Zahvaljujem, predsednice.

Reći ću ono što sam rekao i na prošloj sednici, a to je da nemam problem da pohvalim i neke dobre stvari koje su urađene, a i da kritikujem argumentovano ono što smatram da nije dobro.

Što se tiče ovog Zakona o Alimentacionom fondu, to moram da pozdravim i moram da kažem da je dobra stvar. Mi smo još pre nekoliko godina skupljali potpise za to da se taj Alimentacioni fond uvede. Smatram da će to pomoći pre svega velikom broju žena i dece, jer smo svedoci da veliki broj roditelja su prilično neodgovorni u tome i da na svaki mogući način izbegavaju da plate alimentaciju, da kriju svoje prihode i lično znam dosta ljudi koji se nalaze u takvom problemu, pogotovo žena koje ne mogu da prežive i koje se muče sa tim, tako da ćemo mi kao poslanička grupa podržati taj zakon i glasati za njega.

Želeo bih da kažem još jednu stvar, a to je da mislim da bi u nekom narednom periodu trebali da stavite na dnevni red jedan sličan zakon, a to je zakon roditelj-negovatelj, koji je predložila moja koleginica Irena Živković. Smatram da je taj zakon isto tako human i isto tako važan, pre svega za roditelje koji imaju decu sa posebnim potrebama. Nadam se da ćemo u nekom narednom periodu imati prilike da razgovaramo i o tom zakonu.

Što se tiče seta medijskih zakona, sve bi bilo odlično kada bi se ti zakoni poštovali. Svedoci smo da se poslednjih meseci i godina na većini medija u Srbiji, nije važno da li su to ovi režimski ili su to ovi "objektivni", iznose netačne informacije, iznose uvrede, iznose pretnje, kletve itd. Kada bi neko, da kažem onako sa strane, van svih tokova, pokušao da sazna šta se dešava u Srbiji gledajući te medije, apsolutno mi ništa ne bi bilo jasno, jer bi sa svih strana slušao potpuno različite informacije, odnosno dezinformacije.

Tako da, smatram da u svemu tome treba da se vodi računa o tome da se kažnjavaju svi oni koji govore neistine, svi oni koji govore razne uvrede i svi oni koji potpiruju vatru i koji dele narod, bez obzira odakle dolaze.

Mi se danas nalazimo u jednoj specifičnoj situaciji, gde je narod i građani Srbije su toliko podeljeni da svakoga dana imamo razne incidente i da svakoga dana imamo mogućnost da to eskalira na mnogo višem nivou. Problem je u tome što ljudi danas ne mogu da se informišu na pravi način, pa onda snimaju razne klipove, ulaze u neke incidente i prave raznorazne gluposti kako bi dobili minut pažnje na nekim društvenim mrežama i kako bi izneli svoju stranu istine, bez obzira koliko to bilo netačno.

Ima jedna stvar koja je za mene interesantna što se tiče medijskog zakona i zamolio bih, pošto smo napisali amandman u vezi toga, da se neke stvari tu promene, a radi se o finansiranju Radio-televizije Vojvodine. Država Srbija je ukinula, odnosno po ovom zakonu se ukida od 1. januara 2026. godine 900 miliona dinara za finansiranje Radio-televizije Vojvodine. S obzirom da je budžet Radio-televizije Vojvodine time smanjen, po informacijama koje ja imam, vrši se upravo selekcija nekih stotinak radnika, pre svega honoraraca i onih na privremeno-povremenim poslovima koji bi trebali da ostanu bez posla. Ono što je važno, ostaće ljudi koji rade pre svega u tim programima koji se tiču nacionalnih manjina.

Smatram da bismo trebali da vodimo računa, odnosno da kao i u nekim drugim velikim zemljama, između ostalih mogu da navedem i Hrvatsku, gde se nacionalni servis finansira iz budžeta, da i mi isto tako trebamo da ukinemo pretplatu za građane Srbije, ali da uvedemo plaćanje iz budžeta Radio-televiziji Srbije.

Jedna stvar koja možda nema veze sa ovom temom, ali odlična je prilika s obzirom da je tu ministar Siniša Mali, pa bih hteo da vidim, odnosno trebalo bi mi jedno pojašnjenje ili jedan predlog oko nekih stvari. Čuli smo od gospodina Siniše Malog i od predsednika Republike Aleksandra Vučića nedavno da se planira u septembru mesecu povećanje minimalne zarade, znači jedno povećanje zarade, a da se od 1. januara 2026. godine planira i drugo povećanje zarada.

Stvarno bih bio licemer kada bih rekao da to nije dobro, naravno da je to dobro, ja to apsolutno moram da pozdravim i da pohvalim, međutim, smatram da minimalna zarada nije nešto čime mi moramo da se merimo, jer na taj način moramo povećati minimalnu zaradu svima onima koji rade malo složenije poslove. Nadam se da ćemo doći i do te situacije. Ali ono što mene brine je to što sam imao zadnjih dana i nedelja pozive od raznih poslodavaca i direktora raznih firmi koji imaju jednu bojazan da će morati da zatvaraju pogone ili delove pogona ili fabrika zato što u svojim budžetima za 2025. godinu nisu mogli da predvide povećanje, vanredno povećanje minimalne zarade. Tako da oni imaju bojazan da iz svojih nekih centrala, iz svojih centara neće moći da isfinansiraju to i da će doći do otpuštanja jednog broja ljudi.

Ono što mene zanima je – šta se radi po tom pitanju? Da li se planira nešto po tom pitanju da se nađu ili da se urade određene olakšice poslodavcima, kako oni ne bi zatvarali te firme ili kako bi na taj način uspeli da prosto opstanu u toj 2025. i 2026. godini, kako ljudi ne bi ostajali na ulici i ne bi ostajali bez posla.

Ono što je za nas važno, i ja bih tu možda predložio neki sličan model kao što su uradili Crnogorci, a to je da je zdravstveno osiguranje koje su imali poslodavci prešlo na teret budžeta, ali zato su oni za te razlike mogli da daju veću platu radnicima i da eventualno oslobode poslodavce tih poreza i doprinosa, odnosno za zdravstveno osiguranje.

Tako da me zanima – da li se radi u tom pravcu i da li se radi na tome da prosto moramo da nađemo modus da poslodavce motivišemo, kako bi oni mogli zaposlenima da isplaćuju tu zaradu koju, da kažem, mi planiramo, a isto tako da bismo mogli da opstanemo?

Predložio bih jednu stvar o tome da vodimo, s obzirom na to da imamo veliki broj ministarstava i da je broj ministarstava u Srbiji znatno veliki, a da dobar deo njih u suštini ne radi posao koji treba da radi ili jednostavno i ne znamo ko su. Ja bih predložio da se uvede i ministarstvo za kontrolu cena, kao što recimo postoji u Španiji, pa da se neko bavi tim kartelima, povećanjem cena i svih onih osnovnih životnih stvari koje bole svakog čoveka.

Nadam se da sve ovo što sam rekao, kao pozitivnu kritiku i kao predloge, može doći u nekom trenutku do realizacije, da bismo mogli pre svega da radimo na tome da zaposleni i radnici, svi oni koji rade u lošim uslovima – rade u boljim uslovima i rade za veće plate. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednica Narodne skupštine.

Izvolite.

Hvala vam.

S obzirom na to da su upućena neka pitanja ili primedbe na Predlog zakona o Alimentacionom fondu, a s obzirom na to koliko je za naše građane i ponovo posebno za decu i samohrane roditelje, a posebno majke, ovaj Predlog zakona važan, smatrala sam da treba odmah da odgovorim na te primedbe i da jasno naglasim, nažalost, narodna poslanica koja je postavila pitanja i uputila primedbe nije u sali, da me čudi da neko nije čak ni pročitao Predlog zakona, ali pročitao nije Predlog zakona, da se pripremi za sednicu Narodne skupštine, zato što sve to što je izgovoreno sasvim je jasno u Predlogu zakona da nije tako.

Dakle, upravo radi efikasnosti postupka, pošto, da sumiram, primedbe su bile na vreme koliko će trajati taj postupak da samohrani roditelji, odnosno deca ostvare ta prava i na trošak tog postupka, zato što neko mora da snosi taj trošak, da je potpuno sasvim jasno da u cilju efikasnosti, da to nije upravni postupak, već izvršni postupak. Tako da, izvršitelj odmah to preuzima, čim izvršitelj preuzme, roditelj odmah to obaveštenje dostavlja upravljaču Alimentacionog fonda, odnosno Ministarstvu za brigu o porodici, koje se odmah aktivira i u roku od petnaest dana se isplaćuju sredstva.

Ne može biti prostije, ne može biti jednostavnije i jednostavno ne može biti brže od toga. Ali da to neko pročitao nije je skandalozno, da se razumemo. Pritom je jasno u Predlogu zakona, što se troškova tiče, naglašeno da ne postoje nikakvi troškovi koje snose oni koji treba da ostvare ta prava, nikakvi troškovi. Dakle, oni nemaju troškove u tom postupku, ali ako mi moramo da dođemo svi zajedno u ovoj Narodnoj skupštini do tog nivoa da neko ne može da se udostoji, narodni poslanik, da pročita predlog zakona, e onda ja stvarno pitam za šta građani plaćaju ovde ljude, kada ne mogu da pročitaju narodni poslanici zakon i onda postavljaju pitanja čiji su odgovori eksplicitno navedeni u Predlogu zakona. Znači, izvršni je postupak, izvršitelj se odmah aktivira, u roku od 15 dana se isplaćuju sredstva i taj samohrani roditelj nema nikakve troškove u tom postupku. Hvala. Nadam se da sam objasnila.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Branko Lukić. Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani ministri, dobar dan, poštovane koleginice i kolege poslanici, i vama želim dobar dan.

Slažem se sa koleginicom Nestorović, koja više nije u ovom momentu sa nama, koja je kritikovala ovaj način rada Skupštine koji je postao uobičajen, gde se obavljaju objedinjene rasprave. Na ovaj način se umnogome onemogućuje da se iznese sve ono na šta poslanici imaju da prigovore. Ali u vremenu koje nam je dato ja ću da prođem kroz nešto što sam smatrao da drugi možda neće da obrade.

Možda izgleda čudno, ali ja bih vam skrenuo pažnju i na izveštaje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Izveštaj 31 i Izveštaj 33 po nama je sporan pošto u sebi obrađuju rodnu ravnopravnost. Izveštaj 31 na dva mesta u članu 2. i Izveštaj 33 u članu 5. Međutim, primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti je suspendovana do konačne odluke Ustavnog suda Srbije. Dakle, smatramo da je ovo greška i da bi pre usvajanja morala da se ispravi.

Kada govorimo o broju 34, Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2024. godinu, koji je podnela Državna revizorska institucija, treba primetiti da se oni reklamiraju porukom da pomažu Republici Srbiji da mudro upravlja i koristi resurse. Mi smo imali prepisku sa ovom institucijom i našli smo da nikada nije izvršena revizija Ministarstva zaštite životne sredine i „Rio Sava Eksplorejšn“, a u Ministarstvu rudarstva i energetike obavili su neku sporednu reviziju 2018. godine. Radi se o pravnim licima koja raspolažu bez kontrole rudnim resursima vrednim preko 250 milijardi dolara, kako smo čuli od predstavnika vlasti Srbije.

Na pitanje naše poslaničke grupe postavljeno Državnoj revizorskoj instituciji da li se obavlja revizija legalnosti poslovanja Ministarstva rudarstva, a ako se nije obavila predložili smo hitno obavljanje revizije legalnosti poslovanja, jer se upravo i nelegalno odlučuje o raspolaganju državnom imovinom. Odgovorili su da reviziju nisu obavljali, niti je u planu za ovu godinu, jer se plan revizije usvaja godinu dana unapred. Dakle, konstatovano je da nije izvršena revizija.

Međutim, netačno je da ne može da se izvrši revizija u toku ove godine pošto zakon dopušta vanrednu reviziju i u toku godine, pa bismo na to skrenuli pažnju kada se bude odlučivalo o broju 34.

Kada se govori o broju 38, dakle o izveštaju Evropske komisije, ukazali bismo da je Evropska komisija u svom izveštaju navela, a to znamo iz ranijih stavova pod tačkom 58. su naveli, da za svako napredovanje Srbije u evrointegracijama mora da se postigne sporazum kosovskih i srpskih vlasti kako bi se postigao sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji na temelj uzajamnog priznavanja i u skladu sa međunarodnim pravom. Poziva se Kosovo i Srbija da provedu sporazume iz Brisela i Ohrida, dakle, bez obzira što ohridski nije potpisan, poziva se na njegovo provođenje i ukidanje srpskog protivljenja članstvu Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama.

Dakle, to je ono što ćemo morati ispuniti ukoliko želimo da se pridružimo Evropskoj uniji i molim da se i ovo ima u vidu kada se bude odlučivao o tački 38.

Danas smo imali priliku da raspravljamo i o Predlogu zakona o zaštiti vazduha, bilo je nekih prigovora zašto nije nešto se pročitalo. Treba znati da smo u petak obavešteni o ovome što će danas da se raspravlja, a ovaj zakon ima 880 stranica. Ukoliko ova Skupština želi informisane i obaveštene poslanike, smatramo da treba smanjiti na minimum zakazivanje hitnih sednica i nastojati da se radi redovno i da se radi bez objedinjenih rasprava, pa ćemo imati vremena o svemu da prodiskutujemo.

Pod tačkom 23. nalazi nam se Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, drugi zajam za razvojnu politiku zelenog rasta u Republici Srbiji između Republike Srbije i međunarodne banke. Ovaj zakon o zelenoj tranziciji je čist nastavak prodaje suvereniteta u energetskom sektoru. Ovim zajmom će se dalje prilagođavati pod navodnim znacima, regulativa zakonska i Srbija će se odreći desetina hiljada radnih mesta koji rade u termoenergetskom sektoru Kolubara, Kostolac, Tent, ali i rudari u javnim preduzećima za podzemnu eksploataciju uglja.

Pored brzog zatvaranja stuba stabilnosti srpske energetike, ovim zajmom je predviđena dalja prodaja i predaja srpske energetike stranim i domaćim tajkunima, kojima dajemo besplatno srpsku zemlju za izgradnju solarnih elektrana i vetrogeneratora, a pri tom im parama svih građana garantujemo cenu struje koju oni dalje prodaju na tržištu. Dakle, mi preko EPS-a garantujemo cenu struje i plaćamo sve razlike od tržišne do garantovane cene za sve količine koje oni proizvedu iako mi nećemo dobiti tu struju. To je pljačka građana i države i otimanje energetskog sistema.

Upozoravamo da će cena struje da drastično da se poveća. Pare se daju da bi se podstakle aukcije za obnavljanje obnovljivih izvora energije, za privatne investitore. Dakle, mi se zadužujemo da bismo podmazivali masnu gusku. Građani i država ne dobijaju aukcije i podsticaj privatnicima ništa. Država se zajmi i ovim parama garantuje cene, tako strani i domaći tajkuni apsolutno anuliraju bilo kakav rizik u poslovanju. Ugovorima o izgradnji solarnih kolektora i vetro-generatora nisu predviđeni troškovi reciklaže i zbrinjavanje posle 25-godišnje eksploatacije, a to su milijarde dolara, gospodo.

Dakle, da rezimiramo, Srbija ne dobija ništa osim ogromne štete na osnovu plaćanja kredita i kamata, uništavanja svoje energetike, uništavanja standarda građana, jer neće moći da plaćaju tu cenu električne energije.

Sve rizike i troškove preuzima Srbija i njeni građani, a tajkuni, strane korporacije nemaju nikakav rizik. Milijarde dolara za recikliranje nakon isteka 25 godina, Srbija će postati apsolutno kolonija. Ovo je najbolji osnov da Srbi nestanu kao što će nam nestati i suverenitet. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Gospodo ministri, predstavnici ministarstava, narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo izuzetno važne zakone koji se tiču dece i mladih, kao što su Zakon o osnivanju Alimentacionog fonda u slučaju da dođe do zastoja u naplati alimentacije i dopunu Zakona o povoljnim stambenim kreditima za mlade, kako bi u odnosu na postojeći zakon i neke otežavajuće okolnosti još više olakšali mladima da na najpovoljniji način dođu do krova nad glavom.

Takođe, pred nama je i važan set medijskih zakona koji su jedna od uslova za otvaranje Klastera 3. u pristupnim pregovorima sa EU, kao i niz drugih zakona i međunarodnim sporazuma.

Stoga je važno da ova rasprava se odvija u korektnoj, konstruktivnoj i demokratskoj atmosferi, a kao što vidimo i odvija se jer svi mi ovde snosimo podjednako odgovornost prema građanima koji su nam dali mandat da u njihovo ime donosimo zakone koji su najboljem interesu kako pojedinaca tako i društva u celini.

Prvi na dnevnom redu je jedan potpuno novi zakon koji je u najboljem interesu dece, a koji je pre par meseci inicirao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a predsednica parlamenta, Ana Brnabić predložila, a to je Zakon o Alimentacionom fondu. Ovaj zakon propisuje mere kojima se omogućava blagovremena finansijska podrška deci u slučajevima u kojima jedan od roditelja ne izmiruje dužnost izdržavanja deteta.

Čuli smo u obrazloženju zakona da bi se iz Alimentacionog fonda finansirala deca do svoje 18 godine, ali i punoletna do 26 godine dok su na redovnom školovanju čiji roditelj iako je na to obavezan izvršnom sudskom presudom ne plaća izdržavanje najmanje dva meseca uzastopno.

Ono što je suština i što je najvažnije je što na ovaj način država obezbeđuje egzistenciju za decu, a majkama daje sigurnost i oslobađa ih dodatnog stresa i dodatnog razvlačenja po sudovima u borbi za dokazivanje obaveza koje bivši supružnici imaju prema deci, jer oni na različite načine kao što su recimo, prepisivanje imovine na nekog od bliskih srodnika, skrivanje stvarnih prihoda, radom na crno, odlaganjem ročišta izbegavaju plaćanje alimentacije i ti procesi dokazivanja pred sudovima mogu biti i dugotrajni iscrpljujući, pa ne retko imamo slučajeve da majke odustaju od takvog vida borbe za prava svog deteta.

Govoreći o ovom zakonu češće spominjemo majke koje imaju problem sa naplatom alimentacije, valjda zato što poslednje statistike govore da u Srbiji čak 320 hiljada žena samostalno brine o deci. Međutim, moramo biti pravedni i prema očevima koji se takođe sami staraju o deci i takvih je prema istim istraživanjima negde oko 90 hiljada.

Od ukupnog broja roditelja koji se sami staraju o deci, čak više od polovine ima problem sa naplatom alimentacije, a da se od tog broja dve trećine žene. U svakom slučaju, zbog neodgovornosti jednog od roditelja koji uskraćivanjem alimentacije izbegava i zakonsku, ali na prvom mestu i svoju moralnu obavezu trpi oko 300.000 dece u Srbiji.

Spremajući se za ovu diskusiju, gledajući iskustva drugih zemalja zanimljivo mi je bilo da kada su potpredsednicu jednog udruženja žena u Danskoj pitali – koliko muškaraca u Danskoj ne plaća alimentaciju nakon razvoda braka, ona je bila zbunjena i čak je zamolila za pojašnjenje. Na kraju je odgovorila da u Danskoj ne postoji zakonska mogućnost da muškarac na plaća izdržavanje i da bi, ako bi se tako nešto dogodilo odmah otišao na izdržavanje zakonske kazne.

U Srbiji prema važećem zakonodavstvu ko ne plati alimentaciju može biti suočen sa izvršnim postupkom i na taj način omogućava se naplata prinudnim putem. Međutim, praksa pokazuje da izvršni postupci pokrenuti na osnovu pravosnažne sudske presude često traju predugo, upravo zbog različitih načina koji dužnici koriste za izbegavanje obaveza plaćanja alimentacije.

Predlogom ovog zakona država iz Alimentacionog fonda plaća izdržavanje deteta, a na sebe preuzima obavezu vođenja postupka, a kasnije i naplaćuje dug od roditelja dužnika. Ono što je važno napomenuti je da potraživanje duga nikada ne zastareva.

Ovim zakonom država je na sebe preuzela najproblematičniji deo, a to je naplata alimentacije što je još jednom kažem veliko olakšanje za roditelje izdržavaoce i što je najvažnije sigurna egzistencija za dete.

Ove godine država će obezbediti 500 miliona dinara u Alimentacioni fond i ta sredstva će biti upućena roditeljima izdržavaocima koji ne mogu direktno od bivšeg supružnika da naplate potraživanja.

Nadamo se da će zakon Alimentacionom fondu probuditi savest i povećati odgovornost roditelja i da će se smanjiti broj slučajeva koji izbegavaju plaćanje alimentacije. Isto tako, ja očekujem da svi narodni poslanici pokažu odgovornost i podrže ovaj Predlog zakona.

Što se tiče druge tačke dnevnog reda, odnosno Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima pri kupovini prve nekretnine Skupština je Zakon o povoljnim kreditima za mlade usvojila pre par meseci. Ali, kao i što smo čuli u obrazloženju, detaljnim praćenjem implementacije ovog zakona uviđene su određene poteškoće sa kojima se prilikom podnošenje dokumentacije za kredit suočili nezaposleni i oni zaposleni na određeno vreme. Tako da je veliki broj njih odbijen, a ključni problem javlja se kod starosti jemca.

Banke su tražile da tokom celog roka otplate koji može da ide i do 40 godina imaju kreditno sposobnog jemca, što u mnogim situacija nije slučaj, jer npr. ako roditelj ima 45 godina, on može biti kreditno sposoban u narednih 25 godina do svoje 70 godine života. Suština ovih izmena zakona je da banke prilikom odobravanja kredita mogu da prihvate i jemstvo koje ne pokriva u startu ceo period otplate, ali da tokom otplate mogu da traže dodatne garancije.

Ovo je dobra izmena zakona, jer npr. ako je neko student, ima 22 godine, majka je jemac ima 50 godina, ona je kreditno sposobna narednih 20 godina. U tom periodu, a sigurna sam i mnogo ranije, student koji je podigao kredit biće zaposlen i moći će svojim primanjima da bude garant kod banke. Isto se odnosi i na mlade zaposlene na određeno vreme.

Još jedna važna napomena je da podnosilac zahteva za kredit ovim zakonom biće oslobođen plaćanja i hipoteke, a tu obavezu na sebe preuzima država.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ove napore države da se što više izađe u susret mladima, jer mi kroz politiku Ministarstva za omladinu, različitim programima i podsticanjem i podrške mladima, nastojimo da olakšamo položaj mladih i da ih uključimo u donošenje odluka i kreiranja svoje budućnosti ovde u Srbiji.

Cilj je da što više mladih zadržimo u Srbiji i da nam se što više njih vrati iz inostranstva. To rade i druga ministarstva, kao što je recimo Ministarstvo zdravlja, a rezultat toga je veliki broj lekara koji se u poslednje vreme vratio u Srbiju.

Dakle, Zakon o povoljnim kreditima za mlade je kada sada pogledate tržište nekretnina, cene, komercijalne kredite i sve druge okolnosti, najpovoljniji i najjeftiniji način da mladi dođu do svog krova nad glavom. Ova izmena zakona je dobar pokazatelj, koliko je primena zakona ustvari jedna živa stvar i da moramo da pratimo kako teče implementacija zakona u praksi i u hodu menjamo one odredbe koje usporavaju ili koče određene procese. Naravno da te izmene budu u skladu sa drugim zakonima koji regulišu tu oblast i u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Mi danas na dnevnom redu imamo i tri zakona iz oblasti medija i njihovo usvajanje je od velike važnosti, pored ostalog što su oni jedan od uslova za otvaranje Klastera 3 koji bi značio napredak Srbije u pristupnim pregovorima za članstvo u EU.

Osim što je samo po sebi važno otvaranje Klastera 3 koji sadrži niz oblasti koje treba usaglasiti, sa EU standardima, njegovo otvaranje je značajno i kao nastavak Evropskih integracija Srbije i budući da je više od 3 godine taj proces zakočen i ovo bi praktično značilo iskorak Srbije na evropskom putu. Kada govorimo o predlogu izmena i dopuna Zakona o elektronskim medijima, te izmene su minimalne i praktično znače doradu pojedinih odredbi zakona, koji je donet 2023. godine. S time su saglasni i Ministarstvo i medijski stručnjaci.

Prema ovom predlogu zakona, jedna od zakonskih izmena se odnosi na preciznije definisanje odnosa REM i parlamenta. Mi imamo tačno definisane nadležnosti Skupštine nad REM-om i izbor i razrešenje članova Saveta regulatornog tela, davanje saglasnosti na statut i finansijski plan i razmatranje godišnjih izveštaja o radu.

Prema izmenama o radu u ovom zakonu i pružalac medijskih usluga, ne sme emitovati program koji podstiče na diskriminaciju, mržnju, nasilje, ne sme objavljivati sadržaj koji podstiče na terorizam, pozivaju na narkomaniju i kriminalno ponašanje.

Prema odredbama još uvek aktuelnog zakona o ovom bi se brinuo regulator, a novi predlog zakona predviđa da regulator treba da sprovodi nadzor i izriče mere ukoliko mediji prekrše, odnosno ne postupe u skladu sa Zakonom koji je danas na dnevnom redu.

Medijski stručnjaci ističu da ovo nije velika promena jer je pružalac medijskih usluga i do sada bio odgovoran, ali da je predložena izmena sada jasno definisana i korisna.

Da bi se ovaj postupak sproveo do kraja, mi treba što pre da izaberemo članove Saveta REM, koji mora da primenjuje mere koje su mu na raspolaganju i vrši ozbiljan nadzor nad pružaocima medijskih usluga. Nije na odmet napomenuti da se ovaj predlog zakona ne tiče akutelnog procesa izbora članova Saveta REM, koji će biti biran i u skladu sa Zakonom iz 2023. godine.

Inače, važno je napomenuti da i ovaj predlog zakona jeste u potpunosti usaglašen sa evropskim direktivama, kada su u pitanju elektronski mediji.

I druga dva predloga izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima, i Zakona o javnim medijskim servisima su rezultat predloga evropske komisije i njihovim usvajanjem, naše zakonodavstvo u pomenutoj oblasti, bilo bi usklađeno sa evropskim standardima. Najviše pažnje javnosti, izazvao je predlog zakona o javnom informisanju, odnosno izmena koja se tiče objavljivanja informacija u vezi sa krivičnim postupcima. Predlogom zakona, propisuje se da novinari imaju slobodu, da izveštavaju i komentarišu funkcionisanje krivično pravnog sistema, uključujući i krivične postupke koje su u toku, ali da niko ne sme biti označen u medijima, kao izvršilac krivičnog dela, niti proglašen krivim i odgovornim, pre nego što pravosnažna sudska odluka bude doneta.

Pojedina medijska udruženja smatraju da se ovim snižavaju standardi slobode izražavanja dostignuti u istraživačkom novinarstvu, ali predlagač je mišljenja da se ovim članom zakona, potvrđuje sloboda izražavanja i pretpostavka nevinosti što je jako važno, jer pretpostavka nevinosti sadržana je u svim najvažnijim domaćim i međunarodnim dokumentima, kao jedan od instituta savremenog demokratskog društva.

Predlagač zakona ovde je imao na umu medije željne senzacije koji plasiraju vesti na način da im donesu veći tiraž ili gledanost, ne vodeći računa o licima i njihovim porodicama, kojima mogu biti nanete posledice za ceo život.

Uverena sam, poštovane kolege, da se većina novinara, poštujući profesiju i etničke norme izveštavanja, pridržava ovih standarda, međutim postoje i oni drugi te je stoga ovu oblast potrebno urediti zakonom.

Kada su u pitanju medijski zakoni, mi ovde imamo jednu značajnu novinu. Prvi put se uvodi institut poverenika za prava gledalaca i slušalaca koji je u mnogim evropskim zemljama uveden sa ciljem da se poboljša javna kontrola nad radom javnog servisa.

Ovaj predlog je značajan upravo zbog toga što građani mogu na izvestan način da učestvuju u unapređenju i kreiranju programa na javnim medijskim servisima da bi oni zaista bili u funkciji zadovoljenja osnovnih potreba svih građana.

Javni servis treba da u naše domove unese najbolje iz svih oblasti, da postavi standard dobrog ukusa. Treba da proizvode programe najvišeg kvaliteta namenjene svim građanima pod jednakim uslovima. On ne sme da bude ni politički, ni kulturno, ni etnički jednostran.

Sve društvene grupe moraju da budu zastupljene podjednako na javnom servisu i da to bude svojevrstan kanal komunikacije bilo da se radi o bogatima, siromašnima, sindikatima, poslodavcima ili bilo kojoj drugoj grupi, većinskoj ili manjinskoj.

Javni servis pruža nam mogućnost da promovišemo zdrave vrednosti, porodične vrednosti, kulturu dijaloga, da promovišemo znanje, nauku, sport, zdrav život, da se plasiraju kvalitetne kulturne emisije. Zato mislim da je uvođenje instituta poverenika slušalaca i gledalaca dobar način da i građani na neki način utiču na uređivanje programa na javnom servisu.

Na dnevnom redu je i Zakon o zaštiti vazduha čiji su najveći delovi usaglašeni sa najboljim evropskim standardima. Zato će poslanička grupa SDPS podržati ovaj i ostale predloge zakona koji su na dnevnom redu ove sednice.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.

Izvolite.

Uvažena potpredsednice Kovač, hvala.

Uvaženi ministri, predstavnici regulatornih tela, pred nama je danas set izuzetno bitnih zakona, a upravo meni je i najbitniji pod tačkom 1.

Naša humanost, a svakako i patriotizam moraju se prevashodno gledati u tome na koji način se odnosimo prema najslabijima i najranjivijima u našem društvu. Tu prevashodno mislim na decu kao na našu budućnost, a posebno na decu čiji su roditelji razvedeni i koji kao takva još od malih nogu moraju da se suoče sa ne tako lepim stvarima koje život nosi sa sobom. Upravo zato Predlog o ostvarivanju prava iz alimentacionog fonda koji je podnela Ana Brnabić kao predsednica parlamenta i narodna poslanica je jedan veliki civilizacijski iskorak za naše društvo.

Ovim zakonom je predviđeno da niti jedna majka ili otac koji primaju alimentaciju od drugog roditelja deteta više neće ostati bez novca zbog neodgovornosti one druge strane da ispunjava svoje zakonske obaveze.

Zahvaljujući alimentacionom fondu država će unapred obezbediti sredstva za isplatu takvih alimentacija, a vrednosti istih potom naplatiti direktno od onoga ko je izbegao plaćanje tih alimentacija. To znači da niti jedno dete samohranog roditelja više neće biti uskraćeno nove odeće, džeparca, pribora za školu i slično samo zato što nesavesni, a neretko i bahati drugi roditelj nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Takvima će država na ovaj način stati na kraj, jer će ako ne milom morati da plate novac koji sleduje njihovom detetu silom državnih institucija.

Koliko je osnivanje alimentacionog fonda važno svedoče i zvanični podaci sa popisa stanovništva u Republici Srbiji iz 2022. godine prema kojima u našoj zemlji ima 320.000 žena i 90.000 muškaraca koji samostalno brinu o deci. To znači da će alimentacioni fond predstavljati rešenje za potencijalne materijalne probleme za najmanje 410.000 dece.

Pored dece država Srbija brine o svojoj omladini i mlađoj populaciji u širem smislu. zahvaljujući radu Ministarstva za brigu o selu i njihovom programu dodele besplatnih kuća mladima u vrednosti do 10.000 evra svoj krov nad glavom dobilo je preko 16.500 ljudi u preko 3.600 dodeljenih seoskih kuća sa okućnicom.

Upravo jedan ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, koji je podnela Vlada Republike Srbije, predstavlja logičan nastavak državne politike sa ciljem rešavanja stambenog pitanja za mlade koji su odlučili da žive i rade u njihovoj i našoj Srbiji.

Ovde je važno naglasiti da je danas na dnevnom redu ovaj Predlog zakona samo zato da bi se otklonili neki materijalni i tehnički nedostaci koji su dovodili do izvesnih poteškoća u praksi i primenjivanju samog zakona.

To nikako ne znači da je Zakon u celini loš. Naprotiv, zakon je proizveo veliko interesovanje mladih širom Srbije koji su odlučili da se skuće.

Izmenama i dopunama ovog zakona ostvarivanje prava na subvencionisanu kupovinu prve stambene nepokretnosti biće značajno prošireno i olakšano. Tako će ovaj stambeni kredit moći da dobiju i mladi koji žele da izgrade kuću na zemljištu sa građevinskom dozvolom ili da izgrade montažnu kuću.

Takođe će biti data mogućnost da pojedinim kategorijama mladih ljudi jemci mogu biti i treća lica, odnosno građani koji nisu članovi njihovih porodica.

Isto tako, mladi će od sada moći da dobiju ovaj stambeni kredit i za kuće sa pomoćnim objektima, što je posebno važno za one koji žele da se bave poljoprivredom ili zanatskim poslom.

Važna vest je da će korisnici ovih stambenih kredita biti oslobođeni nekih propratnih troškova i pre svega notarskih naknada i takse za upis hipoteke.

Konačno, nastavljamo da se krećemo u pravcu izmena i dopuna medijskih zakona sa ciljem harmonizacije našeg zakonodavstva sa EU. To je posebno važno u kontekstu ispunjavanju uslova da se otvori Klaster 3 u okviru svih evrointegracionih procesa. Ovde mislimo na Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima i Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o javnom informisanju u medijima.

Sva tri podnela je Vlada Republike Srbije.

Zbirno gledano, ovim izmenama i dopunama predviđeno je značajno unapređenje prava, sloboda i finansiranja medija. Tako izmene i dopune Zakona o javnom informisanju predviđaju uspostavljanje jedinstvenog sistema za praćenje i sufinansiranje medijskih projekata, što će u praksi u značiti veću transparentnost u korišćenju javnih sredstava. U njemu su sadržani predlozi Evropske komisije koji imaju za cilj da zakonodavstvo Srbije u toj oblasti bude usklađeno upravo sa evropskim standardima.

Predviđeno je i uspostavljanje jedinstvenog sistema za praćenje sufinansiranja medijskog projekta, čime će biti omogućena veća transparentnost upravo u korišćenju javnih sredstava.

Sloboda i nezavisnost novinara, kao i njihova sveukupna bezbednost biće dodatno ojačana i garantovana od strane države, baš kao i očuvanje njihovog profesionalnog integriteta.

S druge strane, rad regulatornih tela biće unapređen na način da bude odgovorniji i upodobljen poštovanju etičkih standarda i normi.

Zahvaljujući Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, biće garantovana nezavisnost i nepristrasnost informisanja, ali i raznovrsnost programskog sadržaja na javnim medijskim servisima, koji moraju ispunjavati najstrože međunarodne i etičke standarde u toj oblasti.

Rad javnih medijskih servisa biće unapređen na način da će sa jedne strane moći da računaju na stabilnije finansiranje, nego li do sada, dok će sa druge strane odgovornost prema korisnicima usluga javnih medijskih servisa morati da bude mnogo veća.

Sveukupno gledano za očekivati je da izmene i dopune obuhvaćene ovim trima zakonima dodatno jačaju prava i slobode u oblasti javnog informisanja, ali i da ojačaju javni interes u ovoj važnoj društvenoj sferi.

Za kraj posebno bih se osvrnuo na jednu dopunu predviđenu Predlogom zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima. Reč je o članu 4. Predloga zakona, koji menja član 71. na način da se jasnije definišu i proširuju obaveze medijskih pružalaca usluga da spreče sve oblike diskriminacije na osnovu rase, boje kože, porekla, državljanstva, nacionalne pripadnosti, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, imovnog stanja, rođenja itd. odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava, kao i sve oblike mržnje i nasilja kroz svoj programski sadržaj.

Ovde se ponovo vraćamo na pitanje sa početka mog izlaganja, a to je pitanje pravde i solidarnosti, pravde i solidarnosti u ovom društvu. Sloboda koju nam daje zakon mora biti u duhu borbe za jedno još humanije, pravednije i dostojanstvenije društvo. Sprečavanje diskriminacije onih najranjivijih kategorija našeg društva, a koje predviđa ovaj predlog zakona, važan je korak u pravcu zaštite dostojanstva i nepovredivosti ličnosti integriteta onih čija nemoć ne sme da zavisi od naše milosti.

Zato koristim priliku da pozovem sve uvažene kolege i koleginice i da načinimo neke buduće korake u poboljšanju položaja naših najosetljivijih i najranjivijih delova društva.

Za kraj, poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda, podržaće zakonske predloge na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Tijana Perić Diligenski.