Hvala, gospođo Elvira.

Član 104. mi smo ovde čuli od Ane Brnabić uvredljive reči, ja vas molim da sledeći put kada se Ana Brnabić bude ovde obraćala opoziciji u stilu Baje Malog Knindže da je opomenete. Hvala.

Ministarka želi da odgovori na jedno pitanje.
Reč ima ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Izvolite.

Što se tiče pitanja o ugovorima koji su potpisani, kao što smo više puta rekli nema potpisanih ugovora, ali ima jedan od 16. februara 2006. godine, pa bih samo da podsetim građane Srbije kada su u pitanju ugovori sa „Rio Tintom“ koji ih je potpisivao. Ministar rudarstva i energetike tada u Vladi Republike Srbije Radomir Naumov iz Demokratske stranke Srbije, dok je predsednik bio gospodin Boris Tadić, a premijer Vojislav Koštunica i komercijalni direktor multinacionalne kompanije „Rio Tinto“ Adam Per su potpisali Ugovor o davanju koncesije ovoj kompaniji za istraživanje i eksploataciju borne rude u Jarandolskom basenu na teritoriji Baljevac na Ibru.
Eto, toliko o potpisanim ugovorima pošto se pitate ko ih i kada potpisao sa ovom kompanijom možda bi mogli da ih potražite u vašim arhivama. Potpisan je zapravo ugovor, a ministar je Naumov tada rekao da je potpisivanje ovog koncesionog ugovora prvog posle 70 godina od velikog značaja za Srbiju, jer se procenjuje da će na rodovima u ovom basenu posao dobiti više od 700 radnika što će znatno unaprediti taj siromašni kraj i sprečiti negativno-demografska kretanja. Znači, eto toliko o tome ko je i sa kime potpisivao ugovore.
A što se tiče, pošto ste iznosili određene i pominjali određene medije i rekli da eto, postoji određena kampanja, moram vas podsetiti na kampanju koja se vodi po drugi put od 27. juna, a samo za dva meseca bilo je objavljeno blizu šesto, tačnije 592 priloga, odnosno deset priloga dnevno, a većina njih je preko 90% u potpunosti ili pretežno negativno intonirana u vezi Projekta „Jadar“, pa toliko što se tiče kampanja i toliko što se tiče medijskih objava. Uglavnom su to prilozi u kojima dominira i elemenata širenja straha i panike, a pre svega posredstvom neistinitih, neodmerenih izjava o posledicama rudarenja. I, nastavljate tu kampanju i tu hajku, pre svega protiv struke, što je i dalje nedopustivo, a mislim da treba da se svi zalažemo da zapravo čujemo pre svega ljude rudarsko-geološke struke, pošto se ovde tiče o izmenama i dopunama toga zakona, ali evo, oni su toliko neutemeljeni i toliko nedosledni kada je u pitanju zaštita životne sredine, jer upravo samo pričaju o dva minerala i traže zabranu istraživanja i eksploatacije dva minerala. Apsolutno nijednog drugog koji možda ima ili ima manje ili ima više uticaja na životnu sredinu.
Bar smo čuli jednu tačnu stvar, a to je da se otvara rudnik litijuma u Nemačkoj. Eto, predstavnici i potpisnici ovog zakona, odnosno Predloga zakona su javno rekli da se sprema i da je u planu otvaranje rudnika u Nemačkoj. Hvala na tom priznanju, verovatno ste dobili i konačno došli ili skupili hrabrosti da pričate o tačnim informacijama, javno dostupnim informacijama. A da se u Nemačkoj istražuje, odnosno priprema projekat 11 godine, da, tačno je, u Srbiji je to nešto malo više, 20 godina, što znači da su se radile detaljne analize i da već postoji dosta odgovora kada je u pitanju i zaštita životne sredine, ali i kada je u pitanju sve ono što znamo da još treba da se uradi, a da još nije urađeno.
Ono što takođe predstavlja jedno licemerno ponašanje nekih od prisutnih ovde, citiraću, mi smo svesni da litijum jeste značajan resurs, resurs budućnosti za nekih 60 do 80 godina i niko nema ništa protiv toga. Eto, toliko o tome i o doslednosti i politike, ali to smo i videli i mogli da zaključimo šta se dešavalo 2004. godine, pa nadalje i zašto je uopšte kompanija došla u poziciju da može ukoliko ispuni sve uslove i da jedina može da traži pravo eksploatacije, a ukoliko do toga ne dođe da apsolutno ima pravo da traži ogromnu odštetu od Republike Srbije i od građana Republike Srbije. Određeni potpisnici ovog Predloga zakona kažu da znaju i da su svesni da je litijum značajan resurs i resurs budućnosti i da niko nema ništa protiv toga, ali u isto vreme potpisuju ovaj Predlog zakona. Toliko o doslednosti.

Zahvaljujem se.
Pošto smo završili sa ovlašćenim predstavnicima i predsednicima poslaničke grupe, krećemo na listu.
(Zoran Lutovac: Replika.)
Na osnovu čega? Kada?
(Zoran Lutovac: Tražio sam pre pola sata.)
Ne, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanike Žarko Ristić.
(Zoran Lutovac: Replika, molim vas. Ne možete da me ignorišete, imam pravo na osnovu Poslovnika.)
Pominjala je zakon, ovlašćeni predlagač je odgovarao. Molim vas ne ulazite u raspravu sa mnom.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi reč ima narodni poslanik Žarko Ristić. Nije tu.
(Zoran Lutovac: Molim vas da me ne ignorišete.)
Ne ignorišem, vodim sednicu.
Sledeći prijavljeni, narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvaženi prijatelji, vi ste čuli, rekao je moj kolega da smo mi unazad tri nedelje sa jako studiozno bavili ovom temom, imali konsultacije i razgovore sa zaista velikim brojem stručnjaka iz ove struke, profesora, inženjera, želeći da dođemo do pravih podataka i da zauzmemo jedan relevantan stav. Ja ću vam preneti nešto što smo mi saznali od struke i zbog čega ćemo i zauzeti stav protiv ovog zakona.

Pre svega, moram da vas podsetim da EU jedan od najvećih potrošača litijuma, ali da ga ne proizvodi, već da ga kompletno uvozi iz Kine i zbog toga raste zaista pritisak u EU da se razviju samostalna evropska nalazišta i rudarenje i proizvodnja litijuma na tlu EU.

Kao odgovor na rastuću potražnju i na pritiske koje dolaze upravo sa Istoka, iz Kine prema evropskom tržištu Evropska komisija, Evropska unija, praktično donela 2020. godine Akcioni plan, a onda i Zakon o kritičnim sirovinama kojima se motivišu zemlje EU da uđu u proces rudarenja i proizvodnje litijuma.

I onda ono što smo mnogo puta čuli da u Evropi postoji oko 20 projekata i više u preko 10 zemalja, da se u najrazvijenijim zemljama Evrope, idući od Španije, pa sve do Finske preko Nemačke, Velike Britanije, BiH, pa i Srbije vrše istraživanja i priprema za rudarenje i za obrađivanje ove rude.

Najveće evropsko nalazište, kao što smo čuli jeste u Nemačkoj i ono što je bitno da se još jednom ponovi jeste da je 18. septembra u Nemačkoj kompaniji „AMG litijuma“ otvorila prvu rafineriju u Evropi u gradu Biterfeld-Volfenu i da će za početak proizvoditi 20 hiljada tona godišnje, da će vrlo brzo taj broj prerasti u 100 tona hiljada godišnje, a za automobilsku industriju Evrope je neophodno oko 700 hiljada tona litijuma godišnje. Naravno, zasad se snabdevaju iz rudnika iz Brazila, ali već sledeće godine se očekuje otvaranje nemačkog rudnika Zinevald i pokretanje rudnika u Portugal.

Sinoć smo imali gostovanje ovde, bila je tu predsednik parlamenta Finske, koji je rekao da će Finska biti prva zemlja u Evropi koja će iskopavati i ekstraktovati gotov litijum u svojoj zemlji.

Molim vas, ovo su činjenice koje su jako proverljive. Molim vas, nemojte da mi dobacujete. Ja vas slušam svaki dan ovde pomno i možemo da uđemo u debatu. Kakav je to način da vi meni kažete da lažem? Kakav je to način? Kakav je to nivo?

Molim vas dopustite mi da nastavim.

Dozvolite kolegi Bačevcu da nastavi ja vas molim.

Da li mogu da nastavim?

Ne obraćam se naravno vama, nego građanima ove države koji su zabrinuti kao i svi mi, da vam kažem nešto ljudi su u ovoj zemlji uplašeni pre svega iznošenjem neistina i poluistina o to je nešto što zabrinjava. Mene ne plaši, niti ćemo odbiti ovaj zakon, ali ovo može da bude matrica za bilo koji razvojni projekat u Srbiji, a ovo jeste sigurno jedna od velikih šansi za našu državu da se priključimo modernim i razvijenim tehnologijama koje postoje u zapadnom svetu.

Ja još jednom kažem da danas kompletna industrija se zaokreće i govorimo o jednoj tranziciji koja nije samo automobilska tranzicija bez litijumskih baterija i baterija, čini mi se neće biti moderne industrije i industrijalizacije, i to ukazuju svi vodeći stručnjaci u svetu.

Naravno, ni zelena tranzicija o kojoj se toliko priča je nemoguća bez litijumskih baterija i nemoguće je deponovati energiju koju dobijamo iz vetra i solarnu energiju bez litijuma.

Danas je to ugaoni kamen sveopšte tranzicije i mislim da je s toga naše prisustvo u alijansi za baterije odlična stvar i jedna od šansi da Srbija uhvati korak sa najrazvijenijim zemljama Evrope i da bude partner u razvoju sa savremenim tehnologijama, sa najrazvijenijim zemljama Evrope. Stručnjaci dobitnika Nobelove nagrade za hemiju Majkla Stenlija Vitingema, očekuje da će litijum ostati nezamenljiv u ekonomskoj proizvodnji dugovečnih baterija još najmanje deceniju.

Pitam sve nas pa i sebe, da li ovakvu razvojnu šansu treba ispustiti, jer vidim da je baš inteligentno ovakav razvojni potencijal zaustaviti u početnoj fazi istraživanja. Nemojte dobacivati, molim vas, budite malo bar uljudni. Ponašajte se gospodski , barem jednom. Ja vam pričam, navodim vam primer Kine, pa zar Kina nije prošla ovaj put, pa je danas vodeća država u ovoj tehnologiji, pa zar u Kini nisu iskopavali i imali najtežu tešku industriju, a danas Evropa se upire da stigne Kinu. Ovo jeste razvojna šansa za našu državu i to moraju da znaju naši građani.

Na kraju želim da kažem da mi nikada nećemo biti proti nekakvih zabrana, pogotovo zabrana istraživanja, zabrane eksperimenta, zabrane naučnih rasprava, jer to je nešto što nije demokratski standard i nešto što našu zemlju potpuno zatvara i nešto što nije prihvatljivo za nas kao Socijaldemokrate. S toga ne možemo prihvatiti jedan ovakav zakon.

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je ovo odlična tema za politički profit. Gospodo, populizam je nelojalan sluga. Mi ni po koju cenu nećemo govoriti ono što ljudi hoće da čuju, a što nije u njihovoj koristi, niti ćemo ikada zabranjivati ono što, od čega mogu naši građani da imaju koristi.

Socijaldemokratska partija Srbije nikada neće podržati iskopavanje litijuma, niti bilo kog drugog elementa dok ne dobijemo dokumente koji potvrđuju da neće biti štetnosti po ljude i po okolinu u kojoj mi živimo. Ali sigurno ovakav jedan zakon koji je predložen od strane opozicije, nije dobar i nije ispravan put da bi Srbija stigla savremene zemlje Evrope. Hvala vam.

Hvala kolega Bačevac.
Reč ima gospodin Goran Petković.
Izvinite imam gospođu Nestorović u sistemu, imate reč.

Ja nisam dobila i dalje odgovor na pitanje od tadašnje premijerke, a današnje predsednice parlamenta, da li je 20. januara 2022. godine stavljena tačka, ili tačka zarez i ako nije, da li je tada slagala građane Republike Srbije ili to radi i danas? Prosto nije jasno ubeđivanje i non stop pominjanje toga da treba da prepustimo pa neka se uradi studija o proceni uticaja na životnu sredinu, pa ne ne može da se radi, ja objašnjavam već treći dan zašto ne može da se radi studija o proceni uticaja na životnu sredinu.

Dakle, pravni osnov mora da postoji, a mi pravni osnov nemamo, jer taj pravni osnov na koji se poziva kompanija Rio Tinto je uredba koja nije u skladu sa Ustavom i zakonima, iz prostog razloga što je doneta i mimo zakonske procedure i mimo ustavne procedure i pored toga što je Vlada Republike Srbije ponovo povredila Ustav i to član 3. stav 3. Ustava koji govori o ovlašćenjima Vlade.

Dakle, ne možete oživljavati projekat kada vam je odlukom Ustavnog suda jasno naglašeno da mora da se sprovede ponovno procedura usvajanja prostornog plana. Kako mislite da se odredi obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu ako imate prostorni plan koji je neustavan? Ne može. Dakle, to nije pravno izvodljivo. Ne možemo da dopustimo tako nešto.

Zaista, ako pričate racionalno i ako pričate iskreno, kao što to tvrdite, ako se toliko zalažete za zaštitu životne sredine, pa ste vi izgleda ekolozi, a ne mi, onda zaista pričajte i prave stvari i bar jednom stavite do znanja građanima Republike Srbije da li ste slagali 2022. godine ili ih lažete sada.

Takođe, moram da vas pitam, malopre sam vam napomenula šta stoji na zvaničnom sajtu kompanije Rio Tinto, vašeg strateškog partnera, da oni praktično kažu da su na sebe već upisali 100% ovog projekta rudnika Jadar. Da li ste vi nešto tajno potpisali u međuvremenu, a da građani ne znaju ili smo postali kolonija preko noći, pa i oni znaju da ćemo morati da pristanemo? Molim vas odgovorite na pitanja ne meni, građanima Srbije, da znamo da li smo kolonija ili ste vi potpisali nešto.

Zašto Rio Tinto danas to objavljuje na svom sajtu kao da je rudnik Jadar 100% završena stvar? Građani Srbije moraju da znaju. Onda sve ovo o čemu mi pričamo, svih ovih dana nema apsolutno nikakvog smisla, ni to što pričate vi, a ni to što pričamo mi. Onda se ne pita zakonodavno telo, onda se izgleda pita taj Rio Tinto - šta ćemo mi da pričamo, kada ćemo da pričamo, kome ćemo šta da damo.

Malopre navodite ponovo periodni sistem elemenata. pa pričate o uranijumu, niklu, kalcijumu. Da li vi to nas spremate za neke buduće radnje, pa anestezirate javnost ili ne znam o čemu se ovde radi? Dajte, molim vas, uozbiljite se.

Ako, pričamo o zakonu, objasnite građanima već jednom, da razjasnimo tu situaciju. Znate kako, u bilo kom odnosu morate da budete načisto. Kada ste lagali građane, tad ili sad ili lažete u kontinuitetu, da li smo postali kolonija ili smo potpisali neki ugovor i da li Rio Tinto smatra da je ovaj projekat već završen, gotova stvar? Građani moraju da znaju. Mi odavde moramo da im pošaljemo tu poruku, jer na drugačiji način građani ne mogu da dođu do pravih informacija. Molim vas, odgovorite.

Pre nego što gospođa Brnabić odgovori, kolega Jovanoviću, da li biste bili ljubazni da svoju šoljicu iznesete i popijete napolju, pošto nije dozvoljeno da je unesete u salu?
Hvala.
Reč ima Ana Brnabić.
Izvolite.