Ne idem po replici, nego kao ovlašćeni po zakonu.

Hvala vam što se mi sada objasnili da u vašoj poslaničkoj grupi ne postoji samo jedna osoba koja nije pročitala Predlog zakona o Alimentacionom fondu. Postoje najmanje dve. Pošto ni vi niste pročitali Predlog zakona o Alimentacionom fondu. Sad možda postoji i više, ali možda ste samo vas dvoje, ali smo neumitno utvrdili da vas dvoje niste pročitali zakon, odnosno Predlog zakona o Alimentacionom fondu, jer da jeste, valjda bi znali.

Dakle, nema, imate sudsku presudu da je neko razveden ili sudsku presudu da imate utvrđeno očinstvo, imate sudsku presudu da neko treba da plaća alimentaciju, i to je sve što treba. To je ta izvršna isprava, i to je sve što treba, i to je sve što treba, sa tim i neplaćenom alimentacijom javljate se Ministarstvu za brigu o porodici, ono aktivira Alimentacioni fond, nakon 15 dana imate isplatu.

Molim vas, kumim vas Bogom pročitajte Predlog zakona, nije komplikovan, nije kompleksan, nije čak preterano ni opširan. To je prva stvar.

Druga stvar, s obzirom na to da se sa te vaše visine tu obraćate svima kako svi treba da se bave svojim poslom, pa se bavite svojim poslom, i vi se bavite svojim poslom, i vi ljudi svi se bavite samo svojim poslom, kada ćete vi da počnete da se bavite svojim poslom? Imamo jedan dan zasedanje, jedan dan, ne 101, jedan, vi taj jedan ne možete da odsedite u Narodnoj skupštini. Taj jedan, sedam sati. Jel mnogo za ono što građani plaćaju, jel mnogo sedam sati da odsedite? Jedan dan, pa ja kada bih čekala da odgovorim na vaše primedbe, da čekam da ste vi u Skupštini ovde, pa ja nikada ne bih odgovorila, ja nikad ne bih odgovorila. Vi kažete šta hoćete da kažete i izađete, odete, ljudi, baš vas briga. Odgovaram građanima Republike Srbije zato što širite lažne vesti. Da hoću da odgovaram vama, nikad se ne bih javljala da vam odgovorim, pravo da vam kažem, zato što mi je to potpuno uzaludan posao, uzaludni poslom se trudim da se ne bavim.

Konačno, još jednom, poštovani građani, dakle, ništa od ovoga nije tačno. Imate sudsku presudu koju morate da imate kada se razvodite ili sudsku presudi da se utvrdi kod koga će biti dete, ko je staratelj. To je sudska presuda. Bez toga ne možete da naplatite alimentaciju, jel tako? Tako je, 99,99% stanovništva to zna. Imamo dva poslanika ovde koji to ne znaju, a od kojih je jedan pravnik. Zabrinjavajuće, ali je tako. Dakle, imate tu sudsku presudu. Ne plaća se alimentacija po toj sudskoj presudi, odmah obavestite Ministarstvo nadležno za brigu o porodici. Ono aktivira Alimentacioni fond, u roku od 15 dana isplaćuje se alimentacija iz Alimentacionog fonda. Hvala lepo. Ne morate sad više ni da čitate predlog zakona. Možete da idete kući, pošto ste već 45 minuta ovde u Narodnoj skupštini. Dosta, ako je od vas. Ćao.

Nemate više prava na repliku, nema replike.
Reč ima Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Narodni poslanici, ovde ima nekoliko tema koje su ovih dana na dnevnom redu. Nešto je manji broj tačaka nego inače, a krenuću od onoga za šta mislim da je najvažnije, a to su ovi medijski zakona, tj. izmene i dopune medijskih zakona. Mi imamo zakone i oni se, naravno, ne poštuju i pitanje - zašto se ne poštuju i zašto se menjaju ako su takvi kakvi jesu ovoj vlasti išli na ruku i omogućavali da dobije dosadašnje izbore uz pomoć takvih zakona? Jasno je da ima dva razloga.

Jedno je što više ne radi, i to se pokazalo u Kosjeriću i u Zaječaru, taj mehanizam gde se koriste dva načina za izbornu krađu. Jedan bih nazvao tvrdim alatima, a to je manipulacija spiskovima tj. zapisnicima, a zatim ucene i pritisci. Drugo, nazovimo to meki mehanizmi, to je funkcionerska kampanja i medijska zloupotreba, odnosno sve ono što omogućava da se medijski blokira opozicija, da se ocrni i da se manipuliše dezinformacijama. Kad ste to znali da pakujete na odgovarajući način, imali ste pametnu izbornu krađu. Vi to ne možete i ono što vam je sad preostalo je bahata krađa, i to se videlo u ova dva grada i čak i uz tu bahatost, a manjak pameti, definitivno, to ne daje rezultat. To je jedan od razloga zbog čega vi ovo hoćete da menjate, kad bi se igrali, naravno. Nije to pravi razlog. Pravi razlog je u tome što znate da je to jedina način da deblokirate onih 47 miliona evra evropskih para.

Drugi razlog je što je već imidž toliko loš i ne može da se dokupi, ništa više, što je imalo da se proda prodalo se. Za dokupljivanje za evropski imidž ostalo je da se nešto uradi sa Klasterom 3 i zato treba da se poprave ovi zakoni. Tu stvari stoje jako loše kao što znate. Nije više Crna Gora samo ta koja pretrčala Srbiju.

Gospođo Brnabić, možete samo malo da radite svoj posao, molim vas? Možete. Hvala.

Sada imamo problem i sa Albanijom. Pretpostavljam da je svima vama, pa čak i ovoj vlasti jasno da je to jako, jako loše za imidž ove zemlje i za vas da nas u ovoj situaciji pretrči i Albanija. Pokazalo se da to što je Edi Rama u svakoj prilici kada je Vučića ugošćavao bio uljudan i trezan, za razliku od domaćina, jedan obrazac ponašanja koji on primenjuje u svakoj prilici za dobrobit svoje zemlje i zato je Albanija u ovom momentu u mnogo boljoj poziciji.

Mi pokušavamo, izgleda da sustignemo stvar sa tim trećim Klasterom i zato se vama gospođo Brnabić žuri, jer ste jedan od zaduženih za to, da se to obavi što pre da bi stigli u julu, da bi uspeli da uskočimo u taj voz zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom. Ako propustimo taj voz, čekaćemo onaj sa Moldavijom, a do tada ko živ, ko mrtav i ko zna šta će biti. Jasno je da se o tome u stvari radi.

To što ćemo mi imati bolje medijske zakone, mi iz opozicije znamo da to ništa ne mora da znači. Vi ovaj zakon možete da usvojite i bez nas i možete da nastavite krađu izbora i dalje i bez nas.

Ono što mi moramo da radimo, moramo da vas sprečimo. Ako mislite da i ove nove zakone koristite na način na koji je to predsednik države uradio pre neko veće na RTS-u a, izgleda da će to biti taj obrazac ponašanja, znači sasvim neprimeren, onda je to ono sa čime ćemo se mi dalje sretati. Ja mislim da to znaju i ljudi u Briselu, kojima vi pokušavate da ćete ovo da zbrzate do jula i da vam se otvori taj Klaster. Svima ste to obećali.

Ovo što je urađeno na RTS-u pokazuje da to neće da funkcioniše. Kao što znate ja u ovakav RTS više ne verujem. Ja mislim da to ne može da se popravi, da to mora nanovo da se pravi. Mi smo evo godinu i nešto opozicija u Skupštini. Nijednom nismo bili na RTS-u. Ja nisam bio, kolege iz naše poslaničke grupe i ne samo oni, nisu bili na RTS-u u toj funkciji narodnih poslanika. To je nepopravljivo.

Ne može neki žuti Bujke, kako ga vi zovete, ni braon Neša Stefanović da se promeni. To je nepopravljivo. To više nije za lustraciju. To je za nešto drugo. Ali, ja se i dalje nadam da tamo ima neko od integriteta da sledeći put kada mu dođe Vučić i onako se ponaša da ga uhvati za uši i izbaci napolje, jer je ono neprihvatljivo u bilo kojoj domaćinskoj kući, bilo od koga ko je tu gost, pa makar bio predsednik države.

Druga tema o kojoj se ovde radi, to je ova kupovina „Rafala“ o čemu je već bilo reči. Nemam nikakvu dilemu oko toga da je došlo vreme, ako se nije i zakasnilo sa zanavljanjem borbene avijacije Vojske Srbije. To svakako treba.

Međutim, ovo kako se radi, to je ono kako ne treba. Ovo nije posao koji je sklopljen da bi popravio borbenu moć Vojske ove zemlje, nego da bi popravio imidž njenog predsednika. Da se vodilo računa o ovoj drugoj stvari, verovatno se ne bi kupovalo po ovim parama. Da se kupio „F-16“, onda bi taj posao bio rađen između ljudi od struke. Onda bi ljudi od struke sa ove strane učestvovali u tom poslu, a ne bi isključivo ministar Mali i Baća iz Ministarstva odbrane, pa onda na kraju dobijemo ono što dobijemo. A, šta smo u stvari dobili? Dobili smo zajam koji će biti sa kamatama, otići će na preko 2,3 milijarde evra.

Srbija ima milion i 897 hiljada ljudi u radnom odnosu, što znači zaduživanje svakog zaposlenog za još hiljadu evra, kada prevedemo na ovaj jezik koji običan čovek razume. To to znači. Da ne bude manipulacije. Naravno da nam treba borbena avijacija. Treba li nam za ove pare? Mi ne znamo koliko će to na kraju koštati, zato što vi kupujete platformu. Gde su hangari? Gde je obuka? Gde je borbena tehnika na tome? To nije ugovoreno. Ne zna se šta će da se kupi i ako dobijemo te „Meteore“ koliko će to da košta? To će doći na četiri milijarde.

Da ne dođemo u situaciju da sa ovakvom situacijom, sa ovakvim pristupom, koji je političko trgovački, da nam to na kraju i stigne i da nemamo rakete i da nemamo obične pilote, da nam se ne desi da na tim avionima, na „Rafalima“ lete penzionisani francuski piloti. Nemojte to da radite na taj način.

Sledeća stvar, na kraju oko tih „Rafala“ rekao je kolega da ima još nekih stvari koje se tiču načina upotrebe i iskustava koja su se desila tokom ovog sukoba Indije i Pakistana. Mi smo na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove pitali ministra. Ministar nam je rekao da on o tome ne zna ništa. Da se u Vojsci niko sa tim ne bavi i da to ako nas interesuje čitamo. On je čovek potpuno nekvalifikovan za taj posao. To što je taj Odbor zatvoren za javnost to ne znači da tamo ministar odbrane sme da lupa gluposti. On potpuno lupa gluposti. Bio je potpuno nekvalifikovan, a sa njim nije bio niko ko je u stanju da odgovori na takva pitanja.

Ovde imate još dve teme, rekao bih. Jedna se tiče potvrđivanja Sporazuma o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše. Obratili ste pažnju, pretpostavljam, bar kolege iz opozicije, spisak zemalja sa kojima ste napravili taj aranžman – Sao Tome i Prinsipe, Togo, Maldivi, Burundi, Gvineja, Bisao, Uzbekistan, Gana, Nepal, Kongo, to je ona lokacija gde je onaj pametni ambasador koji javlja o stanju u zemlji, ilustrujući to u jednoj rečenici, da nema više običnog jogurta nego samo voćni jogurt na rafovima, zatim Tadžikistan, Kraljevina Esvatini, svaki put Kraljevina Esvatini, to ne može da se obiđe. Pretpostavljam da ovo nisu destinacije na koje nameravate vi iz vlasti da putujete turistički. Znam da imate istančaniji ukus. Meni ovo liči na onaj spisak zemalja koje su podržale našu kandidaturu za EKSPO i koje su verovatno najavile učešće na tome.

Ako je ovo sva investicija, to je u redu, ali ovo svakako nisu diplomatski, a ni ekonomski prioriteti Srbije, bar ne bi trebali da budu. Ja ne očekujem nekakvu spektakularnu ekonomsku razmenu sa ovim zemljama, ali ni da će nam rešiti naše geopolitičke prioritete.

Imate ove redovne, u stvari vrlo neredovne izveštaje povereništava za 2023. i 2024. Ne znam da li je to do sada bila praksa. Prvi put sam narodni poslanik. Ali, zar je takva stvar po prirodi da ne može dve godine da stigne na dnevni red i ovako neće izazvati neku veliku diskusiju? Neko nije radio svoj posao očigledno. Hvala.

Hvala vam.
Iskoristila bih takođe ovu priliku da zahvalim čitavoj opoziciji koja je podržala kandidaturu Beograda i Srbije za EKSPO 2027. Mi svakako ne bi mogli da dobijemo EKSPO. Tako da, hvala vam na tome, ali ne znam zašto sada to kritikujete kada ste tada podržali.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala.

Poštovana predsednice, vrlo kratko, žao mi je što juče niste bili prisutni na sednici. Čujem danas da ste bili u Briselu i verujte mi da mene i moje kolege niste fascinirali. Izvinjavam se, neki će sutra, neki su juče bili, ali manje je važno. Suština je da nikoga niste fascinirali time. Svi mi već dobro znamo da jedino gde pričate o Srbiji i to negativno jeste pred stranim delegacijama i to nije ništa novo.

Poštovani građani Srbije, i danas imate priliku da vidite da u redovima opozicije nema slaganja oko toga da li se u Kosjeriću i Zaječaru desila pobeda ili poraz, pa tako i u ovoj poslaničkog grupi.

Dakle, malopre je prethodni govornik rekao da i pored izborne krađe, kako on kaže, smo pobedili. Samo da vas obavestim da je juče vaš saborac rekao da ste vi pobedili. Sad, samo se dogovorite između sebe ko je pobednik. Građani znaju, rezultati to pokazuju, ali samo se vi dogovorite.

Što se tiče toga da li smo vas mi ocrnili ili neki mediji, najviše su vas ocrnili ti studenti kojima se uporno dodvoravate. Citiram njih i njihove plenume – sa opozicijom nećemo nigde i nikada više, jer su se toliko isprljali da mogu samo štetu da nam donesu.

Tako da, molim vas, ako već hoćete do istine, kažite nam ovde svima kada i na kom plenumu su to studenti odlučili da ih baš vi predstavljate.

Što se tiče izvlačenja ušiju, kako li ste rekli već, mislim da je to neprimereno, mislim da vam to ne stoji, ali ajde da vam to uzmem negde kao olakšavajuću okolnost jer ste jako besni, jer nakon sledećih izbora sigurno nećete sedeti ovde, ali da vam kažem još jednu stvar – lična percepcija i to što je možda vama Vuk Jeremić izvlačio uši jer nije bio zadovoljan kako ste mu nosili torbu, to nemojte da prenosite na druge. Hvala vam.

Idemo dalje.
Narodni poslanik Ahmedin Škrijelj ima reč.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, zakonska rešenja koja su predmet rasprave u Narodnoj skupštini, a kad to kažem prevashodno mislim na zakone iz oblasti informisanja, još jedna su propuštena šansa da se Bošnjacima i drugim nesrpskim narodima koji žive van teritorije Vojvodine omogući korišćenje Ustavom garantovanih prava, odnosno prava na informisanje na svom maternjem jeziku.

Dakle, SDA Sandžaka nije zadovoljna politikom, merama, naročito zakonima kojima se uređuju status, položaj i ostvarivanje prava manje brojnih naroda u Republici Srbiji, koje sprovodi i predlaže aktuelna vlast. Ova vlast ne dopušta Bošnjacima da ostvaruju prava koja im garantuju domaće i međunarodno pravo.

Predlogom zakona o javnim medijskim servisima ponovo nema redakcije na jezicima nacionalnih manjina, što je, podsećam vas, obaveza utvrđena pravnim sistemom Republike Srbije. Režimski mediji konstantno i nekažnjeno negiraju identitet bošnjačkog naroda, bošnjačke nacionalne simbole, koji su, podsećam, priznati od državnih organa i konstantno u javnosti plasiraju mržnju, neosnovano etiketirajući bošnjački narod i njegove legitimne predstavnike kao neprijatelje Srbije i srpskog naroda i pretnju za sigurnost Republike Srbije.

SDA Sandžaka, kao parlamentarna opoziciona bošnjačka politička stranka, gotovo na dnevnom nivou je meta napada i stigmatizacije od strane režimskih medija. Ko god traži da bošnjački narod bude ravnopravan, da ostvaruje svoja prava, da se politički sistem i ambijent u društvu prilagode i potrebama Bošnjaka, nađe se na udaru režima i režimskih medija. Režimski mediji su očigledno iznad Ustava i zakona ove države, pa se postavlja pitanje koja je funkcija i svrha medijskih i drugih zakona.

Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o elektronskim medijima ne predviđa krivične sankcije za laži, mržnju i netrpeljivost koji se sa režimskih medija konstantno plasiraju u javnost.

Zakonima bi trebalo na pravičan način urediti odnose u društvu, uvažavajući potrebe različitih struktura stanovništva i propisati adekvatne sankcije za svakoga ko krši norme i pravila propisana zakonom. Na istim načelima i principima potrebno je definisati temelje političkog sistema i državnog uređenja Republike Srbije.

Šta vrede zakoni koji se ne sprovode? Koja je svrha zakona koji nemaju adekvatne sankcije, a to se po pravilu dešava kada su u pitanju zakoni kojima se uređuju ljudska i manjinska prava, ali i druge oblasti društvenog života, kao što je informisanje?

U Srbiji se donose zakoni koji su mrtvo slovo na papiru, osim u slučajevima kada treba legalizovati diktaturu i korupciju, obesmisliti demokratiju i vladavinu prava ili kada treba uskratiti manje brojnim narodima mehanizme za ostvarivanje prava koja im garantuje Ustav Republike Srbije. U Srbiji danas nema slobode za građane i medije i ovim medijskim zakonima ništa se suštinski i značajnije neće promeniti.

Predloženi zakoni iz oblasti medija neće doprineti slobodi medija i u tom smislu neće promeniti bilo šta, niti su odgovor na društvenu krizu u Republici Srbiji. Isto tako, predloženi zaključci na Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2024. godinu ili zaključci na izveštaje regulatornih tela neće izbrisati činjenicu da su Bošnjaci, Albanci i neki drugi manjinski narodi nezadovoljni svojim položajem i da ne mogu da ostvaruju svoja Ustavom garantovana prava.

Kad smo kod toga, moram da izrazim naše negodovanje na činjenicu da su izveštaji regulatornih tela, namerno neću da kažem nezavisnih, za 2022. i 2023. godinu razmatrani tek ove 2025. godine od strane Odbora za ljudska i manjinska prava. Odgovor na nezadovoljstvo i obespravljenost Bošnjaka ne sme dolaziti preko režimskih medija, već je potrebna odgovorna politika Vlade, koja ima za cilj da izgradi Republiku Srbiju kao državu jednaku prema svim svojim građanima u kojoj Sandžak i Bošnjaci imaju odgovarajući pravni i politički status.

Bošnjaci iz Sandžaka jako dobro razumeju poruke koje im ovaj režim šalje, bilo da se radi o politikama i zakonima koje predlažu i sprovode ili preko medija koje uređuju i kontrolišu. Bošnjaci iz Sandžaka će na prvim narednim izborima ovom režimu dati adekvatan odgovor shodno porukama koje im šalje. Kapitulacija režima Slobodana Miloševića došla je iz Sandžaka i vas ne čeka ništa bolje. Pokušaj da se uspeh gradi na tuđoj obespravljenosti, diskriminaciji, uz korišćenje nasilja za postizanje političkih ciljeva unapred je osuđen neuspehom. Ne postoji oblast društvenog života u kojoj politika ove vlasti ide u susret potrebama bošnjačkog naroda.

Ako u obzir uzmemo stanje demokratije u Srbiji i stanje u medijima, slobodno možemo da kažemo da je ono na istom ili možda čak i nižem nivou nego za vreme vladavine režima Slobodana Miloševića. Nas ne čudi ovakva politika ovih struktura koje su svoj politički uspeh gradili na tezi da će za jednog Srbina ubiti sto Bošnjaka u trenutku dok je u Srebrenici vršen genocid.

Ista ta politika koja je odgovorna za genocid u Srebrenici, ratne zločine u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu, organizovani državni teror i progon Bošnjaka u Sandžaku, sankcije, izolaciju i bombardovanje, politika koja nosi ključnu odgovornost za činjenicu da je Republika Srbija proglašena krivom pred Međunarodnim sudom pravde jer nije sprečila genocid, a mogla je, danas ponovo prodajom oružja i municije Izraelu učestvuje u genocidu koji Izrael vrši nad civilima u Gazi. Ista ta politika ovu državu svrstava na stranu nasilja i suprotstavlja je opšteprihvaćenim civilizacijskim normama. Tražim od Vlade Republike Srbije da odmah uvede zabranu prodaje oružja, municije i druge vojne tehnike i sredstava Izraelu.

Na kraju ponovo pozivam sve narodne poslanike koji se deklarišu i osećaju kao Bošnjaci da uskrate podršku ovom režimu, da ne budu korišćeni kao izgovor da postoje neki Bošnjaci koji podržavaju i opravdavaju štetno delovanje ovog režima, dok još za to nije kasno. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani, jako je teško i mučno odgovarati na sve ono što ste izrekli zarad nekoliko lajkova i aplauza koji vam dolaze sa desne strane. O položaju Bošnjaka možete pitati vaše sugrađane koji su i danas deo vladajuće većine, a bogami i kada su neki iz vaše stranke, pa i vaše okoline bili u vlasti niste tako pričali.

Ali ono zašto sam se ja javio jeste da vam poručim – ovaj dom to ne zaslužuje i verujem da bi neko drugi reagovao da ja to nisam sada uradio. U Srebrenici nije bio genocid, a srpski narod nikad neće biti genocidan narod. Hvala.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Donesite zakon za promenu rezolucije.)

Hajmo dalje, bez nervoze.
Sada reč ima narodna poslanica prof. dr Jelena Jerinić.
Izvolite.