Hvala vam.
Žao mi je što nismo čuli, bila je prava prilika da čujemo zaista izuzetno konkretna, jako direktna i vrlo smislena pitanja o Predlogu zakona, niti jedan jedini odgovor od strane ovlašćene predstavnice, odnosno predlagača opozicije. Ni jedan jedini odgovor, što pokazuje da ovo nije zaista važna tema za njih. Ovo je za njih politička tema i ova tri dana, biće i četvrti dan, potpunog političkog rijalitija u parlamentu, gde oni pokušavaju da iskoriste sada još jednu temu koju su uspeli lažnim vestima, ogromnom kampanjom, velikom podrškom tajkunskih Šolakovih medija da zbune narod, da uplaše narod dezinformacijama i da na isti način kao što smo pre videli, laži oko poplava, pa posle toga krvave košulje, pa posle toga korona, virus, vakcinacija i naseljavanje migranata, monstruozna zloupotreba tragedije u maju 2023. godine. E, sada je ovo isto tako peti po redu pokušaj.
Nikakve ovo veze, poštovani građani Republike Srbije, kao što ste videli u ova tri dana, nema sa litijumom. Nikakve veze ovo nema sa zdravljem ljudi. I nikakve, ali pod milim bogom nikakve veze nema sa životnom sredinom ili zaštitom životne sredine.
Ja ću vam sada dati samo tri teze koje to nepobitno dokazuju.
Prva teza da ovo nikakve veze nema sa Rio Tintom i da ovo nikakve veze nema sa litijumom je ta što smo van svake sumnje mi ovde pokazali da je Rio Tinto dovela bivša vlast, oni koji kao tobož danas kažu - Rio Tinto, mrš iz Srbije. E, ti su isti pre 23 godina, ni manje ni više, pozvali, molili Rio Tinto da dođe u Srbiju. I to smo čuli od Borisa Tadića, koji je rekao da je Rio Tinto pozvala Vlada koju je vodio Zoran Đinđić, to smo čuli i od generalnog direktora Rio Tinta u Ljuboviji, koji je rekao, citiram - došli smo u Srbiju kada su nas pozvali, 2001. godine.
Dakle, da oni ljudi imaju zaista nešto protiv Rio Tinta, oni ne bi pozvali Rio Tinto. Jel tako? Sasvim logično, poštovani građani. Dakle, da imaju nešto protiv Rio Tinta, ne bi baš Rio Tinto pozvali. Da imaju nešto protiv Rio Tinta, ne bi im pre 20 godina, 2004. godine dali prva istražna prava. A dali su im. I od 2004. do 2012. godine devet puta, ni manje ni više, produžavali ta istražna prava i svaki od tih devet puta proširivali opseg istraživanja.
Kao što ste videli, poštovani građani Republike Srbije, oni su bili toliko ponosni tim projektom da su najavili otvaranje rudnika na stogodišnjicu Cerske bitke, zato što je značaj litijuma i značaj ovog projekta bio toliko veliki, a posebno za zapadnu Srbiju, da će ga otvoriti na stogodišnjicu Cerske bitke. Toliko su oni bili protiv.
U to vreme u lokalu je postojalo udruženje koje se zvalo Udruženje za razvoj Jadra i to udruženje je potpuno pravilno i svaka čast tim ljudima, udružili su se, ako se ne varam, u to vreme ih je vodio gospodin Filipović koji je pritom bio i pomoćnik gradonačelnika Loznice, koji je bio iz DS, koji je udružio tamo sve ljude da bi bolje pregovarali sa Rio Tintom o prodaji svoje zemlje.
Neki su bili uspešni, većina, neki nisu bili uspešni, kao što je bio Kokanović. Da budem iskrena, kada pogledate onaj listing šta je sve Kokanović tražio i u koje detalje je čovek ulazio zaista da bude konsultant kada želim sutra da prodam nekretninu da dođe da mi pomogne da ja napravim takav listing i da dam takvu jednu ponudu za svoju nekretninu jer ja onako detaljno nikada do sada u životu nisam videla.
Dobro, nema ni veze.
Dakle, tako je bilo. Promenili zakon 2006. Rekli - ne može država da raspisuje tender, ne može država da zadrži prava na eksploataciju za sebe, nego kome su dali istražna prava, a to je Rio Tinto, taj automatski jedini može da se prijavi za eksploataciona prava. Zaključali projekat. To vam je to.
Onda 2012. ljudi doneli Nacionalnu strategiju održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, 2012. bivša vlast, u kojoj su imenom i prezimenom pomenuli Rio Tinto, čisto da bi se znalo da ne možemo od Rio Tinta da mrdnemo, ko god da je na vlasti, ko god u narednih 100 godina ta je nacionalna strategija to rekla, pa vam je to to.
Pored toga su, kao jedan od 14 strateških projekata Republike Srbije, naveli upravo ovaj projekat od strateške važnosti. Dakle, Projekat geoloških istraživanja litijuma i bora, u zagradi Jadarski basen. Rok za završetak projekta kraj 2014. godine. Izvolite. Godina 2012.
Dakle, ovo nepobitno dokazuje moju prvu tezu, a to je da oni protiv Rio Tinta nemaju ništa, da oni protiv litijuma nemaju ništa i dok su bili na vlasti u Nacionalnoj strategiji su stavili i Rio Tinto i litijum i Projekat „Jadar“ i stavili da je to naš najveći i najvažniji strateški resurs. Tako da, danas zaista niko pri čistoj svesti i malo razuman ne može da veruje da su ovi ljudi protiv Rio Tinta i litijuma. Čisto politikanstvo.
Dobro. Pod dva, šta je važno? Evo, treći dan pričamo o Predlogu zakona o izmeni Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima se blanko predlaže, blanko, zabranjivanje svih istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora. Da ostavimo po stranu notornu budalaštinu, za koju treba da vas je sramota, sve vas koji ste potpisali, od sad pa zauvek, da prerada litijuma nema nikakve veze sa Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, već industrijski proces koji potpada pod Zakon o planiranju i izgradnji. Pa, šta ima veze, toliko ste se … Pritom smo čuli da ste dva meseca pisali ovaj zakon, šta bi bilo da ste ga radili na brzinu.
Dakle, o blanko zabrani svih istraživanja. Svih istraživanja litijuma i bora, a tri dana slušamo samo o jednom projektu. Čekajte, što niste pričali o nečemu drugom? O istraživanju samog litijuma, ne o Rio Tintu.
Šta je strašno, recimo, u istraživanju bora? Šta je strašno u eksploataciji bora? Ni jednu jedinu reč nismo čuli. Pa, mi u stvari čitav zakon treba da donesemo da bi zaustavili jedan projekat.
Poštovana gospodo iz opozicije, ja ću vam ponovo reći – za to postoje zakoni u Republici Srbiji. Upravo taj Zakon o rudarstvu koji u članu 103. kaže da bi se uopšte prijavili za eksploataciona prava, nažalost, sama i isključivo oni mogu da se prijave za eksploataciona prava pošto ste im to pravo vi dali, oni moraju pod obavezno da dobiju saglasnost stručnih službi Vlade Republike Srbije, kao i javnosti, zato što mora da prođe detaljan javni uvid na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Bez te studije oni ne mogu da se prijave za pravo na eksploataciju.
Ta studija, poštovani građani, može da se uradi u narednih dve godine. Čemu onda hitnost? Šta je sad problem? Zašto predlažete da budemo poznati kao zemlja ludaka koja je jedina zabranili istraživanje litijuma koji je strateški i kritični resurs svetskog rang? Da nam se svi smeju, ceo svet, jel? Zbog jednog projekta?
Ako je sve tačno što vi kažete, ako je bukvalno sve tačno što vi kažete i što ste uneli u Predlog zakona, pa ni po jada. To će pokazati Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Oni neće moći da dobiju eksploataciona prava, završili posao.
Dakle, mi koljemo ne jednog vola za kilo mesa, mi koljemo sve volove Srbije za 100 grama mesa koji nam možda i ne trebaju, tih 100 grama, zato što ako se uradi sve u skladu sa zakonima Republike Srbije tog projekta neće ni biti. Tako da, ništa nismo čuli, u stvari.
A, zašto blanko zabrana istraživanja litijuma i bora? Zbog čega? Zato što je to politikanstvo, zato što ne znate ni vi da obrazložite i zbog toga tri dana ništa nismo čuli o ovom predlogu zakona.
Konačno i najvažnije, pošto je, deluje ipak nama nešto više ili mnogo više stalo o zaštiti životne sredine, a to je – vi kada pogledate taj njihov Predlog zakona vi ćete videti, kao što je i prethodna poslanica pričala, da se menja jedino, da se briše bor i litijum.
Poštovani građani Republike Srbije, ovi veliki osvešćeni, ekološko osvešćeni narodni poslanici i stranke kažu da su u redu da se istražuju i eksploatišu i prerađuju u Republici Srbiji i nafta i prirodni gas i ugalj. Ugalj verovatno isto nema baš nikakav uticaj na životnu sredinu, ni otvoreni kopovi, ni raseljavanje ljudi, ni uništavanje poljoprivrednog zemljišta, ni uništavanje staništa. Ne, to nije, to je sve ekološki bezbedno.
Rude bakra i zlata, takođe nema nikakvo uticaja na životnu sredinu, ukoliko pitate ekološki osvešćenih 86 narodnih poslanika. Nemaju ni rude olova i cinka, i to vam je izuzetno bezbedno. E, onda idu rude bora i litijuma. To je prekriženo, i to ne čak ni u svim članovima zakona. Aljkavost je dostigla te mere da su u nekim članovima zakona zaboravili to da izbrišu. Nisu mogli da ukucaju na kompjuteru „CTRL F“, „kontrol fajnd“ pa gde ima litijuma i bakra vi prekrižite. Ni toliko nisu mogli da urade. Uljni škriljci, odnosno šejlovi, to je takođe njima prihvatljivo za životnu sredinu i sve druge mineralne sirovine, osim rude bora i litijuma.
Poštovani građani Republike Srbije, treba da znate još jednu stvar – oni u zakonu ostavljaju i nemaju ni jednu jedinu primedbu, ti veliki ekološki osvešćeni narodni poslanici, na to da u slučaju, citiram sad iz zakona koji oni nisu promenili u tom delu: „u slučaju da se eksploatacija vrši u zaštićenom području ili području ekološke mreže javni interes i značaj utvrđuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine, odnosno zaštita prirode“.
Tako da, može. Ljudi, sve može. Može i u zaštićenom području škriljci, mogu škriljci i u području ekološke mreže. Sve može, samo ne može litijum i bor.
Onda imate za potrebe privrednog subjekta koji je nosilac istraživanja ili nosilac eksploatacije mineralnih sirovina može se vršiti eksproprijacija nepokretnosti. I oni koji su mi pričali o eksproprijaciji nepokretnosti znate šta, niste se potrudili ni to da promenite u ovom zakonu. Eto, toliko ste bili zabrinuti za privatnu svojinu i za to da ne možete vi sutra nekom da ekspropišete. Ni to niste promenili. Dakle, i to vam je potpuno u redu.
Eksproprijacija može za sve, osim za litijum i bor, s tim što ovde nije bila potrebna eksproprijacija za litijum i bor. Ali, onda takođe dolazimo do zanimljive činjenice, a to je primenjena geološka istraživanja i eksploatacija, poštovani građani Republike Srbije, urana, nikla i kobalta takođe može da se vrši i uran im je prihvatljiv, i nikl im je prihvatljiv, i kobalt im je prihvatljiv i sve to u zaštićenim područjima i područjima posebne ekološke mreže, kao i uljni škriljci. Sada vi meni želite da kažete da se ovi ljudi bore za zdravlje i životnu sredinu? Kakvo politikanstvo neverovatnih razmera.
Sada ću za građane Republike Srbije pošto znam da narodne poslanike koji su potpisali ovaj zakon to nimalo ne zanima, da ponovim. Eksploatacija uljnih škriljaca koje ste vi ostavili u ovom zakonu je zabranjena u Francuskoj i to od 2011. godine, u Nemačkoj od 2017. godine, u Irskoj od 2017. godine, u Škotskoj od 2015. godine, u Bugarskoj od 2012. godine, u Holandiji od 2015. godine i u Španiji od evropskih zemalja, ali za našu ekološki osvešćenu opoziciju ona je i dalje potpuno prihvatljiva i to čak i u ekološki zaštićenim područjima.
Kada pogledate štetnost različitih ruda i mineralnih sirovina, evo vam poređenje – uticaj iskopavanja na zemljište. Bili ste zainteresovani za poljoprivredno zemljište, jel, to vas baš jako muči? Jadar, podzemni rudnik, dakle, može da se nastavi poljoprivreda, ukupne površine 390 hektara, ali zato imamo borske rudnike, ukupne površine, i to nadzemni rudnici, otvoreni kopovi, 20.000 hektara. Ovo je 390 hektara, ovo je 20.000 hektara, EPS, rudnici lignita, nadzemni, otvoreni kopovi 60.000 hektara. Znači, ovih 390 hektara, tu ste baš zainteresovani za poljoprivredno zemljište, tu vam je baš stalo, ali tamo gde pričamo o 60.000 hektara, koga briga.
Hajde da vidimo ovako, količina otpada po toni proizvoda. Jadarit, jel se brinete oko jalovišta? Jadarit, na jednu tonu korisnog proizvoda ide 4,2 tone otpada. Lignit, na jednu tonu korisnog proizvoda ide 10 tona otpada, na bakar na jednu tonu korisnog proizvoda ide 450 tona otpada, na zlato, na jednu tonu korisnog proizvoda ide 950.000 tona otpada.
Opasnost od zagađenja podzemnih voda ide ovako, po svim ekološkim standardima, daleko najopasnije za podzemne vode je eksploatacija uljnih škriljaca, nakon toga ide olovo i cink. Nakon toga ide zlato cijanidnim postupkom. Nakon toga ide bakar, nakon toga nafta, nakon toga ugalj, pa onda imate 50 mesta prazno, onda ide lignit. Eto, toliko vaš baš briga za podzemne vode i za otpad i jalovišta, jer da vas je briga, prvo bi se brinuli oko ovih stvari, a onda bi došli do lignita.
Sa aspekta rizika od udesa, na prvom mestu je zlatno-cijanidnim postupkom. Dakle, poštovani građani Republike Srbije, još jednom, baš njih briga i za životnu sredinu, i za zdravlje građana, i za ovaj projekat realno. Ovo je još jedan način, pokušaj destabilizacije Srbije, plašenja ljudi, širenja panike, da bi se ljudi pozvali na proteste, peti pokušaj najmanje u poslednjih deset godina.
Konačno, da završim još jednim citatom, ali samo da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, dobra stvar za nas je što za sve ove stvari oni nama veruju, za sve ove stvari postoje institucije, za sve ove stvari, institucije mogu ovo da iskontrolišu, postoji i nadzor, postoje i inženjeri koji ovo mogu da iskontrolišu, samo za ovaj projekat od 390 hektara valjda ne postoje institucije, za sve ovo ostalo nam veruju i to je bezbedno.
Dakle, Vladica Cvetković, i ovo je za nauk svima nama, rekao je, predložio je da, kako bi se razbile laži o Projektu „Jadar“, svako ko je pričao laži i dao ovakvu izjavu, on je rekao, citiram, recimo, to bi bilo moguće da budu sledeće izjave – napisao sam da se u Jadru planira ogroman površinski kop, a znao sam da je reč o podzemnoj eksploataciji, pogrešio sam, neću više. Izjavio sam da su sve evropske zemlje odustale od litijuma, mada u Evropi postoji dvadesetak takvih projekata, obmanuo sam vas i molim vas da mi oprostite. Rekao sam da će iz Jadra biti raseljeno 300.000 ljudi, slagao sam, izvinite. Na jednom skupu sam uporedio fotografije rudnika u Arizoni i one s predelima oko Cera i Iverka, takvo neanološko poređenje je nestručno, nenaučno, tendenciozno i nepristojno. Sada me je stid. Bio bi to veliki doprinos javnom dijalogu u Srbiji, i to ne samo za pitanja rudarstva i zaštite životne sredine, rekao bi akademik Cvetković.
Umesto svega toga, poštovani građani Srbije, oni su sve ovo stavili u svoj predlog zakona. Hvala vam. Bićemo protiv sa obe ruke.
