Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim kolege da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje: od 176 prisutnih poslanika u sali, za – 34, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao - 141 poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja, koji su podneli Narodnoj skupštine 29. novembra prošle godine.
Da li narodni poslanik gospodin Đorđe Komlenski želi reč?
Umesto vas, Bojan Torbica.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, danas govorim o jednoj od najvažnijih tema za svaku slobodnu i suverenu državu, o potrebi da zaštitimo naše institucije, naše građane od prikrivenog stranog uticaja.

Govorim zato što je došlo vreme da donesemo zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja, zakon koji postoji u svim ozbiljnim državama koje drže do sebe, uključujući i SAD, gde takav zakon postoji od 1938. godine, pod nazivom FARA zakon.

Šta je suština tog zakona? Vrlo jednostavno. On ne zabranjuje nikome da sarađuje sa stranim organizacijama, institucijama ili fondovima, on samo traži transparentnost da javnost tj. građani znaju ko, za koga i u čije ime deluje. Ako neko prima novac i instrukcije ili materijalnu podršku od strane vlade ili organizacije iz druge države, onda je dužan da to javno i prijavi. Ništa više i ništa manje.

Zar to nije pravo svake zemlje koja poštuje sebe? Zar nije pošteno da građani znaju ko oblikuje javno mnjenje, ko utiče na zakone, medije, nevladine organizacije, akademske projekte ili kulturne programe i sa kojim interesima?

Danas više nego ikad svedoci smo kroz tzv. meku moć, donacije i projekte često pokušamo usmeriti naš politički i društveni razvoj. Pojedine strane organizacije često deluju pod lažnom maskom humanitarnih, kulturnih ili istraživački misija, dok u stvarnosti finansiraju medije, razna udruženja, pa čak i političke pokrete koji zastupaju tuđe interese, a koji se sve češće ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima.

Zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja nije protiv slobode mišljenja, on je za slobodu države. Nije protiv civilnog društva, već za odgovornost i istinu, jer slobodno društvo ne može postojati ako u njemu deluju nevidljive strukture koje sprovode tuđe agende.

Zamislite situaciju u kojoj neko pokušava da utiče na američku politiku bez prijave, da deluje u ime stranog entiteta, pa bio bi odmah strogo sankcionisan.

Zašto bi se naša država razlikovala? Zašto bismo mi dozvolili da se o našim resursima bezbednosti i budućnosti odlučuje u tuđim kabinetima? Ovaj zakon nije pitanje ideologije, već pitanje opstanka i samopoštovanja. On ne deli ljude na za i protiv bilo koga, već samo jasno razdvaja domaći interes od stranog uticaja, jer nijedna država ne može imati stabilan politički sistem ukoliko građani ne znaju ko zaista povlači konce iza političkih odluka, medijskih kampanja ili društvenih pokreta.

Zato, ako verujemo u slobodu, ako verujemo u suverenitet, ako želimo da naša deca žive u zemlji u kojoj odluke donose državne institucije, a ne strane ambasada, onda je donošenje zakona o obaveznom registru agenata stranog uticaja neophodno, hitno i moralno opravdano. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasanje: od 176 narodnih poslanika prisutnih u sali, za je glasalo - 12, protiv - 30, uzdržanih - nije bilo, nije glasalo - 134 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Petrović, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika, koji je 16 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 16. septembra prošle godine.
Da li narodni poslanik gospodin Goran Petrović želi reč?
Izvinjavam se. Molim vas, kada pozovem potrudite se da se prijavite odmah, jer kada pređem dalje, onda nećete imati priliku da se prijavite.
Samo budite brži. Tolerancija postoji zbog novog sistema.
Izvolite, gospodine Petroviću.

Hvala.

Pre godinu dana podneli smo ovoj Skupštini Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika sa predlogom da se uvede novo krivično delo – napad na lice zaposleno u obrazovnoj ustanovi, gde bi se lica zaposlena u ustanovama u oblasti vaspitanja i obrazovanja i njihova imovina zaštitila od fizičkih napada. U sklopu ovoga predložili smo i izmenu i dopunu Krivičnog zakonika i krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti kako bi se prosvetni radnici zaštitili i od pretnji napadom na život i telo. Time bi se tek pružila potpuna krivično-pravna zaštita svih lica zaposlenih u ustanovama obrazovanja i vaspitanja.

U međuvremenu su usvojene izmene Krivičnog zakonika i uvedeno je krivično delo – napad na lica zaposlena u ustanovi u oblasti vaspitanja i obrazovanja, gde se prosvetni radnici štite od napada, ali od pretnji napadom na život i telo prosvetne radnike niste želeli da zaštitite. Tada smo se pitali zašto, a događaji koji su usledili nakon toga daju nam i moguće odgovore.

Iako se zna da imamo deficit prosvetnih radnika. Gotovo 2.000 ugovora o radu niste produžili ili ste smanjili fond časova prosvetnim radnicima jer nisu vaši. Hapsili ste i privodili učitelje i profesore, smenjivali direktore škola, a mnogi su pod pritiskom bili prinuđeni da podnesu ostavke jer ne žele da budu vaše marionete. Pokrećete disciplinske postupke. U škole bi da uvedete strah, pa ko digne glas da ostane bez posla, zato što vi prezirete znanje i sve one koji misle svojom glavom.

Škole vam se raspadaju, kao gimnazija „Stevan Sremac“ u Nišu ili škola u Žitorađi, a vi umesto da ulažete u njih i štitite prosvetne radnike, vi ulažete u batinaše i propagandu. Ne birate sredstva da ućutkate svakoga ko se pobuni protiv vaše korupcije i vašeg lopovluka. Tako ste dali na javnu raspravu Nacrt izmena Krivičnog zakonika u kome opet nema zaštite prosvetara od ugrožavanja sigurnosti, ali zato ima predloga da se sve vaše koruptivne radnje proglase državnom tajnom. Plašite se svih koje imaju kičmu, a nervira vas izgleda sve što remeti vaš podanički sistem koji se zasniva na korupciji i ne znanju.

Ako ima nešto što ne možete zatvoriti i otpustiti, a ne možete ni uhapsiti, a to je dostojanstvo onih koji drugačije misle. Neće oni više da trpe vašu nepravdu, niti da se odreknu slobode uprkos vašem nasilju i zastrašivanju koje svakodnevno vršite. I kao što će doći do potpune krivično-pravne zaštite učitelja i nastavnika od vašeg progona, tako će doći i dan kada će svi oni koje ste otpustili biti vraćeni na posao, a škole koje pretvarate u vaše partijske odbore ponovo postati hramovi znanja. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog i molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasanje: od 175 prisutnih narodnih poslanika u sali, 32 – za, nije bilo protiv i izdržanih, nisu glasala 143 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tatjana Pašić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, koji je 12 narodnih poslanika podnelo Narodnoj skupštini 22. novembra prošle godine.
Da li narodni poslanik gospođa Tatjana Pašić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Predlog izmene Zakona o socijalnoj zaštiti koji se odnosi na status roditelja negovatelja podneli smo početkom 2023. godine i mislim da je krajnje vreme da bude na dnevnom redu i da ga ova Skupština usvoji.

Godinama se nešto čeka, a za to vreme hiljade roditelja u Srbiji koji svakodnevno brinu o deci sa smetnjama u razvoju ili teško oboleloj deci, žive bez sistemske podrške države.

Naš predlog je da roditelj koji je posvećen nezi deteta sa smetnjama u razvoju, koje je potpuno zavisno od pomoći i nege treba da ima pravo na naknadu u visini minimalne zarade na nivou Republike Srbije, doprinose, radni staž i mogućnost da ostvari pravo na penziju.

U mnogim slučajevima ti roditelji, najčešće majke, moraju da napuste posao jer dete zahteva potpuno i neprestanu brigu i negu. Time gube izvor prihoda, penzijsko osiguranje i pravo na sigurnu budućnost. Ti roditelji nisu kao svi ostali roditelji. Njihov dan nema pauze, njihova briga nema radno vreme, za njih nema odmora. Oni su istovremeno roditelji, terapeuti, negovatelji i borci za život i dostojanstvo svoje dece.

Država im nažalost još uvek ne priznaje status koji bi im obezbedio socijalnu i ekonomsku sigurnost. Status roditelja negovatelja je važan i zbog toga da deca ne bi bila izmeštena iz svojih porodica, ustanova ili hraniteljske porodice, tako se obezbeđuje da dete ostane i živi u domu, uz roditeljsku negu i ljubav, što je uvek u najboljem interesu deteta.

Roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju, ne traže ni milostinju, ni povlastice. Oni traže samo da ih država zaštiti i da im omogući dostojanstven život. To je civilizacijski minimum i to nije nikakva privilegija.

Da ne zaboravimo, većina tih roditelja su samohrani roditelji, jer bolest deteta često razori porodicu. Upravo zato je ovaj zakon na neki način komplementaran sa Zakonom o alimentacionom fondu koji smo mi predlagali tri godine u ovom domu, a vas naravno nije zanimao, ali je počeo da vas zanima, pa ste ga predložili i usvojili, što je naravno dobro za građane Srbije, ali sada očekujem da pokažete istu spremnom i za ovu izmenu zakona koja je odavno morala da bude donesena, jer nema više šta da se čeka. Roditelji, negovatelji ne mogu da čekaju. Svaki dan neizvesnosti za ove porodice traje kao večnost. Oni su jako umorni i mnogo im je teško. Vreme je da dobiju zakonsku zaštitu o poštovanje koje zaslužuju.

Hvala gospođo Pašić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim kolege da se izjasne.
Zaključujem glasase: od 177 prisutnih narodnih poslanika u sali, 36 je glasalo za, nije bilo protiv i uzdržanih. Nije glasao 141 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Sada imamo nekoliko predloga za dopunu dnevnog reda.
U ovom slučaju obzirom da predlagač nije prisutan, a i šef je poslaničkog kluba, opozicionog, samo da vas podsetim na član 92. Poslovnika – o predloženim izmenama i dopunama dnevnog reda obavlja se pretres u kome mogu učestvovati samo predlagač promene dnevnog reda, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
Ovaj predlog je potpisao gospodin Miroslav Aleksić, ali smo procenili da je nama u interesu da čujemo obrazloženje ova dva predloga i molim vas da samo poštujete vreme koje je predviđeno Poslovnikom o radu.
Gospodine Novakoviću, imate reč.

Predsedavajuća, hvala na formalnoj i pravnoj korektnosti. Prvi zakon o kome želim da govorim je Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Dozvolite mi argumentaciju u korist uvrštavanja ove tačke dnevnog reda na skupštinskom zasedanju obrazložim kroz četiri argumenta.

Prvo, u Srbiji od zemlje i na zemlji živi oko milion i 500 hiljada stanovnika. Investirajući u ruralni razvoj i vodeći više računa o poljoprivredi mi idemo u susret egzistenciji milion i 500 ljudi. Svaki put kada iz budžeta obratimo pažnju i ponašamo se finansijski korektno i investiramo u selo, mi podstičemo i poljoprivredu, i ruralni razvoj, i olakšavamo život milion i 500 ljudi u Srbiji, a to nije malo.

Drugo, karakteristika poljoprivrede je sledeća – ulaganja u poljoprivredu se relativno brzo vraćaju. Dakle, nije potrebna velika vremenska zadrška između momenta kada se investira do momenta kada se profitira. Srbija je u ovom momentu, u mnogim delovima kada se pogleda geografski, dominantno agrarna država i finansirajući u agrar mi podstičemo razvoj cele države.

Tri, vrlo važno – u ovom trenutku imamo dve populacije sela. Sela su nam opustela, a gradovi su prenaseljeni. Ta migracija od sela prema gradovima može da se uspori ili zaustavi samo tako što će se snažnije investirati u selo.

Napokon, još jedan argument – u svetskoj podeli rada Srbija svoje mesto može da nađe kada je u pitanju zdrava hrana. Dakle, svi traže, hrana je strateški proizvod, ali svi traže voće, povrće, a Srbija je Bogom dana i klimatski i strukturom zemlje upravo za te dve vrste kultura. Zato investirajući u poljoprivredu i predlažući ovoja zakon ne idemo u susret samo određenom sloju stanovništva, nego jačamo ukupan privredni kapacitet države.

Drugi zakon je zakon o izmeni…

Izvinite, gospodine Novakoviću, to ćemo posle glasanja o ovom predlogu zakona. Vi se ponovo javite.

Hvala najlepše.