Hvala puno.
Pre nego što se osvrnem na ova tri i po dana diskusije, želela bih samo da prokomentarišem još jednom, a zarad građana Srbije, kada je u pitanju SANU koju smo još jednom čuli da se izjasnila. Znači, nikakva institucija SANU se nije izjasnila. Pojedinci su rekli svoja mišljenja bez da imaju u uvid u bilo kakve studije o uticaju na životnu sredinu.
Znači, to su rekli analizirajući neke druge projekte, ko zna gde, ko zna u kojoj zemlji i ko zna zasnovane na kakvim tehnologijama, pa su se posle zbog toga izvinjavali. Znači, ne postoji dokument SANU. Postoji mišljenje dato u zaključku organizacionog odbora skupa, ali to nije stav SANU. Organizacioni odbor su činili Ristić, Đorđević i još par pojedinaca. Ristić i Đorđević su citirani u Predlogu ovoga zakona i znamo koliko je grešaka i neistina izneto u njima.
Ali ono što je i dalje frapantno, to je da non-stop se zaboravlja šta je izglasano u ovoj Narodnoj skupštini i upravo oni koji su glasali za te promene, a to je pored dozvola za prošireno istraživanje, proširene tačke, prošireni obim istraživanja, nove bušotine, koje su izdavane od 2004. godine do 2012. godine izvršena je i rekonstrukcija Vlade, gde je izuzeto Ministarstvo rudarstva i pridodato upravo ministru Oliveru Duliću, a znamo iz koje je stranke on, a šta sada njegove kolege ovde pričaju.
Ono što je opet veoma važno da naglasim, da to nije samo zakon iz 2006. godine koji je značajno negativno uticao na situaciju koju danas imamo, da je to zakon iz 2011. godine koji je potvrdio da nosilac eksploatacije može biti privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je nosilac istraživanja.
Ali, šta je tadašnji ministar iz te stranke rekao 2011. godine, citiram– društveni i ekonomski razvoj naše zemlje je prioritet i procena je da će prihod, odnosno učešće rudarstva u bruto nacionalnom dohotku Srbije zahvaljujući i ovome što danas radimo, znači potvrđujemo da nosilac istraživanja jedini može biti nosilac. Eksploatacija će se povećati sa sadašnjih 2% na 5% do 2020. godine, što će reći razvijamo rudarstvo.
Takođe, razvijamo rudarstvo, takođe, nastavljam citat – možemo da kažemo ćemo upravo zahvaljujući ovom zakonu i podzakonskim aktima i strategijama, a znamo za strategiju koja je doneta 2012. godine, otvoriti potencijal, slušajte dobro, da imamo nova ohrabrujuća nalazišta kada je u pitanju litijum, da imamo nova nalazišta takođe nekih retkih minerala, a neki čak kažu nalazišta koja su najveća nalazišta na severnoj hemisferi.
To sve nama daje razlog i veru da imamo veoma optimistične najave kada je u pitanju ova oblast. E, pa građani Srbije procenite da li oni koji vam se obraćaju danas iz tih stranaka tako žučno i tako srčano mogu da zaista vas pogledaju u oči i da kažu da nisu glasali za te zakone i da nisu podržavali ove ministre.
Ja bih da sumiram šta smo pričali ova tri dana i želim pre svega da se obratim građanima Srbije, poštovani i uvaženi građani, ali i poštovani narodni poslanici, izmena zakona koja je predložena osim što nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa načelima Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, nije u skladu ni sa strateškim, ni sa ekonomskim interesima Republike Srbije. Stoga je predlog Vlade Republike Srbije Narodnoj skupštini da ne prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Nije u interesu naše zemlje da zabranimo istraživanje kritične mineralne sirovine koja je i na nivou EU definisana kao takva. Dok svet i Evropa ubrzavaju svoje procedure i dozvole koje se odnose na istraživanje, eksploataciju kritičnih sirovina, mi za to vreme treba ta istraživanja i eksploataciju da zabranjujemo. Mislim da to ne bi bilo normalno. Govorite da je eksploatacija litijuma iz neke druge geološke formacije prihvatljiva, a izmenama ovog zakona predlažete da se ukine mogućnost i da saznamo čime uopšte mi to raspolažemo. Podsećam da su rudna bogatstva u vlasništvu Republike Srbije. Zbog čega bi se mi odricali od tih saznanja i istraživanja. Naša obaveza prema narodu i prema pokoljenjima je da im ostavimo osnovu na kojoj će graditi svoju budućnost.
Uvođenjem zabrane istraživanja i eksploatacije bora i litijuma u našoj zemlji doveli bi do višestrukih negativnih posledica ne samo na ekonomiju naše zemlje, već i u njenom geopolitičkom pozicioniranju.
Želim sada da iznesem važne činjenice u vezi diskusija koje smo imali, a koje su neupitne. Pod broj jedan, bili bismo prva zemlja koja zabranjuje istraživanje bora i litijuma u svetu i u Evropi. veliki je pritisak na naučnoj zajednici i mi moramo da stvorimo uslove u kojima će moći da rade i donose zaključke prema svom profesionalnom iskustvu, ekspertizi i savesti.
Predsednik Republike Srbije i Vlada Srbije su ih pozvali na to, kao što smo pozvali sve, ali ama baš sve eksperte, stručnjake da se priključe projektnom timu, da daju doprinos našim državnim interesima i interesima naših građana.
Projekat nije spreman i studije nisu gotove, dozvole za eksploataciju nisu izdate, ali to ne znači da možemo bez finansijskih posledica da oduzimamo stečena prava investitorima koja su nastala nakon izmena zakona iz 2006. godine, kada su se mnogi potpisnici ovog predloga zapravo pozitivno izjasnili na isti, ali i zakona iz 2011. godine kada su potpisnici glasali i za taj zakon. opozicija je sama rekla da ima mnogo projekata u razvoju u Evropi, kao i da će druge zemlje proizvoditi i prerađivati litijum ili to već čine.
Srbija je mogla biti prva u tome, ali neće, zbog kampanje dezinformacija, neistina i laži koja se i dalje aktivno vodi. Mislim da je dijalog važan i da samo argumentovanom diskusijom i razmenom mišljenja možemo da dođemo do rešenja koja su najbolja za naše građane.
Hajde da sagledamo šta je važno u ovom projektu, umesto da se stvaraju dublje podele, iako priznaćete ne možemo svi da mislimo isto. Pod jedan, eksploatacija kritičnih mineralnih sirovina je svuda u svetu visoko na agendama zemalja. Drago mi je da smo čuli i od predlagača da će i Nemačka da eksploatiše litijum.
U ovoj zgradi pre dva dana predsednik parlamenta Finske je potvrdio da će Finska da eksploatiše litijum, a znamo da Portugal to već čini. Potražnja za kritičnim sirovinama će rasti. Energetska tranzicija neće nestati, a peta industrijska revolucija neće stati.
Mi imamo ležište overenih rezervi litijuma koje su dvanaeste po veličini u svetu i među najvećim u Evropi. To su potvrđene overene rezerve. Na dvanaestom mestu u svetu i među najvećima u Evropi. To su sve činjenice, one su nepobitne.
Na sve ovo treba da gledamo kao na ogromnu razvojnu šansu. Kako? Tako što će se postaviti tehnološki i tehnički uslovi da se dođe do sirovine, a da se ne ugrozi životna sredina i da od toga punimo budžete, otvaramo nova radna mesta, dižemo standard i kvalitet života naših građana.
Ekonomske procene kažu da zaokruženi lanac vrednosti od proizvodnje sirovine do katoda, do baterija, do električnih automobila može da dostigne i 12 milijardi evra, odnosno više od 15 i 16 procenata našeg BDP-a. Da li je to moguće? Da, jeste, jer postoje tehnološka rešenja. Ko će da proveri da li će ta tehnološka rešenja da budu pogodna za Projekat „Jadar“, s obzirom da je jadarit mineral jedinstven? Pa struka, ne političari i ne oni koji su najglasniji protiv projekta, jer oni ne pričaju u ime struke, nego u ime političke agende i rušenja vlasti.
A koja struka? Oni koji se ne plaše da posle hajke koja se vodi protiv svih nešto pozitivno kažu o projektu, odgovorno i javno stanu iza svojih stavova. Pred njima je težak i odgovoran zadatak. Ovo je multidisciplinarni projekat i samo eksperti sa relevantnim iskustvom mogu da se nose sa tom odgovornošću, a to su pre svega rudarski eksperti i eksperti geologije.
Mi takve eksperte u ovoj zemlji imamo. Naš posao je da im taj zadatak olakšamo, da im damo punu podršku i da se prekine da se uništava čitava jedna struka koja ima vekovnu i viševekovnu tradiciju u našoj zemlji, a to su rudarstvo i geologija, bez koje ne bi mogli da gradimo ni kuće, ni bolnice, ni vrtiće, ni škole, niti da imamo pijaću vodu.
Fokus ove diskusije smo stavili na pitanja o sumpornoj kiselini, na pitanja o vodama, na upravljanju otpadom. O tome treba da pričaju stručnjaci koji su se godinama školovali za ta zvanja. Zato sam bar ja u svom značajnom delu rasprave citirala upravo stručnjake, ne političare, jer je na njima da daju mišljenje. Posao Vlade Republike Srbije je da stvorimo uslove da struka radi svoj posao, savesno i profesionalno.
Ponoviću i da je u samom Predlogu izmena ovog zakona navedeno nekoliko netačnih informacija, koje su javno dostupne i koje svako može da pročita.
Neće se sumporna kiselina koristiti na 250 stepeni i neće biti isparavanja i neće biti sumpornih kiša. Proces bi se odvijao u zatvorenim rezervoarima, na niskoj temperaturi od 90 stepeni, daleko ispod tačke ključanja sumporne kiseline, tako da apsolutno ne bi bilo isparavanja o kojima se govori.
Neće biti potrošeno 500.000 litara vode za ekstrakciju jedne tone litijuma. Bilo bi potrebno 6.600 litara vode, znači 75 puta manje od navedene količine u Predlogu izmena Zakona. Toliko o relevantnosti podataka koji su navedeni.
Projekat „Jadar“ neće uticati na vodosnabdevanje lokalnog stanovništva, jer se većina naselja vodom snabdeva iz gradske vodovodne mreže koja ne bi bila ugrožena. To potvrđuju modeli koji su rađeni na desetinama hiljada godina proračuna. Znači, da li postoji mogućnost da se nešto desi nepredviđeno, što se dešava jednom u deset hiljada godina? To su modeli koji se rade za nuklearne elektrane jedino i ni za šta više i oni to potvrđuju.
Otpad će biti u čvrstom, a ne u tečnom obliku. Znači, nema flotacijskog jalovišta. Otpad u čvrstom stanju ima daleko manji uticaj na okolinu. Pošto je rudnik podzemni, poljoprivrednici će moći da nastave da se bave i da uzgajaju i kulture i kukuruz i da proizvode mleko i da proizvode med.
Da li je „Rio Tinto“ imao probleme u poslovanju od 1873. godine, od kada je osnovan? Pa predsednik Republike Srbije je to pitao izvršnog direktora „Rio Tinta“ u direktnom prenosu ispred građana Srbije. Međutim, mnogo neistina je izrečeno o poslovanju ove kompanije. Podsetiću da je 2012. godine „Rio Tinto“ imenom i prezimenom naveden u Nacionalnoj strategiji održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, koju je Vlada usvojila kao, citiram: „Svetska priznata rudarska kompanija“. Pa kako su se to promenili toliko za 13, 14 godina, da ste zaboravili koliko su tada bili priznati i poznati, a koliko su sada nakaradni?
U Srbiji posluju 20 godina, došli su na poziv tadašnje Vlade Srbije. Isto tako podsećam, Srbija je na putu u članstvo u EU i svoje zakonodavstvo i standarde usaglašava sa najrazvijenijim zemljama Evrope. „Rio Tinto“, ukoliko želi da nastavi da razvija ovaj projekat, moraće da poštuje te standarde ili projekta neće biti.
Takođe želim da ponovim i to da se predlagači slažu sa mnom da građani zapadne Srbije, Loznice i Gornjih Nedeljica se neće raseljavati. Niko neće biti proteran sa svoje zemlje. Oblast koju treba da obuhvati rudnik ili jedan deo već je gotovo cela raseljena dobrovoljno. Građani Srbije su prioritet ovoj Vladi, kao i njihov prosperitet i razvoj naše zemlje. To je slučaj sa svim meštanima, i Slatine, i Gornjih i Donjih Nedeljica, i Velikog Sela, i Jarebice i Brnjice i Bradića i Draginca i Cikote i Brezovice i Krasave.
Ova zemlja ima tradiciju rudarstva i velikih poduhvata. Ponoviću da smo se među prvima 1900. godine na Đetinji okretali novih tehnologijama i novim izvorima energije, samo pet godina nakon izgradnje hidroelektrane na Nijagari u SAD, kada je primenjen od našeg naučnika Nikole Tesle sistem proizvodnje električne energije. Ne vidim razlog da ni danas ne budemo jedna od vodećih zemalja u Evropi, kada su u pitanju kritične mineralne sirovine. Sve nosi rizike, i otvaranje kopova u Kolubari i Kostolcu, izgradnja Đerdapa i Bajine Bašte. Te rizike smo prevazilazili, gradili hidroelektrane, gradili termoelektrane, otvarali rudnike, Đerdap je izgrađen za svega šest godina i bio je jedna od najvećih hidrocentrala tada na svetu. Tada smo verovali inženjerima. Ovo navodim da bih pokazala da se ne susrećemo prvi put sa modernim tehnologijama i sa izazovima. Imamo znanje, imamo prirodna bogatstva, sami ćemo da odlučimo da li ćemo i kako ćemo da ih koristimo.
Naredne dve godine ništa se neće dešavati dok se relevantne studije ne završe. Ako se ispostavi prema studijama da projekat može bezbedno da se realizuje, pa realizovaće se. Ali ne tako što ćemo da izvozimo sirovinu, već na način da se sirovina prerađuje u našoj zemlji, da u našoj zemlji proizvodimo gotov proizvod, a to su električna vozila i baterije za skladištenje energije, koje su budućnost ove planete.
Nemojte da ova sednica, koja je na mnogo nivoa važna za razvoj našeg društva, ostane upamćena po tome koliko ste mene napadali na ličnoj osnovi, iznosili neistinu do neistine, bez ijednog utemeljenja, da bi prikupili poneki jeftin i nemoralan politički poen. Ali s druge strane, to najbolje govori da boljih argumenata niste ni imali, jer da jeste, ne bi se bavili sa mnom lično i ne bi uporno lagali. Ponosim se svojim obrazovanjem, svojom karijerom u zemlji i svetu, što želim i vama, ali pre svega svakom građaninu naše zemlje.
Zato još jednom naglašavam i molim narodne poslanike da uvaže stav Vlade Republike Srbije da se ne izglasa Predlog o izmenama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Hvala vam.