Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, drage kolege, uvaženi građani Srbije, ja sam pažljivo slušala sve što je izneseno tokom današnje diskusije, a tiče se Predloga zakona o zaštiti vazduha.
Za razliku od prethodnih koraka, žao mi je što niste bili više uključeni kako u transparentan proces ranog javnog uvida koji nije zakonska obaveza, ali smo je ipak sproveli, niti tokom javnog uvida, javne prezentacije, niti tokom rada Odbora za evrointegracije, a nažalost ni tokom rada Odbora za zaštitu životne sredine i ja se najiskrenije nadam da će to biti promenjeno u narednom periodu, kako bismo mogli da budemo što konstruktivniji, jer ja ne smatram da je niko u svojoj oblasti ni najpametniji, ni najstručniji i zato upravo ova sala i služi, da možemo da razmenjujemo konstruktivna i konkretna mišljenja sa preciznim i tačnim informacijama i podacima, a ne paušalnim iznošenjima različitih informacija.
Što se tiče jučerašnje zamene mog prisustva u ovoj sali i učešćem ministra Đurića u predstavljanju osnovnih izmena ovog novog zakona, mogu samo da kažem da je to odraz sloge i zajedništva Vlade Republike Srbije i u tom kontekstu upravo potvrđujemo da možemo u jednom momentu da se bavimo i strateškim-geopolitičkim pitanjima, jer sam imala čast da kao izaslanik predsednika Vučića učestvujem na najvećoj konferenciji koja se tiče zaštite najvećih ekosistema na svetu, a to su okeani i održivog razvoja.
Verujte, pitaće se neko kakve to veze ima sa Srbijom, s obzirom da smo mi zemlja koja nema more i okeane, ali, evo, pripremila sam, znajući da će vas to interesovati i taj deo.
Iako nemamo direktan pristup otvorenom moru, Srbija preko svojih reka koje pripadaju Crnomorskom, Egejskom i Jadranskom slivu, u kontaktu je sa morima i okruženjima i deli zajedničku odgovornost koja predstavlja najveći, najproduktivniji ekosistem i u tom kontekstu prisustvo države Srbije na svetskoj sceni potvrđuje da mi možemo i hoćemo primere prakse da prenesemo u slatkovodne ekosisteme koji su nam od izuzetnog značaja i u tom kontekstu hvala ministru Đuriću što je juče izneo sve ono što je najvažnije za zakon.
Počeću od početka. Zakon nije menjan od 2009. godine. S obzirom da je dugogodišnja primena ovog zakona, a i donošenje promena drugih propisa, uputila da je neophodna potreba za unapređenjem teksta važećeg zakona, mi smo isto i pristupili i sproveli smo sve zakonske neophodne procedure o kojima sam malopre govorila. Ono što je suština je da je izvršena profesionalizacija procesa merenja posebne namene. Povećane su konsultacije i učešće javnosti u postupcima koji se odnose na donošenje kratkoročnih akcionih planova i ja vas molim da se uključite kada ovaj postupak bude bio predmet bilo koje jedinice lokalne samouprave.
Napravljena je distinkcija između onoga šta je informacija, a šta je podatak i volela bih o tome da u narednom periodu više da govorimo zato što paušalna iznošenja netačnih informacija ne samo da zbunjuje javnost i dovodi do jedne situacije straha u javnosti, već zaista otvara neke stavke o kojima ću kasnije, takođe, govoriti.
Proširena je kaznena politika i mislim da je to građanima Srbije najznačajnije, jer su dodate nove obaveze i zabrane, kao i to da su detaljno regulisane kaznene mere za sve obaveze i zabrane u tekstu zakona koje to do sada nisu bile precizno definisane i bolje i detaljnije je regulisana nadležnost inspektora, što omogućava bolje sprovođenje zakona.
Što se tiče broja dana koje su definisali članovi šire radne grupe, a to je kao što sam čula nešto što je zasmetalo, da je pet dana nedovoljno ili je dovoljno ili je dugo da bi se nadležni Zavod za javno zdravlje, odnosno Agencija za zaštitu životne sredine obratila jedinici lokalne samouprave, po novom zakonu, kada dođe do onih graničnih vrednosti koje su prekoračene ili onih koncentracija koje su opasne po zdravlje ljudi, ja vas pitam samo zašto nismo imali konkretan predlog koji je to broj dana koji bi se nekom svideo? Da, smo stavili manji broj dana, vi biste rekli da koristimo možda neke podatke koje nisu u uporištu Zavoda za javno zdravlje ili Agencije ili da je došlo potencijalno do ne daj nože nekakve manipulacije, tako da u tom kontekstu ne vidim da postoji bilo kakav problem.
Što se tiče amonijaka iz 2022. godine, želim da vas obavestim i građani Srbije sigurna sam da to znaju, ali da ih podsetim, tada je Ministarstvo za zaštitu životne sredine u saradnji sa Ministarstvom za unutrašnje poslove i Sektorom za vanredne situacije postupilo u skladu sa svim propisima i angažovalo Institut za rudarstvo i metalurgiju u Boru da izvrši uzorkovanje i ispitivanje vode u reci Nišavi kod Pirota gde je došlo do izlivanja amonijaka i što se tiče vazduha. Tada smo poslali mobilnu automatsku mernu stanicu, da može da prati iz sata u sat kakva je koncentracija zagađujućih materija na samom akcidentnom mestu. Tada smo obavestili građane, a sada podsećam, da prekoračenja amonijaka u vazduhu nisu zabeležena tokom akcidenta u Pirotu, iako, slažem se sa vama, to jeste akcident koji u širem kontekstu može da utiče na životnu sredinu, ali što se tiče zaštite vazduha, apsolutno nije bila prekoračena koncentracija amonijaka u vazduhu.
Čula sam da govorite da je ovaj zakon mrtvorođeni zakon, crni zakon. Neki utisak sam stekla da je vama crni vilajet generalno po pitanju nove regulative. Ja ne znam da li je to neko možda nasleđe iz prošlosti, ali ja se nadam da to tako neće biti zato što, kao što sam podvukla, Zakon od 2009. godine nije menjan i s obzirom da je više od 50 članova menjano, mi imamo u potpunosti novi zakon.
Zašto je to važno? Mi smo u okviru ovog zakona transponovali sedam direktiva i dve regulative iz oblasti koje su u sklopu pretpristupnih pregovora. To je za Srbiju izuzetno značajno.
Pitaćete zašto nismo transponovali kompletno direktivu o kvalitetu vazduha, ali da objasnim građanima. Direktiva o kvalitetu vazduha na nivou EU je doneta krajem 2024. godine sa rokom od dve godine da sve članice transponuju istu u svojim državama. To znači da će krajem 2026. godine, a verovatno sa prolongiranjem, to biti 2027. godina, kada će članice EU u potpunosti da transponuju regulativu. Mislim da u ovom momentu i šira radna grupa, koja je uključila i civilno društvo i akademsku zajednicu, vrlo je racionalno odlučila zbog čega je deo direktiva transponovan, a deo će biti predmet i daljih izmena koje sam sigurna da nas čekaju u budućnosti.
Što se tiče, takođe, još jedne informacije vezano za to što nisam juče govorila, volela bih da vas podsetim da član 70. Pravilnika o Vladi i član 89. u vašoj zbirci propisa koju sigurna sam da svi imate ispred sebe, jasno definiše ko je predstavnik Vlade i ko može da govori u Narodnoj skupštini.
Iznosili ste informacije o prevremenoj smrti po pitanju uticaja zagađenja vazduha. To su brojke koje se kreću od 10.000, preko 15.000 do 17.000. Molim vas samo da se usaglasite koji je to tačan podatak i koji je izvor tog podatka.
Zašto to govorim? To govorim iz sledećeg razloga. Svetska zdravstvena organizacija je u svojim studijama prikazala doprinos zagađenja vazduha kao jednog od činilaca koji doprinosi mortalitetu ljudi kroz prikaz procene doprinosa kvaliteta na zdravlje ljudi. Znači, to je u pitanju samo jedna preporuka SZO, a svi znamo da je preporuka nešto što nije obavezujućeg karaktera i ja sad samo postavljam pitanje da li mi više verujemo međunarodnim organizacijama sa njihovim preporukama ili našoj državi sa regulativom koja obuhvata niz podzakonskih akata u kojima vi učestvujete.
Zašto ovo govorim? Mi smo u strateškom dokumentu za zaštitu vazduha, a to je program zaštite vazduha sa akcionim planom jasno definisali šta je smernica i u odnosu na kakve modele smo napravili projekcije smanjenja zagađujućih materija do 2030. godine, tako da u ovom momentu Srbija ima strateški dokument, ima nadam se uskoro novi Zakon o zaštiti vazduha i te dve okosnice regulative nam otvaraju vrata da možemo da uskoro usvojimo tri ključna podzakonska akta koja nismo mogli da usvojimo dok ne usvojimo ovaj zakon, jer nije bilo pravnog osnova, a to se pre svega odnosi na granične vrednosti koje dolaze iz emisija velikih zagađivača, srednjih zagađivača i malih stacionarnih postrojenja. To je nešto što će da pomogne i operaterima koji znaju šta treba da rade u svojim studijama i inspekciji, ali i jedinicama lokalne samouprave.
Što se tiče da je važno da država ima namensku industriju, sigurna sam, nakon današnje diskusije, da tu nema dileme, ali ono što se tiče Zakona o zaštiti vazduha, moram da istaknem da, kao i u svakoj drugoj regulativi, tako i u vazduhu, namenska industrija je izuzeta iz zakona i ne može da se namenska industrija ni pod kojim leks specijalisom reguliše u okviru Zakona o zaštiti vazduha ili bilo kojim drugim zakonom.
Ono što smo mi radili i o čemu ću govoriti na kraju mog izlaganja, od 2021. godine smo sistemski i sistematično popisivali sve javne ustanove u Republici Srbiji koje imaju problem sa zagađenjem vazduha, a imaju ih, niko nije rekao da ih nema, niko nije rekao da je sjajna situacija, ali smo radili na sistematičnom popisivanju javnih ustanova i tada smo uvrstili i objekte koji pripadaju Ministarstvu odbrane, kao što su npr. ozbiljni zagađujući objekti, kao što je kasarna u centru grada Beograda, na Topčideru i mnoge druge u Nišu, Valjevu i da sad dalje ne nabrajam, i to će da bude predmet onoga sa čim ću završiti moje izlaganje.
Što se tiče Novog Pazara, moram da istaknem sledeće, u prethodne četiri godine, od 2021. godine, nadam se da me sluša onaj ko je pitao za Novi Pazar, uloženo je 122 miliona dinara u projekte zamene individualnih ložišta, zamene kotlarnica, pošumljavanja, čišćenja divljih deponija i dodeljivanja opreme za upravljanje otpadom. Ove godine, i to vrlo skoro, krećemo sa realizacijom, čini mi se, najznačajnijeg projekta za poboljšanja aerokvaliteta u Novom Pazaru, a to je zamena kotlova u centru grada Novog Pazara, a to je kotlarnica „Bor“. Mislim da će to da bude od izuzetnog značaja za građane Novog Pazara, a na kraju izlaganja ću reći šta je to za Novi Pazar što će biti dodatno vrlo veliki benefit.
Ako već govorimo o tom kraju Srbije, istakla bih samo da smo uložili ogromna sredstva u izgradnju transfer-stanice u Novoj Varoši, koja je važna za upravljanje otpadom u tom kraju gde treba da gradimo regionalni centar za upravljanje otpadom, koji treba da bude sa sedištem u Novoj Varoši. Krenućemo sa izgradnjom transfer-stanice u Sjenici. Do kraja januara 2026. godine treba da završimo pristupni put vodovod i dalekovod za transfer-stanicu u Novoj Varoši, kako bi ona mogla da bude u potpunosti funkcionalna. Mislim da je to izuzetno značajno i na tome, sigurna sam, nećemo stati.
Što se tiče Valjeva, pominjali ste i Valjevo, uskoro krećemo jako značajan projekat za Valjevo, a to je sanacija i rekultivacija gradske nesanitarne deponije u Valjevu. Zašto? zato što imamo osnov da to radimo, jer krajem godine puštamo u probni rad regionalni centar za upravljanje otpadom na lokalitetu Kalenić na Ubu ka kojem će upravo gravitirati Valjevo. Mi paralelnim postupkom zatvaranjem nesanitarne deponije i više nemanja potreba za bilo kakvim divljim deponijama, jer će Valjevo, pored 14 jedinica lokalne samouprave, da gravitira ka Ubu, a to su Lajkovac, Ljig, Koceljeva, Mionica, Osečina, Vladimirci, Obrenovac, Barajevo, Lazarevac, Ljubovija, Mali Zvornik, Krupanj i Loznica. Mislim da će to za zapadni deo Srbije da bude izuzetno značajno i zato za Valjevo radimo paralelne stvari.
Dobila sam informaciju za Krušik da se pregleda gas visokog pritiska i da se uskoro očekuje probni rad u jednom delu instalacija za Krušik. To je takođe značajno za Valjevčane, a što se tiče zaštite prirode, pokrenuli smo postupak proglašenja predela izuzetnih odlika Povlen koji obuhvata i Valjevo, kao grad, i Kosjerić kao opštinu i mislim da će taj deo Srbije biti značajan da se stavi pod zaštitu, kako bi mogao, ne da se promoviše samo deo koji se odnosi na aktivne mere zaštite i očuvanja biodiverziteta strogo zaštićenih vrsta i zaštićenih vrsta i staništa, već i za eko-turizam tog kraja, jer čini mi se da tom delu mnogi od nas nisu posvetili pažnju, niti smo posećivali.
Što se tiče NERP-a, to ste pomenuli, Nacionalni energetski klimatski plan, odnosno integrisani plan, on je usvojen 2020. godine, ali podsetiću građane da on traje do 2028. godine. Paralelno Ministarstvo rudarstva i energetike zajedno sa međunarodnim investitorima uložilo je ogromna sredstva u sisteme za odsumporavanje, kako u Kostolcu, tako u TENT-u. To su paralelni procesi koji još uvek nisu završeni do kraja, ali sam sigurna da hoće zato što je to, mogu da kažem, od najznačajnijeg interesa za energetski sistem iz kog dolazi velika koncentracija zagađujućih materija, pre svega sumpor-dioksida i PM čestica.
Gospodin Jovanović nije prisutan, ali se nadam da će poslušati šta sam rekla. Postavio je pitanje za nešto što nije predmet današnje diskusije, ali mislim da građani Srbije imaju pravo da čuju šta se konkretno dešava vezano za temu koju on otvara, a to je mini hidroelektrana na Rakitskoj reci. Prva i najznačajnija informacija za građane je da taj lokalitet se ne nalazi u okviru zaštićenog područja. Za taj lokalitet je 2018. godine pokrenut prekršajni postupak i to na osnovu izlaska inspektora iz životne sredine koji je utvrdio da uslovi zaštite prirode koji su dati od strane Zavoda za zaštitu prirode nisu u tački 2), konkretno, dispozitiva uopšte realizovani kako treba. U tom kontekstu je pokrenuta prekršajna prijava i to je sada deo sudskog postupka i gospodin Jovanović vrlo dobro zna da to više nije u ingerenciji Ministarstva zaštite životne sredine, jer sam mu rekla nekoliko puta da se stavljam na raspolaganje za sve ono što jeste u ingerenciji ovog resora i da sam spremna i da saslušam.
Pošto mi se gospodin Jovanović obraća sa ti, to ne doživljavam kao odraz nepoštovanja, već je za mene lično to potvrda bliskosti sa politikom Vlade Republike Srbije i oblasti zaštite životne sredine.
Na samom kraju, želim da vas izvestim da je danas za građane Srbije i Republiku Srbiju, čini mi se, napravljen važan iskorak u oblasti o kojoj bismo trebali mnogo više da govorimo, a to je zaštita vazduha. Ministar Mali i ja smo potpisali kreditnu liniju od 50 miliona evra sa Evropskom agencijom za obnovu i razvoj gde ćemo u narednom periodu da menjamo kotlove u Valjevu, Smederevu, Zaječaru, Nišu, Beogradu i Novom Pazaru za kapitalne projekte gde će sa uglja, mazuta i lož-ulja javne ustanove da se povezuju na daljinski sistem grejanja, na gas, na bio-masu, čak ćemo uspeti, nadam se, da iskoristimo industrijsku toplotu koju ćemo povezati na sistem daljinskog grejanja da prikažemo da cirkularna ekonomija jeste primenjiva i u ovoj oblasti.
Nadam se da sam sve teme iscrpela. Ukoliko ima nekih dodatnih pitanja, moj kabinet je na raspolaganju. Gospodin Jovanović to vrlo dobro zna. Hvala vam.
