Hvala.
Reč ima kolega Borislav Antonijević. Izvolite.

Uvažene kolege narodni poslanici, uvažene zamenice predsednice, ja imam više pitanja, pa da počnem.

Za predsednika Vlade Srbije – kada će tačno Narodnoj skupštini biti dostavljen na razmatranje i usvajanje plan razvoja i prostorni plan Republike Srbije, a imajući u vidu da je bez tih akata nezakonito i neustavno donošenje akata niže pravne snage i prostornih planova na lokalnom nivou?

Za Ministarstvo rudarstva i energetike, obzirom da je sadašnja vlast u proteklih 12 godina imala šanse da promeni štetne odredbe zakona, a to nije uradila, i imala je potrebnu većinu u Skupštini, da li postoji neka prepreka koja onemogućava Ministarstvo da predloži izmenu Zakona o rudarstvu i energetici, a u cilju zaštite državnih i nacionalnih interesa?

S obzirom da je ministarka rudarstva, sledeće pitanje, i energetike potpisala Memorandum sa EU o snabdevanju kritičnim mineralima, da li će o sudbini kritičnih sirovina odlučivati nosioci istraživanja ili Vlada, na osnovu pomenutog Memoranduma?

Četvrto pitanje – zašto Ministarstvo rudarstva i energetike još uvek nije dostavilo Narodnoj skupštini strategiju upravljanja mineralnim sirovinama i ko su lica koja rade na izradi pomenute strategije?

Sledeće pitanje – koliko ima besplatnih punjača električnih automobila u tržnim centrima i na drugim mestima u Srbiji, ko plaća tu potrošenu energiju EPS-u, koliko to košta na mesečnom nivou, odnosno u poslednjih godinu dana?

Sledeće pitanje, takođe, šta je izvor električne energije tih električnih punjača i da li je tačno da su to agregati na naftu, što se baš ne uklapa u navodu Zelenu agendu ili je struja iz kapaciteta EPS-a koji najviše koristi termoelektrane na ugalj, što se takođe ne uklapa u Zelenu agendu?

Sledeće pitanje – zašto su uopšte ovi punjači besplatni kada znamo u kakvo je stanje EPS doveden i sada moramo da uvozimo struju po skupim cenama?

Za Ministarstvo finansija – koliko košta izgradnja infrastrukture za Projekat Jadar, i to saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim saobraćajnice Loznica – Valjevo – Lazarevac, deonica Iverak – Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica – Valjevo? Iz kojih sredstava se vrši izgradnja ove infrastrukture i da li postoji studija opravdanosti za izgradnju iste?

Sledeće pitanje – koliko je do sada koštala eksproprijacija zemljišta i dobara za izgradnju infrastrukturne saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, zatim saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac, kao i deo železničke pruge Loznica-Valjevo i koji su ti procenjeni troškovi za ceo projekat?

Tražimo da nam dostavite Studiju o opravdanosti iste.

Naravno, pitanje koje je juče postavljeno preko 10 puta predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ani Brnabić, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, pa evo da pitamo ponovo. Zašto ste u januaru 2022. godine lagali narod Srbije da je na projekat „Jadar“ stavljena tačka i zašto to niste izgovorili pre završetka izbora i izborne kampanje nego ste to čuvali da narod obradujete da su prevareni nakon završenih izbora?

Hvala.

Reč ima kolega Dragan M. Marković.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda želeo bih da postavim pitanje ministru finansija, gospodinu Siniši Malom.

Vidim konstantan rast minimalnih zarada, prosečnih zarada, prosečnih penzija u Republici Srbiji iz godine u godinu. Dugoročnim programom Vlade Republike Srbije predviđeno je da penzije u 2027. godini iznose oko 650 evra. Takođe, najavljeno je povećanje penzija oko 11% i plata u narednoj godini, rebalansom budžeta je predviđeno da u ovoj godini, odnosno do kraja godine da se pomognu penzioneri sa najmanjim primanjima kroz razne vidove socijalnog davanja. Međutim, u Republici Srbiji imamo jedan broj penzionera koji imaju najniže penzije koje iznose oko 25.000 dinara, a takođe imamo jedan broj penzionera koji imaju poljoprivredne penzije koje su i manje od najmanjih penzija.

Moje pitanje za ministra finansija je da li može da se u narednom periodu obrati pažnja na ovu populaciju penzionera kako bi se njihov standard poboljšao, odnosno iz Penzionog fonda ne može da im se isplaćuje više od toga koliko mogu da primaju nego da li može da se iz republičkog budžeta odvoji neki fond koji bi faktički isplaćivao penzije ovim penzionerima?

Drugo pitanje odnosi se na kapitalne investicije. Rebalansom budžeta usvojeno je, predviđeno 706 milijardi dinara za kapitalne investicije. Deo tog novca odlazi na povezivanje, železničko povezivanje Glavne železničke sa aerodromom. Takođe, završeno je železničko povezivanje Beograda sa Novim Sadom, naravno i sa Suboticom, što je posebno izazvalo pozitivne reakcije građana koji koriste taj prevoz. Moje je pitanje da li se predviđa i kada će biti povezivanje Beograda sa jugom Srbije?

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Nebojša Novaković.
Izvolite.

Hvala lepo.

Moja pitanja biće usmerena ka ministru informisanja, gospodinu Dejanu Ristiću. Ima ih nekoliko, a tiču se rada REM-a, odnosno nerada i zašto se ne omogući procedura po kojoj članovi REM-a treba da budu smenjeni, s obzirom na najnovije analize beogradskog Centra za bezbednosnu politiku gde se konstatuje da na govor mržnje, kršenje profesionalnih standarda i normi se ne reaguje i da to ignoriše nadležno Regulatorno telo za elektronske medije. Kako to izgleda u praksi možemo da vidimo na sledećih nekoliko primera.

Naime, reporteri bez granica upozoravaju da je Srbija upozorena od strane Brisela da je problematična njena odluka da pusti „Raša Tudej“ da izveštava sa ovih prostora, s obzirom da se ona smatra fabrikom laži Vladimira Putina.

Takođe, imate po izveštajima BIRODI-ja činjenicu da u određenom periodu u informativnim emisijama ime predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, pomenuto je 2.406 puta, a da REM radi svoj posao danas bi moglo da se čuje u medijima da je Aleksandar Vučić potpisao Dubrovačku deklaraciju gde se osuđuje agresorski rat protiv Ukrajine. To zapravo ljudi nigde neće moći da čuju. I, nema kada da se čuje o strateškom političkom pravcu Srbije koji treba da vodi ka EU jer se u istom periodu dok se Putin spominje 2.406 puta reč klaster i reč poglavlje spominju svega 35 puta.

Dakle, BIRODI takođe upozorava, na osnovu jednoipogodišnjeg monitoringa „Dnevniku 2“ da je u centralnoj informativnoj emisiji Javnog servisa predsednik države pozitivno predstavljen 87,9% vremena, 11,4% neutralno, a kritike je bilo tek u 0,7% ukupnog vremena. Ovo je bolje i od samog Putina.

Kada je reč o litijumu, REM ponovo ne reaguje, pa je moje pitanje za njih – zašto ne reaguju u odnosu na sledeći slučaj koji ću predstaviti. Radi se o izveštavanju televizije „K1“ koja je u avgustu mesecu za vreme hapšenja ekoloških aktivista reč litijum spomenula tačno nula puta, a onda je u septembru ista televizija reč litiju spomenula 618 puta. Da li je promena uređivačke politike stvar nekih stimulacija ili pritisaka, ovde REM treba da istraži.

Sa „K1“ povezana je i Agencija „Tanjug“ i evo kako izgledaju na temu litijuma vesti „Tanjuga“ – Dejan Vuk Stanković – opozicija zaigrala na kartu vršenja vlasti dramatizacijom pitanja litijuma; Spasić – litijum je strateška prednost Srbije, opozicija želi da obustavi napredak; Crnojević – ne treba uvodi zabranu iskopavanja litijuma; Krstić Nebojša – zabrana iskopavanja litijuma bi onemogućila razvoj industrije i ekonomije; pa kaže sledeća vest – U Velikoj Britaniji se priprema otvaranje prvog rudnika litijuma, u Nemačkoj prva rafinerija; sledeća vest, Dejan Ilić – proces dobijanja litijuma poznat preko 100 godina, nema većih nepoznanica.

Uglavnom, da REM radi svoj posao možda bi se mogla čuti i neka drugačija vest, valjda ne bi sve izgledale tako.

Onda dnevni list „Alo“ izveštava o tome da je Srbija sedma zemlja u Evropi u odnosu na slobodu izražavanja mišljenja na Internetu i društvenim mrežama, ali ne spominje da je rangiranje vršeno između devet odabranih zemalja gde je na osmom mestu Mađarska i na devetom mestu Turska, sve autokratski prijatelji Aleksandra Vučića. Takođe, kako to izgleda kada mediji dođu do svog krajnje karikaturnog sadržaja pa onda to prenesu ovako sa prošle sednice o rebalansu. Portal „Srpskog telegrafa“ objavio je vest pod nazivom – Vučević razbio laži Ponoševog pulena. Ta vest ispraćena je sa ovom slikom i sada tu ima jedan problem. Na ovoj slici se nalazi čovek koji se samo isto zove i preziva kao taj poslanik i ništa više. To je čovek koji predaje na Fakultetu filozofskom u Novom Sadu, koji nema nikakve veze sa opozicijom i sa ovom Skupštinom, ali to se ispostavilo kao preveliki izazov za istraživačko novinarstvo portala „Srpskog telegrafa“ gde nisu mogli zapravo da nađu ko je taj poslanik koji je govorio, pa su targetirali pogrešnog čoveka.

Taman kada je i Vučević dobio neki naslov da je on nekog razbio, on je razbio pogrešnog čoveka.

Stvari postaju tragične kada medijska scena ovako izgleda pa na to upozorava prof. Snježana Milivojević i upoređuje koliko puta se na Internetu pominje atentat na Zorana Đinđića i nalazi da je to 50 hiljada puta.

Kada se govori o atentatu na Aleksandra Vučića nalazi da je to 620 hiljada puta, a takođe nalazi da je to u režimskim medijima i takođe nalazi da je Aleksandar Vučić često lično poziva i kaže – ubijte mene, to je jedino rešenje da dođete na vlast.

Završavam, mi želimo predsedniku dobro zdravlje, dug život, znamo da i vi znate zašto. Hvala.

Reč ima Tijana Perić Diligenski.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ja sam u svojstvu narodnog poslanika postavila niz poslaničkih pitanja u vezi sa rudarenjem litijuma i projektom „Jadar“ i na mnoga od njih nisam dobila odgovor.

Dakle, od nadležnih ministarstava i čelnih ljudi ni tona, ni slike, ni pisma, ni razglednice. Otuda, ja ću još jednom da čuju građani Republike Srbije da uputim poslanička pitanja, pre svega gospođi Dubravki Đedović Handanović, koja je juče apostrofirala da će da sluša struku, a ne buku.

Ukoliko gospođa Handanović zaista se vodi ovim geslom, onda joj postavljam pitanje – da li smatra relevantnom i da li će da uzme u razmatranje i Studiju Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, čiji nalazi pokazuju da će projekat „Jadar“ da dovede do degradacije ukupnog biodiverziteta?

Ja sam to pitanje postavila gospođi Đedović 6. septembra. Dakle, svi rokovi zakonom određeni su propušteni da dobijem odgovor. Možda budem imala više sreće ovoga puta.

Za gospođu Dubravku Đedović Handanović postavljam i niz drugih pitanja: koji su sve aktivni rudnici u Republici Srbiji? Koje sve kompanije vrše eksploataciju ruda i minerala u Republici Srbiji? Koje je sve dozvole za istraživanje ruda i minerala dalo, ili učestvovalo u njihovom izdavanju, Ministarstvo rudarstva i energetike?

Takođe, postavljam i niz drugih pitanja, gospođi Đedović Handanović. U slučaju rudarenja litijuma i bora, odakle će da dolaze hemikalije za njihovu preradu? Kojim putevima će da se vrši transport tih hemikalija? Šta se radi u slučaju da hemikalije iscure prilikom transporta? Da li će te hemikalije da se proizvode u Srbiji, ili da se uvoze? Gde Rio Tinto planira da skladišti čvrst otpad, kao i koje su mere za preradu otpadnih voda?

Ovo su važna pitanja ukoliko ćemo da se već vodimo snagom jačine argumenta i na ova pitanja bi nadležno ministarstvo već danas da ima odgovor, a ne za 22 meseca. U ostalom, ne vidim zbog čega, ako je projekat transparentan, ako ništa nije ispod radara, ispod žita, zašto jednom narodnom poslaniku se ne bi odgovorilo na ovo pitanje, pa, da li su ovo političke institucije, ili Kamora možda, ili Kozanostra, gde važi princip omerte.

Dana 24. jula gospodin Ivica Dačić je rekao, kada je bio predsedavajući ovim domom da je primio 38.000 potpisa za narodnu inicijativu i koliko on zna, da su ti potpisi upućeni Republičkoj izbornoj komisiji. Ja po principu, draga Saveta, obraćam se Republičkoj izbornoj komisiji i postavljam pitanje da li je tačno, 24. jula tog istog datuma, da li su tačne tvrdnje gospodina Dačića, i ako jesu šta RIK planira da preduzme po ovom pitanju?

Znate, uvažena gospodo i građani, zaista je neverovatno da 38.000 potpisa nestane u Pionirskom parku, kao u Bermudskom trouglu između star i nove Skupštine, ili su ih možda pojeli konji vrani Tome Rosandića, koji se nalaze na ulazu u ovu skupštinu.

Hajdemo dalje, 10. septembra postavljam poslaničko pitanja ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću, dva pitanja na koja naravno, nisam dobila odgovor, ali možda gospodin Vesić bude profesionalniji pa mi odgovori. Kako komentarišete izjavu Jakoba Stausholma, generalnog direktora Rio Tinta, izrečenu 7. septembra u Ljuboviji, da, citiram – nešto od ovog otpada može da se iskoristi za izgradnju puteva. Drugo, gospodine Vesiću, da li imate saznanja o tome gde se u Evropi i u svetu za izgradnju saobraćajnica koristi rudarska jalovina koja je kategorisana kao opasan otpad?

Na kraju, 2. avgusta kucam na vrata Vlade Republike Srbije po osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja sa molbom da mi dostavi sva rešenja, ugovore i memorandume koje je potpisala sa Rio Tintom, od trenutka kada je Rio Tinto počeo da posluje u Srbiji. Odgovor - ne raspolažemo datim podacima. Dakle, moje pitanje još jednom upućujem Vladi Republike Srbije da mi dostavi na osnovu člana 15. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj navedene podatke. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Biljana Đorđević.

Danima slušamo od predsednice Narodne skupštine, kako smo kao opozicioni poslanici neodgovorni, pa moram da joj postavim pitanje – kako je moguće da je gospođa Brnabić, tada kao već iskusna premijerka u drugom mandatu 2022. godine potpisala nestručno napisanu Uredbu o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju plana područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, za koju je Ustavni sud 12. jula 2024. godine rekao da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Da li ste vi gospođo Brnabić, samoneznalice, totalni diletanti, ili možda korumpirani prevaranti, pa ste to namerno učinili, baš da bi nakon podnošenja inicijative za ocenu ustavnosti ove uredbe, koju je podnela kompanija Rio Sava eksporejšen, ova uredba pala na Ustavnom sudu. S obzirom da ste i pre usvajanja ove uredbe koju ste potpisali pretili građanima Srbije da ćemo kao zemlja biti izloženi tužbama za odštetu od kompanije Rio Tinto, nije li logično da kao najodgovornija javna funkcionerka, vrlo pazite šta potpisujete?

Evo, šta o ovom pitanju kaže sudija Ustavnog suda prof. Pravnog fakulteta Milan Škulić u svom izdvojenom mišljenju, citiram – ako bi podnosilac inicijative odlukom samog Ustavnog suda dobio oficijalnu i ultimativno autoritativnu ustavno sudsku potvrdu da je Uredba čiji osnovni efekat bio ustavljanje, zamrzavanje, svih započetih aktivnosti otvaranja konkretnog rudnika itd, a to traje već oko par godina, neustavna, i nezakonita, što je očigledno, i osnovna intencija samog podnosioca inicijative, to bi pretpostavljam, kaže profesor Škulić, tek onda bio, postao, veoma jak pravni argument da konkretna multinacionalna i realno, moćna kompanija odgovarajućim sudskim i arbitražnim postupcima, zahteva, a možda i dobije naknadu štete zbog izgubljene dobiti usled odlaganja projekta, nastalih dodatnih troškova i slično, a sve to na osnovu neustavne i nezakonite Uredbe, kako to svojom utvrđujućom konstatuje sam Ustavni sud.

Pitanje za bivšu premijerku – da li ste se gospođo Brnabić ikada izvinili građankama i građanima Srbije, što ste ih svojom nestručnošću, neznanjem, neodgovornošću, ili korumpiranošću, ne znam šta je od svega toga, gore, doveli u ovakvu opasnost. Kako vi snosite odgovornost za svoje odluke?

Imam još jedno pitanje za Vladu Republike Srbije i posebno za ministarku životne sredine Irenu Vujović – kako to da ni nakon devet, odnosno, šest godina, mi kao zemlja nismo uspeli da harmonizujemo ključne zakone sa evropskim direktivama u oblasti životne sredine? Postupci izrade nacrta zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, i nacrta zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, pokrenuti su 2018. godine. Izračunajte kada je to bilo. Izrade nacrta zakona o kontroli opasnosti od velikih udesa, koji uključuju opasne supstance, tzv. SVESO3, kojim bi se u SVESO postrojenja svrstala rudnička jalovišta, koja to trenutno nisu, pokrenut je 2015. godine, pre devet godina. Nijedan od ovih zakona još uvek nije usvojen, a u međuvremenu ste čak dva puta menjali Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Da li je i za to kriva bivša vlast? Možda Zeleno-Levi front, koji tada nije ni postojao, a kamo li bio u Vladi, ili ste čekali da veliki strani investitori mogu da investiraju u zemlju, koja zapravo nema i ne želi najviše ekološke standarde, kako bi to po njih, a i po vas bilo povoljnije.

Kako ćete objasniti građanima Srbije to što je Rio Tinto podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koji obuhvata samo deo projekta „Jadar“, jer po navodima RERI-ja nije prikazan uticaj prerade rude na životnu sredinu. Time se pokušava da se potencijalni uticaj na životnu sredinu prikaže manjim nego što jeste, i to zato što vi šest godina ne možete da donesete, ne možete ili ne želite da donesete zakon za koji sami kažete da treba da se usvoji da bi se sprečilo upravo, ovakvo izbegavanje primene zakona, praksom cepanja projekata na više manjih celina, što kompaniji poput Rio Tinta sada, a Linglong ranije, baš kako bi izbegli sprovođenje ocene uticaja na životnu sredinu za celokupni projekat, tzv. „salamis slajsing„. Kako vi gospodo snosite odgovornost za svoj nerad, odnosno rad kojim štetite građanima Srbije?