Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 107 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice u elektronskog sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 101 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li predsednika, odnosno od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Nenad Filipović.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, mesec mart obiluje datumima koji su od važnosti kako za svetsku tako i za našu javnost počev od 8. marta, Međunarodnog dana žena, 10. marta kada je uspostavljen prvi telefonski poziv, 24. marta početak NATO agresije na Jugoslaviju, 27. mart poznate demonstracije u Beogradu, ali 11. mart kada je preminuo Slobodan Milošević, 12. mart kada je izvršen atentat na Zorana Đinđića i na današnji dan 13. marta, preminuo jedini naš nobelovac Ivo Andrić.

Danas se u Srbiji često pominju i 15. i 28. mart, a ja ću se osvrnuti na 21. mart, koji pored toga što je Međunarodni dan poezije, kao i Dan borbe protiv rasne diskriminacije ujedno i Međunarodni dan šuma, koga je ustanovila Generalna skupština UN 2012. godine, pa će moje pitanje biti upućeno Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnom preduzeću Srbije šume, jer šume uopšteno govoreći imaju različite aspekt značaja kako na životnu sredinu i klimu, tako i na zdravlje ljudi, a naša obaveza je i prema nama i prema budućim generacijama da podignemo svest ljudi o važnosti šuma, njihovom očuvanju i održivom upravljanju.

Da li je činjenica ili nije, da je pošumljeno Srbija oko 30% ili po nekim novim podacima čak 41,4%, što je čak i više nego u Evropi gde ona oko 40%, to nije ni bitno, jer u svakom slučaju moramo veoma ozbiljno shvatiti problem bespravne seče šuma.

Kada pogledamo uopšteno Vlada Republike Srbije, prepoznala je tu važnost činjenicom da postoje zakonska regulativa u obliku Zakona o šumama i Zakona o zaštiti prirode, kao i strateški planovi za održivo upravljanja šumama u smislu projekata obnove i pošumljavanja. Projekti poput šuma u školi, „Forest Invest“, kao i pojačan inspekcijski nadzor, tako da je u poslednjih dve godine podneto nekoliko hiljada prijava protiv lica koja su bespravno sekla šumu. Vlada, takođe obezbeđuje znatna sredstva za nabavku sadnog materijala i pošumljavanja.

Međutim, i pored toga veliki problem je u Srbiji i dalje bespravna seča, a ja ću se osvrnuti na jug Srbije, naročito planinu Kukavicu od Vučja prema Vranju, kao i na planini Kačar od Predajena prema Vlasinskog jezeru, gde meštani kažu da je stanje alarmantno i da podhitno treba reagovati. Bespravna seča postaje nekontrolisana, a to može da izazove mnoge probleme od već navedenih važnosti za ekologiju i život ljudi do toga da planinski izvori i vode nestaju, meštani sa i oko planine Kačar kod Predajena kažu da su mnogi izvori već presušili, jer je velika količina bukove šume tamo posečena, takođe se pojavljuju i klizišta koja oštećuju puteve.

Pod najvećim udarom su šume u privatnom vlasništvu kojih nema ko da čuva, kojih je inače čak 53% od ukupne površine šume. Dakle, bespravno se seku i privatne i državne šume, a svako stablo koje nije obeleženo za seču, a poseče se, podleže prekršaju na osnovu Zakona o šumama.

Međutim, i pored ovog zakona imamo sve veći broj bespravne seče, pa je moje konkretno pitanje - kada će se promeniti Zakon o šumama, možda naročito u delu kaznene politike kako bi davao bolje rezultate? Sadašnja kaznena politika možda čak i motiviše prekršioce, jer otprilike jedan kubik ogrevnog drveta vredi kao jedna prekršajna prijava te oni koji vrše ovakav prekršaj stalno se vraćaju na isti.

Da li ćete i kako i kada uspostaviti bolju povezanost sa MUP, Ministarstvom ekologije i Ministarstvom pravosuđa koja su i direktno povezana sa ovakvim slučajevima, naročito sada u ekspanziji e-Uprave gde bi se takvi prekršaji evidentirali, a počinioci takvih dela svaki sledeći put rigoroznije kaznili što bi ih dodatno obeshrabrilo? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđo Đorđić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo se dugo videli, ali evo nas sada ponovo na terenu. Razmišljao sam svo vreme kome da postavim pitanje pošto je Vlada u ostavci pa je malo situacija, blago rečeno čudna, ali evo, postaviću pitanje, pre svega, predsedniku Vlade u ostavci, Milošu Vučeviću.

Nije mi jasno, pre nego što se on povukao, pre nego što je podneo ostavku, zašto nije razrešio funkciju neke od ministara kao što je na primer Slavica Đukić Dejanović? Zaista ne znam čemu služi i koja je svrha njenog posla, šta ona radi, čime se ona bavi? Za ova tri, četiri meseca koliko traju ove blokade, gde vlada ovaj haos u državi, jedino što se oglasila je da smanjuje plate prosvetnim radnicima i to je sve.

Imala je primer svoga kolege, Branka Ružića, mogla je da sledi njegov primer, mislim da bi to bilo mnogo časnije nego što sedi i ne radi apsolutno ništa.

Hteo sam da pitam i sve vas ovde, da li vi znate, da li vi zaista znate pravi razlog zašto su studenti na ulici? Zašto oni šetaju? Šta oni zaista traže? Da vas pitam zašto sve vraćate na pravi politički teren? Koji je razlog zašto to radite? Da li vi znate da nijednog studenta u koloni, apsolutno ne interesuje politika kao takva? Da li vi znate da nijednog studenta ne interesuje vlast, a još manje ih interesuje opozicija? Zašto stalno i stalno iznova vraćate tu istu mantru?

Studenti su ustali zato što 35 godina u ovoj državi gledaju bahaćenje, 35 godina imamo istu, konstantno istu priču. Gledaju ljude koji bez škola zauzimaju najviše državne funkcije i to bez ikakvih konsekvenci. Imamo decu koja su pre završetka fakulteta već zaposlena i uhlebljena negde.

Nemam nameru da nikoga specijalno etiketiram, ali znate kako, neke stvari posebno u ovoj vlasti za vašeg mandata su postale nesnošljive. Vi imate ljude koji su predsednici opština pa šalju reprezentaciju.... Nešto me slabo drži koncentracija, a Marijan se mnogo dere i onda ću morati više da se derem nego on.

Biću kratak, neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju. Ta bahatost i osionost koja vlada, ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju. Niko ne želi da se sukobi, a ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete, ne želi da šeta i želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.

Vi imate ljude koji su predsednici opština, pa šalju reprezentaciju, pošto me slabo koncentracija drži, a Marijan se mnogo dere i onda ću ja morati više da se derem nego on.

Biću kratak neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju, ta bahatost i ta osionost koja vlada ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo, zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju.

Niko, niko ne želi da se sukobi, ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete ne želi da šeta, želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.

Vi imate situaciju da ljude koji su direktori javnih preduzeća imaju po pet, šest stanova i da nema nikakve potrebe da oni objašnjavaju odakle to njima. Njihova sila je tako velika da oni nemaju problem da se bukvalno voze automobilima od stotinu hiljada evra i da ne snose nikakve konsekvence i da ih niko ništa ne pita.

Ono što bih takođe želeo da pitam i da kažem u stvari, da konstatujem, da ste vi gospodo vlast i da sve ono što se dešava ste najvećim delom odgovorni, ne najvećim delom, nego apsolutno ste odgovorni vi kao vlast i apsolutna vlast i apsolutna vlast i apsolutna odgovornost.

Ovo što se dešava sada u Srbiji bojim se da se od ovoga nećemo nikada oporaviti. Ja smatram i mislim da smo mi u jednoj vrsti ludila samim činom da deca od 15, 16 i 17 godina, biraju i glasaju da li će ići u školu ili neće ići u školu.

Samo da vas podsetim vi ste vlast i od vas zavisi sve i želim ovim putem, želim da vas pozovem, želim sve građane Srbije da pozovem da 15. marta svi smirimo strasti, da svako izrazi svoje mišljenje. Mi smo u velikom postu i molim građane još jednom dosta je padalo srpske krvi, dosta je ratova, dosta je podela, ja molim sve da 15. marta preovlada razum. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, curi mi vreme poštovana predsedavajuća, molim vas pola minuta mi je otišlo zbog njihove diskusije, molim da se to uračuna.

Uvažena potpredsednice, kolege i koleginice i narodni poslanici, tražim obaveštenje od ministra unutrašnjih poslova šta je učinio da se 15. marta obezbedi javni red i mir? Uloga MUP-a je pre svega da obezbedi javni red i mir. Retorika reči koje čujemo poslednjih dana ne idu u prilog tome da svi zajedno pozivamo na razum i mir toga dana. Molim vas da to učinimo. Preklinjem vas da to učinimo. Da do ni do kakvih neželjenih situacija ne dođe.

Dakle, pitam ministra unutrašnjih poslova da li je izdao odgovarajuća uputstva, da li je prema svedočenjima iz javnosti o mogućim problemima preduzeo odgovarajuće mere prema licima kojih predstavljaju potencijalnu opasnost? Da li je povećao bezbednost u zatvorima u Srbiji? Da li je dobio potrebne informacije o tome da li je utvrdio činjenično stanje o tome kako je policajac povredio policajca ispred RTS-a? Da li je dobio potrebna obaveštenja o potencijalnim traktorima kao opasnostima na putu 15.marta, itd?

Najveće vrednosti su život i zdravlje ljudi. Ja prosto verujem da svi u Srbiji ne želimo da ičiji život bude ugrožen toga dana, da iko bude povređen. Apelujem na razum, ljude na mir.

Pustite studente neka dostojanstveno demonstriraju. Da li je ministar unutrašnjih poslova napravio bezbednosne procene za Pionirski park? Da li će okružiti policija i obezbediti to mesto? Tražim da se obezbedi tog dana javni red i mir koje su najveće vrednosti čovečanstva.

Ljudi, to su istina, to je sloboda, to je pravda. Postoje i druge vrednosti kao što su lepota, itd. Čemu mi služimo ovde u parlamentu ako ne služimo tome da doprinosimo dobrobiti Srbije i čovečanstva u celini? Pa, to znači da moramo da vodimo računa koji rečnik upotrebljavamo, kako govorimo, da ljude ne zavađamo, već da utičemo da taj dan protekne najmirnije moguće.

Prethodnom svom obraćanju molio sam i kumio i ponovo molim Njegova svetost patrijarha srpskog i predsednika Srpske akademije, da zajedničkim snagama pozovu na mir i dijalog. Mir je najvažniji tog dana, mora to doći do svesti ljudi, mora doći do svesti ljudi, valjda iskrena ljudska zabrinutost danas. Nije valjda da smo dotle došli da Srbin podiže ruku na Srbina? Smirite strasti svi ljudi, pozovite na mir, na dostojanstvo, neka svi državni organi to zajednički učine, molim i preklinjem patrijarha srpskog Njegovu svetost i predsednika SANU, da takođe to učine.

Valjda je jasno da je previše zagrejana atmosfera i da može doći do neželjenih situacija. Nemojmo to dozvoliti, budimo dostojni trenutka u kome se nalazimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Ivanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, ovde se pre svega vama obraćam i moram u startu da kažem da sam i sam sebi postavio pitanje zbog svrsishodnosti ovog današnjeg nastupa, jer nije moja ideja da ovde danas polemišem sa vama, nego da se obratim građanima Srbije.

Mnogo toga nije normalno u vođenju ove sednice, mnogo toga nije normalno u državi u kojoj danas živimo. Podsetiću vas da je ovo sednica koja će ostati upamćena u istoriji srpskog parlamentarizma, jer je ovo sednica na kojoj se konstatuje ostavka premijera i pad Vlade.

Premijer koji je podneo ostavku, jer je iz prostorija stranačkih za koje je bio zadužen, su izašli batinaši i bejzbol palicama devojci, studentkinji slomili vilicu na tri mesta, i to nije normalna atmosfera za život, za demokratiju, to nije normalna atmosfera u koju građani Srbije moraju da žive.

Pitanje koje želim da postavim nadležnima u Ministarstvu policije, šta radite, a imate vrlo kratak rok, a rok je od 48 sati, da ove nesrećne ljude u parku preko puta, uklonite odatle i da taj skup proglasite skupom visokog rizika i da im objasnite zašto su oni su suštinski dovedeni tu. Ti nesrećni ljudi koje dovodite iz cele Srbije, primaju dnevnicu od 50 do 100 evra. Njihova uloga nije da kampuju, nisu oni ograđeni tamo da im neko ne bi ušao u kamp, nego da u subotu ne beže iz tog kampa. Neko mora njihove glave da razbije, da bi dobili povod i slike koje vlast hoće.

Gde nastaje problem? Studenti i građani koji se svih ovih meseci okupljaju na poziv studenata nisu ti ljudi. Skupljate sve kriminalce po Srbiji, i to odlično znate, zna policija, do poslednjeg narko-dilera dovlačite u Beograd. Ali, ne sa namerom da se ti ljudi suprotstave studentima, ti ljudi moraju da polome glave ovima u Pionirskom parku, da bi ceo svet imamo slike nasilja u Beogradu, koje ćete vi na vašim medijima da predstavljate kao organizaciju studenata. Na isti način na koji ste pokušali ovo sramno da prikažete kao napad studenta bokserom na policajca, a ceo svet je video snimke vrlo jasne i precizne da je ovaj udarac zadao kolega kolegi.

Molim vas, studenti mesecima unazad vrlo jasno pokazuju i na Slaviji, i na Autokomandi, i u Novom Sadu, i u Kragujevcu i u Nišu, da tu ne da nema nasilja, jedan izlog nije slomljen, čaša jedna nije slomljena. To su ljudi koji kada se povuku sa skupa sami skupe đubre koje ostaje iza njih, do poslednjeg papira. Ti ljudi neće nikakvom nasilju pribeći u subotu. Vi to znate i zato regrutujete kriminalce koje ćete infiltrirati u redove građana i studenata, da bi izazvali to nasilje.

Postavite pitanje, ljudi, sami sebi, zašto studente širom zemlje, koji špartaju uzduž i popreko, stotine kilometara su prošli, narod dočekuje u onakvim atmosferama? Zašto ih dočekuju u suzama, zagrljaji, zašto se grle i ljube nepoznati ljudi? Otkud takva kulminacija emocija? Ja ću vam odgovoriti. Zbog 13 godina laži i prevara koje im servirate. Svaku situaciju ste u ovoj zemlji objasnili i podvukli na ovaj način. Eksplodiralo je. Ljudi to više neće i ne mogu da trpe.

Šaljem apel policiji, među vama je većina ubedljiva časnih ljudi. Niko vas ne poziva da se svrstavate na jednu ili drugu stranu. Pozivam vas da se svrstate na stranu Srbije i građana Srbije. Vi na svojim reverima nosite zastavu Srbije. Vi Srbiji odgovarate. Vi ste časni policajci. Nemojte u subotu da bacite ljagu na svoju karijeru i na sve ono časno što ste radili, služeći ovom narodu i ovoj državi. A to će biti ako pokušate da sačuvate kriminalnim radnjama ovu vlast.

Pozivam građane Srbije, i time završavam, studenti su vas pozvali, to će biti veliki građanski plenum u subotu, gde će Srbija pokazati, ne samo ovoj vlasti da ovo više ne može, nego i svakoj budućoj, da Srbija nije privatna država. Hvala.

Pet minuta je predviđeno za postavljanje pitanja.
Sledeća reč ima narodna poslanica Mirka Lukić Šarkanović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani, možda će u ovom trenutku i u ovoj situaciji ovo moje pitanje delovati bespredmetno i delovati trivijalno, ali verujte da nije tako, jer svi znamo da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan ima samo jednu.

Stoga znamo i podaci su nam dostupni da stanovništvo Srbije stari, da mi već spadamo u staro stanovništvo. Prosečna starost stanovnika Srbije je 44 godine, odnosno tačnije 43,9, prema podacima iz jula 2024. godine. Podsetiću da je 60-ih godina prošlog veka prosečna starost stanovnika Srbije bila 29 godina.

Dakle, sa starenjem raste i broj bolesti koje su vezane za starenje, to su tzv. degenerativne bolesti, ali i napreduju, progrediraju bolesti koje su već postojale. To su najčešće bolesti disajnih organa, bolesti srca, bolesti bubrega itd, ali i neurološke bolesti. Međutim, ono što zabrinjava i što je alarmantno jesu zapravo maligne bolesti u Srbiji. Odmah posle bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, različite maligne bolesti, uzrok su oboljevanja i umiranja velikog broja ljudi. Podaci su zaista alarmantni, 42.000 ljudi je prošle godine obolelo od malignih bolesti, a 20.000 je, nažalost, preminulo.

Potrebe za lečenje ovih bolesnika su zaista velike, a posebno za negu i lečenje onih koji su u završnoj fazi ovih neizlečivih bolesti. Prevencija je, naravno, značajno napredovala, posebno zadnjih godina. Takođe, lečenje i nabavljanje inovativnih lekova, savremenih tehnologija, ali još uvek je broj ovih pacijenata jako veliki.

Ovim pacijentima potrebna je sveobuhvatna i široka podrška, i to ne samo zdravstvenog sistema i porodice, već i zapravo cele zajednice. Na kraju svog života, u njegovim poslednjim nedeljama i danima, obeleli trpe, sem fizičkih, i duhovne, socijalne, ali i psihičke probleme, pa pored bola koji je najčešći i najteži pratilac ovih bolesti, tu su i anksioznost, depresija, ali i brojna duhovna pitanja, socijalna pitanja su nešto što zapravo opterećuje ne samo obolelog, već i njegovu porodicu, ali i okruženje.

U tom smislu, poslednjih godina, naročito zadnjih 10, u Srbiji je postignut značajni napredak. Formirane su službe kućnog lečenja, takođe dnevne palijativne bolnice, ali i palijativni centri, gde se pacijenti hospitalizuju i gde se ublažavaju tegobe, čime se postižu ne samo poboljšanje stanja obolelog, već i predah i odmor porodice koja ovde trpi zajedno sa obolelim. Ovi pacijenti zahtevaju hospitalni tretman, posebno u zadnjim nedeljama i danima svog života, gde u ovim centrima multidisciplinarni timovi rade sinhronizovano na olakšavanju svih tegoba obolelog.

Prema našim propisima, oboleli ima pravo da bude hospitalizovan u ovakvim jedinicama maksimalno dve nedelje u jednom aktu i mora biti premešten sa nekog drugog bolničkog odeljenja gde je prethodno hospitalizovan.

Moje pitanje ministru zdravlja je sledeće, zapravo to su tri potpitanja.

Da li postoji mogućnost da pacijenti sa ovim bolestima, znači neizlečivim, hroničnim bolestima, u terminalnoj fazi budu hospitalizovani duže od dve nedelje?

Da li se može obezbediti da ti pacijenti tretirani od strane svog lekara, izabranog lekara, i službe kućnog lečenja ili dnevne palijativne bolnice budu hospitalizovani u palijativnom centru bez da su prethodno prebačeni sa nekog odeljenja gde su već ležali?

Da li postoji mogućnost da se za palijativnu negu opredele dodatni kapaciteti, imajući u vidu da su izgrađeni i grade se novi klinički centri i bolnice?

Mislim da bi ovakve mogućnosti umnogome pomogle obolelim od teških neizlečivih bolesti u terminalnom stadijumu, ali i njihovim porodicama, rasteretile bi primarnu zdravstvenu zaštitu, službu kućnog lečenja pre svega i omogućile značajno bolji tretman tegoba ovih bolesnika, koje nisu samo njihove, već i njihove porodice, ali i cele zajednice. Hvala.