, pa pre toga nešto drugo itd.

Tema je naći nešto što bi moglo da mobiliše ljude u toj meri da na tom talasu se nekako dođe na vlast bez ikakve politike. Pošto nema politike i suštinskih odgovora na najvažnija pitanja, hajde da iskoristimo nekakav narodni pokret i da na tome dođemo na vlast. Zato nemate sve ono sa čim sam ja apsolutno saglasan u svakoj vašoj reči da treba da imamo. Apsolutno potpisujem sve što ste rekli, stručnu raspravu bez nas ovde jer niko nije stručan, a onda kada nam ljudi kažu kako bi to trebalo da izgleda, da stručnjaci utvrde šta je i onda kažu – evo gospodo poslanici mi mislimo ovo, a onda mi ovde kažemo – e sada ko je za, a ko je protiv onoga što je struka rekla, pa da vidimo onda ko će reći kada struka kaže da je opasno ko će reći da je za ili kada struka kaže – nije opasno, može da se radi, ko će reći – ma baš nas briga, ne treba nam to. Tako bi imalo smisla. Ovo ovako, videli ste u šta se pretvorilo. Hvala.

Želite repliku?
Izvolite.

Drago mi je kolega Jovanov što se razumemo po tom pitanju. Ono što sam ja htela i što sam posebno htela da istaknem da je pitanje da li mi imamo u ovom momentu državu koja to sve može da iznese. Mi ne možemo stručnjake da delimo na naše, vaše, politički podobne, nepodobne. Da li mi imamo institucije u ovom momentu koje to mogu da iznesu?

Koleginica Brnabić je rekla da građani veruju u institucije. To prosto nije tačno. To nije tačno. Nabrojala sam vam sve taksativno zbog čega to nije tačno. Dakle, po mom mišljenju, mi trenutno ne živimo u demokratskoj zemlji, nemamo državu prosto koja može da donosi ovakve bitne odluke. Hvala vam.

Pravo na repliku Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam. Zaista jako kratko.

Verujte, besmisleno je više to vaše tvrđenje – e vama građani ne veruju, e građani ne veruju u institucije, e ništa ne funkcioniše i od svega toga ovde vladajuća većina ima 150 narodnih poslanika, ali građani nama ne veruju i ne veruju tim institucijama i na kraju krajeva opet vas pitam – ako građani ne veruju tim institucijama, kako onda imamo sve ove rudnike i postrojenja koja su hiljadu puta opasnija od litijuma? Hiljadu puta opasnija od litijuma. I rade i nemamo akcidente i niste ni tražili da se zatvore.

Na kraju krajeva, ljudi, dajte više prekinite sa tom histerijom sa građanima sa sumpornom kiselinom. Slušamo o toj sumpornoj kiselini tri dana. Jel vi znate da se tokom 2023. godine 450 hiljada litara sumporne kiseline iskoristilo u Republici Srbiji, tona, izvinite, ne, 450 hiljada litara, tona, izvinite, a da je u 2024. procena da će biti 600 hiljada tona. I ako je toliko opasna na temperaturi od 20 stepeni, 90 stepeni i kako god, ljudi što niste predložili da ukinemo sumpornu kiselinu, što niste rekli da zaustavimo našu privredu, što niste rekli da ubijemo poljoprivredu zato što je potrebna pre svega za poljoprivredu? Ako je toliko opasna, što niste rekli da je ukinemo potpuno?

U Nemačkoj se godišnje troši 4.450.000 tona sumporne kiseline, 4.450.000 tona sumporne kiseline, pa, ti Nemci nas gledaju, ovaj parlament i misle da su ovi ljudi svi mentalno retardirani. Jeste li svi budale, jel, u toj zemlji ne postoji jedan inženjer koji ume da rukuje sumpornom kiselinom. Vi pravite sprdnju od čitave ove zemlje, od naše nauke, od naših stručnjaka, i od naših tehničara, i mi to nećemo da dozvolimo i to je sve.

Hvala, gospođo Brnabić.
Reč ima kolega Uglješa Marković. Izvolite.

Zahvaljujem se uvažena predsedavajuća.

Vi ste već u ime naše poslaničke grupe izneli zvaničan stav SSP, i nema tu šta puno da se doda. Jako je teško govoriti na kraju trećeg dana ovog zasedanja. Mnogo stvari se čulo. Mislim da smo samo doprineli nažalost, još većoj konfuziji, kako našoj ličnoj, tako i svih građanki i građana, a mislim da je ipak cilj bilo nešto drugo da nekako iznađemo načina da pojednostavimo ono što brine i njih podjednako koliko i nas. Osim mišljenja da je, možda i grešim, ostavljam prostora da grešim, da je ova sednica ako je i trebalo da se dogodi, sazvana preuranjeno. Ako dobro razumem sve ono što nas čeka minimum naredne dve godine, kako je ministarka rekla, ako sam dobro razumeo, dok studija ne bude gotova, nikakvog rudarenja neće biti, najverovatnije ni naredne tri godine.

Ako smo već trebali da govorimo na ovu temu, mislim da bi bilo mnogo konstruktivnije da prvo sačekamo taj dokument, pa kada on bude gotov, da onda pustimo i da stvorimo, pre svega uslove da i stručna javnost da svoje mišljenje i onda naposletku, ako treba da i mi sednemo u ovom visokom domu i da onda na konkretan dokument, kada već imamo neka konkretna mišljenja da o njima govorimo i da onda vagamo da li je nešto štetnije ili je profitabilnije za našu državu.

Nemojte imati dilemu, drage kolege, da naša deca, kao i vaša deca, i ne želim, ovde svi mi imam porodice, nemojte me shvatiti pogrešno ovo što želim da kažem, upravo suprotno, svi mi živimo u Srbiji i ne znam zašto imate sumnju da bi vladajuća većina dozvolila da se zagade i vode i reke i zemlja na kojoj živimo. Zašto bismo dozvolili da time, evo da budem subjektivan, pre svega, da ugrozimo zdravlje naše porodice. Da li mislite da smo toliko neodgovorni?

Dobro to je vaše pravo. Ali mislim, najiskrenije da vam kažem, znate šta kolege, mislim da neodgovorno pristupamo svemu ovome. Reći ću vam i zašto to mislim. Dozvolili smo sebi da akademsku javnost stavimo na stub srama. Ja ovde imam izjavu jedne profesorke, i verujte mi, ceo dan razmišljam da li da je pročitam ili ne, jer smo došli u tu situaciju da kako se vladajuća većina citira nekog profesora, on ispadne nečiji plaćenik. Mislim da ovaj stav koji je iznela bivša dekanka Rudarsko- geološkog fakulteta u avgustu mesecu za list Politiku, mislim da je ovo bazično, ono što zapravo bi negde svi trebali da imamo u vidu. Mislim da smo na ovaj način trebali odgovorno da postupimo.

Tada je profesorka Biljana Abolmasov izjavila – čini mi se da treba jednostavno malo stati sa svim ovim i sačekati da se završi kompletna tehnička dokumentacija koja će inače biti i na državnoj revizorskoj komisiji i na javnoj raspravi. Mislim da je sada na neki način sve previše ispolitizovano i da treba ostaviti struku da završi svoj posao. Znači, ne samo rudare, nego pre svega kolege sa mašinskog, tehnološkog, sa svih ostalih drugih fakulteta koji učestvuju, ili koji pomažu kao konsultanti u izradi jednog vrlo ozbiljnog projekta.

Shodno ovoj izjavi, koju apsolutno podržavam, mislim da smo sa ovom sednicom, ne znam iz kog razloga preuranili, da smo dozvolili i da stručna javnost sada ozbiljno mora da razmišlja kada iznese neki stav, a mislim da je naš zadatak da upravo da njima obezbedimo da mogu objektivno da sagledavaju sve ove stvari.

Kolega, da vam odgovorim nešto, mi smo došli u situaciju da po pitanju Jadra, projekta „Jadar“, nemam ništa protiv, verujem i da profesor sa Medicinskog fakulteta koji je naveden u predlogu o izmenama i dopunama Zakon, čovek je stručan. Ja to zaista verujem, samo postavljam pitanje kako smo došli u situaciju da sad na ovu temu više verujemo, rudarenja, pričam o rudarenju, verujemo profesorima sa medicinskog fakulteta, dajem kao primer, ne osporavam, a da na primer, u pandemiji korone virusa, istoj toj struci medicinskoj, mi ne verujemo. Kada su govorili da treba vakcinacija, mi nismo verovali. Kada su govorili o merama, mi nismo verovali. Govorim samo o tome koliko je opasno da na ovaj način mi sve dovodimo do apsurda.

Takođe, postavljam pitanje, o tome je govorila i koleginica Paunović, zašto samo se u predlogu izmena zakona spominje bor i litijum? Zašto? Iz Jadra se dobija litijum i bor, razumem, ali želim da vas pitam zašto nismo i ugalj npr. zabranili, zašto nismo naftu zabranili? Govori se boru, zašto nismo zlato zabranili? Zašto samo ova dva elementa? Već kada smo otvorili zakon, ušli smo u izmene i dopune, borimo se za ekologiju, evo ja bih možda i to podržao. Idemo onda sve odjednom.

Takođe i sumporna kiselina. Predsednica Skupštine je sada govorila o tome. Svi smo se mi negde spremajući se za ovo sa nekim razgovarali. Slušam tri dana o sumpornoj kiselini i onda npr. saznam podatak da od 1961. godine, ako ne grešim, iz Bora za Prahovo svakog dana ide milion i po tona sumporne kiseline. Znači, skoro 63 godine svakog dana prugom ide hiljadu i po tona sumporne kiseline.

Da ne dužim, kao što sam rekao, moje je mišljenje kolega da litijum nije zec, on nam u šumu neće pobeći. Samo se plašim da deo opozicije ga smatra zecom pa bi sada da ga uhvati, da ga zaključa negde i da ga tu čuva u nadi da će možda dobiti priliku da ga jednog dana otključa. U svakom slučaju, da zaključim, mislim da je na nama kao odgovornim ljudima da omogućimo struci da nam odgovori na sva ova pitanja na koja u ovom momentu nemamo odgovore, da nam izađu sa činjenicama i da onda tada, kada budemo imali dokument, u ovom visokom domu razgovaramo na jedan objektivan način. Zahvaljujem.

Hvala kolega Markoviću.
Reč ima ministarka Đedović Handanović.
Izvolite.

Ja bih još jednom da se osvrnem na odluku Ustavnog suda koja se ovde zaboravlja i da li uopšte vi mislite da Vlada Republike Srbije treba da poštuje odluke Ustavnog suda. Ja mislim da treba. Da li vi mislite da su te odluke neustavne, apsolutno možete da se obratite kompetentnim sudskim institucijama ako mislite da jesu. Nemojte ovde dovoditi u pitanje legitimnost odluka Ustavnog suda.
Što se tiče zahteva za obim i sadržaj Studije uticaja na životnu sredinu, svi su mogli da daju komentare, oni su apsolutno bili javni i apsolutno svi građani koji su zainteresovani su mogli da u tome učestvuju.
Opet ću da ponovim neke stvari, pošto ili ne slušate dobro ili ne želite da čujete ili ste odlučni u tome da nastavite da obmanjujete i da lažete građane Srbije. Ovaj projekat se razvija čitavih dvadeset godina, urađeno je na desetine hiljada analiza, tačnije preko 23.000 analiza od stranih i međunarodnih stručnjaka koji su tokom ove decenije sarađivali sa fakultetima, sa institutima, sa preko deset fakulteta i više instituta i na osnovu toga se može reći i kakva će se tehnologija koristiti i kako će se sprovoditi i koliko sumporne kiseline će se koristiti i u kojim količinama i kako će se tretirati otpad. To sam rekla više puta, ali ponoviću još jednom, zarad svih građana Srbije, koji zaista imaju iskrenu zabrinutost zbog svih dezinformacija i laži koje smo čuli u prethodnih nekoliko godina.
Da li predlažete da studije možda treba da radi država? Da li to treba država da radi za svaki projekat? Ne, država treba da iskontroliše, država treba da stavi te studije na javni uvid, država treba u dijalogu sa investitorima da popravi određena rešenja, da traži da se ona poprave, ukoliko za to ima potrebe.
A još jednom podsećam da ništa nije odobreno i da nijedna dozvola nije izdata, ali nažalost, i dalje imamo situaciju koja jeste činjenična, da ste izmenom zakona 2006. godine izbacili državu, izbacili da država može da zaključuje ugovore i time znatno smanjili uticaj Republike Srbije, a i samim tim direktno išli na štetu građana Republike Srbije, odnosno da se zaštite njihovi interesi. Znači, apsolutno mi odlučujemo, donosimo odluke, kao odgovorna država, kao odgovorna Vlada, i to ćemo nastaviti da radimo i čekamo da se apsolutne sve studije završe.
S druge strane, imam jedno pitanje za vas – na osnovu čega ste napisali u Predlogu izmena zakona stavke o tehnologiji obrade litijuma, pre svega tražite da se izmeni Zakon o rudarstvu, a pričate o procesnom delu? Znači, o procesu prerade, to tretira neki drugi zakon, ali hajde da to stavimo sa strane.
Gde ste i odakle ste tačno dobili informaciju da će se sumporna kiselina koristiti na 250 stepeni i da će biti potrebno 500.000 litara vode za ekstrakciju tone litijuma? Na osnovu koje studije i koje stručne analize? Da li na osnovu stručnih analiza gospođe Đorđević, koju citirate, a koja je sama sebe demantovala, znači, koja je sama rekla da se bazirala na tehnologijama koje se primenjuju u nekim drugim ležištima, u nekim drugim državama? Imam još jedno pitanje za vas, a ko finansira proteste, ko finansira tačno proteste u Srbiji? I kako je tačno gospođa Đorđević promenila mišljenje 2022, a tokom cele 2021. godine, dok je radila u Ministarstvu rudarstva i energetike, nije nijednu apsolutno reč napisala protiv Projekta „Jadar“, a imala je sve mogućnosti ovoga sveta?
Predlagači zakona navode da ne postoje nikakve informacije o tome kako će se postupati sa otpadnim rudničkim vodama pre nego što se upuste u reku Jadar. To je takođe laž, jedna od mnogobrojnih neistina, izrečenih ne samo više puta u ovoj Skupštini, nego i napisana u Predlogu zakona. Da su se samo malo potrudili da prikupe sve informacije i podatke, pre nego što su se upustili u predlaganje izmena zakona, koji su pisali čitava dva meseca, zamislite da je to bilo kraće, mogli su barem neke stvari da saznaju.
Rudničke vode, a ne otpadne rudničke vode, kako navode predlagači, koristiće se u procesu rastvaranja jadarita sumpornom kiselinom, a da bi se koristile u ovom procesu potrebno je da se najpre prečiste. Posle korišćenja u procesu rastvaranja jadarita otpadne vode će se prečišćavati kroz više poznatih tehnologija za prečišćavanje vode koje su potvrđene, postoje u 20. veku, a tiču se ultrafiltracije, nanofiltracije i ostalih tehnologija koje su apsolutno poznate, dostupne i proverljive. To znači da će otpadna voda posle svih navedenih procesa prečišćavanja da bude praktično demineralizovana, što znači oslobođena od svih jona, pa se takva voda neće ispuštati u reku Jadar, da se ne bi remetio mineralni sastav reke. Mineralizacija znači dodavanje odgovarajućih minerala u koncentracijama približnim koncentracijama vode reke Jadar, da se ne bi remetio mineralni sastav.
Prema tome, neće biti izlivanja zagađenih voda, a sve priče o zagađenju zemljišta ili plodnih polja ili podzemne vode su potpuno besmislene. Predlagači time praktično pokazuju da ne znaju ni koje će se vode koristiti u procesu, a i o tome su mogli da se potrude i da se obaveste, umesto što nepotrebno šire strah i paniku od hemikalija koje će se koristiti, a voda u reci će ostati onakva kakva jeste, jer se u nju neće ispuštati voda iz procesa pre nego što se prečisti. Znači, apsolutno je prečišćavanje, i to dva postrojenja, planirano. Zbog toga nema ni govora o ugrožavanju podzemnih voda koje mogu da se koriste za dobijanje pijaće vode. Objasnila sam više puta odakle ona dolazi, odnosno od vodovodne mreže.
Znači, draga građani Srbije, i dalje smo svedoci da se nastavlja kampanja širenja neistina. Naša obaveza prema narodu, prema državi, prema našim građanima je da im ostavimo osnovu na kojoj će graditi budućnost i naša obaveza je da istražujemo našu teritoriju, da upravljamo našim bogatstvima i apsolutno da zaštitimo time interese Republike Srbije, a to ćemo uraditi još više kroz izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koje su u pripremi, upravo da bi dodatno osnažili ulogu države, ali i zaštitili interese svih građana.
Tako da, i dalje još jednom apelujem i pozivam Narodnu skupštinu da ignoriše zahteve koji su političke prirode, koji su podvedeni pod struku i pod tobožnju brigu za životnu sredinu. Hvala.

Hvala, gospođo Đedović.
Reč ima kolega Aleksandar Pavić. Izvolite.