Poštovani narodni poslanici, cenjeni građani Srbije,veliko je zadovoljstvo razgovarati na temu koja znači ulaganja u budućnost i bila sam uverena, vrlo iskreno, da ćemo danas imati dijalog, pa makar onakav kakav smo imali na Odboru za prosvetu, u ovom visokom domu. Bilo je tu poslanika, bio je gospodin Pavićević i on je glasao za predlog zakona o visokom obrazovanju i govorio o tome da je potrebno da danas radimo.
Koji su to nalozi uticali na njega i zbog čega je i on i njegova družina promenila stav, pitanja su na koja građani Srbije verovatno imaju prilično jasan odgovor. Htela sam samo da vam kažem da od 25. jula 2024. godine, intenzivno radimo na pripremama izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju, a u završnoj fazi, potpredsednik Vlade, Siniša Mali, ali smo dobili neposredni zadatak da sa svojim saradnicima privedemo kraju ove aktivnosti, uzimajući u obzir i četvrti zahtev studenata koji su u protestima. U razgovoru su sa nama učestvovali i predstavnici akademske zajednice, rektori svih devet univerziteta državnih u Srbiji, i njihovi saradnici, i njihovo pitanje je bilo šta su garancije da ćemo mi zaista relativno brzo usvojiti usaglašen tekst i da će on imati vrednost izglasane normative.
Rekli smo ovo što danas i radimo, da za nas nema prepreke da ćemo to uraditi, jer nam je budućnost i svi oni elementi o kojima ste vi uvaženi narodni poslanici danas govorili, jedan zadatak koji prosto i o kome ne moramo se ni dogovarati, o investicijama, budućnost je nešto što nam je zaista ne samo politička i moralna obaveza, na kraju i radna obaveza, poslanicima, nego je negde duboko u našoj duši, u našem srcu.
Pitanje je zašto smo se ovako podelili, zbog čega nema dijaloga, zbog čega sa nama ne sme da se razgovara, da li je to nemogućnost uvida u sopstvene ideje i sopstvenu poziciju naših kolega, uvaženih, sa ove strane, ili je to njihova želja da ruše Srbiju, biće da je ovo drugo i izražavam veliko žaljenje i zadovoljna sam što je većina u ovom domu u skladu sa očekivanjima studenata, spremna da radi čak i u ovakvim okolnostima i da na ovaj način dokažemo da nema prepreke da uradimo sve što je potrebno za bolju budućnost Srbije, za zadovoljstvo onih koji će sutra biti nosioci društveno političkog i parlamentarnog života. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Poštovana predsednice, poštovani građani Republike Srbije, ja danas nisam planirao da se javim za reč, ali imamo obavezu i želju da kažem da ovo što se radi danas u Narodnoj Skupštini je veliki skandal i da to nije skandal samo za Srbiju, to je skandal za sve građane koji podržavaju ne samo politiku Aleksandra Vučića, nego podržavaju možda i njihovu politiku, ali se nadam tako isto da građani Srbije su svesni svega ovoga što se danas čini da će na narednim izborima koji budu bili, biti oni koji čine ovakve stvari, veoma kažnjeni.

Ono što ja mogu da vas pitam, to je poštovana predsednice Narodne Skupštine, da li vi vidite šta je ovo ovde? Prazan papir, i na praznom papiru su sve ono što su oni uradili do 2012. godine.

Ovde nema auto puteva, ovde nema novih škola, ovde nema novih zdravstvenih ustanova, ovde nema novih bolnica, ovde nema čak ni 500 hiljada radnika, jer su ih otpustili. Šta je ono što nas očekuje u narednom periodu?

Mi moramo da stavimo tačku i da kažemo šta je bilo do 2012. godine i šta je bilo od 2012. godine?

Moramo da stavimo i napravimo paralelu. Ta paralela je veoma bitna i da uporedimo brojke i činjenično stanje kako je bilo tada, a kako je bilo danas. Shodno tome, dozvolite mi poštovana predsednice Narodne Skupštine da građani Srbije, uputim u ono što je veoma važno, kolike su im zarade, kolike su im penzije, kolike su danas, da uporedimo politiku ove opozicije koja ne zna ništa drugo, nego da se ponaša na ovakav vandalski način ovde u Narodnoj Skupštini, a ne zna da unapredi niti našu privredu, niti našu industriju.

Znate šta mi kažu industrijalci i privrednici u Jagodini? Zabrinuti su,kažu jednostavno da zbog ovakvih ljudi i zbog ovakve politike ni oni danas nemaju posla, da li će narod da kupuje, da li će narod da gradi, da li će da investira, pa sve dok se ovako ponašaju, sve staje i zato vas molim sve vas da se uzmete u pamet, da podržite Srbiju koja je Srbija budućnosti. Ono što sam rekao da 2012. godine, prosečna plata u Republici Srbiji bila je u decembru 2012. godine, 413 evra, a u decembru mesecu 926 evra, znači to je rast za 124%. Prosečna plata u Beogradu u decembru 2012. godine, bila je 499 evra, a u istom mesecu ove godine 1.190 evra, što je veoma važna činjenica i veoma važan podatak. Prosečna plata u Novom Sadu, u decembru mesecu 2012. godine, bila je 521 evro, a u istom mesecu ove godine 1.100 evra.

Prosečna plata u Majdanpeku u decembru 2012. godine, bila je 387 evra, a u istom mesecu ove godine 903 evra, što je povećanje u iznosu od čak 133,7%.

Ovo su građani Srbije, pokazatelji našeg rada, ovo je naša politika, mi gledamo da povećamo plate, da povećamo penzije, građanima Srbije da obezbedimo bolji život, da obezbedimo veće penzije, studentima, đacima bolje uslove, mladima nove nekretnine i da svako dođe do nove nekretnine, do novog stana po povoljnim uslovima i to je politika Aleksandra Vučića, to je politika koja zastupa, ona pristojna Srbija.

Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Da vas informišem o još jednoj stvari koja je važna, nakon što su danas svojim nasiljem tri narodne poslanice poslali u bolnicu, i dok se borimo za dva ljudska života narodne poslanice Jasmine Obradović i bebe Sonje Ilić, pre tačno 4 minuta je veliki lider opozicije Dragan Đilas, objavio post na svojim društvenim mrežama u kome mene naziva "kučetom". Dakle, sada su počeli da nas pozivaju psima, ali ne sve nas, samo žene.
Miloš Jovanović napadne žene suzavcem, Dragan Đilas za ženu kaže da je "kuče", tri žene su poslali u bolnicu i to vam je današnja opozicija.
Danas je za mene, ali i sve građane Republike Srbije kao Vidovdan. Danas je kao Vidovdan. Danas se u ovoj Narodnoj skupštini sve videlo, i kakav je ko i ko je za studente, a ko nije za studente i ko je za nasilje, a ko je za Srbiju koja se bori, ko je za dijalog, a ko je za mržnju. Danas nam je bio kao Vidovdan u ovom domu.
Poštovane žene Srbije, da vidite da neko ko je tukao i sopstvenu ženu, pa i njenog oca, danas ovde umesto da mi se obrati preko društvenih mreža, kukavica, objavljuje da sam kuče. To sve govori o vama i o njemu, o vašem očaju, o vašoj nemoći, o vašim frustracijama.
Mislili ste da ćete nas omesti šok bombama, mislili ste da ćete nas omesti suzavcima i topovskim udarima, mislili ste da tako lako možete da blokirate Narodnu skupštinu Republike Srbije, neće moći. Nastavljamo sa radom i nikada nećete pobediti. Nikada.
Vi, gospodine Jovanoviću, trudnicu ste napali suzavcem. Trudnicu ste suzavcem napali, to je vaša lična karta od sada pa za na vek.
Idemo dalje, a sve što vi možete meni da kažete da me uvredite meni je to kao orden.
Idemo dalje.
Reč ima Biljana Ilić Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi poslanici, oni koji se zaista mogu danas nazvati poslanicima, poštovani članovi Vlade, dragi građani, na dnevnom redu Skupštine danas su zakoni koji su neophodni građanima Srbije i koji su dobri za građane Srbije.

U ovim okolnostima, za koje slobodno mogu reći da su nemoguće, ja ću se osvrnuti samo na zakon kojim se definiše program stambenih kredita za mlade kako bi oni pod što povoljnijim uslovima što lakše i jednostavnije i jeftinije mogli da dođu do svoje prve stambene nepokretnosti.

Naglašavam da ovakav program može imati samo jaka država koja ima stabilne finansije i zdrave stope rasta. Program se odnosi na državljane Republike Srbije sa prebivalištem u Srbiji od navršenih 20 godina do navršenih 35 godina u trenutku podnošenja zahteva.

Kako to uopšte izgleda u praksi? U praksi, dakle, to izgleda ovako – ako kupujete stan od 75.000 evra učešće je 750 evra, troškovi obrade kredita su takođe 750 evra, a period otplate je 35 godina. Prve godine koja je grejs godina rata za korisnika je 93 evra, a država subvencioniše 124 evra. Od druge do šeste godine 175 evra plaća korisnik, a država plaća 124 evra. Od šeste godine po sadašnjoj kamatnoj stopi 340 evra. Period otplate je do 40 godina, a najviše do 70 godine života. U periodu od šest godina po odobravanju kredita korisnik mora stanovati u nepokretnosti koja je predmet kredita odobrenog iz ovog programa i ne može nepokretnost ili deo te nepokretnosti izdati u zakup, kao ni otuđiti osim u slučaju kad se pokrene postupak prinudne naplate.

Ovo je u suštini velika podrška mladima. Država može to da iznese bez da utiče na stabilnost državnih, odnosno javnih finansija.

Podsetiću vas da ovo nije prvi put da država ovako reaguje jer, setite se, samo kad je bila pandemija izašli smo sa garantnom šemom koja je spasila našu privredu, mikro preduzeća i tada je isplaćeno više od 40.000 kredita od kojih su skoro svi vraćeni.

Ovo je samo jedna mera koju sprovodimo da podržimo i pomognemo mlade. Prošle godine država je povećala izdvajanje za rođenje prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta i to je najbolji način da pokažemo da je država tu za porodice i za decu, da brine o njima i da čuva ono što je najvrednije i da to nije samo prazna priča već konkretna pomoć. Tako za prvo dete sada se dobija 500.000 dinara jednokratno, plus paušal za nabavku opreme od 7.500 dinara. Sa druge strane, 2012. godine za prvo dete se dobijalo samo 31.000 dinara. Nakon povećanja roditeljskog dodatka za drugo dete iznosi 600.000 dinara, a isplaćuje se u 24 mesečne rate po 25.000 dinara, plus se za drugo dete dobija jednokratno 135.000 dinara i paušal od 7.500 dinara, što je ukupno 742.500 dinara za drugo dete. Podsećanja radi, za drugo dete se 2012. godine dobijalo 124.279 dinara.

Za treće dete se sada dobija 2.280.000 dinara roditeljskog dodatka u 120 rata po 19.000 dinara, plus za treće dete namenjeno je jednokratno 135.000 dinara i sedam i po hiljada dinara paušala za nabavku opreme. To je ukupno 2.422.500 dinara za treće dete.

Dakle, samo jaka i stabilna država može da iznese ovakve programe, a takva je naša država.

Zaista, mene je sramota njihove sramote, dragi građani. Ja se u njihovo ime vama izvinjavam.

Živela Srbija i čuvajte decu!

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.
Izvolite.

Uvažena gospođo predsednice, dame i gospodo ministre, uvažene koleginice i kolege, uvažene koliko to može biti u ovom teškom danu na ovoj teškoj sednici, kada se izdešavalo od jutra sve ono što se dešavalo.

Naravno, kada sam danas dolazio na sednicu, hteo sam govoriti o zakonima, hteo sam govoriti o svim dobrim stvarima koje treba da usvojimo na ovoj sednici kako bismo pomogli ne samo studentima koji su u blokadi, naravno i onima koji nisu, njihovim nastavnicima da dobiju veće plate, naravno, o nečemu što nismo ovde pominjali, a to je pomoć i seljacima, odnosno nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, pre svega u mojoj Šumadiji, koji imaju probleme sa imovinsko-pravnim odnosima, obrađuju parcele za koje ne mogu da dobiju subvencije i sve smo danas izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu trebali da usvojimo kako bi njima omogućili lakše podnošenje zahteva za subvencije, ali šta to vredi kada vi dođete na sednicu i doživite sve ono što smo mi od jutros doživeli.

Vi dragi građani Srbije kada ovo gledate moram i ja biti ličan prema vama. Dugo sam u politici. Od 2004. godine sam predsednik opštine Topola. Ovo mi je peti mandat u Skupštini Srbije i ono što sam danas doživeo voleo bih da se nikada ne ponovi, ali nisam imao priliku o sada da ovo ikada doživim.

Zašto sam ličan? Iz jednog razloga što sam 2004. godine, kao funkcioner Nove Srbije bio u poslaničkom klubu sa većinom članova koji danas… Tada smo bili Srpski pokret obnove – Nova Srbija, a danas je to deo POKS-a, a 2008. godine sam bio u poslaničkom klubu koji se zvao DSS – Nova Srbija i to je jedna stvar koju sam hteo da pomenem, gde mi je prosto neprijatno da danas sa ovog mesta gde sedim i gde se danas obraćam, u plenumu gledam Miloša Jovanovića kako biber sprejom prska koleginice i kolege. Da li je to moguće i da li je to realno, dragi prijatelji, vi koji sada trubite i koji umesto da se lepo javite i kažete da li je ovo tačno što ja govorim i da li je ovo tačno što mi ceo dan govorimo i da su naše tri koleginice završile u bolnici?

Moram da iskoristim i ovu priliku da koleginicama, naročito koleginici Ilić, koja je u drugom stanju, poželim brz oporavak i da beba bude dobro, a naravno, i mojim dragim koleginicama gospođi Obradović i gospođi Jasmini da poželim brz oporavak i da se ove nemile scene nikada više ne ponove.

Razumem i drugačije političko mišljenje, razumem i sve stvari koje mogu da se nabroje i da se rade u Skupštini, ali nemojte na ovakav način i nemojte koristiti sve ovo od pirotehnike, do nažalost, ovog suzavca i biber spreja, da naudite svojim kolegama i koleginicama.

Predsednica Skupštine je rekla - dolazi nam i 8. mart, Dan žena, i vi ste na ovakav način, na ovoj sednici koja će trajati do verovatno i druge polovine marta meseca, na ovakav način čestitali svojim koleginicama. Da li je, ljudi, ovo moguće i zašto ovo radite i kome sve ovo treba?

Pre svega, pozivam i građane i sve ljude koji gledaju ovaj TV prenos, ove nesrećne sednice, da ostanu mirni, da znaju da ovde postoje odgovorni ljudi, odgovorna skupštinska većina koja će u danu za glasanje podržati ove zakone koji trebaju da donesu dobro Srbiji i, pre svega, mir u Srbiji, da nemamo više blokade ulica, da možemo normalno da živimo, da se razvijamo i da funkcionišemo, da možemo da pričamo o uspesima svake lokalne samouprave, jer svaka opština i svaki grad u Srbiji čini Srbiju jakom i jedinstvenom.

Zbog toga, dragi prijatelji, pozivam vas da ostanemo jedinstveni, da u danu za glasanje podržimo sve ove izmene zakona, da kažemo da Srbija ne zaslužuje sve ovo što je gledala tokom celog ovog dana i da, pre svega, još jednom, ako to vredi, zamolim moje kolege iz opozicije, ja sam bio poslanik opozicije, kao i većina ovde kolega sa moje leve strane, ali nikada mi nije padalo na pamet da radim ovo što ste vi danas radili i da bilo koju koleginicu iz pozicije posipam biber sprejom u oči. Nemojte to raditi, mislim, ovo stvarno nema nikakvog smisla.

Do pobede, živela Srbija! Okupimo se ponovo u danu za glasanje. Živeli!

Dobro.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, odnosno oni koji su prijavljeni za reč nemaju više vremena iz poslaničke grupe, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima Dušan Bajatović.
Izvolite.

Poštovane drugarice i drugovi, poštovani poslanici…

Morao sam kolegu da pozdravim na srpskom jeziku, pošto on drugi jezik ne razume.

Zahvaljujem se poštovanom mladom kolegi na podršci, biće poslanik dugo vremena i ima veliki dečiji san da dođe na vlast bez izbora.

Ja nisam hteo da govorim o atmosferi u parlamentu, hteo sam da govorim o zakonima. Međutim, kada imate ovakav primerak iza sebe, onda morate...

Sine, ja sam duže na vlasti nego što ti imaš godina.

(Bogdan Radovanović: Ti si zločinac duže nego što ja imam godina.)

Dakle, poštovana gospodo poslanici, imao sam priliku da pogledam, ja ne volim taj pristup, ali sam pogledao sve ove regionalne medije, jedino Grci prizivaju da vi dođete u Grčku.

Mislim da je ovo bilo sramno što je danas urađeno u parlamentu Republike Srbije, pre svega od vas, poštovane kolege iz opozicije.

Pustite čoveka neka me udari, pa da mogu da mu vratim.

Mislim da je slika koja je poslata iz srpskog parlamenta sramna. Ljudi, vi morate da shvatite da ne može da se dođe na vlast bez izbora. Nema obojene revolucije u Srbiji i neće je biti. Ako vi iz policije slučajno imate podatke da li mu je nužan kokain ili heroin, recite mu da nabavimo.

Dakle, ja se izvinjavam, ali obojene revolucije neće biti.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Prethodna obojena revolucija je bio 5. oktobar. Većina vas ste potomci 5. oktobra. Šta je to 5. oktobar doneo Srbiji? Pljačku, bezakonje…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Što mene sramota? Vi krali, a treba da je mene sramota? Ne razumem. To mi sad nije jasno.

Ako se setimo, ako me uopšte čujete, znate li šta je sledeći korak ove gospode? Da probaju da organizuju krizne štabove. Ako mislite da ćete moći da upadate u firme, da upadate u institucije i da ih na silu preuzimate, mislim da ste se prevarili. Bolje bi bilo ovu mladu gospodu da naučite da nešto rade, da doprinose ovom društvu, a ne da ih učite kako da larmaju i da kradu, a na kraju ćete ih zloupotrebiti.

Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, ja ću ponoviti, sa Zakonom o visokom školstvu ispunjen je četvrti studentski zahtev. Isto misle i vlast i opozicija i rektori i dekani i studenti i to je verovatno danas najvažnija tačka dnevnog reda. Ja mislim da je to put ka uspostavljanju poverenja u jednom dijalogu, pre svega, studenata, ali ja računam i profesora i đaka sa Vladom Republike Srbije, a opozicija neka bira svoj put. Moje lično mišljenje je ako ovako nastavi, da to nije dobar put.

Dakle, ponavljam, nikakvi krizni štabovi, nikakve obojene revolucije, nikakvi vaši planovi potkrepljeni jajima. Evo, imate sad podatak sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu, kaže buduće blokade u Novom sadu ne treba da budu masivne, ali treba da budu efektivne, sa ciljem da se nanese što veća ekonomska šteta državi.

Dakle, cilj ovih sada bitno umanjenih protesta, za koje svako može da ispostavlja račun državi ne vodeći računa koliki je njegov doprinos, toj istoj državi, tom istom obrazovanju, kakvo je njegovo razmišljanje o budućnosti dece i studenata, to nije važno, važno je naneti ekonomsku štetu državi i doći na vlast bez izbora.

Kolega se sada zaljubio u mene, hoće da sedne pored mene. Jedino što mi se sviđa, stalno radi iza leđa, ne znam da li je heteroseksualno ili nekako drugačije opredeljen. Dobro.

Ja još jednom hoću da kažem da se ovde nalazi i set finansijskih zakona za projekte koji treba da završimo. To su zakoni koji se odnose na puteve, i to su zakoni koji se odnose na izgradnju gasovoda u Srbiji i na proširenje Banatski Dvora. Ja ću ponoviti tezu da je država sa svojim investicija u infrastrukturu najveći generator rasta BDP u ovoj državi i najveći poslodavac. Čini mi se sa ovim rastom plata i u prosveti i rastom troškova i povećanjem minimalne zarade i minimalnom nezaposlenošću država je suštinski najveći poslodavac. Dobro bi bilo da strane investicije nastave da dolaze, a meni se čini da u ovoj atmosferi neće. Bilo bi dobro da dalje izlazimo u susret privatnom kapitalu. Vidim da i Vlada i Privredna komora Srbije žele da promovišu nove kreditne linije. Od kako smo dobili investicioni rejting taj kapital je značajno jeftiniji i dugoročniji, što otvara prostor malom i srednjem kapitalu. Dakle, postoje svi razlozi da glasamo za sve finansijske zakone.

Hoću da kažem da su i izmene Zakona o deviznom poslovanju i izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije pravilne i pravovremene i otvaraju novi prostor, pre svega, privrednicima uz pojačanu kontrolu države, a vidim da se pojačava i kontrola pranja novca.

Želim još jednom da kažem, poštovana gospodo iz opozicije, slika koju ste danas poslali i u region i u Evropu i u svet ne služi vam na čast. Žao mi je što je USAID ostao bez para...

Kako se zove ovaj „bebimiks“ iza mene? Kako se zove gospodin iza mene? Nepoznat mi je. Ja bih se obratio kolegi iza mene, ali od prisutnih poslanika niko ne zna kako se zove? Daću ti ja legendo i adresu moje kuće kada ti bude palo na pamet, možeš da dođeš po mene. Evo, kaže kolega da zna kako se ja zovem i kaže da ću dobiti minimum 35 godina robije. Čast mi je kada nam ovakvi sude.

Poštovana gospodo, nikakvih prekih sudova neće biti. Svaka batina ima dva kraja i to morate da znate. Prema tome, ovaj mladi gospodin iza mene, koji sve vreme preti, moraće da nauči da se u demokratskom društvu ne sudi tako kako je on zamislio, a na vlast se... Miloše, ti si profesor Pravnog fakulteta, kako se dolazi na vlast? Tako je i na poštenim izborima.

Hvala vam, gospodine Bajatoviću, isteklo vam je vreme.
Reč ima po Poslovniku ima Snežana Paunović.
Izvolite.