Poštovane kolege, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, kao opozicioni političar ovo obraćanje bi trebalo da zvuči da je ovo katastrofalan zakon, da je ovo užasna jedna Vlada, da je ovo antisrpsko, antidržavno, antinarodno, zakon koji nema nikakve veze sem da pljačka narod, međutim ako govorimo ozbiljno o ovoj temi onda razumemo da je ovaj zakon nešto što je proizvod potrebe naših ljudi, našeg naroda.
Naravno, kada bih govorio kao što govore opozicione kolege to bi bilo onako, znate, da me potapšu po ramenu i da mi kažu na „Tik Toku“ da dobijem više lajkova i da budem popularan, ali ja ne pričam za „Tik Tok“, kolega, nego pričam za potrebe naših ljudi jer realno ovaj zakon ima veliku potrebu…
Nisam vas prekidao, kažem samo da me poslušate malo.
Naš cilj ovde, kao i vaš, kolega, jeste da budemo ozbiljni i da razmatramo ono što je stvarno potreba naroda. To nema nikakve veze sa vlasti i sa opozicijom nego sa onim što je potreba naših ljudi. Imao sam ovih nedelja razgovore sa ljudima koji imaju taj problem i zbog toga danas želim da se čuje, u stvari, njihova misao više nego moja.
Nažalost, sistem je nekako napravljen tako da najbolje ovde prolazi nešto što je populizam. Uvek vas negde svrstavaju da morate da budete sa jedne strane i teško se čuje, inače, glas razuma. Nisam na stadionu već sam u ovom narodnom domu i od mene se očekuje da shodno tome se i ponašam.
Naravno da ću moja obraćanje najviše skoncentrisati na ovaj zakon o upisu u evidenciju, legalizaciju, kako god hoćete nazovite, i moje obraćanje će biti više ministarki pošto smatram da je ona profesionalac u ovom poslu, da ona nije politički ministar, za razliku od mnogih drugih. Mislim da je jako bitno da se čuje naše mišljenje vezano za to.
Naravno, ja sam podneo niz amandmana, odnosno mi smo kao poslanička grupa to uradili i bilo dobro da se to analizira pošto to nisu politički amandmani, to su amandmani koji imaju za cilj da poboljšaju ovaj zakon, da ga usavrše, da ga koriguju eventualno negde gde smatramo da nije dobro urađeno.
Ono što mi je, takođe, posebno drago da prošli put pred mandatarom smo govorili, ja sam lično govorio o ovome, o inicijativi da se usvoji Zakon o legalizaciji, odnosno evidenciji, kako god hoćete i govorio sam takođe o tome da bi na mestu premijera izučio način, odnosno monopoliju tržnih sistema u Srbiji koji drže monopol i koji drže cene koje su duplo skuplje nego što su u Nemačkoj. Naravno, ne verujem da je mene neko slušao ili da me je poslušao, ali vidim da ste shvatili da je to potreba za ovaj narod. I jedno i drugo pitanje je od izuzetnog značaja. Kažem, to mi je posebno drago što se danas razmatra to pitanje i što ste prepoznali i ono što smo i mi prepoznali.
Čujemo da često govore da je ovaj zakon u stvari zakon da bi Vučićevi kumovi legalizovali svoje objekte, odnosno neki tajkuni itd. Apsolutna je činjenica da postoji veliki broj objekata koji su nelegalno izgrađeni, da se nije preduzimalo ništa povodom toga, ali objektivno, ovo je zakon koji se najviše tiče ljudi, onih prostih ljudi koji imaju svoje kuće, koji imaju svoja imanja koja nisu mogli ili da legalizuju, odnosno da reše taj problem dugi niz godina. U tom smislu, logično bi bilo moje pitanje – ako je to i tako, ako će neko da iskoristi taj zakon, da li mi svi treba da budemo taoci tih tajkuna pet, 10, koliko god da ih ima? Da li to znači da mi treba da kažemo – ne, ne treba nam ovaj zakon i da time stotine hiljada ljudi, možda čak i milion koji imaju ovaj problem, odbacimo na stranu? Koga vi u stvari predstavljate onda ako ne taj narod i ako ne potrebe koje oni imaju?
Ja imam jedino sumnju da li će ovo moći da se realizuje na takav način ako se ne bude koristio neki poseban softver ili neka inteligencija veštačka. Imajući u vidu da je katastar radio jako loše, da ne kažem katastrofalno, pošto znam primere da su upisivali jedan plac po 10 godina. Sad mogu zamisliti ako takvim intenzitetom budu radili na implementaciji ovog zakona, koliko će to da traje.
Ono što je bitno je to da ovaj zakon omogućuje ogromnom broju ljudi da na neki način legalizuje svoje objekte po vrlo povoljnim uslovima. Na taj način oni rešavaju taj problem, ali oni dobijaju faktički i robu, jer taj njihov objekat, kuća, stan koji nije bio legalizovan, dobija neku vrednost tržišnu. Šta to znači? To znači da oni mogu da taj stan ili kuću mogu da stave hipoteku ako je to potrebno za školovanje, za decu, za neki njihov novi posao koji bi oni hteli da pokrenu. Dakle, daje mogućnost narodu da tu svoju nekretninu koju imaju pretvore u neku vrednost koja može na tržištu da im pomogne u realizaciji nekih svojih drugih ciljeva.
Naravno da je do sada velika bila korupcija, pošto kažem, ja sam negde iz te sfere, građevinske, između ostalog i znam koliko se plaćalo mita, koliko je bilo korupcije u tom segmentu. Evo, ja ću vam samo navesti jedan primer, da sam ja pre dvadesetak godina i više kupio recimo jedan stan koji su preprodavali, nije bitno. To je bila neka nadogradnja. On nije legalizovan. Ja sam od prvog dana plaćao porez na taj stan.
Pazite u čemu je apsurdnost. Nigde u svetu nemate takav način da vi plaćate porez na nešto što de jure ne postoji. Naravno da stan postoji, ali pošto on nije legalizovan, ja sam plaćao sve poreske obaveze za svih 20 i kusur godina na nešto što ne postoji. Sad zamislite koliko ima takvih ljudi kao što sam bio ja, kao što su mnogi ljudi koji imaju privatne kuće. Ako uzmemo Beograd i okolinu, to je Kaluđerica, Borča, Kotež i mnogi drugi rejoni gde postoje takvi problemi. Zamislite samo koliko je značajno tim ljudima da mogu da za 100, 200 ili 300 evra legalizuju svoj objekat.
Ono što sam predložio u amandmanu jeste da bih ja razdelio ovo na dva segmenta. Prvi segment jeste za fizička lica, to je ono što jeste strateški cilj ovog zakona onako kako ga ja doživljavam, a drugi je da to bude za pravna lica. Jer, mi podrazumevamo da su pravna lica pravila te objekte za komercijalnu svrhu. Znači, oni su pravili objekte da bi prodavali stanove. Da li su oni na Dedinju, u centru ili na Vračaru, nije bitno, ali je poenta u tome da ne možemo da ih stavimo u istu ravan sa fizičkim licima odnosno sa građanima i ljudima koji žele samo svoje privatne kuće da legalizuju. Sada, uslovno rečeno, on ima neku štalu koja mu vredi 300 evra a treba da plati 100 evra za legalizaciju. Nije isto kao onaj što ima objekte koji vrede milione evra a platiće hiljadu evra ili koliko već bude određeno. Dakle, ja bih to podelio po klasifikaciji na taj način, jer bi to bilo pravednije u odnosu na naše ljude koji imaju taj problem.
Sada bih hteo da obratim pažnju na nekoliko pitanja koja su aktuelna. Dok sam obilazio i razgovarao sa ljudima vezano za njihovu problematiku, došao sam do nekih pitanja na koja bih želeo da ministarstvo da odgovor, odnosno da ima u vidu da postoje ti problemi.
Vidite, ovim zakonom omogućavate da ljudi reše neke svoje probleme, ali, vidite, ja sam imao u porodici, u bližoj familiji ljude koji su kupili neke placeve i koji su pitali da li da grade? U pitanju je Kotež, Borča, znači nije centar, nije Vračar. Ja im kažem - nemojte da gradite dok ne dobijete dozvolu. Ljudi su me poslušali i sada me zovu i pitaju - a šta ćemo sada, Dragane? Znači, oni su kupili placeve, trebali su da prave, ja sam im rekao da ne rade ništa dok ne dobiju dozvolu, a sada, šta se dešava? Opština nije urbanizovala taj deo. Ljudi su kupili placeve, žele da naprave kuću za sebe, ali pošto nije prošla urbanizacija tog dela, oni sada po novom zakonu nemaju pravo da grade. Znači, ljudi su faktički ostali bez mogućnosti da dalje grade odnosno da prave svoj objekat ili kuću koja im je neophodna za tu namenu.
Mislim da je problem i kod tih odeljenja za urbanizam što mnoge stvari oni koče, ne rade adekvatno, da bi ljudi mogli na vreme da dobiju dozvole i ona počinju da prave nelegalne objekte.
Imam slučaj na Zlataru gde su ljudi kupili zemlju koja je građevinska, sa namerom da tu nešto naprave, neke vikendice. Međutim, po zakonu mora da se ima put direktno do placa. Sada imate situaciju da put de fakto postoji, koriste ga svi, ali on nije upisan, postoji nekih 10 santimetara gde taj put ne dolazi do tog državnog dela puta i ovi ljudi ne mogu da dobiju dozvole za izgradnju tih objekata, što je takođe jedan od problema.
Sledeći problem koji mnogi imaju jeste da ljudi imaju objekte odnosno svoje kuće, imaju neke pomoćne objekte koji su nekada napravljeni, pre 30, 40, 50 godina i gde su zakačili negde državnu imovinu, odnosno neko šumsko gazdinstvo, negde su izašli na put, recimo, 30 santimetara su ljudi izašli i te njihove kuće postoje dugo godina. Nije jasno kako će da se reši taj problem, jer sa druge strane imate ljude koji su zauzeli hektar te državne imovine i da li će se ovim zakonom na isti način tretirati i jedni i drugi, što opet negde ne bi bilo pravedno?
Ono što je moj predlog, juče sam na Odboru to predlagao, ljudi imaju te objekte odnosno male kuće, gde koriste to državno zemljište, kažem, 30, 40, 50 godina, da im se omogući da oni mogu da otkupe taj deo, jer to su objekti od 10 do 15 kvadrata, uslovno rečeno, gde oni imaju te pomoćne objekte, da mogu da otkupe od države i da im se odredi neka cena, onaj ko to želi, i da ljudi imaju mogućnost da to otkupe i da se legalizuje njihov objekat. To bi bilo dobro da se uradi.
U zakonu je propisano da oni koji budu upisani u evidenciju moći će da se priključe na vodovod, kanalizaciju itd, ali definitivno tu postoji takođe jedan veliki problem kod ovih situacija gde ona nije čista i nije precizna. Znam više slučajeva gde su ljudi morali nelegalno da plaćaju desetine hiljada evra da bi ih nelegalno priključili na struju, na vodu, na neke druge stvari. Smatram da se ovim zakonom onemogućuje ta mogućnost, ali bilo bi dobro da se precizira na koji način će ovi sporni objekti da rešavaju to pitanje.
Ono što mi još izaziva pažnju, naravno da će ovo biti sa nekom zvezdicom, uslovno rečeno, da će to da zvuči da je taj objekat upisan u evidenciju pod tim i tim zakonom, ali se bojim da će to da izazove reakciju i kod banaka i kod ljudi, jer će se smatrati da to nije potpuno legalno, nije potpuno u redu i onda će da bude zloupotreba na tržištu, jer možda notari neće hteti to da overe, neće banke hteti da prihvate i zato mislim da i taj momenat treba da imate u vidu.
Dao sam neke amandmane, a ono što mi je ključna stvar jeste da rok od 40 dana, pa i bilo koji približan tome, pravi problem za naše ljude koji žive u dijaspori. Vi morate da imate u vidu, ja sam to u amandmanu predložio, da ljudi koji imaju stalni boravak u inostranstvu moraju da imaju neki sasvim drugi rok. Ja sam predložio 12 meseci, može da bude i neki drugi, ali morate imati u vidu da su to ljudi koji žive u inostranstvu i zamislite sad kada bi svi oni krenuli koji imaju objekte u Srbiji, oni moraju da napuste svoje poslove, da dođu, da bi se u roku od 40 dana prijavili. Možda bi mogli to na neki drugi način, putem interneta itd, ali oni se boje da im ne budu tražili nekakve potvrde, neke dokumente za koje je neophodno njihovo fizičko prisustvo u Srbiji.
Molio bih da sve to imate u vidu i da sutra razmotrite te amandmane koje smo mi podneli.
Imam još dve stvari ovde samo kratko da kažem, naravno ovo što se tiče izvršitelja to je posebna jedna tema, to je veliki problem u društvu i tu mogu negde da se složim sa prethodnim kolegom koji je govorio na tu temu, ali ne mogu da se složim kada je nedavno organizovao proteste protiv prodaje naoružanja Izraelu, a pritom kaže - a Ukrajini možemo da prodajemo. To su takvi predstavnici koji valjda na demokratski način opredeljuju za sebe da jednima možemo da prodajemo a drugima ne možemo. Otprilike toliko za sada, pošto hoću da ostavim malo vremena i za još jedno obraćanje. Hvala vam puno.
