Reč ima Branko Miljuš, narodni poslanik.

Poštovani građani Srbije, juče ste tokom predstavljanja tri medijska zakona ministra Bratine čuli kako on insistira na njihovim usklađenostima sa zakonima EU.

Nekada je svoj odnos prema evropskim vrednostima ministar Bratina pokazivao spaljivanjem zastave EU, ko to ne veruje, evo, imaju i fotografije. Uz put je govorio i citiram - Ili ste Srbi i protiv ulaska u EU ili ste protiv Srbije.

Važno je da građani Srbije danas znaju da li se ministar Bratina odrekao svojih uverenja zbog ministarske fotelje ili u Vladi Đura Macuta, koga ni danas nema ovde, nema Srba jer su svi ministri, barem deklarativno, za Evropsku uniju.

Inače, ministar Bratina koji je juče predstavljao ova tri važna zakona je svoj mandat počeo tako što je tražio ideološku diferencijaciju na RTS-u. Pošto svi znamo šta to znači, bilo bi dobro da znamo da li je to stav Vlade ili je to stav samo ministra Bratine? Ako je stav ministra Bratine, on u ovoj Vladi više ne bi mogao da bude.

Bilo bi lepo da je on danas tu pa da nam to razjasni. Bilo bi lepo i da je premijer tu, pa da nam to razjasni. Ali, evo, tu je potpredsednik Vlade, gospodin Mali, pa bi bilo dobro da to od njega saznamo, kad već nikog drugog nema.

Od juče ministar Bratina je zaslužio i novi nadimak. On više nije ministar informisanja, nego ministar dezinformisanja. Taj nadimak je zaslužio kada je mrtav hladan rekao da je sprovedena javna rasprava o sva tri ova medijska zakona, a svi znamo da nije.

Brojni su dokazi za to. Šta se zaista desilo najbolje se vidi iz dopisa reprezentativnog novinarskog udruženja, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u kom se kaže, pročitaću – Nacrt Zakona o javnom informisanju i medijima uprkos formiranoj Radnoj grupi nikada nije bio distribuiran njenim članovima. Nakon što je 16. maja ministarstvo dostavilo nacrte zakona, a 19. maja održalo sastanak na kojem su prezentovani, usledio je poziv od ministarstva da se u roku od 48 sati dostave komentari na nacrte uz obrazloženje da bi dalja diskusija usporila evropske integracije.

I pored insistiranja i novinarskih i medijskih udruženja da se raspiše javna rasprava za izmene ova dva zakona, ministarstvo je odbilo taj predlog.

Znači, potpuno je jasno da nikakve javne rasprave nije bilo za dva zakona, dok je javna rasprava oko jednog od ova tri medijska zakona zapravo fingirana.

Na taj način prekršeni su članovi 77. i 78. Zakona o državnoj upravi, kao i Uredba o načinu, postupku i načelima za sprovođenje javne rasprave.

Neko bi sada mogao da kaže da za Bratinu zakoni nisu važni, da on radi po diktatu iz Brisela. Ali, nije ovde tema Bratina. Tema su zakoni u Srbiji koji su mrtvo slovo na papiru i koji ne važe za naprednjake. Zbog toga niko živ danas ne zna da li, ko i kako plaća prenose skupova Vučićevog novog pokreta koji imamo priliku da gledamo na svim televizijama, a trebalo bi svi to da znamo, jer se radi o nekoj vrsti političkog oglašavanja.

Zbog toga što ovde niko ne poštuje zakone, mi smo suočeni sa situacijom u kojoj nas na televiziji „Informer“ nas iz opozicije nazivaju ustašama, studente strazbuljašima, a rektora Beogradskog univerziteta Đokicom, pa da ne dodam još kako.

Koliko je tužna medijska slika Srbije najbolje se vidi u indeksu medijskih sloboda koji mere Reporteri bez granica. Nikada u istoriji Srbija nije bila lošije ocenjena. Nikada. Na istorijskom smo minimumu i tu nema ništa smešno i možete da dobacujete koliko god hoćete, to ne možete da sakrijete. Ne možete da sakrijete da na toj rang listi medijskih sloboda Srbija je najgore plasirana u regionu, a da u Evropi iza nje je samo Belorusija.

U objašnjenju se vidi da je to posledica političkih pritisaka i zarobljenih institucija.

Izmenama i dopunama koje smo juče mogli da čujemo, njihovo predstavljanje, ništa od toga se promeniti neće. To i nije vaša intencija. Svima je jasno da vi pokušavate da prevarite one kojima ste u Briselu obećali da ćete doneti te zakone. Ovde vam ionako više niko ne veruje. Toga su svesni izgleda i ministri pa ih ovde ima jako malo, a kada dođu onda uglavnom gledaju u svoje telefone i skrivaju poglede. Hvala.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda, koje razmatramo na ovoj sednici.

S obzirom na obimnost dnevnog reda današnje sednice, osvrnuću se na nekoliko oblasti koje obrađuju predlozi zakona koji su danas na dnevnom redu.

Prva tačka dnevnog reda, koju je predložila predsednica Narodne skupštine, predstavlja još jedno praktično ostvarenje načela brige o deci koju je kao jedan od programskim ciljeva postavila Vlada Republike Srbije.

Mislim da smo svi svedoci koliko je institucija braka ugrožena u poslednje vreme i koliko je sve više razvoda koji sami po sebi nisu srećan događaj ni za koga, a pogotovo ne za decu iz takvih brakova koja neretko ne dobiju zakonsku obavezu izdržavanja od strane roditelja kojima je to naloženo sudskim odlukama.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se mogućnost da se takvoj deci odmah isplati bar deo sredstava koji im pripada, dok država preko svojih organa nastojati da se naknadno refundira od strane nesavesnih pojedinaca koji su dužnici ove obaveze.

Nije potrebno isticati koliko će ova mera poboljšati položaj te dece, jer i predlagač i prethodni govornici su u tom pravcu istakli dosta argumenata. Ja bih uputio jednu sugestiju u vezi ovog zakona. Jasna je i plemenita namera naše koleginice da se deci olakša materijalni položaj putem donošenja ovog zakona koji je i samim zakonskim tekstom njima posvećen.

Međutim, ja bih podsetio da naš Porodični zakon, pored obaveze izdržavanja dece od strane roditelja kao osnovne kategorije, prepoznaje i druge zakonske kategorije izdržavanja, kao što su izdržavanje supružnika ili bračnog partnera, izdržavanje majke deteta, izdržavanje roditelja, izdržavanje brata i sestre, izdržavanje tazbinskih srodnika i slično.

Iako je namera da se Predlogom ovog zakona zaštite pre svega maloletna deca od nesavesnih dužnika davalaca izdržavanja, trebalo bi razmisliti da se Predlog zakona postavi na široj osnovi i da se s njim omogući zaštita i svim ostalim kategorijama pomenutih potencijalnih poverilaca izdržavanja.

Iako je takvih slučajeva u praksi pretpostavljam znatno manje, ipak smo svedoci da ima sve više slučajeva starih ljudi, penzionera koji umiru u bedi, samoći i zaboravljeni od strane svoje sada već odrasle dece koju su prethodno savesno podizali i negovali, što takođe predstavlja veliku nepravdu i socijalni problem koji bi trebalo imati u vidu za rešavanje i iskorenjivanje.

Druga tačka dnevnog reda posvećena je mladim ljudima, kroz dopune nedavno usvojenog Zakonu o garancijama za stambene kredite. Dobro je što smo ipak relativno brzo uočili neke slabosti i nedoumice i za par meseci praktično primenom ovog zakona rešili da ih odmah otklonimo.

Odlično je što će dopunom u članom 6. stav 3. biti predviđeno da će se povoljni krediti ubuduće moći uzimati i za izgradnju individualnih zidanih ili montažnih kuća, kao što su i u članu 2. prepoznati i pomoćni objekti kao deo neraskidive celine uz kuće.

Ovim dopunama, preciziranjem mi ćemo otvoriti mogućnost da za povoljne kredite mogu da konkurišu i mladi u seoskim sredinama i da tako dođu do svoje zasebne nekretnine ili da obnove staru kuću, ali i pomoćne objekte koji su im neophodni za bavljenje poljoprivredom.

Ova mera se sjajno uklapa sa već postojećim programom kupovine seoskih kuća sa okućnicom koju sprovodi Ministarstvo za brigu o selu. Možemo dati dodatni snažni impuls za opstanak mladih na selu, bez kojih neće biti ni sela, ali ni Srbije.

Radi podsećanja, ovim projektom Ministarstva za brigu o selu kupljeno je preko 3620 seoskih kuća sa okućnicom u koje se uselilo preko 16.000 lica, među kojima je mnogo dece. Ono što je posebno interesantno, prosek godina mladih ljudi koji su se na ovaj način skućili i vratili na selo je ispod 30 godina.

U paketu predloženih zakona iz oblasti elektronskih medija usvojena su i rešenja koja su sugerisana i koja su dogovorena u direktnom kontaktu i diskusijama sa predstavnicima eksperata EU i domaćih poslanika struke. Tu bih pre svega pozdravio uvođenje novog instituta Poverenika za zaštitu prava slušalaca, gledalaca i čitalaca, koji će razmatrati pritužbe građana na programsku sadržinu javnog medijskog servisa.

U velikoj grupi međunarodnih sporazuma koji se ovaj put nalaze na dnevnom redu pretežno su sporazumi o međusobnom ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše sa većim brojem vanevropskih država. To možda nije od većeg značaja za najveći broj naših građana koji ne poseduju ovakve putne isprave, ali je svakako pouzdan znak razvijanja međusobno prijateljskih odnosa i uvažavanja. Trebalo bi raditi na tome da se vize sa ovim državama ukinu i za nosioce običnih pasoša.

Na posletku u skupštinsku proceduru usvajanja nakon što su nadležni odbori razmotrili i uputili više izveštaja o radu koje su podneli nezavisni organi i institucije u zadnje tri godine, iako smo usled burnih dešavanja u ovoj zgradi i oko njega u poslednje tri godine propustili da ih ažurnije usvajamo.

Pošto nemam puno vremena, skrenuću pažnju da je diskriminacija po osnovu starosti i dalje jedno od najčešćih osnova pritužbi Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Iako je u zadnjoj 2024. godini pala sa neslavnog prvog na treće mesto po broju pritužbi u odnosu na dve godine ranije, njihov broj je i dalje previsok i mi kao društvo moramo mnogo više da učinimo da stari ljudi povrate svoje nekadašnje dostojanstvo, poštovanje i mesto u društvu.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakonskih predloga sa dnevnog reda današnje sednice.

Takođe, daće pozitivne ocene i na izveštaje nezavisnih institucija i podržaćemo izbor naše drage koleginice Dunje Simonović Bratić na mesto potpredsednice Narodne skupštine.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i želim vam svako dobro. Hvala vam.

Hvala vam, poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jonić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, u kratkom vremenu koje nam je ostavljeno na raspolaganju od dostavljanja Predloga zakona, dakle, od 6. juna do danas, stigli smo da obradimo ne ono što smo hteli, nego ono što smo mogli. To se, pre svega, odnosi na Zakon o Alimentacionom fondu i na Zakon o zaštiti vazduha, za koga moram reći da je izuzetno manjkav i da se njime apsolutno ne menja skoro ništa u odnosu velikih zagađivača prema problemu zaštite vazduha.

Nije problem samo manjkav zakon prepun rupa, problem je i to što se takav manjkav zakon ne poštuje. Problem je što tako manjkave zakone ne poštuju i gaze upravo oni koji su dužni da ih sprovode, to što je država zarobljena i naterana da bude sluškinja vladajuće stranke i njima podobnih i prijateljskih tajkuna i zagađivača.

Dakle, građani moraju da znaju da niko do sada u Srbiji nije kažnjen zbog velikog akcidenta i zagađenja vazduha. Voleo bih da pitam šta se desilo i ko je kažnjen, ko je snosio odgovornost zbog požara u ulici Despota Stefana koji se dva puta ponovio u Beogradu, kada se nije sastao čak ni Gradski štab za vanredne situacije i obavestio ljude u neposrednoj blizini pogona da je došlo do paljenja medicinskog opasnog otpada. Da li je iko za to položio bilo koji račun?

Šta se dešava i šta se dešavalo sa silnim eksplozijama u fabrikama oružja, kojom prilikom se takođe u vazduh emituje ogromna količina opasnih materija? Da li su zbog toga oni u Predlogu zakona izuzeti od njegovih odredbi?

Treći slučaj, šta se desilo sa izlivanjem amonijaka u okolini Pirota decembra 2022. godine? Da vas podsetim, tom prilikom je dvoje ljudi izgubilo život. Tadašnja ministarka Irena Vujović nije uradila apsolutno ništa. Zahtevam odgovor na ta pitanja, jer bez toga ne možemo usvajati bilo kakve predloge zakona koji ostaju mrtvo slovo na papiru i predlažu se samo zato da bi se zadovoljili nekakvi formalni uslovi za dobijanje novca i otvaranje Klastera 3.

Nas cilj mora biti Srbija u kojoj će se zakoni koje usvojimo i sprovoditi i postojati sankcije za njihovo nesprovođenje, a ne da usvajamo zakone koji su mrtvorođenče i koji uopšte ne zažive u praksi. Hvala vam lepo.

Hvala vam.
Sada reč ima narodna poslanica Dunja Simonović Bratić.
Dunja, izvolite.

Hvala, predsednice.

U svom obraćanju fokusiraću se na ovaj set medijskih zakona, tj. na izmene i dopune seta ova tri medijska zakona, budući da je to postalo u suštini glavni politički poligon, ima veze sa svim, samo ne sa medijima, kao i proces koji se prati od faktički donošenja ovog zakona iz 2023. godine. Tu je predstavnica Ministarstva Katarina Tomašević, koja je nama i tada rekla da ćemo svakako imati dopune i da će one biti minimalne, budući da je Evropska komisija tada imala zamerki. To je još 2023. godine najavljeno. Budući da smo posle toga imali izbore, a onda smo posle toga imali i ove blokade, a paralelno sa tim se radilo sa Evropskom komisijom, sada dobijamo znači tri seta zakona – Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima, Zakon o javnom informisanju i medijima, znači, izmene i dopune. Ovo je sve usaglašeno sa Evropskom komisijom, OEBS-om, Savetom Evrope.

Priča da nije bilo javne rasprave je besmislena, budući da javna rasprava bila 2023. godine i da za tri člana, po tri člana po ovim zakonima praviti javnu raspravu je potpuno nebulozno, ali naravno to je bio dobar spin da bi se osujetilo da mi donesemo ove zakone na vreme kada je rečeno, budući da već dugo kasnimo i da bi se, naravno, osujetio pokušaj da otvorimo Klaster 3 u julu ove godine, iako je trebalo sve ovo da radimo još 20. januara, da vas podsetim, ali tada je bilo u ovom parlamentu svega i svačega i moglo je samo da se divlja od strane opozicije, a ne da se radi, kao što smo mi želeli.

Što se tiče zamerki koje su bile i na Odboru, da ovo nije usklađeno sa Medija fridom aktom Evropske unije, to je isto besmisleno, budući da taj Medija fridom akt stupa na snagu u avgustu ove godine u Evropskoj uniji. Tako da, ne znam zašto bismo mi sad tu trčali pred rudu, a pretpostavljam da i oni ne znaju šta je u tome.

Takođe, postoji priča i o medijskoj strategiji, koja tek treba da se izradi, naravno, biće inkluzivna sa svima, što se i očekuje, i ta strategija treba da bude od 2026. do 2030. godine.

Ono što je bitno, što smo ovde imali, i danas smo slušali, iako je proces izbora novih članova Saveta REM-a u toku i ne bi trebalo na taj način govoriti ni o kandidatima, niti ulaziti u pojedinosti. Mi smo imali prilike na Odboru za kulturu i informisanje svega da se naslušamo i da vidimo, i uglavnom su to bili obični spinovi i performansi i pokušaji diskreditacije i dehumanizacije kandidata, recimo, Bojana Bilbije, samo zato što politički ne odgovara Građanskim inicijativama, koje su inače Sveto pismo za pripadnike opozicije, i to onim retkim koji su dolazili na Odbor za kulturu i medije, da podsetim, zato što, recimo, na prošlom Odboru je bio samo jedan predstavnik opozicije, od šest članova i šest zamenika. Toliko o tome da je neko posvećen u ovom pristupu i da ne koristi ovo samo kao političku platformu.

Što se tiče REM-a, znamo i sami šta je bilo sa onim prvim konkursom, znamo da je taj konkurs sproveden od početka do kraja po svim procedurama, znamo da su kandidati koji su napustili nakon procesa došli na javno slušanje, verifikovali ceo proces, izneli nam svoje viđenje, uloge sopstvene ako budu izabrani. Šta su onda uradili? Kada je krenula atmosfera pumpanja i pokušaji privođenja atmosfere do vrhunca, koji se desio 15. marta, i na sreću nije im uspeo, e, onda su i oni odlučili da daju svoj doprinos tako što su podneli ostavke. Ali, šta se desilo? Na njihovu veliku nesreću, tadašnji premijer Miloš Vučević ih nije obavestio da će on taj dan podneti ostavku. Onda je ta stvar pala u vodu i, zamislite, glavna vest je bio Miloš Vučević, a nisu bili ti genijalni kandidati. Neki od njih su ponovo kandidati. Pa kako sad kad je proces isti i biramo ih po novom zakonu im to nije problem? Znači, sve je bilo u skladu sa pumpanjem atmosfere.

Ja se nadam da sada, pošto od te atmosfere više nema ništa, da će oni biti toliko dostojni da neće ponovo da nam oduzimaju vreme i da dolaze na javno slušanje koje ćemo danas oglasiti na Odboru za kulturu i informisanje u četiri popodne i da će biti toliko fer, kada su se ponovo prihvatili, da to i završe. Znači, proces je u toku, predlagači će u petak i ponedeljak da svedu listu na 18 kandidata, od 47, i ja se nadam da ćemo posle 6. jula biti ovde u parlamentu i da ćemo izabrati novi Savet REM-a.

Želim da poručim svima da im zaista želim da se izaberu najbolji među njima, a da onda mi na kraju u postupku ovde odlučivanja od njih 18 izaberemo devet najboljih, jer naravno Srbija to zaslužuje. Ne samo što Srbija zaslužuje, zaslužujemo i svi mi koji smo pretrpeli bukvalno maltretiranje u tom procesu i spinovanje koje traje toliko dugo, a svakom je jasno čemu je služilo.

Sad mi samo dozvolite da kažem par reči, budući da juče naš ovlašćeni, nažalost, zbog državničkih obaveza, nije mogao da bude u sali, Dušan Bajatović, i naš predsednik poslaničke grupe, tu je bio Uglješa, on je odgovorio na pokušaj Zeleno-levog fronta da sahrani SPS i da proglasi smrt naše partije, zato što u Zaječaru nismo prešli cenzus, želela bih samo da ih obavestim da budu toliko fer pa da izađu sami negde, pa nek onda nama nešto pričaju.

S druge strane, da uputim javnost, pogotovo moje drugove i drugarice socijaliste koji to nisu ispratili, zato što jeste bilo nebitno, ali sada postaje bitno. Znači, pre dve godine, 17. jula, na dan SPS-a, ova ekipica Zeleno-levog fronta, koji su tada bili još uvek držači žute patke, da vas podsetim, odlučili su da postanu partija. Onda su otišli ispred Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a ja to, naravno, ne bih ni znala da nisam gledala tada emisiju „Šta radite, bre“, na RTS-u, koja je pratila, između ostalog, i proslavu SPS-a, naravno, koju ćemo i ove godine slaviti, da vas podsetim, 35 godina naše partije, i pozvaćemo naše drage prijatelje i drugove iz koalicije da nam dođu da se lepo provedemo.

Elem, ja sam pratila taj prenos, kad iskače opaki Radomir Lazović i kaže: „Mi ćemo da ugasimo SPS i zato se mi danas registrujemo“. Doduše, registracija im je trajala malo duže, pa su se registrovali 23. avgusta. Ali to ne menja činjenicu da su ljudi krenuli u nastanak stranke svoje da bi preuzeli SPS.

Da vas podsetim, evo, vratite pa pogledajte, ovo govorim, ja se isključivo sada obraćam našim članovima, mojim socijalistima, da uputim takođe naše članove u tri stvari koje su se desile ovde u parlamentu od strane Zeleno-levog fronta prema SPS-u. Znači, u decembru kada su divljali ovde sa vuvuzelama i sa pištaljkama, ova lepotica profesorka Jerinićka je duvala, duvala, duvala. I šta je uradila? Dok je duvala, toliko se jadna bila uzbudila, znači, znoj, pljuvačka, šminka curi, a opaki Radomir udara takt kako da se duva. I ona kaže: „Ja ne mogu više da duvam“, pošto, naravno, došli su ovde kod mene. „Ja ne mogu više da duvam, ovi dole ne duvaju, SSP ne duva.“ A opaki Radomir kaže: „Još!“ I ona nastavlja da duva i da duva i da svoju pljuvačku prebacuje, naravno, na moju grupu. I to je bilo u redu.

Drugi put, znači, onog čuvenog marta kada su ovde palili Skupštinu, kada je delegacija Saveta Evrope bila u Parizu i, nažalost, kada smo Bilja, Kasper i ja to posmatrali preko „Jutjuba“ i nervirali se što ne možemo da budemo ovde, jer ja verujem da ja ne bih bila divna kao vi i ne poslužila se onim elementarnim sredstvima, a to se zove pravo na samoodbranu. Znači, opaki Radomir je došao iznad Dušana Bajatovića da pokuša da ga isprovocira, da dobije pesnicu spasa, ali nije uspeo, zato što je Snežana Paunović stala između njih, ne da bi zaštitila Dušana, nego da bi zaštitila, naravno, opakog Radomira, da ne dobije što bi svako normalan mu uradio.

Treća stvar koju su potom uradili, opaki Radomir je na pretprošloj sednici Odbora za medije i informisanje, kada je dobio od mene odgovor koji je dobio, pošto sve vreme spinuje i nema pojma o čemu priča, budući da čita samo što mu Građanske inicijative kažu, onda mi je šutnuo stolicu na kojoj sam sedela, iako je bilo 10 kamera tu, niko nije reagovao, niti je to slučajno bio zabeležio. Toliko o njihovom ponašanju. Znači, njihova opsesija prema SPS-u je jasna.

Molim moje drugove socijaliste i socijalistkinje da shvate ovu pretnju vrlo ozbiljno, jer opaki Radomir je u pohodu na SPS. Prema tome, molim vas, mobilišimo se svi, da nas ne bi ovi lepotani, koji su inače formirani u nemačkoj ambasadi, jer da nisu, recite mi u kom svetu jedan nesvršeni student može da bude šef poslaničke grupe trojici uglednih profesora? Ovoj duvačici, koja će biti u analima profesure.

Ta lepotica, molim vas nađite snimak dok žena ovde očajno kaže – koliko još da duvam, jel ovi ne duvaju. Znači, to je profesorka Beogradskog univerziteta koja će ući u istoriju beščašća i sramote za sve žene profesorke u našoj zemlji. I, mene je sramota od nje, zato što sam i ja nekada davno sanjala da možda budem i ja na nekom fakultetu, ali avaj, sudbina me odvela ovde.

Kada smo već kod toga, ja molim sve naše članove i druge da se stvarno uozbilje i da se zahvalim ovom jučerašnjem slavodobitnom seirenju od strane ovih naših drugara, i da vas podsetim samo uvaženi građani, kada vi gledate nas na malim ekranima sa leve strane imate prvi red koji je nekada kada je krenuo ovaj saziv, nije bilo davno, pre godinu i nešto, to je bilo puno. U međuvremenu mic po mic, doduše malo ne dolaze da rade, ali nema veze, svi ovi redovi su sada popunjeni. To su sve oni koji su se u međuvremenu posvađali i koji sada kada bi pojedinačno izašli na izbore, a naravno to ne smeju, verovatno ne bi imali ni ovu šačicu jada što smo mi osvojili u Zaječaru.

Prema tome, isto tako niste se bunili i niste recimo, govorili kada je Novica Tončev rasturao u Surdulici da smo mi sada preuzeli celu Srbiju, jer smo tamo apsolutno pobedili, recimo, to vam nije palo na pamet.

Isto tako nam se niste zahvalili što ovde predstavnik koji sedi ovde, inače gore sada sa Pavlom Grbovićem, ovaj naš Albanac u parlamentu, znači, mi smo prepustili naše mesto u Bujanovcu, 10 puta se ponavljaju i odustali smo od našeg poslanika da bismo pokazali širokogrudost, prema pristupu nacionalnim manjinama. I onda je Pavle Grbović odatle prešao sa Kamberijem da bude u savezu.

Prema tome, kada bismo sada raščivijali koliko ko od vas ovde ima, pa to bi bilo jako zanimljivo i time ćemo se svakako i baviti.

Što se tiče ovih opakih likova ih Zeleno-levog fronta ili tih bivših držača „patkica“, želim vam svu sreću, ali nemojte da mislite da ćete vi takvi nesrećnici nas da rešite. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Replika, Biljana Đorđević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Mislim da je prilično sramotno da ovako zvuči govor, verovatno buduće potpredsednice Narodne skupštine pošto ćete vi zato glasati, mi svakako nećemo.

Želela bih da skrenem pažnju, jako je zanimljivo, dosta vam je teško zbog ove situacije u Zaječaru, mogu da primetim, ali i neprijatno da te uvale vašoj koleginici da bude ministarka i da sada mora da sređuje birački spisak, a da vas kradu u Zaječaru, dosta je neprijatno, ne znam kako ćete sa tim nosite. Kradu vas i na izborima, kradu vas i u kampanji, taka su vas i opanjkavali, ali to vidite sa vašim koalicionim partnerima.

Što se registracije tiče, mi ne želimo da otmemo SPS, mi smo nova levica. Nažalost, moramo da radimo neki posao koji ste vi obećali da ćete raditi, mi moramo da branimo antifašizam pošto ste se vi njega odrekli. Mi vaše prostorije nećemo koje ste zadobili od Komunističke partije, ali mogli biste da ih date, da ste stvarno socijalisti, narodu, građanima Srbije za javnu stanogradnju, a ne ovde ovako da nam glumite krupnu buržoaziju i da se stidite građana Srbije koji nemaju fakultet, a da ste zapravo radili na privatizaciji obrazovanja i promovisali to svakim danom.

Dakle, prosto u tom smislu, nemojte vi nas učiti o tome šta je levica, a vi se stidite većine građana Srbije koji zapravo nemaju fakultet. Mi se naših ljudi ne stidimo, oni su časno i pošteno zaradili to što imaju, nisu krali diplome, nisu plagirali.

Za kraj, želim još nešto da vam kažem, Albanac ima ime i prezime. On je iz mog grada Bujanovca, a za vas su izgleda jedini dobri Albanci mrtvi Albanci koje ste slali u Batajnicu.