Hvala.
Da li želite da se izjasnimo? (Ne.)
U redu, idemo dalje.
Reč ima narodna poslanica Minela Kalender.
Izvolite.

Predsednice Skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, Srbija je multinacionalna državna zajednica u kojoj manjinski narodi imaju značajan udeo u celokupnom njenom stanovništvu.

Zaštita prava i sloboda pripadnika manjinskih naroda propisana je Ustavom, Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, te mnogim sistemskim zakonima u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i drugih. Mnogi ti propisi međutim samo su proklamativnog karaktera, ne poštuju se u praksi i veoma često se zaobilaze, grubo krše i ne sprovode.

S obzirom da su pred nama izmene medijskih zakona ja ću se malo osvrnuti na tu temu.

Iako je Zakonom o javnom informisanju u medijima informisanje na maternjem jeziku i pismu pripadnika nacionalnih manjina ustanovljeno kao javni interes u praksi ne postoji ni jedan mehanizam kojim bi se ova odredba sprovela u delo van područja Vojvodine.

Vrata RTS kao javnog servisa svih građana Srbije za Bošnjake su otvorene samo kada se treba optužiti za nešto ili izložiti negiranje, nepoštovanje i asimilacija.

Pitam ovaj dom – zašto RTS više od deceniju i po neće da formira redakciju na bosanskom jeziku kako bi provodila programski sadržaj na bosanskom jeziku kao maternjem jeziku bošnjačkog naroda u Republici Srbiji?

Zašto najviši predstavnici ove medijske kuće otvoreno negiraju postojanje bosanskog jezika i zašto se osporava nacionalni identitet bošnjačkog naroda?

Pitam predsednika Skupštine i sve narodne poslanike imaju li smelosti, snage i moći da u delo sprovedu ono za šta smo se svi ratifikacijom Evropske povelje o regionalnim i manjinskim jezicima obavezali?

Možemo li u delo pretočili odredbe te Povelje i osigurati njeno sprovođenje kada su manjinski jezici u Srbiji u pitanju?

Formiranje posebne redakcije na jezicima nacionalnih manjina pri javnom servisu na republičkom i pokrajinskom nivou sa posebnim osvrtom Javni servis RTS-a mehanizam su kojim bi se omogućilo bošnjačkom i pripadnica ostalih manjinskih naroda u Republici Srbiji ostvarivanje prava na informisanje na svom maternjem jeziku na državnom nivou.

Samo posebne redakcije na manjinskim jezicima u okviru javnih servisa garancije su proizvodnje i emitovanje programskih sadržaja na manjinskim jezicima.

Ustaljena praksa medija u Srbiji, a naročito onih režimskih, je negiranje nacionalnog verskog, kulturno i jezičkog identiteta Bošnjaka, ali i drugih nesrpskih naroda i tome se treba stati na put. M eđutim, ne vidimo političku volju, bar ne kroz ove zakone u oblasti informisanja. Iz tog razloga tražimo da se uvedu konkretne sanckije uključujući i krivične sankcije za nepoštovanje manjinskih prava, sa promovisanjem mržnje i neprijateljstva prema Bošnjacima i drugim manjinskim narodima.

Idemo dalje, narodni poslanik Edin Đerlek.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se osvrnuti na predlog zakona o zaštiti vazduha, budući da se tiče jedne veoma alarmantne situacije, kada je u pitanju moj narod i grad Novi Pazar.

Zamislite da živite u gradu koji je ne samo najzagađeniji u Srbiji, već nekoliko puta zagađeniji od najzagađenijeg grada u Evropi, kada su u pitanju PM čestice i te podatke sam spreman da dostavim ministarki Pavkov sa kojom sam više puta razgovarao o ovoj temi.

U gradu u kome su reke u četvrtoj i petoj kategoriji zagađene, iako nemamo nikakvu industriju, koje ima najzagađenije zemljište, ako pogledate deponiju Golo Brdo, koje predstavlja ekološku bombu iznad Novog Pazara i razne druge divlje deponije u gradu u kome ljudi žive deset godina manje u proseku od ostatka Srbije i na žalost u gradu gde mladi ljudi umiru od srčanih i moždanih udara i plućnih oboljenja, usled velike zagađenosti vazduha.

Dakle, radi se o jednoj od najugroženijih teritorija kada je u pitanju životna sredina u kojoj prema ovim podacima koje vidimo apsolutno ne postoje nikakve ozbiljne mere zaštite životne sredine.

E sada zamislite da u jednom takvom ambijentu, imate jednu novu realnost a to je da neko želi da otvori rudnik zlata na Rogozni i to svega par kilometara iznad naših glava. I to samo po sebi ne bi bio problem da se to ne radi na način da se uopšte ne konsultuje lokalno stanovništvo, kao da ne postoji tu.

U epi centru prirodnog sistema okruženog šumom i izvorima pijaće vode, koji gravitira prema Novom Pazaru i naseljenom mestu gde živi preko 120 hiljada stanovnika, dolazi vam moderni kolonizator u vidu australijske kompanije, bez ikakve javne rasprave od strane nadležnih organa na lokalnom i republičkom nivou, bez ikakvog objašnjenja kakve će se tehnologije koristiti pri istraživanju i iskopavanju rudnika zlata, bez ikakve konsultacije lokalnog stanovništva da uzmu vaše resurse, da profitiraju na tome, da odu odatle i ostave pustoš i ko zna kakve posledice za prirodno okruženje i za zdravlje ljudi.

Dame i gospodo, na takav način želim da znate da to moj narod u Novom Pazaru nikada neće dozvoliti. Nikada.

Ne želim zaista nikakve aplauze. Ja ovde govorim u ime mog naroda. Mi nismo apriori protiv bilo kog rudnika, ali protiv ovakvih uslova i ovakvog ponašanja, NATO ne može organizovati rudarenje zlata u Novom Pazaru i želim to da znate.

Kada već govorim o gaženju dostojanstva, ne mogu da ne spomenem nešto što je za moj narod veoma zabrinjavajuće, a što smo imali priliku da vidimo prethodnih dana u vidu zvanične medijske potvrde o izvozu oružja od strane Srbije u Izrael, i to u trenutku kada izraelska vojska čini genocid nad palestinskim narodom u Gazi, gde je preko 60 hiljada ljudi ubijeno i još toliko pod ruševinama, gde pretežno ubijaju nedužne i nevine civile, majke i decu, gde ih žive zakopavaju, gde ih izgladnjuju do smrti i gde ih ubijaju dok čekaju u redu. Mi sada u tom kampu smrti izvozimo oružje, uprkos očiglednom genocidu koji se čini na očigled čitavog naroda.

Naravno, mi nismo za to i nikada nećemo biti za to, i ne samo da smo kategorički protiv toga, nego ćemo kao stranka podneti rezoluciji o hitnoj obustavi izvoza oružja u Izrael. Razumem i namensku industriju, razumem i nacionalne interese, ali ovo je iznad svakog interesa, iznad svake politike, ovo je, pre svega, moralno pitanje.

Ovde sam da govorim u ime svih građana i verujem da većina građana deli moj stav, ali sam ovde da govorim u ime svog naroda, a stav mog naroda je - ne u naše ime i stop genocidu u Gazi.

Gospodine Đerlek, vi ste potpredsednik Narodne skupštine, ako se ne varam. Jel moguće, evo sada ćete da čujete šta… Da li je moguće da kao potpredsednik Narodne skupštine ne možete da poštujete Poslovnik. Ja nisam videla Rogoznu u dnevnom redu ove sednice, niti sam videla konflikt u Gazi. Jel moguće da niste mogli jednu tačku dnevnog reda da pomenete, ali dobro, okej. Ako će potpredsednik Narodne skupštine da da takav primer, onda šta će nam dnevni red. Šta će nama dnevni red. Hajde, idemo dalje.

Reč ima Milovan Drecun.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, članovi Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, ako je objektivno, pravovremeno informisanje javnosti jedan od temeljnih stubova demokratije, a svakako jeste, onda je dezinformisanje javnosti jedno od oružja koje najrazornije deluje na demokratiju.

Predloženim izmenama tri medijska zakona nastojimo da unapredimo medijsku oblast, sistem informisanja, ali da bismo objektivno informisanje javnosti podigli na maksimalan nivo onda je neophodno da izgradimo i drugi deo ovog mehanizma, a to je borba protiv dezinformacija.

Narodni poslaniče, molim samo malo glasnije, zaista se ne čuje.

Nadam se da ćemo se sada čuti. Izvinjavam se, ako niste čuli dovoljno.

U izgradnji sistema objektivnog informisanja javnosti najteži problem sa kojim se suočavamo, između ostalog, jeste brutalna kampanja dezinformacija koje se plasira u medijima, na društvenim mrežama. Naš odgovor nije dovoljno efikasan ni kao društva ni kao države i zahteva formiranje objedinjenog inovativnog, jedinstvenog mehanizma koji bi definisao i realizovao model za borbu protiv dezinformacija, a sve u službi stvaranja uslova za nadasve objektivno informisanje javnosti.

Hibridni rat koji se sprovodi, a čiji je najvažniji deo na informacionom planu u plasiranju dezinformacija, akcenat stavlja, pre svega, na informacioni prostor radi sprovođenja kampanje dezinformisanja, na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, upotrebu neregularnih jedinica, pri čemu su posebno interesantne tzv. privatne vojne kompanije, na onlajn prostor, kao i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža, ekonomsko, kulturološko i političko devastiranje države, ekstremizam, terorizam itd.

Posebno je opasan uticaj hibridnih operacija i dezinformisanja na mlade ljude koji pretežno komuniciraju preko onlajn i prostora i na koje se veoma lako može uticati destruktivnim lažnim vestima, propagandom i raznim dezinformacijama.

Srbija je očigledno na udaru rata pete generacije kojim se prvo ubije istina da bi nakon toga virtuelna stvarnost zamenila realnost. Bez upotrebe oružja uz pomoć novih alata, virtuelna stvarnost potkopava i slama nacionalni identitet napadnutog naroda, odnosno države, uništava mu volju i ukorenjene ideje i tradiciju.

Ratnici pete generacije su stručnjaci za komunikaciju i psihološke operacije. Masovni mediji i društvene mreže su sastavni deo rata pete generacije, a cilj je, kroz dugotrajne psihološke operacije, generisati destabilizaciju društva, uticati, menjati kolektivnu svest, racionalnost i emocije, uticati na odanost građana državi i na sposobnost građana da se odupru dezinformacijama i destabilizaciji države.

Protiv Republike Srbije i slobodno mogu da kažem celokupnog srpskog naroda sprovodi se niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbednosnom planu, a sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije, da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare masovno ispiranje mozga populacije za destabilizaciju društva i države i nasilnu promenu vlasti.

Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Republike Srbije radi stvaranja saradničkih mreža pri čemu su posebno na udaru pripadnici Vojske i policije. Formirani su i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji. Naročito je izražen medijsko-propagandni pravac hibridnog delovanja i narastanje kapaciteta za obojenu revoluciju. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana sa profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera. Tekuće hibridne operacije će, s obzirom da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, biti intenzivirane po obimu i pravcima sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosioca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti, formirati dodatni državni mehanizam za odbranu od tog kompleksnog destabilizujućeg delovanja.

Potrebni su značajni napori na izgradnji društvenog i državnog okruženja otpornog na razarajuće hibridno dezinformaciono delovanje. Nacionalna bezbednost će se sve više oslanjati na otporno informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.

Zato je po meni preko potrebno formirati jednu novu državnu strukturu za suočavanje sa hibridnim i dezinformacionim delovanjem. Zbog toga želim da u prisustvu ministra Bratine predložim da razmotrite formiranje, za početak, možda odseka u okviru vašeg ministarstva, a kasnije možda i formiranje kancelarije ili čak ministarstva za borbu protiv dezinformacija.

Taj centar treba da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare kako bi izgradili sposobnost, odnosno model, testirali nove ideje i vežbali i realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji i dezinformacija koje su prisutne ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Taj centar bi posebno pratio hibridne operacije, dezinformacije koje se izvode i plasiraju u svim strukturama medijskom prostora i kontinuirano istraživao metodologiju izvođenja obojenih revolucija, identifikovao njihove nosioce, način finansiranja, regrutovanje, obuku aktivista, radio stručne analize. Taj centar treba da definiše obrazac za pravovremeno prepoznavanje hibridnih pretnji i aktivnosti i model odbrane od hibridnih pretnji, dezinformacija i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanje hibridnim pretnjama i dezinformacijama. Taj centar treba da ujedini o podigne kapacitete države i društvene kapacitete i da ih unapredi, suštinski ih ojača u suprotstavljanju hibridnim pretnjama i dezinformacijama. Mislim da bi to bio izuzetno značajan doprinos objektivnom informisanju naše javnosti. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Robert Kozma.

Hvala vam, predsedavajuća.

Na početku, pre nego što pređem na dnevni red, želeo bih da se složim sa stavom kolege Edina Đerleka da je apsolutno nemoralno, ljudski neispravno prodavati i slati oružje Izraelu koji to oružje koristi za ubijanje i sprovođenje genocida nad Palestincima u Gazi. Sa tim se apsolutno slažem i svako kome je stalo do čovečnosti morao bi da se bori za to da se u ovom trenutku nikako ne izvozi oružje u Izrael.

O tome koliko je SNS stalo do čistog vazduha govori dovoljno to da je juče ovaj zakon predstavio ministar spoljnih poslova, ne nadležna ministarka, ne državni sekretar za zaštitu životne sredine, nego ministar spoljnih poslova. I donekle ima neke istine u tome, jer čist vazduh ne stanuje u Srbiji pa se njime bavi ministar spoljnih poslova.

Ovaj predlog zakona neće rešiti goruće probleme u Srbiji kada se radi o zagađenju vazduha, jer, govorili smo više puta o tome i treba pomenuti ponovo da u Srbiji na godišnjem nivou ranije premine između 10 do 15 hiljada građana usled zagađenja vazduha. O tome govore čak i dokumenta Vlade Srbije, kao što je na primer Izveštaj o stanju vazduha u Srbiji.

Umesto da iskoristimo ovaj zakon da na jedan sveobuhvatan sistemski način rešimo probleme, predloženim zakonom se prave rupe u zakonu i prave se izuzeća za namensku industriju. Namenska industrija po ovom zakonu biće izuzeta od toga da sprovodi mere na zaštiti kvaliteta vazduha.

Poziva se nadležno ministarstvo na razne direktive i uredbe EU, iako ni jedan pravni dokument EU ne daje trajno izuzeće za namensku industriju da ne moraju da sprovode mere na zaštiti vazduha.

Šta ovo suštinski znači? Suštinski znači da je nadležno ministarstvo reklo Valjevcima i Valjevkama - nas ne interesuje vaš problem zagađenog vazduha, vaš zagađen vazduh u Valjevu je samo vaš problem, nije i državni problem.

Ko je glavni zagađivač vazduha u Valjevu? Svi znamo - "Krušik". "Krušik" dnevno koristi 70 do 80 tona lignita i tri tone mazuta u kotlarnicama. Te kotlarnice su odgovorne za četvrtinu aerozagađenja u vazduhu i ovim zakonom oni će moći da nastave da se tako ponašaju.

Predloženim zakonom i dalje se mreža za monitoring kvaliteta vazduha zasniva isključivo na kapacitetima lokalnih samouprava. One će biti zadužene suštinski za uspostavljanje mreže za monitoring, što se svodi na to da većina opština i gradova neće imati dovoljno resursa kako bi mogli adekvatno da se bave merenjem kvaliteta odnosno zagađenosti vazduha. Jer, podsetiću, u Izveštaju o kvalitetu vazduha 60% građana živi u područjima u Srbiji u kojima je vazduh prekomerno zagađen, a oko 2,5 miliona građana živi u gradovima i opštinama gde se kvalitet vazduha uopšte ne meri.

Takođe, rok koji se ostavlja od pet dana da se izvrši vanredno merenje vazduha usled ekološkog akcidenta i incidenta je predug, prosto, predug je rok i neće se moći utvrditi, niti moći reći građanima adekvatne mere kako da zaštite sebe ukoliko dođe do vanrednog zagađenja vazduha.

Možda najjasniji primer da vi zapravo usvajate ovaj zakon a nećete ga sprovoditi jeste upravo Nacionalni plan za smanjenje emisija. Taj plan je predsednica Skupštine još dok je bila premijerka potpisala 2020. godine. Mi smo sami odredili koliko su zapravo ograničavajuće visine za zagađenje iz termoelektrana koje koriste ugalj i onda pet godina sami kršimo plan koji smo sami doneli.

Na dnevnom redu imamo i Zakon o garantnoj šemi za kupovinu stana za mlade. Međutim, mora se u startu reći, ovaj zakon i mere koje predlaže Vlada su nedovoljne i one neće omogućiti priuštivo stanovanje ni za mlade, ni za ostale građane.

Ono što bi se moralo uraditi merama jeste i da se interveniše, da se smanji cena kvadrata nekretnine, bilo da se radi o zakupu nekretnine na tržištu, bilo da se radi o kupovini. Jer, mi imamo situaciju u kojoj se nadležni ministar finansija hvali da se stan prodaje i da je cena kvadrata prodata za 10 hiljada evra. Ko to može da priušti od građana Srbije? Gotovo niko, osim možda jednog građanina koji se zove Dušan Bajatović, čija su mesečna primanja 4 miliona dinara. Hvala vam.