Predsedavajuća Narodne skupštine, mislim da ste prekršili Poslovnik, jer načinom na koji se ministar u Vladi Republike Srbije obraćao jednom poslaniku srušio je dostojanstvo Narodne skupštine. Čovek konstantno diže ton i obraća mi se dizanjem prsta, verovatno kao neki znak pretnje. Izneo je niz neistina. Ja sam potpuno uljudno u skladu sa Poslovnikom i Ustavom Srbije po kojem Skupština i između ostalog i vrši kontrolnu funkciju u radu Vlade postavio ministru pitanja iz kraja da vidimo šta je uradio za kraj iz koga potiče. Ovo nije odgovor. Odgovor se dostavlja pismeno sa svim onim što sam ja tražio.

Što se tiče Tutina, SDA Sandžaka je tamo na vlasti 35 godina i biće još 35 godina. Ministar Zukorlić nikad, jer niko neće da ga glasa. (Isključen mikrofon.)

Valjda vam je jasno da ste sada zloupotrebili institut replike. Dakle, rekla sam vam da imate vaše vreme za repliku. Dozvolite, kada se pozivate na kršenje odredaba Poslovnika, ja procenjujem kao predsedavajući da li sam prekršila ili nisam. Ono što mogu sada da uradim, jedino da vas pitam, da li želite da se Skupština izjasni i ovom? Da, dobro. Hvala vam.
Reč ima ministar, gospođa Aleksandra Sofronijević. Izvolite.

Jako ću kratko, pošto je danas u raspravi spomenuto da ne postoji, odnosno da je ovaj zakon protivustavan, navešću samo da je ustavni odnos sadržan naravno u Ustavu Republike Srbije, a sadržan je u članovima 12, 32, 36, 58, 97,135. i 194. Ustava Republike Srbije, uz posebnu napomenu da je pre usvajanja predloga od strane Vlade Republike Srbije svi nadležni organi koji daju svoja prethodna mišljenja pre nego što zakon bude pred Vladom, dakle Republički sekretarijat za zakonodavstvo je dao pozitivno mišljenje, nije ocenio da je protivustavan, a istu odluku je doneo i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ovog visokog doma.
Provejavalo je danas kroz raspravu da je ovo zakon za neke povlašćene, samo bih par rečenica i par napomena. Ovim zakonom se ne odlučuje pojedinačno, voljom bilo kog organa vlasti već se svi podaci i prijave obrađuju digitalno kroz jedinstvenu elektronsku platformu. Sistem automatski povezuje katastar, baze podataka lokalnih samouprava i digitalne orto-foto i druge snimke, dronovima, avionima i tako dalje, što znači da nema mesta za uticaj, pritisak, ni privilegije. Nema komisija, nema lokalnih odluka, nema selektivnosti, sve se dešava na jednom mestu, centralizovano u Agenciji za prostorno planiranje i urbanizam.
U samom zakonu ne postoji nijedna odredba kojom bi se pojedincu, grupi ili nekom privrednom subjektu omogućio neki bilo kakav povlašćen status. Jedina povlašćene kategorije lica jesu građani kojih je puna usta svih po potrebi.
U Republici Srbiji, ovo moram istine radi reći, od recimo 13. maja 2003. godine kada je gospodin Šumarac, zakone pamtimo o planiranju i izgradnji po ministrima, doneo zakon, prvi Zakon o planiranju i izgradnji, najavljivano je da postoji oko milion bespravno sagrađenih objekata u Republici Srbiji.
Sledeći veliki presek koji smo imali bio je 2015/2016 i tada je u Republici Srbiji bilo 4,3 miliona. Na današnji dan ih ima oko 4,8 miliona. Dakle, potpuno je netačna tvrdnja da je za deset godina izgrađeno preko tri miliona bespravnih objekata, a i ovih pola miliona, što je užasno velika cifra, ne znači da se radi o bespravnim objektima, već se tu mogu zateći objekti različitih namena i kategorija.
Samo sam na to htela da skrenem pažnju i da kažem još je bilo pomena praktično resursi za primenu zakona. Možete imati najbolji zakon na svetu, ako nema dobru primenu, neće biti dobro, tako da se razmišljalo o svemu tome i u predlogu zakona piše da će Vlada Republike Srbije i agencija da se potrude da obezbede dovoljan broj ljudi.
Podsetiću vas, takođe, da je eAgrara upisano za vrlo kratko vreme, za tri, četiri meseca, oko 350.000 naših poljoprivrednika. Vrlo sličan sistem biće primenjen i prilikom ukrštanja skupova podataka koje poseduju naši državni organi u kombinaciji sa prijavama građana, tako da jedna od odrednica ovog zakona jeste i masovnost.
Dakle, da zaključim, ovaj zakon će doneti preko potrebni red da Republika Srbija zna šta ima sagrađeno na svojoj teritoriji, a da oni koji jesu faktički vlasnici zaista postanu i svoji na svome.

Hvala.
Ministar pravde gospodin Nenad Vujić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na podršci koju dobija ova izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju u vezi zaštite prava na jedini dom, ali ono što moramo da podsetimo, pošto vidim da ima nejasnoća, mi govorimo ovde o kumulativnim uslovima o kojima će sud donositi odluku i sud je taj koji će baviti se i procenjivati da li su uslovi ispunjeni. Ovo je jako značajan korak, jer mi dajemo sudsku zaštitu ovom pravu kada se okonča čitav jedan postupak izvršenja.
Da ne bi ostalo nejasno, recimo kod raspolaganja u zadnje tri godine, u zakonu jasno piše, to je pre podnošenja predloga, računa se, a samo podnošenje predloga dolazi kao krajnja faza čitavog postupka koji je počeo mnogo ranije. Znači, stranka je znala za taj postupak.
Ovde moramo da se vratimo na neku praksu koja postoji, a to je praksa Evropskog suda za ljudska prava, koji uvodi taj princip proporcionalnosti. Ove kumulativne uslove koje mi postavljamo, on prati zahteve Evropskog suda za ljudska prava, to je proporcionalnost, jer ovde imamo dužnika, ali imamo i poverioca i poverilac mora biti u jednom delu zaštićen. Zato govorimo o proporcionalnosti. Zato i Evropski sud za ljudska prava traži da postoji kontinuitet života, traži određeni prostor u kom čovek može da živi koji je dovoljan za određeni život i to je i praksa dosta zemalja. Šezdeset kvadrata otprilike je u dosta zemalja.
Imate drugo merilo, a to je ovo što vi navodite, a to je recimo u Hrvatskoj 35 kvadrata, plus 10 kvadrata po članu domaćinstva, Slovenija 3 plus 10 po članu domaćinstva, Španija koja ima 35 za jednog, 45 za dvoje, 55 za troje i tu se stavlja granica. Francuska ima definiciju socijalnog stanovanja. Znači, mi jesmo proučavali sisteme kako bismo došli do onog šta jeste optimalno za Srbiju. Nemačka je postavila kao minimum 45 kvadrata plus 15 kvadrata po članu domaćinstva sa limitom na 90 kvadrata, ali Nemačka ima tih mogućnosti. Mi smo pratili nekakav trend koji je u Evropi, koji je u Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj. Imaju i određene skale i u Italiji.
Znači, nismo mi do 60 kvadrata došli tek tako i presekli. Kažem, i Evropski sud govori o kvadraturi koja je dovoljna za život i samo ponašanje stranaka. Zato imamo i ovo pitanje otuđenja u zadnje tri godine, zato što uvek i sud gleda kako se stranke ponašaju kada govori o principu proporcionalnosti.
Kada govorimo o izvršiteljima, zato smo u stalnim izmenama zakona. Menja se zakonski okvir. On je i izmenjen 15. i 16. godine kao u cilju unapređenja, a da bismo kroz postupak izvršenja recimo poboljšali svoj kreditni rejting i poboljšali svoju poziciju na Duing biznis listi, nešto što onda i privlači investitore, jer nemojmo zaboraviti da mora da postoji i naplata potraživanja. Zato i u ovom zakonu mi štitimo najugroženije, štitimo socijalno ugrožene, štitimo porodice u njihovom pravu na jedini porodični dom, ali u toj proporcionalnosti moramo da vodimo računa i o drugim kategorijama i da vodimo računa i o ekonomiji. Zato ovim zakonom ne ugrožavamo hipoteku kako ne bismo ugrozili čitav bankarski sektor, ali, kažem, i izvršitelji su doprineli našem boljem kreditnom rejtingu i poboljšanju i na Duing biznis listi.
Naravno, primedbe uvek postoje. Naravno, Ministarstvo pravde je zato i otvoreno za primedbe i sugestije i da poboljšamo i položaj građana u odnosu na izvršitelje.
Zahvaljujem se.

Najlepše hvala vama.
Dame i gospodo narodni poslanici, sutra nastavljamo u 10.00 sati.
Sat vremena postavljanje pitanja Vladi, a posle toga gospodin Ahmedin Škrijelj, nisam zaboravila, replika i odgovor, pretpostavljam, ministra Zukorlića.
Niko vam ne može oduzeti to pravo.
Sutra nastavljamo.
Hvala najlepše.