Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mi sa ovom sednicom godinama kasnimo, najmanje utoliko od momenta kada je ova vlast počela da pravi obaveze za ovu zemlju. Tada je vlast trebala da predloži ovu sednicu i tada smo trebali o tome da razgovaramo. Nije to urađeno, a sada se kaže da moramo da nastavimo, zato što ako prekinemo, platiće ova zemlja neke silne penale.
Ja ne bih rekao da je problem da li će zemlja platiti penale, pre bih rekao da ti koji nisu pitali ovaj visoki dom da li da se ide u taj posao kad je trebalo, da se plaše da će oni morati da plate neke penale.
Znate, ovo dosta podseća na onaj slučaj koji smo imali sa "Megatrendom", kad je oduzeta pa vraćena dozvola onog momenta kada je vlasnik "Megatrenda" zapretio da će da saopšti ko je diplomirao kod njega. Da možda i "Rio Tinto" neće da zapreti ili je zapretio ko je kod njega diplomirao?
Bilo je prilika i kasnije da se o ovome razgovara, dugi niz godina. Nije se razgovaralo, ali je pod pritiskom javnosti ova vlast u jednom momentu obustavila projekat i to je uradila Vlada sa kojom je predsedavala, koju je vodila gospođa Brnabić, a koja je danas glavni agitator za nastavak tog istog projekta.
Vi ste tada obmanuli glasače Srbije i posle toga ste promenili stvari i okrenuli ste ćurak i vi ovaj mandat vlasti vršite, ne zato što ste pobedili, nego zato što ste prevarili. I zašto ste zapeli ustvari za kopanje litijuma, šta mogu da budu razlozi ako su svi ekonomski razlozi, ako su svi ekološki razlozi, protiv toga i to je dokazano ovde i ja neću u njih ulaziti i o tome su govorile moje kolege narodni poslanici, o tome su govorili ljudi od znanja i ugleda, uključujući i profesora Mijatovića, Danicu Popović, Drakulića, Šoškića.
Šta od ovoga dobijaju građani Srbije, i o tome je govoreno , dobijaju samo rizik i brigu. Šta mogu da budu razlozi zašto se insistira na ovome. Mora da je to nekome korisno. Kome može da bude korisno? Može da bude korisno za odnarođenu vlast, možda da bude korisna za strane kompanije ili za neku stranu državu ili države.
Suludo je da neko od tih koje sam nabrojao, da toliko insistira da se kopa uz objašnjenje da je to dobro za ovaj narod. Zar je moguće da oni to rade iz altruističkih razloga, samo zato što je to dobro za narod. Zar njima ništa nije dobro, zarad ove nikakve koristi Rio Tinto neće imati, zar neće Nemačka imati, Nemačka auto industrija.
Na kraju zar je moguće da od toga nikakvu korist neće imati predstavnici ove vlasti? Mogu da razumem razloge kompanija i tih država, oni su legitimni, ali isto tako ti njihovi motivi da ovo rade, ne bi mogli da se ostvare da je šurovanje sa predstavnicima ove vlasti.
Da sad vidimo šta mogu da budu motivi nabrojani, koji motivi ove vlasti mogu da budu, ekonomski je loš kao što rekoh projekat, ekološki neodrživ i narod se tome protivi, a ipak se insistira i ti razlozi mogu da budu kao i uvek u takvim slučajevima, kada je većina naroda protiv, a vlast hoće nešto da radi, mogu da budu lukrativno korupcionaški.
Neko se to ugradio, što bi naš narod rekao, može da bude zato što je neko ucenjen, da li je ili nije, vi to bolje znate. Može da bude zato što je to nekom posao, da se ova stvar odradi i možda je zato neko ovde doveden i održan na vlasti, možda je nekome posao da bude kolonijalni upravnik?
Glavni protagonisti kopanja litijuma u Srbiji, konkretno iz vrha ove vlasti su gospođa Brnabić, Aleksandar Vučić, a zaslužuje i ministarka Đedović. Ima još dva važna čoveka koja bih očekivao da budu angažovani ovde, a to su ministar Siniša Mali i premijer Vučević, i oni nisu toliko angažovani. Vučević, zato što radi neke manje važne poslove, a Siniša Mali zato što radi mnogo važnije poslove koji se odnose na ovaj projekat, koje nisu za oči javnosti.
Mislio sam da neće zahtevati poseban osvrt angažovanje ministarke Đedović na ovom projektu, u momentu kad sam video da se ona ponaša kao volonter u kol centru Rio Tinta, ona će reći Vlade Srbije, ne pravim neku razliku, ali onda se desilo nešto drugo. Doduše, u međuvremenu se pokazalo da ministarka Đedović, Handanović, izvinjavam se, nije u stanju da reši neke stvari koje bi trebalo da reši njeno ministarstvo.
Naime, pod ovom vlašću, pod ministarkom Handanović, imamo situaciju da nisu u stanju da se dostave ispravni računi za struju u Vojvodini. To se, znate, pre 100 godina, kad je Srbija već bila odmakla u elektrofikaciji, radilo mastiljavom olovkom, radilo se uspešno. Ministarka Đedović još uvek nije ovladala tom tehnikom da ispostavi račune, ispravne, makar mastiljavom olovkom, a došla je ovde da objašnjava neke druge stvari.
Najveću brigu imaju ipak zaposleni u EPS-u. Nije prvi put da ima na čelo ministarstva ili na čelo firme dođe neko ko ne pravi razliku između vata i volta. Njima to njima nikakvo čudo.
Bilo je tu, i biće, raznih Grčića, pod ovom vlašću, i nije bitno da li taj neko dolazi u pantalonama ili u suknji, njihov problem je što su oni tu firmu podigli iz pepela posle bombardovanja a posle ove vlasti to će biti jako, jako teško. Najgore je što taj neko sa visine dođe da podučava inženjere EPS-a kako se radi posao, jer oni to ne znaju.
Ova ministarka je otišla korak dalje, odlučila je da podučava narodne poslanike, sa visine, šta je država, šta su kritične sirovine tvrdeći da će one trajati još 20,30 godina i da to mora da se zgrabi.
Ministarka je pobrkala ulogu koju ovde zastupa, u ovom visokom Domu, i onu koju može da ima na nekom drugom mestu. Te kritične sirovine su tu i ostaće i biće. Njih žure da zgrabe oni čije one nisu. To su naše sirovine, mi ne moramo da ih grabimo.
Ministarka je dozvolila sebi da prebira po imovini meštana Gornjih Nedeljica, a ispričaću vam nešto zbog čega bi trebalo da bar razmislite da li je to primereno.
Razgovarao sam sa jednim od meštana Gornjih Nedeljica, kad sam bio tamo pre nekoliko dana. To je jedan od ljudi koji nije previše eksponiran medijski, ali pripada toj grupi ljudi koja se bori za ovo. Visoko je obrazovan, živi od rada na svojoj zemlji. Rekao mi je – ja sam uradio sve kako treba u životu, po redu. Završio sam škole, odslužio vojsku, oženio se, imam decu, stvorio domaćinstvo, sve svojim rukama i to dobro funkcioniše. Išao sam u rat kad su me zvali, odazvao sam se.
Jel možete da ućutkate gospodina?
Ja sam ovoj zemlji dao sve što je od mene tražila i kad je god tražila, ja od ove zemlje, od ove države nikad ništa nisam tražio. Oni su došli sad da traže od mene, ja im to ne dam.
Znate, ministarka, taj čovek je ovoj državi dao, kao što rekoh, sve što je od njega tražila, a šta ste vi ovoj zemlji dali? Vi ovoj državi niste dali ništa. Svojevoljno ste se odrekli i njenog državljanstva iz privatnih razloga i zbog svoje karijere, jer vam je to bila smetnja za napredovanje.
