Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, dobar dan, nastavljamo rad sednice.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 112 narodnih poslanika, tj. da imamo uslove za rad.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Slobodan Nikolić.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 46. dnevnog reda.
Krećemo po listi.
Dajem reč narodnom poslaniku Miliji Miletiću.
Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice Skupštine.

Uvaženi potpredsednici Vlade, uvaženi ministri, članovi Vlade, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić i ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i moje kolege koje su govorile jučerašnjeg dana, ja ću govoriti, staviti akcenat na Alimentacioni fond, jer mislim da svi oni koji su normalni znaju šta je to i šta to treba da znači, za sve one ljude koji su imali bračnu zajednicu, izrodili decu i posle se razveli. Jedan od tih supružnika, sada da se ne ponavljamo, znamo sve u procentima koliko je to ljudi, koliko je to potreba, jedan od tih supružnika ne plaća alimentaciju i zbog toga smo mi sada ovde tu da ovaj zakon koji je predložen da donesemo, da izglasamo da bi sutra ti ljudi, ta deca imala mogućnost da žive, da se ponašaju normalno i da sutra njima bude mnogo lakše. Inače, taj drugi koji ne plaća tu alimentaciju njemu će država naplatiti na najbolji način, sa kamatom.

Imamo veliki broj i u seoskim područjima. Ovde kažem velika potreba jeste da se kroz nešto, kroz neki amandman da se obezbede uslovi da se još brže odradi za one žene, za onu decu koja žive u seoskim područjima. Verujte mi, ženama, majkama u seoskim područjima je mnogo teže. Kada se desi takva situacija da se razvedu u seoskim područjima, ali to je retko, tamo ta žena nikada neće tužiti tog supružnika koji je bio sa njom i ona će trpeti i mučiti se za svoje dete. Na taj način mislim da ćemo ovim načinom, Alimentacionim fondom, iznaći mogućnost da to rešimo, s tim što takvim ljudima, koji žive u seoskim područjima, moramo naći rešenja da to bude još brže i bolje i već isplaćeno.

Kad neko kaže selo, poljoprivreda, male opštine, jugoistok Srbije odmah se zna da je tamo mnogo teže da se živi. Tamo se manje rađaju deca. Stimulacija koju daje država za svaki bračni par za prvo, za drugo, za treće dete je velika stvar. Potencirao sam da ta sredstva budu veća za takva područja gde je manji broj rođene dece unazad 20, 30 godina, da tamo budu veća izdvajanja, jer ćemo na taj način možda stimulisati da se neko vrati u ta područja, da u tom području živi, da rađa svoju porodicu.

Jedna od bitnih stvari – ovde imamo zakon o vazduhu. Jeste, to je nešto što možemo povezati za te zdrave sredine, jer smo svedoci… Blagodet je da sada čovek udiše zdrav i svež vazduh, gde sutra nema zagađenja, da nema zagađivača. Zato ovaj zakon koji je sada ovde kod nas na dnevnom redu, to je za nas isto veoma bitno zato što imamo mogućnost da se povećaju kazne za zagađivače, da se stavi akcenat na veći broj tih inspektora. Normalno, takva sredina iz koje ja dolazim, to je Svrljig, to je Bela Palanka, Soko Banja, tu je koleginica pored mene, neće mi zameriti. Veliki je broj takvih opština u brdsko-planinskim predelima na jugoistoku Srbije su Bogom dati za zdrav vazduh, za zdravu sredinu, da tamo ljudi mogu da ostanu da žive.

S druge strane, ministre Mali, moramo iznaći mogućnost da se za one projekte za koje te opštine konkurišu prema Vladi, prema ministarstvima da se takvim opštinama lakše odobre ti projekti, da se tamo ti projekti realizuju jer, verujte mi, svaki dinar koji tamo kod nas uđe, dobiju te opštine. To je velika stvar za svakog od nas zato što su nam budžeti mali, zato što su nam budžeti skoro isti od 2013. godine, a manji broj je rođene dece, manji broj bračnih parova i manji broj ljudi. Jedna velika potreba za sve nas, da svi projekti za koje takve opštine konkurišu, devastirane opštine, četvrta grupa, peta grupa nerazvijenosti, da na te opštine stavite veći akcenat da bismo mogli lakše tamo da obezbeđujemo uslove za bolji život svih naših građana.

Još jednom, ja ću glasati za predložene zakone jer mislim da je to potrebno i još jednom pozivam sve kolege da se glasa za zakon o Alimentacionom fondu i ostale zakone zato što je to potrebno za našu Srbiju. Hvala još jednom.

Hvala vam, narodni poslanice.
Idemo dalje.
Reč ima dr Milica Marušić Jablanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, govoriću o Zakonu o zaštiti vazduha, pošto smatram da je ovo zapravo najvažnija tema današnje sednice i uopšte jedna od najvažnijih tema za naše društvo i za naše zdravlje.

Vazduh predstavlja opasnog i tihog ubicu zbog kojeg umire oko 16.000 ljudi pre vremena, 20.000 dece oboli od bronhitisa, recimo, u toku jedne godine, prema nekim procenama. To je previše i to zahteva hitne mere i odavno je zahtevalo da se stvari realizuju u praksi, a ne samo da se donose nove regulative.

Ja želim da podsetim na ovaj Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja i na Registar velikih zagađivača koji zahtevaju izdavanje tih objedinjenih dozvola. Njih ima oko 220, a do sada je izdata jedna četvrtina dozvola, što znači da njihovo izdavanje ide nedopustivo usporeno, previše sporo, s obzirom na efekte koje ima zagađen vazduh. Sticajem okolnosti upućeni smo u činjenicu da fabrika „Knauf“ koja proizvodi znatno zagađenje na opštini Surdulica, nakon 12 godina i dalje nije dobila objedinjenu dozvolu, a rok je bio 120 dana da se ova dozvola izda nakon pribavljanja sve potrebne dokumentacije. Ovo je ozbiljan problem koji se tiče svih nas i smatram da nema mesta donošenju novih zakona i pravljenju novih registara ako još uvek nismo ispunili zahteve postojećeg zakona koji je izuzetno važan.

Što se tiče predloženog zakona koji danas imamo na dnevnom redu, recimo, moje je pitanje – zbog čega su fabrike oružja i ostale koje se bave poslovima odbrane zemlje izuzete iz ovog zakona? Zašto su one pošteđene, recimo, u mirnodopskim uslovima? To mi nije jasno.

Znamo da je „Krušik“ u Valjevu jedan od najvećih zagađivača te sredine, koja je inače visoko zagađena.

Takođe, imamo propisano šta sve treba lokalna samouprava da dostavi. Ona treba da napravi planove da podnese izveštaje, ali nigde nije definisano koje su reperkusije nepridržavanja donetih mere.

Dakle, nema smisla donositi zakone i akcione planove i programe zaštite vazduha ako se mi njih ne pridržavamo.

Volela bih da vidim i neke mere koje se odnose i na lokalnu samoupravu, a takođe i na ministarstvo koje se smo nije pridržavalo sopstvenih zakona.

Takođe, što se tiče informisanja, imamo problem u pogledu toga kako je ono definisano ovim zakonom i ispostavlja se da ima jako puno vremena, jako je velika tolerancija od momenta kada se podnese izveštaj inspektora, pa kada lokalna samouprava odredi koji su nam podaci potrebni i koje merenje treba da se vrši, može da prođe nedelju dana, deset dana. Pošto je u pitanju vazduh mi zapravo kasnimo sa tim podacima. Nećemo nikada saznati šta se desilo prilikom požara u Vinči i ostalih požara koje imamo nažalost na deponijama širom Srbije.

To je nešto što smo mi obuhvatili svojim amandmanima.

Samo bih da skrenem pažnju da uprkos planovima mi imamo zapravo na terenu zapravo potpunu drugačiju sliku i da naša Termoelektrana „Nikola Tesla“ recimo je od 2019. godine je trošila 32.000 tona mazuta, 2020. godine 29.000 mazuta, da je nakon toga usledilo 80.000 tona mazuta, a naredne godine 96.000 tona mazuta. Znači, da koristimo ugalj lošeg kvaliteta, da se trujemo, da obolevamo, a da paralelno sa tim donosimo programe koji se zapravo ne realizuju i to je osnovni problem. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno, kada se govori o Alimentacionom fondu i zakonu jasno je da će se reći da. To jeste jedan ozbiljan novitet u Srpskoj istoriji koji treba da reši sve one probleme o kojima su svi moji prethodnici govorili.

Neću posebno trošiti vreme na obrazlaganje ovog zakona, osim što ću podsetiti na jednu stvar, a to je da bi ovaj zakon bio efikasniji i primenljiviji i da bi se budžet Republike Srbije kao izvor obezbeđivanja prihoda za Alimentacioni fond zaštitio u celosti, potrebno je izvršiti i izmene i dopune Zakona o izvršenju o obezbeđenju.

Da je neko uradio ozbiljnu analizu efekata zadnjih izmena, u stvari predzadnjih izmena, kada smo mi pokušavali da amandmanski utičemo i da se zadrži mogućnost zabrane do dve trećine na zaradi lica koje je obavezano da plaća izdržavanje maloletnim licima, verovatno bi danas bilo manje potrebe za Alimentacionim fondom. Ali, u svakom slučaju da bi ovaj Alimentacioni fond funkcionisao kako treba, uskoro bi morao i taj zakon da se izmeni, jer nedopustivo je da zbog zakonske regulative do sada gomila dece nisu naplatila ono što im po sudskim presudama pripada.

Možda je i višak u ovom zakonu to što stoji posebno naglašena odgovornost naslednika za dugove lica koje je bilo dužno da daje izdržavanje do visine nasleđenog udela, jer to je opšti institut u našem zakonodavstvu. Ne remeti ništa i hajde od viška u ovoj situaciji glava neće da boli.

Ono o čega glava može da boli i od kog viška glava može da boli je u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnom medijskom servisu.

Naime, uvođenje u zakon pojma - civilno društvo koji nijednim jedinim zakonom nije definisan je nešto što je apsolutno nedopustivo raditi sa zakonodavnim sistemom i sa propisima u Republici Srbiji.

Ako je neko mislio na udruženja građana, onda je taj termin trebao i da upotrebi. Sem na Vikipediji, razno raznim tumačenjima, nigde pojam – civilnog društva ne postoji i kao takav ne bi smeo ni slučajno da se nađe u ovom zakonu, jer upravo takvi propusti koji nastaju pod pritiscima EU su nam napravili probleme sa primenom mnogih zakona u praksi.

Ali, o tome detaljnije kada bude došao na red amandman koji je podnet ovde upravo vezano za ovaj deo.

Pozdravljamo i donošenje Zakona o zaštiti vazduha i to nije sporno, ali očekujemo od Vlade da uskoro ili podrži naš predlog za usvajanje zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja ili barem da sačini Predlog zakona o zaštiti prekograničnog zagađenja medijskog prostora u Srbiji.

Složiću se ja sa mnogima, ali ću reći da i naše televizije koje su registrovane ovde imaju svojih propusta, ali u odnosu na njih mi kao građani Republike Srbije imamo jasan zakonski prostor i mogućnost da zaštitimo i svoj integritet i svoj interes.

Što se tiče ovih kvazi medija prekograničnih, koji su u stvari sada pokazali svoje pravo lice, a to je da su u stvari podstrekači, instruktori, usmerivači obojene revolucije, mora da se nađe efikasan metod zaštite, da budu prinuđeni da registruju se u Republici Srbiji, da podležu zakonodavstvu Republike Srbije, da plaćaju porez Republici Srbiji, a onda da vidimo za čije interese oni to radi što rade.

Stvarno moram da konstatujem još jednu stvar, da su juče i danas uslovi za rad u parlamentu gotovo normalni i ako je to posledica održanih lokalnih izbora prošle nedelje, onda bi možda bilo efikasno da se i lokalni izbori održavaju na nekom bližem periodičnom ciklusu kako bi jednostavno mi shvatili koliko više računa moramo da vodimo o građanima, a druga strana shvatila koliko je građani vole i koliko je podržavaju i razbili neke svoje iluzije i zablude ili je ovo možda posledica dejstva dobrog pčelinjeg saća, jer kažu da pčele lekovito deluju.

Šalu na stranu, ja vam stvarno molim da se više ne igrate sa srpskim domaćinima. Znajući mentalitet ljudi iz Kosjerića, koji su domaćini, drže do tradicije, drže do obraza, drže do časti, drže do samopoštovanja, ja verujem da je incident kada ste upali čoveku u njegovo domaćinstvo na dan kada slavi, samo to što je poštovao svoju slavu i što se u srpskoj tradiciji zna kada dođe nezvan gost da ga zovete za sofru je sprečilo nastanak nekog incidenta.

Posledice vašeg ponašanja, gospodo, su i ovo da nam učenik u Osnovnu školu „Jovan Sterija Popović“ dolazi, sedmog razreda osnovne škole, ako je ovo istina, sa nožem i spiskom za likvidaciju, ovo što radite podstičući da se u obdaništu prave performansi sa decom koja nose majce sa krvavom šakom je zlo, ako većina studenata nije svesna da oni koji vas instruišu, da oni koji su nekima od njih, koji su nekima od studenata, nekima od profesora dali novac, ruše državu, ne vlast, ruše državu…

(Predsednik: Vreme. Privodite kraju.)

…završavam, onda zaista vam nije mesto da se bavite politikom.

Uostalom, čujem od studenata da čekaju kada ćete ispuniti obećanje, jer ste rekli da su sposobniji i pametniji od vas, da im ustupite svoja mesta.

(Predsednik: Hvala vam.)

Niste do sada učinili, zato verovatno i nemate više njihovo poverenje. Hvala vam.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodna poslanica dr Ana Oreg.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, dragi građani, ja bih ovog puta želela da malo raspravimo oko ovog zaduživanja.

Naime, juče je bilo zaista inspirativno slušati ministra Malog i njegovo izlaganje kada smo pričali oko zaduživanja kako nama cvetaju ruže, kako se u Srbiji dobro živi. Prosto čovek da pomisli da nešto sa ovim narodom koji se buni ne valja i da narod treba menjati, a ne vlast.

Kao dokaz tome govorim i o tome da se Srbija gradi, da napreduje itd. Evo i sada se zadužujemo zbog izgradnje auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, a pomenut je i završetak Fruškogorskog koridora.

Gospodine Mali, ja bih htela da vas pitam ovog puta šta mislite, ko će hteti da prođe kroz taj tunel na Fruškoj Gori, kada znamo da su izvođači radova isti oni koji su radili i na rekonstrukciji nadstrešnice, tj. železničke stanice u Novom Sadu, koja je postala svetski poznata po tome da nakon što ste je vi drugi put svečano otvorili, njena nadstrešnica je pala i ubila 16 ljudi? Mene zaista zanima ko još ovde u ovoj zemlji veruje u bezbednost i kvalitet izvedenih radova kada govorimo o vašim projektima?

Za vreme vaše vlasti ste rekonstruisali jedan običan bazen u Novom Sadu, koji samo dan nakon što je pušten u upotrebu je pukao i morao je ponovo da se radi, a da ne govorimo o tome da sva ta naša zaduživanja zapravo služe za punjenje vaših džepova. Vi se u sve te projekte ugrađujete, preplaćujete ih i nameštate tendere. I dok vi punite vaše džepove, nas ovde i građane u ovoj zemlji ubeđujete kako se dobro živi, kako u Srbiji cvetaju ruže. Sve to da biste dokazali, govorite o povećanju nekih prosečnih plata, kao da se mi svi kopčamo na leđa i ne znamo da rast cena pojede rast te plate. Dakle, 50 hiljada dinara, koliko iznosi minimalac danas, ne vredi isto kao 50 hiljada dinara pre 10 godina. To je pod broj jedan.

Pod broj dva, ako pričamo o standardu i o kvalitetu života, gospodine Mali, to nisu samo brojke koje možete prikazati. Tu se radi o resorima koje možda ne mogu kroz te brojke jasno da se pokažu. Jedan od takvih resora koji značajno utiče na kvalitet života ljudi u ovoj zemlji jeste obrazovanje. Vi nakon što ste uspeli da uništite i osnovno i srednje obrazovanje, sa niskim platama, sa lošim uslovima za rad, sada se obračunavate sa fakultetima, pretite im, ucenjujete ih, pregovarate, evo, danas vidimo, hapsite i dekane i profesore fakulteta, kao da govorimo o džaku krompira na pijaci, a ne o nečemu što se tiče naše budućnosti, budućnosti ove zemlje.

Ako vam to nije dovoljan primer, drugi resorni primer koji je zaista bitan za kvalitet života je zdravstvo, gde treba mnogo više da se ulaže. Ja ne znam da li vi znate da, na primer, u Novom Sadu za pregled na magnetnoj rezonanci se čeka više od šest meseci? Jel ste svesni da onkološki pacijenti nemaju taj luksuz da čekaju? Džabe nama putevi, koridori, EKSPO, nacionalni stadion, kada nam ljudi bukvalno umiru čekajući to vaše zlatno doba koje obećavate sad već bezmalo 13 godina.

I da se složim sa vama da je infrastruktura bitna, da kažem da je važno da se gradi, ja ne kažem da to nije tako, ali je važan način. Evo, navešću konkretan primer. Vi ste vratili novac iz fondova za EU koji je bio namenjen za izgradnju pruge do Subotice, tj. da se ta pruga završi, jer ste svesni da u tom novcu koji potiče iz EU nema mogućnosti ugrađivanja, nema mogućnosti korupcije. Dakle, vi ste to vratili da biste digli kineske kredite da se ta pruga završi. Ona se završila i sad nemate nikog ko hoće da vam potpiše da je ta pruga bezbedna, zato što nije građena po evropskim standardima. Ona je sad praktično neupotrebljiva. To je sve što građani treba da znaju o vama, o vašim investicijama, a o našim zaduživanjima.

Za kraj, hajde da govorimo o nečemu lepome, u duhu ovoga Alimentacionog fonda, oko čega smo se svi složili da je dobra stvar. Ja hoću javno da vas zamolim, gospođo Brnabić, kada već hoćemo nešto dobro da radimo zajedno za Srbiju, kao što je taj zakon, koji ćemo mi podržati, ja vas molim da i ostale zakone koji dolaze od strane opozicije stavite i uvrstite na dnevni red na sledećoj sednici, kao što je zakon roditelj-negovatelj, koji je koleginica podnela, ili dopuna zakona oko porodičnog nasilja, koji sam ja podnela ovom domu već više od godinu dana. Dakle, nemojte da ne stavite na dnevni red samo zato što dolaze od strane opozicije. Hvala vam puno.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Slobodan Cvejić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, uvažene koleginice i kolege poslanici, kao i u ranijoj prilici kad sam govorio, počeću sa tim da stavim primedbu na to što o nekoliko važnih zakona raspravljamo u ovako objedinjenoj raspravi, nemamo priliku da se posvetimo zakonodavnom poslu zbog kojeg sedimo ovde. S druge strane, teme su toliko raznovrsne da šta god da čovek priča u svom izlaganju, neće odstupiti značajno od tema. Ali, ja nemam nameru da širim previše fokus i svoje izlaganje ću posvetiti ovim tzv. medijskim zakonima.

Hoću pre svega građanima Srbije da skrenem pažnju zašto je značajno da ovi zakoni budu napravljeni kako treba. Najčešće je u fokusu građana pojam nacionalnih frekvencija, oko toga se vodi bitka i raspravlja se oko toga kako to treba da izgleda, ko sme da raspolaže time, pošto vrlo često, pogotovo iz ovog neoliberalnog bloka koji je sada na vlasti dolazi komentar da privatna televizija je nečije vlasništvo pa ima prava da radi šta hoće.

Još jednom treba građanima skrenuti pažnju da, bez obzira što je to tačno da je privatna televizija nečije vlasništvo i on sa svojim vlasništvom može da radi šta hoće, to što zovemo nacionalna frekvencija odnosno taj prostor kroz koji se plasira program nije privatni, njima upravlja država Srbija na dobrobit svih građana. To je jako važno. Dakle, taj prostor je uređen i u njemu ne može da radi ko šta hoće. To vam je isto kao kada bi neko vozio skupoceni auto, recimo Meklaren i udario njime neko drugo vozilo, povredio nekoga, ili, recimo, vozio po auto-putu 300 na sat i on kaže - ja imam Meklaren, to je moj auto i ja mogu da ga vozim kako hoću. Možeš, ali ne možeš tu. Napravi svoj privatni posed i stazu za auto-trke pa tamo vozi tako, a na putu postoje pravila i moraš da voziš tako kako je propisano.

E, to je ono što se u Srbiji u domenu nacionalnih frekvencija ne dešava, jer nema saobraćajnog policajca koji bi vodio red o tome kako se vozi po tom terenu. Taj policajac, nazvaću ga slobodno tako, iako će mi neko zalepiti etiketu, u ovom slučaju jeste REM, ono određuje pravila, ono govori o tome kako tu treba da se upravlja, ali ono samo sprovodi one propise koje mi u ovoj Skupštini usvojimo.

Potrudili smo se da napišemo Zakon o elektronskim medijima i sada imamo malo doterivanje da se to potpuno uklopi sa evropskim zakonima, ali ću podsetiti građane da je prethodna verzija Zakona o elektronskim medijima takođe gotovo prepisana Uredba o funkcionisanju elektronskih medija EU, u tom smislu ona je bila vrlo napredna u odnosu na ranija zakonska rešenja i po mom ličnom iskustvu iz deset meseci rada u regulatornom telu, sasvim dobro je moglo na osnovu verzije, prethodne verzije zakona da se upravlja ovom oblašću.

Dakle, u redu je da mi doteramo zakone i da ih uskladimo sa nekim širim okvirom, ali to očigledno nije naš osnovni problem je kako se taj zakon primenjuje. Hoću da vam ukažem na to da još uvek postoje i u ovom zakonu određene odredbe koje zapravo Savet REM-a koje je nezavisno, naglašavam, nezavisno regulatorno telo dovodi u zavistan položaj. Neke stvari koje sam ja iskusio radeći u tom savetu. Dakle, ako dođe neka problematična situacija u kojoj treba interpretirati, odnosno dati procenu za nešto što se desilo u nekom programu, to je osetljivo politički, recimo vlasti ne odgovara da se taj program kazni, suspenduje, da se na osnovu toga u sledećem koraku možda oduzme dozvola televiziji i tako dalje, kaže se da moramo pitati za mišljenje Ministarstvo kulture.

Otkud sada odjednom Ministarstvo kulture kada je REM nezavisno regulatorno telo? Tumačenje je da su svi članovi Saveta REM-a državni službenici i da su oni dužni po Zakonu o državnim službenicima da dobiju jedno takvo mišljenje ili tumačenje. Istina je, o Zakonu o državnim službenicima piše da svako ko je biran u Skupštini, koje je birano lice na neku poziciju, njemu je poslodavac zapravo država Srbija. To je potpuno apsurdno, taj član ne bi smeo da važi ni za jedno regulatorno telo. Ne mora da bude država poslodavac, naravno, Skupština treba da bira ta lica. Naravno, ta lica treba da odgovaraju pred Skupštinom za ono što rade, ali da vi dođete u poziciju da za nešto što je osetljivo morate da pitate Ministarstvo kulture. Odjednom izvršna vlast ima nadležnost nad nečim što je regulatorno telo. To je potpuno apsurdno i besmisleno.

Kada vidite takvu stvar, vi zapravo shvatite da postoji jedna osovina oko koje se konstituiše nešto što ja zovem duboki REM. Mi se mnogo bavimo ovim predlozima za članove Saveta REM-a, odmeravamo ko su kandidati, kako će to funkcionisati i tako dalje, ali građani Srbije treba da budu svesni da postoje i službe u REM-u.

Prvo, postoji direktorka. Evo, ponovo ste zaposlili istu osobu, žena je ispunila uslove za penziju. Ne znam da li je to kod vas već neki obrazac, ali imate direktora RTS-a koji je odavno ispunio uslove za penziju, imate glavnog urednika informativnog programa na RTS-u koji je ispunio uslove za penziju, direktorku Saveta REM-a, koja je ispunila uslove za penziju. Ljudi, da li je moguće da se niko od bar malo mlađih ljudi nije do sada kvalifikovao da može da preuzme te funkcije?

Ali, ova direktorka je dobro umrežena, ona zna kako i gde da prenosi informacije, odakle da uzme informacije i zapravo može da daje tumačenja raznih propisa koji odgovaraju režimu koji je trenutno na vlasti. Nije samo to, dakle, vrlo pažljivo se bira ko će biti postavljen na koju funkciju u službama REM-a. Onaj ko vodi službu za pravna pitanja često daje pravna tumačenja za razna dešavanja u programima koji bi mogli biti kvalifikovani i većina članova Saveta REM-a nisu pravnici, pa su pozvani da poslušaju to što im kaže neko ko vodi pravnu službu.

Opet, u vreme dok sam ja bio u Savetu REM-a bila je srećna okolnost da smo imali vrsnu pravnicu Juditu Popović, koja je znala s tim da izađe na kraj, tako da smo u više navrata prisustvovali zapravo sukobu mišljenja između šefice pravne službe koja nije uspela argumentima da odbrani neke stavove i mišljenja. To je još jeda način na koji u stvari taj duboki REM funkcioniše.

Onda imate šefa službe za nadzor, čoveka koji se pojavio kao kandidat za člana Saveta REM-a. To je nelegitimno, možda je legalno, ali je nelegitimno i mislim da je nemoralno da osoba koja tolio dugo radi u REM-u na odgovornoj funkciji se uopšte prijavi da bude kandidat za Savet REM-a. Neka ima period od pet godina pauze, pa onda neka se prijavi, to bi bilo regularnije. Inače, koji može da određuje opet šta će biti praćeno u nekim programima, kako će to biti interpretirano.

Čak sam ja imao jednu diskusiju o jednom tumačenju koje je bilo potpuno pristrasno, nečega što je bilo emitovano na Pinku, koje se završilo time što je meni jedan od zaposlenih u službi za nadzor u REM-u rekao – pa, dobro, ali ovo je moje mišljenje. On svoje mišljenje iznosi kao službeno tumačenje sa kojim izlazi pred Savet REM-a. Tako to funkcioniše, da znate, i po ovom zakonu to će funkcionisati na taj način.

Plus, bilo bi lepo kada bi neko konačno odgovorio Zoranu Gavriloviću, koji je javno već dva puta pitao da li je tačno da je 1. novembra 2024. godine, nažalost ili slučajnom koincidencijom na dan kada se srušila nadstrešnica u Novom Sadu, da su Olivera Zekić i Stevica Smederevac, pomenuti šef službe za nadzor, bili kod predsednika Vučića na dogovoru oko toga ko će biti novi predsednik Saveta REM-a. Bar da neko odgovori da li je tačno ili nije tačno.

Još jedna stvar, zašto stalno pričamo pet frekvencija i postavlja se to pitanje kada će se dodeliti peta frekvencija? Ja imam drugo pitanje, opet iz iskustva i onoga što sam video sa elaboratima, kao što ste videli na poslednjem konkursu, mi očigledno nismo imali druge kandidate nego one koji već emituju programe, a među kojima svi imaju negativne izveštaje samog Saveta REM-a iz nadzora da ne ispunjavaju uslove iz elaborata. Jednom skandaloznom odlukom koja krši čitav niz zakona je prosto rečeno - nećemo uzimati u obzir njihov prethodni rad kada budemo ocenjivali da li mogu da dobiju frekvencije.

Moje pitanje je šta će Srbiji pet nacionalnih frekvencija? Srbija zemlja sa ovoliko stanovnika nema potrebu za više od dve, tri nacionalne frekvencije. Ove televizije ne mogu da ispune ni tehničke uslove da pružaju kvalitetan program koji zaslužuje da koristi taj autoput kojem smo dozvolili da voze neka vozila. Znači, mora prvo da se uradi analiza i studija, da se napravi dobra procena šta nama treba i onda da se dodele frekvencije.

Ako dozvolite, vidim da je vreme isteklo, imam samo još dve rečenice.

Još jedna mera, način na koji se Savet REM-a dovodi u zavisan položaj jeste upravljanje budžetom REM-a. Po zakonu Savet REM-a ima obavezu da ako ostvari veće prihode nego što je u planu koji mi u Skupštini usvajamo da to vrati u budžet, a ako ima manje ima pravo da dobije iz budžeta. Direktorka se trudi da svake godine može bar malo nešto da ubaci u budžet. To je potpuno neprimereno. Ona treba da se stara da REM radi svoj posao, da upravlja ovim prostorom i treba promeniti, ali to ću reći u amandmanu kad bude kasnije diskusija, to se čak odnosi na ovaj član zakona o kojem sad diskutujemo, treba da se promeni nešto da REM ne bi morao da bude u poziciji finansijske zavisnosti kada obavlja svoj posao. Zahvaljujem.