Hvala.

Evo već drugi dan slušamo o tome šta će sve kriminalna elita na vlasti da učini za samohrane majke, za mlade bez rešenog stambenog pitanja, za čist vazduh. U isto vreme, negde pri dnu ovog dnevnog reda nagurani su izveštaji tzv. nezavisnih državnih organa, neki za prethodne tri godine i u tim izveštajima je sve kao u onoj pesmi Branka Kockice „Sve je lepo, sve je nežno, sve se raduje“. U stvarnosti, Srbija je po korumpiranosti druga u Evropi, prećutkuju se ili proglašavaju tajnim informacije od javnog značaja, posebno kada treba da se otkrije pljačka naprednjačkih funkcionera, bezbednosne službe prosleđuju privatne podatke tabloidima, najranjiviji se uskraćuju za osnovna prava, diskriminišu se, a često su i žrtve torture.

U Srbiji te činjenice ne otkrivaju nezavisni državni organi, nego to čine istraživački novinari, organizacije civilnog društva, opozicioni političari i političarke, zato što su naprednjaci za funkcionere u nezavisnim državnim organima odabrali sebi ravne, od kojih neki saučestvuju aktivno i borbeno, a drugi to čine ćutanjem, u nadi da ih se niko neće setiti.

Jedino se za Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti može reći da uglavnom i blagovremeno i adekvatno reaguje i za te izveštaje vredi glasati. Ostali, među kojima prednjači Zaštitnik građana, ali ne zaostaju mnogo ni Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja, pa ni direktor Agencije za sprečavanje korupcije, praktično su pomagači i saučesnici kriminalne vlasti i za to su dobro nagrađeni.

Građani i građanke treba da znaju da ih Pašalić košta mesečno neto iznos od 560.000 dinara, za Damjanovića izdvajamo oko 630.000, a za Marinovića skromnih 311.000. Gospodo, ne dobijate ove velike plate da biste bili saučesnici kriminalne vlasti, dobijate da biste bili nezavisni kontrolori.

Vi treba da budete glas potlačenih, a ne da ćutite na primer, kada predsednik države drži dokumentaciju o padu nadstrešnice u Novom Sadu, kada šef policije pokazuje spisak potencijalnih žrtava za ubistvo u Ribnikaru, kada MUP i BIA nezakonito nadziru aktiviste i novinare, kada se javni resursi zloupotrebljavaju za kupovinu glasova i za kontra mitinge, kada se ubogom funkcioneru prijatelji plaćaju dečije školarine u privatnim školama, kada tužilac u slučaju Jovanjica ima dva stana u Beogradu na vodi, kada neko zaboravi da prijavi vilu u Trstu, kada direktor Puteva Srbije i potpredsednik pokrajinske Vlade zaborave da prijave račune u Švajcarskoj. Lista je predugačka. Zbog svega toga bilo bi prikladnije da mi danas raspravljamo o razrešenju ovih ljudi, a ne o usvajanju njihovih štelovanih izveštaja.

Dakle, kao što sam rekla, kao i ranijih godina ovde stvarno trijumfuje Pašalić, čovek koji gotovo osam godina zauzima poziciju Zaštitnika građana i mora se čestitati naprednjacima i njihovim koalicionim partnerima na kadriranju, zato što on stvarno jedinstvena pojava u sferi zaštite ljudskih prava. On je jedini Ombudsman u Evropi protiv koga su pokrenuti postupci za mobing, i to ne jedan, nego pet, tri su i dalje u toku, i sve su ih pokrenule žene.

Takođe, od 2017. godine, one je uspeo da iz institucije koju nažalost vodi, otera četrdesetoro ljudi, ne petoro, ne desetoro, 40 opet većinom žena. Izabrali ste čoveka koji na posao Zaštitnika građana dolazi naoružan, možda je bilo bolje da mu nađete neki posao u policiji, zato što on toliko voli policiju, da je do sada uspeo da relativizuje i da zataška skoro svaki veći slučaj policijske torture. Da ima oružje on je sam priznao, ali nije rekao da li je to legalno ili ne, navodno, je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, naravno, građani to ne mogu da vide u javnom pristupu, i očekuje da mu verujemo na reč. Možda može da pomogne direktor Agencije za sprečavanje korupcije, ili će prosto da nastavi da mu pripomaže na isti način kao što od 2021. tobože, vodi postupak o vanrednoj kontroli Pašalićeve imovine. U kom to paralelnom univerzumu posao Ombudsman zahteva da se nosi oružje. Ja sam to pitala ministra Dačića dva puta, nije mi odgovorio, i što bi odgovorio, kada mu je Pašalić najbolji čuvar policijskih tajni.

Daću samo nekoliko primera o kojima sam već govorila na Odboru za pravosuđe. Ubistvo Dalibora Dragijevića pokušao je da prikrije svim silama, čak odbijajući da da informacije od javnog značaja. Onda je taj predmet otišao kod njegovog bivšeg kolege iz Prekršajnog suda, sada Poverenika Marinovića, i kod njega je taj predmet već drugi put, ali očigledno sada u fioci kao i mnogi drugi.

U slučaju višesatnog policijskog maltretiranja LGBT plus osoba, Pašalić je poverovao policiji na reč, iako oni koji su preživeli ovu torturu tvrde da postoje fotografije, da postoje snimci na kojima se vidi da ih policajci drže vezane, da ih fizički, verbalno zlostavljaju, upućuju homofobične uvrede i prete silovanjem.

Slično u slučaju Ilije Kostića, penzionera, čoveka koji ima 74. godine, kojem je odstranjen testis nakon što ga je policija tukla, Pašalić tvrdi da su mu ruke vezane jer Kostić nije dao izjavu. Postoji lekarski izveštaj, postoje izjave punomoćnika. Sedam meseci kasnije on i dalje ne dozvoljava da se izveštaj o tome objavi.

Na kraju, dozvolite mi da pročitam odlomak iz dnevnika Marije Vasić, koja je zbog montiranog procesa protiv nje i još petoro aktivista štrajkovala glađu i žeđu. Taj deo govori o njenom prebacivanju iz zatvora na Klisi u zatvorsku bolnicu u Beogradu i u njemu se pominjete i vi, gospodine Pašaliću.

Marija piše - Maricom prebacuju u zatvorsku bolnicu u Beograd, prvo na patosu, onda me vezuju za sedište. Nikog ne obaveštavajući o tome. Sledeća četiri dana ležim sa gomilom igala u sebi, o meni opet danonoćno brinu tri nove cimerke, pacijentkinje sa psihijatrijskog odeljenja, gde otkrivam da sam smeštena. Ombudsman dolazi, ali još brže odlazi, ispraćen mojim rečima da nemam šta da pričam sa njim koji je deo kriminalne bande koja je me je nezakonito za pritvorila. U potpunoj medijskoj izolaciji, niko me ne posećuje, ne čujem da napolju stotine ljudi viču moje ime, dok gorim od temperature sa upaljenim venama i trombom u ruci.

Ovaj Marijin jezgrovit opis najbolja je poruka za sve, ovakav Zaštitnik građana i građanki nam ne treba i treba što pre da ode. Posebno ne treba ženama prema kojima pokazuje posebnu netrpeljivost, jer zašto bi se inače toliko angažovao na suspenziji Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji, podsetiću, predviđa mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Pre usvajanja institucija Zaštitnika građana dala je pozitivno mišljenje na ovaj zakon. Tri godine kasnije vi ste predlog za stavljanje zakona van snage podneli kao građanin Pašalić zloupotrebljavajući poziciju na kojoj se nalazite, na isti način kao što to čine vaši patroni SNS.

Nije institucija Zaštitnika građana vaša privatna firma, pa da preko nje sprovodite svoju ličnu mizogenu patrijarhalnu agendu. Mislite o tome i svaki put kada budete objašnjavali kako femicit ne postoji kada je u pitanju nasilje u porodici, jer nije to pitanje same terminologije, to je zapravo jedan sramni pokušaj da se pokaže da je femicit samo obično ubistvo i da kao takav ne zaslužuje da bude posebno krivično delo. U toku vašeg mandata, u femicetu je stradalo gotovo 250 žena u Srbiji. Verujem da oni koji su izgubili majke, sestre, prijateljice nemaju baš mnogo razumevanja za vaša delikatna terminološka smatranja.

Zbog svega ovoga Zeleno-levi front neće glasati za izveštaje Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Agencije za sprečavanje korupcije i nastavićemo da upozoravamo javnost na njihovo delovanje za račun režima. Hvala vam.

Hvala vam.
Aleksandar Mirković. Izvolite.

Hvala predsednice.

Dakle, nastavlja se retorika iznošenja gomile neistina i paradoksalnih informacija, ali i dalje mi ne rekoste koji blokaderi su to i na kom plenumu vas ovlastili da pričate u njihovo ime i da mi kažete konačno, da li ste vi pobedili u Kosjeriću i Zaječaru ili izgubili?

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Meni ne smeta, ja mogu da govorim.

Vidim da vas ovo pitanje boli, jer na njega nemate odgovor, ali da nastavimo dalje.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Predsednice, ako mogu vreme da dobijem nazad.

Dakle, što se tiče dokumentacije samo mi recite, smeta vam što je predsednik Aleksandar Vučić pričao o dokumentaciji. Pa, zar jedan od studentskih zahteva nije bilo objavljivanje te dokumentacije. Dakle, opet ste priznali da su studentski zakoni ispunjeni, to jest zahteve blokadera.

Što se tiče toga da li je Zaštitnik građana ili ko već dolazio na posao sa pištoljem ili ne, ja to ne znam, niti me zanima i to možete videti sa njim, ali to odmah da rešimo.

Ono što znam, ja ne znam kojim zakonom je propisano da narodni poslanik sa lisicama dolazi u Skupštinu? To ste gospođo vi, tako da najmanje vi imate prava da pričate o tome.

I, što se tiče Marije Vasić, montiranog procesa ili kako ste to već rekli, ništa na onom snimku nije montirano i ljudi koji su želeli da se 15. marta prolije krv na ulicama Beograda, nisu ništa drugo do teroristi, a nikakvi aktivisti. Hvala vam.

Po Poslovniku, Vladimir Pajić.

Član 107.

Zaista moram da reagujem, mislim da se ponašate nedolično. Vi nemate pravo kao narodni poslanik da bilo koga, a naročito ne Mariju Vasić, jednu profesorku, ženu aktivistkinju, majku, nazivate teroristom, ni u kom slučaju… To što dobacujete sada samo pokazuje da nemate argumente, da se radi o političkom procesu, da u tom političkom procesu vi ispoljavate sopstveni bezobrazluk na taj način što svoje građane nazivate teroristima. To je na vašu sramotu, svih vas koji sedite tu.

Ta je žena izdržala pritvor, vašu policijsku torturu, biće prilike da dobije slavu koju je zaslužila u prethodnom periodu. Nikako nije zaslužila da je nazivate teroristkinjom.

Sram vas bilo.

Hoćete da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne)
A zašto ste se vi ogradili od nje? Nekako mi to nije jasno.
Reč ima Zoran Pašalić.
Da li možete da pokušate da ga čujete?

Poštovana narodna poslanice, u vašoj biografiji piše da ste završili prava, pa bih se samo na to osvrnuo.
Na skupštinskom odboru dobili ste sve odgovore na ovo što se ne mogu nazvati ni pitanjima, ni konstatacijama, nego nekim sklopom rečenica sa određenom namenom. Ja sam sve objasnio. Upozoriću vas, imate 28, 29, 30, 31. član zakona, pogledajte malo kad imate vremena, pa ću vas nekom prilikom preslišati da vidim da li ste nešto upamtili, da li znate nešto o tome.
Što se tiče svih ostalih pitanja… (Isključen mikrofon.)

Pašaliću, isključila sam vas, zato što vi ne možete da preslišavate narodne poslanike.
Možete da odgovorite narodnim poslanicima, ja vas molim da se setite kako ide po Ustavu i šta znači Narodna skupština.
Hajde ponovo i molim vas da ne govorite takve stvari.

Poštovana predsednice, ja se nisam na taj način obraćao poslanici nego sam rekao - kad budete imali vremena. To je mnogo bitno i suštinski menja odnos. Ali, izvinjavam se i prihvatam vašu opomenu.
Na sve ovo što ste pomenuli, osvrnuću se samo na jednu stvar za koju mislim da je najnužnija, a to je da ste citirali nešto iz dnevnika gospođe Marije Vasić u ovoj fazi sada, osumnjičenu za delo koje joj se stavlja na teret.
Ono što je Marija Vasić u svom dnevniku navela apsolutno nije tačno prilikom posete zatvorskoj bolnici u Bačvanskoj ulici. Ako krenemo od toga da su izjave netačne, to je manje važno. Važno je ono drugo, da sam sve pritvorene posetio više puta, a nikoga nisam video drugog osim članova uže familije da su se njima pozabavili da bi im olakšali uslove u kojima se nalaze. To je ono što je u opisu Zaštitnika građana.
Sve drugo apsolutno mislim da u ovoj situaciji nije važno.
Ne bih oduzimao dalje vreme svim poslanicima republičke Narodne skupštine.
Što se tiče odgovora na vaša pitanja, mislim da sam vam sve rekao na Odboru. Hvala vam.

Reč ima Jelena Jerinić.