Kažem vam šta piše u Poslovniku…

Jeste, ja sam ovde pomenut i držim se Poslovnika, jer vi znate da sam rob Poslovnika.

Dakle, da se zahvalim gospodinu Životi što me pomenuo i da razjasnimo šta se desilo u Zaječaru u vezi Branke Lazić, novinarke Informera.

Dakle, tačno je da Branku Lazić, okružili su besni građani i ja sam uzeo u zaštitu tu ženu, da sprečim napade na ženu, to bih uradio da je u pitanju bilo koja druga novinarka ili žena i to očekujem od vas ovde preko puta da radite, kada vidite neku novinarku, bilo koje druge televizije, ili bilo koju drugu građanku da ljudi napadaju.

Ima jedna stvar koju treba da znate. Ja u tome nisam učestvovao sam, da nije bilo studenata, prišla su dva studenta, jedan je držao megafon i izgovorio sledeću rečenicu – Mi žene ne napadamo, sklonite se, nemojte napadati Branku Lazić.

To je uradio student iz kol centra u Zaječaru.

To su isti oni studenti koje vi ovde nazivate teroristima i fašistima. Samo da znate, da nije bilo tih studenata, Branku Lazić bi sigurno neko napao. Tako da se zahvalim i vama, gospodine Života, a i studentima, a i Branki Lazić da kažem da malo manje uleće u tu gužvu. Jer, lako je provocirati. Provocirati besne građane, to možete da radite i vi…(Isključen mikrofon.)

Nemojte vi ovde da držite predavanje novinarima. To nije vaš posao i to nije dozvoljeno. Nemate vi pravo novinarima da pričate kako oni da rade svoj posao.
Hvala vam mnogo.
Ne znam samo ko je napao Branku Lazić? Očigledno niko. A vi ste je branili ne znam do koga ako niste od blokadera? Ali, dobro, idemo dalje.
Gospodine Lazoviću, imate reč.
Izvinjavam se, prvo replika. Izvolite.

Sve je u redu.

Prethodni govornik je replicirao i ja i dalje stojim na tom stanovištu i na svemu što sam rekao. Ono što želim da kažem jeste da su isto studenti u Nišu gađali odnosno razbijali jaja devojci posred glave, koristeći najbrutalniju moguću silu. Isti ti studenti su gađali direktora Doma zdravlja u Nišu, dr Jerkana, čoveka koji je pomogao svakom ko mu je zatražio pomoć u Nišu. Isto tako, pretukli su dekana Fakulteta za fizičku kulturu ili kako se već zove u Novom Sadu, gospodina Patrika Drida.

Nemojte samo idealizovati bilo šta, jer ništa nije idealno, ni vi, ni mi, ali, jednostavno, da postoji nasilje i da se nasilje vrši, i bezakonje i tortura i neprimereni postupci, to je apsolutno činjenica koja stoji i to je ono protiv čega ćemo se uvek boriti u ovom društvu. Hvala.

Hvala.
Gospodine Lazoviću, izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Ja sam zaista nameravao da pričam o dnevnom redu, pa mi dozvolite da skrenem pažnju javnosti na jednu zanimljivu situaciju pre nego što krenem.

Kaže Siniša Mali - prvi stan je teško dobiti, ali posle sledeća 24 idu kao podmazana.

Poštovani građani Srbije, danas su pred nama važni zakoni i sporazumi kojima se nastavlja štetna politika SNS. Tu su medijski zakoni kojima se pokušava odgovoriti na zahteve EU kako bi se vlast nekako domogla sredstava iz EU fonda za reformu i rast, uz izmene Zakona o biračkom spisku i izbor nezavisnog REM-a. To je jedan paket o kome se govori.

Propuštena je prilika da se ovim zakonima dodatno uredi ova važna oblast o kojoj smo toliko puta upozoravali, a na šta su upozoravala i udruženja novinara.

Da vlast nema ozbiljnu nameru da odustane od kontrole medija već zapravo suprotno možemo odlično da vidimo u procesu izbora novih članova REM-a, gde fantomski predlagači vezani za SNS predlažu poslušnike vlasti za ova mesta, kao što vlast nema nameru da odustane ni od manipulacija sa biračkim spiskom, što je potvrdio i ODIHR u svojoj reakciji na Zakon o biračkom spisku, koji je u proceduri. Da, to nas sve čeka, ali deo je iste reformske agende, pa je važno da znamo u kom kontekstu se donose ovi zakoni.

Što se tiče Zakona o zaštiti vazduha, moglo bi zvučati kao dobra vest da se u državi koja ima ozbiljne probleme sa kvalitetom vazduha u kojoj skoro 17 hiljada građana premine svake godine od posledica zagađenja vazduha donosi ovaj novi zakon, ali prema onome što u njemu piše, mi možemo pre reći da on u stvari služi za neku vrstu pokrivanja nadležnih za izbegavanje rešavanja ključnih problema. Monitoring neće biti unapređen, neće biti obavezne pravovremene reakcije na incidente, izbegnuće se i nadzor sprovođenja planova za zaštitu vazduha i sankcionisanje zagađivača.

Srbija već godinama izbegava da primeni nacionalni prag za smanjenje emisija iz velikih zagađivača NERT, a ovim novim zakonom to će se nastaviti, jer njime nije utvrđen nadzor nad primenom plana odnosno sankcije za njegovo neprimenjivanje.

Termoelektrane već sedam godina emituju četiri do šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog. Zar ne bi bilo logično da se prvo pozabavimo ovim velikim i važnim zagađivačima i temama i da njih prvo rešimo? Ni postrojenja namenske industrijske neće biti sprečena da zagađuju vazduh gradova u kojima se nalaze. To bi bilo ono što bi trebalo prvo uraditi. Pomenuću još Valjevo i "Krušik" koji koristi energente koji izazivaju veliki deo zagađenja ovog grada.

Tu su i novi sporazumi koji će dodatno zadužiti Srbiju. Zadužiće ih dugom koji će morati da vraćaju generacije naše dece.

Ovde smo čuli da kupovino aviona "Rafal" za preko tri milijarde evra mi modernizujemo vojsku. Stvarno? Modernizujemo vojsku? Pa, svima je jasno da kupovinom "Rafal" aviona plaćamo pokušaj Aleksandra Vučića da se dodvori jednoj od velikih svetskih sila za ostanak na vlasti, isto kao što drugoj velikoj sili pokušava da se dodvori nuđenjem litijuma iz doline Jadra, kao što trećoj nudi Generalštab. Nema cene koju Aleksandar Vučić nije spreman da plati da bi ostao na vlasti. Ali, nažalost, tu cenu ne plaća on nego građani Srbije. Kao što su građani Srbije svojim životima platili naprednjačku korupciju u Novom Sadu. Život 16 ljudi je cena vaše korupcije u ovom gradu. Umesto da ovakva tragedija i stradanje budu gorka opomena da se tako nešto nikada više ne ponovi, SNS nastavlja sve po starom.

Zeleno-levi front je otkrio da ni na stanici Prokop nisu sprovedeni bezbednosni standardi, da nema neophodne dozvole. Eno je ova stanica se raspada i prokišnjava. Na železničkoj stanici Novi Beograd upravo se sprovode radovi bez nadzora i bez dozvola.

Znajte, građani Srbije, da se i EXPO, koji grade, gradi tako što nameravaju da menjaju procedure za pribavljanje dozvola za gradnju, da ni ne moraju da imaju standarde koje aktuelni zakoni propisuju.

Umesto da se nakon ove tragedije u Novom Sadu unaprede standardi, oni ih smanjuju, a kada javno govorite o tome kao što sam i ja javno govorio o problemima sa EXPO-m, tužio me je „Milennium team“, naprednjačka građevinska firma angažovana na ovom projektu i to je njihov odgovor uvek - novi napadi, novo nasilje, nove laži, nova represija, kao što se sprovodi represija nad univerzitetima, prosvetarima, studentima.

Ej, bre, tri milijarde evra za ratne avione, a plafoni otpadaju na tek renoviranim školama, u bolnicama i u vrtićima.

Tim parama, našim parama, Aleksandar Vučić plaća svoj opstanak na vlasti kada se kupuju glasovi po selima oko Zaječara i Kosjerića, kada se daju veš mašine, kada se nude koverte, prasići, poklon kese.

Ništa ovi ljudi svoje nemaju da bi dali. Sve su ukrali od naroda, sve su prevarili, sve su obrnuli, štrcnuli i pokrali, pa se hvale da je njihovo.

Oteli su nam državu, pa je sada krčme i rasprodaju da bi platili svoj opstanak na vlasti, a kada se građani pobune, kao što su se pobunili zbog ove korupcije koja nas bukvalno ubija, koristi se zvučni top, batinaši, pendreci, režimski mediji, pa su čak i zloupotrebljene institucije koje ne rade za građane, nego protiv građana, ali i tome dolazi kraj.

U Kosjeriću i Zaječaru videli smo ogroman rast podrške opozicionim listama. Videli smo, možda najvažnije, spremnost građana da brane glasove.

Bio sam u Brajkovićima, Mušićima, Rosićima, Skakavcima, Vardi, Seča Reci, Makovištu, Zarićima, Godačevu, Cikotama i video sam i kupovinu glasova i paralelne biračke spiskove i batinaše, ali najvažnije od svega toga, video sam ljude koji vole svoju zemlju i koji su spremni da se za nju bore i za svoj grad i za Srbiju i za svoje selo.

Video sam solidarnost i saradnju najrazličitijih grupa ljudi koji se i ne slažu baš oko svega, ali se slažu ko je odgovoran za stanje u kojem se naša država nalazi. Videli smo podršku i tih bajkera i tih ratnih veterana, što ih izgleda baš i ne volite, pa im se obraćate bez poštovanja. A videli smo i to da je SNS morao celu svoju mašineriju da angažuje u ovom izbornom inženjeringu.

To sve pokazuje, dragi građani, da je kraj SNS nesumnjiv, ali ono što mene brine i što bi trebalo sve nas da brine je po koju cenu? Šta će biti cena odlaska onih koji nemaju legitimitet, koji nemaju podršku? Da li će se kao do sada boriti za svoje pozicije? Da li su spremni da koriste za to nasilje, represiju, sve ono što smo mogli da vidimo ili će shvatiti da se Srbija nalazi u velikoj društveno-političkoj krizi, iz koje izlaz su vanredni izbori, iz koje je izlaz priznavanja poraza kada se on desi, kao što je, recimo, u ovim gradovima, iz koje je izlaz smirivanje tenzija, a smirivanje tenzija tako što priznate odgovornost, a ne tako što nudite lažne dijaloge ispred trešanja koje pola građana Srbije ne može da plati, jer koštaju 1.200 dinara.

Kraj dolazi, a borićemo se do kraja da on bude što pre, jer svakim danom koštate ovu zemlju previše. Ali, za jednog, evo i dobre vesti, za jednog od njihovih satelita kraj ipak dolazi malo brže, SPS-a nigde nema i to je zaista dobro i ja vas molim da to pozdravimo jednim aplauzom.

Nadam se, a znam da ćemo mi iz Zelenog-levog fronta dati sve od sebe, a znam i da će moje kolege, partneri, prijatelji, dati takođe, iz svih drugi stranaka, daće takođe sve od sebe da ne čekamo na politički kraj i odgovornost SNS toliko dugo kao što smo čekali na kraj SPS. Hvala vam puno.

Hvala vam, gospodine Lazoviću.
Poslednji put kada smo se videli bilo je nikako izbori, a sada je rešenje u izborima. Zavisi od sednice do sednice.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dobro, znači sada imamo jedan novi apel, da mi njima lepo predamo vlast, to je poenta, nema veze izbori, nema veze ništa, nego da mi lepo njima predamo, oni smatraju da je to tako potrebno i da se mi lepo povučemo, da razumemo da je došlo njihovo valjda vreme i to je to.

Kaže – da mi priznamo da smo izgubili izbore zato što su oni priznali da su pobedili, pa sada logično je, neko mora da pobedi da bi neko izgubio, da li je tako? Pošto mi treba da priznamo, oni su svoj deo posla uradili, a sad mi izostali, oni su priznali da su pobedili, jeste doduše da to brojke ne govore, a mi odbijamo da priznamo da smo izgubili, e, sada tu je problem, tu je kvaka i sada to ne znam, možda ODIHR reši u buduće.

Kaže – SNS je angažovao svu svoju inženjeriju, sve smo, pa mi to radimo na svim izborima, zato što ozbiljno pristupamo izborima. Dakle, mi smo poslali svu svoju inženjeriju, a oni su poslali njega. Nabrojao je čovek, doduše, pogrešio je pola toponima, ali nije ni bitno. Jasno nam je gde je sve išao, to je za njega bio doživljaj, izašao je iz kruga dvojke čovek, to je ekskurzija bila. I kako, koga su angažovali, tako su i prošli. Šta da radimo? A možda zato što je moćni Srđan Milivojević bojkotovao izbore, možda je to razlog ovakvog rezultata, jer ja verujem što kaže njegov funkcioner jedan da je on svojim autoritetom i kredibilitetom u javnosti mogao tih 50, 60 glasova da navuče.

Onda kaže – koristimo zvučni top, i sada ulazimo u zonu paranormalnog, to je onaj leteći, nevidljivi zvučni top, koji pod uglom pušta znake. Znači, koristili smo protiv opozicije u poslednja tri meseca zvučni top, pčele i retrovizor. To su tri vrlo važna alata kojima smo mi radili na dezavuisanju opozicije. Mislim da su se pčele dosad najbolje pokazale. Ja sada samo ne mogu da utvrdim koji je veći imbecil u priči, onaj koji je izmislio da su dresirane pčele napadale po nalogu i pujdane na ljude, onaj koji je tu priču najozbiljnije pustio kao vest ili oni koji su u to poverovali, pa pričaju i dalje, samo te tri stvari ili svi zajedno, ja stvarno ne mogu samo to da odredim.

Na kraju, nećete kontaminirati ponovo izbor članova REM-a, dakle, to vam je nekim čudom jednom pošlo za rukom, više neće, iz prostog razloga što će taj postupak da bude sproveden onako kako zakon nalaže, kao što je bio i prethodni, a to da li će biti izabrani ovi ili oni ljudi, biće odlučeno u skladu sa zakonom. To vama može da se ne svidi, možete da imate boljeg kandidata, koji nije prošao ili ovako ili onako, ali sa druge strane, to je vaš utisak, a to ne znači da ćete uspeti da kontaminirate ceo proces i da ćete da ostavite Srbiju bez tog regulatornog tela, kome usput pripisuju magične moći. Ne znam, još samo da čujem da REM leči ćelavost i onda smo sve dobili od REM-a.

Dakle, REM rešava ovo, REM rešava ono, REM će da reši medije, REM za štampane medije, znači, REM je za sve. Nemaju pojma ni čemu REM služi, ali kako god.

Još jedna opaska, prosto, nije dobro da od nekoga ko se toliko zalaže za EU dođemo do saznanja da kaže da država EU traži od nas litijum. Evropska unija nije država, to mora da povede računa. A ova priča o tome kako se Francuzima daje ovo, Rusima ono, Kinezima ono itd, to tako mali Đokica zamišlja politiku. Tako mali Đokica zamišlja da funkcioniše država.

Ko nam to drži predavanje? Onaj ko direktno od Rokfelerove fondacije prima donacije. Sad da nam oni pričaju o tome kako treba i ne treba.

Za sam kraj, najveći hit ipak u svemu je da nam predavanja o tome, kaže – trošite naše pare, vi ste našim parama, pa šta si ti uplatio u taj budžet, čoveče, bio nezaposlen do svoje 43. godine života. Mi ga zaposlili ovde u Skupštini, to mu prvo radno mesto, kupio radnu knjižicu kad je postao poslanik i sad on je izdvajao, on je gradio budžet i mi smo njegovim parama plaćali „Rafale“. Pa, mi da smo njegovim parama bilo šta plaćali, pošto se tamo kod njih po tim NVO sektorima sve radi na crno, tu nema, keš na ruke, solarno i ćao, nema poreza, nema doprinosa, ništa državi nije doprineo, ali on kaže njegovim parama mi radimo ovo, mi radimo ono. Da smo njegovim parama radili, možda bismo mogli da nabavimo neki polovan retrovizor da đoramo s nekim nešto i to bi bilo sve.

U svakom slučaju, ne bismo imali, na primer, ni za te pčele da damo subvencije, a sad ćemo dati još više, jer vidimo da je to jedna vrlo ozbiljna delatnost u Srbiji. Hvala.

Zašto, gospodine Lazoviću, replika?
Eto tako?
Izvolite, jedva čekam da čujem.

Predsedavajuća, ako ima nekih problema, ako smo mi ukinuli ove propise, vi recite da mi znamo, da se ne nadamo, ako nismo, onda mi repliku dajete po onome što piše ovde.

Evo, građani Srbije, kako izgleda kada nemate odgovore ni na šta. O čemu se ovde radilo? Koji odgovor smo mi sada dobili? Na šta smo dobili odgovor? REM će biti isti kao prethodni. Dobro, znači ne valja, nije radio, nije funkcionisao. Dozvoljavao je da se ljudi sa pištoljima pojavljuju na televiziji, dozvoljavao je da se upućuju pretnje, dozvoljavao je nasilje, dozvoljavao je najbrutalniji obračun sa političkim neistomišljenicima. Nikakvu reakciju oko toga nismo imali. O tome smo pričali i nakon ubistava masovnih u „Ribnikaru“ i Mladenovcu, koliko je neophodno regulisati pitanje medija, da o tome možemo da pričamo i danas. Dakle, taj REM nije ništa uradio po tom pitanju.

Mi smo predložili da se to završi tako da REM zaista bude nezavistan. Evo, vi sada menjate zakone u sred procedure izbora novih članova Saveta REM, vi menjate zakone koji se odnose na REM. Rekao bih da to baš i nije normalno. Jedan od vas koji je trebalo da predstavlja jedan od ovih zakona se gura da bude u Savetu REM-a. Jel to nije sukob interesa? Jel to nije uticaj izvršne vlasti na nešto što bi trebalo da bude nezavisna institucija?

Ja sam se sada ovde zbog kratkog vremena fokusirao na REM, zato što je važno pitanje, ali dajte, odgovorite onda ovo za vazduh. Odgovorite o bilo čemu što se ovde iznosi. Vi, naravno, znate samo uvrede, nasilje, širenje mržnje i ono što smo već videli do sada, ali građani zahtevaju odgovore, ali nema ko da ih ponudi, što je normalno i jasno zašto, jer odgovore nemate. Hvala.