Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 98 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da su se stekli uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Radovanović, Branko Ružić, Sanja Ćalović i Natalija Stojimenović.
Nastavljamo zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. do 8. dnevnog reda.
Reč ima Uglješa Marković.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege uvaženi poštovani građani Republike Srbije, ulazimo u drugi dan rasprave i pripremajući se za ovu sednicu spremio sam govor, međutim odlučio sam da to modifikujem iz razloga što mislim da su juče građani imali dovoljno prilike da se upoznaju sa onim što su izmene i dopune zakona i onim zbog čega se zakoni donose.

Prateći diskusiju, izlaganje svojih kolega na samom početku želim da istaknem jedan utisak, a to je da smo juče pokazali da možemo da diskutujemo u ovom visokom domu na onaj način koji visoki dom i zaslužuje, na način kog su nam građani dali poverenje bez razlike, za koga su glasali i mislim da smo ih juče zaista adekvatno ovde sve prikazali.

Što se tiče ovih zakona, pre svega kada govorimo o posebnim uslovima za evidentiranje i upis i o Zakonu o državnom primeru i katastru, pa i Zakona o izvršenju i obezbeđenju, diskusije koju su juče vođene mene su podstakle na razmišljanje, da li ti zakoni i da li će tih zakona i njihovih izmena, konkretno u korist imati obični građani. U tom smeru se u jednom trenutku takođe vodila polemika i moj utisak je da hoće.

Razlog mog utiska možda jeste i to što sam predsednik Odbora za saobraćaj i građevinu i taj utisak je stvorio činjenice i da me je dosta ljudi, običnih ljudi zvalo u prethodnim danima da se raspitaju šta se to menja, koje će to pogodnosti biti i na koji način će oni moći objekte koji su nasledili, koji nisu uknjiženi ili objekti, da budemo pošteni koje su možda nadogradili na koji način će moći te delove da uknjiže.

Moj kolega, Žika Starčević juče je rekao jednu stvar sa kojom se slažem, a to je da kuće nisu samo cigle, to su snovi, to su nečiji životi. Mislim da ovim zakonom ljudima donekle te snove po prvi put dovodimo mogućnost da se njima ti snovi ostvare. Treba biti pošten i reći da, bilo je pokušaja 2015. godine. Mi nažalost kada pričamo o ovoj oblasti nismo uspeli mnogo toga da uradimo. I, da činjenica je, treba priznati da postoji četiri miliona nekih objekata koji su nelegalni, tu ima i dosta pomoćnih objekata, nisu sve to zgrade, kakva je juče bila intencija da se prikaže, ima tu i pomoćnih objekata, ima tu nadogradnji, ima tu svega.

Ono što jeste činjenica, činjenica je takođe da će obični ljudi od ovoga po prvi put imati koristi, a ja ako sam dobro razumeo ministarku, ti objekti koji se budu legalizovali sada na osnovu ovog zakona oni će u katastru imati jednu vrstu zabeležbe da su uknjiženi. Shodno ovom zakonu neće imati upotrebnu dozvolu, ali opet, ponavljam, imaće jednu pravnu vidljivost, građani će imati mogućnost da na osnovu sada tih objekata podignu kredit, da ih stave pod hipoteku, imaće mogućnost u krajnjoj liniji da i u ostavinskoj raspravi ti objekti budu predmet ostavniske rasprave.

Kada pričamo o Zakonu o državnom premeru i katastru, on, mogu slobodno reći negde prati ovaj zakon i olakšava određene procedure. Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, on je osetljiv zbog te privremene dozvole, ako ne grešim, tako se zove. Mislim da ne treba stvarati paniku pogotovo kod građana jer on se sam u onom segmentu te privremene dozvole dotiče gde ne bi trebalo da se izgubi jedna vrsta efikasnosti kada su u pitanju državni putevi. Govorim o onom segmentu gde postoje određeno pravno-formalno problemi, ali nerešeni do kraja pravno-imovinskih stvari, bezbednost je tu na prvom mestu i u opšte kada je u pitanju te privremene dozvole. Naravno da komisija, čini mi se tehnički nadzor će tu donositi odluke i uopšte neće imati prava da se igra sa bezbednošću svih nas, pre svega naših građanki i građana.

Tako da mislim da treba, pogotovo kada govorimo o prvom zakonu pokažemo jedan širi konsenzus, da ga podržimo svi zajedno. Ponavljam, on neće rešiti sve probleme koje imamo, ali će zasigurno nam dati jedan jasniji prikaz objekata i njihovih vlasnika i donekle će nam na taj način srediti naše tržište nekretnina.

Razumem da ima i onih koji će reći ovo nije pošteno, u smislu, ja sam sve radio legalno, ja sam platio i sada smo došli do ove činjenice i njih razumem. Ima ljudi, imaju ljudi pravo da to kažu, ali hajde da probamo da nešto uradimo. Hajde, da damo šansu ovom zakonu pa da vidimo i ministarka je rekla, hajde da vidimo njegove efekte za godinu dana pa ćemo onda opet sesti u ovaj visoki dom i razgovarati o efektima ovog zakona i nemam dilemu da će svi naši građani pohitati sada hitno da se uknjiže, jer uknjižbom naravno sledi i porez i nemam dilemu biće i onih koji će hteti to da izbegnu. Mislim da je to dobar korak što dajemo ljudima ovu mogućnost. Druga mogućnost jeste da uzmemo i da srušimo sve te objekte. Postoje čitava naselja, svesni ste toga.

Imamo situaciju gde su ljudi pravili te objekte pogođeni dešavanjima devedesetih godina. Oni su od jedne muke pobegli ovde i šta sada treba da rade? Sada treba da im rušimo njihove objekte i da njih ostavljamo bez doma koji su ponovo ispočetka pre dvadeset i kusur godina sticali. Ni to nije rešenje. Verujem da smo i to predložili vi biste ponovo rekli – pa, ni to nije dobro. I, slažem se da to nije dobro. Zato idemo sa ovim zakonom i u ovom smislu poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Takođe, kada govorimo o Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, neko je juče rekao on će obuhvatiti mali broj ljudi, jednu malu kategoriju ljudi i neće rešiti sve probleme. Neće, ali to je jedan zakon koji pre svega ima i svoju socijalnu komponentu. On treba da zaštiti one ljude koji žive u stanovima do 60 metara kvadratnih, one porodice koje nisu taj dug koji imaju stekli kupovinom te nekretnine već određenim sticajem okolnosti i da taj dug ne prelazi, odnosno ta glavnica duga ne prelazi 50% procenata vrednosti tog stana.

Svedoci smo bili da su izvršitelji u prethodnom periodu pokazali jednu ogromnu empatiju, naravno izvršitelji ne treba da imaju empatiju, ali bilo je tu, uvek vodim računa kada govorim, ali bilo je, ima indicija ozbiljnih, da kažemo da je bilo tu i zloupotreba.

Upravo te porodice koje su najosetljivije, koje su možda dugove napravile iz nekih objektivnih nemogućnosti biće zaštićene i time će im se osigurati pravo na siguran dom i da dug, pogotovo dugovi koji, kao što sam rekao ni ne prilaze uopšte ceni nekretnine, nego ni 20 ili 30% cene nekretnine, oni će ovim izmenama biti obezbeđeni neće moći niko, ali niko da ih izbaci na ulicu i da ih ostavi na milost i nemilost.

Ovaj zakon, takođe po prirodi stvari i same logike mi socijalisti ćemo sa obe ruke glasati za njega.

Moje koleginice će govoriti o ostalim zakonima. Ono što još želim da dodam u ovom delu rasprave jeste Zakon o „EXPO-u“. Što se tiče „EXPO-a“ ta tema, uvek je prati korupcija, dakle, stvoren je jedan balon, da je u pitanju pljačka veka.

Hajde da damo šansu. Pozivam vas sve. Hajde da damo šansu. Pre svega, „EXPO“ je jedna manifestacija koja 2027. godine treba da dovede predstavnike iz preko 120 zemalja. Za jednu Srbiju sa 6,5 miliona stanovnika mislim da je ovo pre svega jedna velika šansa da izađe na pozornicu, da se ljudi iz svih krajeva sveta upoznaju sa Srbijom, da dovedemo privrednike iz svih krajeva sveta da vide koje su mogućnosti koje pruža Republika Srbija i da u narednim godinama vidimo sve benefite tog „EXPO-a“.

Taj „EXPO“ ne možemo 2027. godine da kažemo broj spavanja, broj noćenja, podvučemo crtu, nije to turistička manifestacija samo i da kažemo uloženo je toliko, e završio se „EXPO“ - mi smo zaradili toliko. „EXPO“ će tek u narednim godinama da vrati ono što je uloženo i mislim da mu treba dati šansu.

Ako ima korupcije nadležni organi treba da rade svoj posao i mislim da ni kolege iz SNS-a i mi iz SPS i iz koalicije sa Jedinstvenom Srbijom i Zelenima Srbije nemamo nikakav problem sa tim. Ali, hajde da podržimo ono što treba da otvori vrata investicijama, ono što treba da Srbiju u tom smislu negde na jednom višem pijedestalu svetske pozornice postaje.

Zato između ostalog koalicija okupljena oko SPS podržava „EXPO“ koji treba da se održi 2027. godine.

Još jednom da zaključim poslanička grupa SPS – Ivica Dačić će u danu za glasanje podržati sve tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Svoje preostalo vreme koristiću u drugom delu sednicu predviđenom za ovlašćene predstavnike da govorim, ako nešto sada nisam stigao ili se nisam setio da kažem. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, poštovani ministri, ja ću govoriti o onome što je najaktuelnija tema ovog trenutka. Mislio sam da taj deo priče ne obuhvatam da će biti o njemu dovoljno rečeno, ali obzirom da je mnogo toga maliciozno rečeno juče tokom zasedanja, a da imam utisak da ti koji su gomilu stvari komentarisali oko ovog Zakona, a nisu zakone ni pročitali ili nisu razumeli, onda sam prinuđen da kažem i ja par stvari.

Za kratko ću se osvrnuti na dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne postoji ni jedan zakon koji će besprekorno regulisati sve situacije koje život stvori i uvek postoji nešto gde će rez koji zakon ostaviti biti nepravedno izostavljen ili nepravedno obuhvaćen nečim. Pogotovo je to jako teško i komplikovano kada se rešavaju teška i ružna nasleđa koja traju decenijama.

Lično bi ovom zakonu možda pristupio na jedan drugačiji način i to želim da podelim sa vama. To je da jedan ogroman broj izvršnih postupaka koji se vodi protiv naših građana je zasluga apsolutnog nerada bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu gde se uopšte nije postupalo po hrpama predmeta koji su podneti još od 2000. godine pa nadalje, sve dok nisu, tako da kažem, uspeli iz pravosuđa da se izbore da teret nerada po tim predmetima prebace na izvršitelje.

Nisam ja neko ko će da brani izvršitelje, ima i o njima mnogo primedbi, ali je činjenica da su ti zahtevi, pogotovo kad je infostan, to su enormni brojevi, mi smo u nekom prethodnom periodu jedan broj tih predmeta, praktično obustavili limitirajući do kog iznosa glavnice se neće sprovoditi, ali ih je ostalo previše. Kamata od 15-20 godina, a rešenja predata u roku zaista je nešto što je problem koji se vremenom stvori.

To je nešto o čemu treba razmišljati generalno, jer dovoljno dugo vremena mi imamo stabilne finansije da bismo mogli da razmislimo o tome da li kamate, hajde bar kod ovih komunalnih usluga prestaju da teku onog trenutka kada kamata dostigne nivo glavnice. Mislim da je to nešto o čemu treba razmišljati, znam da se to verovatno ministru finansija ne sviđa, ali je to nešto što bi bilo apsolutno u redu i pravično.

Što se tiče drugih primedbi, ja nisam ljubitelj banaka, pogotovo ne ovih stranih, jer mislim da su domaće svesno i namerno uništavane da bi došle ove druge, ali tu smo gde jesmo. Amandmanski smo reagovali kolega Torbica i ja, ali bih i to rekao sad da postoje određene odredbe ovog zakona, pogotovo člana 151d koja ako ostanu ovako mogu da dovedu u pitanje mogućnost davanja kredita jer će banke, bojim se, izgubiti interes ukoliko ova odredba ne bude malo drugačije formulisana.

Znate, u praksi u životu, pošto ovde u tom članu koji je predviđen govori se o tome da izvršni dužnik ako je dao saglasnost da se može naplatiti iz nepokretnosti, žargonski da kažem, stavi hipoteku, onda se ta nepokretnost i prodaje zarad duga, ali imamo situacije koje su jednostavno zakonom definisane da kada se stanovi kupuju na kredit banke ne isplaćuju te kredite dok prodavac ili investitor ako je objekat u izgradnji ne upiše hipoteku i ta hipoteka se nominalno ne menja sa imena prodavca na ime kupca, nego nastavlja da traje.

Bojim se da sa ovakvim pravosuđem možemo da dođemo u situaciju i da kaže - ne, ne, pa nije to hipoteka izvršnog dužnika, to je potpisao neko drugi. To je nešto što može biti nenaplativo i možemo ozbiljno da dovedemo u pitanje da li će banke hteti da rizikuju ili neće da rizikuju od naše čuvene sudske prakse da daju kredite za stanove koji su manji od 60 kvadrata.

Kada sam govorio o tome da ne može sve jednako da se odseče, preseče i uradi, mislio sam i na to, neke komentare koji su bili, s kojima mogu da se složim, ali to su stvari koje se ne mogu definisati do te mere u potpunosti, a to je kada neko kaže, pa jel jedina nepokretnost i stan od 59 kvadrata u centru Beogradu. Pa, ne mora baš da bude u centru Beograda, može da bude na drugom mestu, ali to su, jednostavno, situacije koje ne može zakon sam da redefiniše i negde se mora podvući crta gde ona ide.

Kada su u pitanju posebni uslovi za evidentiranje za upis prava na nepokretnostima, ono s čime se pretežno ne slažem, a to je sa jednom odrednicom da se taj zakon ima primenjivati i na objekte za koje su podnosioci zahteva, po ranije važećim zakonima, ishodovali pravosnažno rešenje o ozakonjenju, odnosno legalizaciji, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti prava na njima.

Mislim da nijednim zakonom mi ne možemo da stavljamo van snage pravosnažna rešenja. Ovo bi to dovelo u pitanje. Objektivno gledano, mislim da svi oni koji su ispunili uslove da dobiju rešenje, a rešenje se dobije kad prođete celu proceduru i platite takse koje je država odredila, treba da ostanu van primene ovog Zakona o evidentiranju upisa prava na nepokretnostima, naravno ukoliko to žele, jer oni mogu to jednostavno da urade, ne opravosnaže nikada i onda će ući u postupak svega ovog.

To su ipak ljudi koji su ispoštovali zakon, ispoštovali procedure i praktično predmet doveli do kraja, a predmet stoji i fali mu još jedna povratnica zato što nam pošta loše radi i nema pečat pravosnažnosti, a da ne idemo u drugu krajnost, još goru krajnost od ovoga, a to je pravosnažno rešenje o ozakonjenju koje nije upisano u evidenciju nepokretnosti. Apsolutno ne vidim razloga… Ovde se radi o potpuno dve različite nivelacije, dve različite platforme i mislim da bi u ovome trebalo intervenisati.

Ono što ostavlja meni nejasnoću, u kojoj meri i na koji način će se upisivati i ozakonjivati lokali koje su ljudi kupovali. To ostaje negde malo onako nedefinisano u celom ovom zakonu. Naravno, može podzakonskim aktima, ali bilo bi bolje da je u samom zakonu.

Lično, prva reakcija mi je bila čuđenje kada je rečeno da će se insistirati na naknadi koja je u potpunoj visini za uređenje građevinskog zemljišta. Naravno, to me je obradovalo zbog svih onih koji su svojevremeno i uvek poštovali zakone ove državem pa i onih prethodnih država i plaćali pripadajuće kategorije. Ono gde ja imam bojazan iz ovog zakona koja može da se desi, može zbog prakse, a u praksi sam kroz advokaturu svašta video, dok sam se bavio, a to su ugovori o zajedničkoj izgradnji gde su korisnici zemljišta upisani u građevinskim dozvolama, formalno se pojavljivali kao prodavci, a suštinski investitori su bile neke bitange koje su to dobro znale da iskoriste i koje sada neće biti na tapetu. Ti ljudi koji su to radili većina njih nije to radila da bi prodavala 30 stanova, 15 stanova, deset stanova, pet lokala, već da bi rešila svoje stambene probleme, da bi rešili probleme svoje dece. Znači, tu su u pitanju bili jedan, dva, tri stana i to je nešto što možda podzakonskim aktima treba tražiti načina kako razgraničiti kada Agencija bude to upisivala.

Takođe, mora se biti jako obazriv kada su u pitanju ove zabeležbe da nisu plaćene komunalije, da žargonski kažem tako, za objekte, jer ne znam kako će ih tumačiti banke i čuveni notari, da li će hteti da overe ugovor o kupoprodaji kada ja jednog dana upišem u evidenciju pravo svojine na nekoj nepokretnosti koja je ovako nastala. Ja ću hteti da overe ugovor čak ne o kupoprodaji, o poklonu, ako hoću da poklonim nekom od dece ili nije ni važno šta hoću da radim sa tim stanom, tako da taj stepen obazrivosti treba imati...

Naravno, ima i vreme pred nama koje će pokazati šta je, ali sami smo ovde predvideli jako kratke rokove, a kada su tako kratki rokovi, onda se mora brzo delovati i ukoliko bude bilo potrebe da se rade nekakve eventualne izmene i dopune ovog zakona.

Jako je važno i apsolutno podržavam, jer ovo je nešto najbliže onom jednom potpunom premeru iz 1964. godine, kada je evidentirana svaka nepokretnost, svaka šupa, svaki poljski ve-ce, da bi se država uspostavila i radila ono što treba da radi, jer decenijama mi gubimo i prihode od poreza na imovinu itd, ali država da bi znala kakva je, koliko vredi, mora sve da se evidentira i mislim da ne može da postoji nikakvo opravdanje da li je vreme setve, da li je vreme slava, da li je vreme žetve, da li je neko baš previše u inostranstvu. Ako njega njegova imovina ne interesuje, neka to jednog dana rešava u klasičnim sudskim sporovima.

Hvala.

Hvala vam.
Sada reč ima Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Predsednice, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas u drugom danu ove izuzetno važne sednice Narodne skupštine sa izuzetno važnim tačkama dnevnog reda i ne mogu a da ne primetim da su teme današnjeg dnevnog reda možda i najočekivanije teme, prvenstveno kada je reč, koliko kod ne voleo taj izraz kod običnih ljudi u Srbiji, jer svi smo mi obični ljudi.

Prosto ne pamtim, a dugo sam već narodni poslanik, da su neke teme skupštinske sednice izazvale ovoliku pažnju, ali ono što je bitnije je radost kod najvećeg dela građana Srbije i tu prvenstveno mislim na Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, popularno nazvan zakon o legalizaciji. On to nije. Znamo da nije, ali u narodu se primio taj izraz – zakon o legalizaciji, kao i Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i čitav niz drugih zakonskih rešenja koji su na dnevnom redu, ali ova dva su svakako najznačajnija u tom smislu.

Dame i gospodo, ne mogu niti želim da sakrijem zadovoljstvo zbog činjenice da ovi predlozi zakona predstavljaju konačno rešenje višedecenijskih problema sa kojima se ogroman broj građana Srbije suočava.

Dakle, decenijama smo kao država muku mučili sa bespravno izgrađenim objektima, sa ne uknjiženim objektima. Decenijama smo iz godine u godinu imali sve veći broj nelegalnih objekata, iako bi trebalo da bude suprotno. Decenijama ogroman broj ljudi u Srbiji nije uspevao da reši ovo možda i ključno životno pitanje, a čuli smo da je za većinu građana to i bilo ključno životno pitanje. Danas pred građane Srbije izlazimo sa konkretnim rešenjem. Izlazimo sa predlogom zakona koji je pravljen, ponoviću, za obične ljude u Srbiji, a ne za bogataše. Izlazimo sa predlogom zakona koji će omogućiti najjeftiniju moguću cenu za legalizaciju i najjednostavniju moguću proceduru za prijavljivanje, odnosno evidenciju. Izlazimo sa predlogom zakona koji smo kolokvijalno nazvali – konačno svoj na svome, jer on to upravo i jeste. Dakle, ovaj predlog zakona predstavlja efikasan mehanizam koji će u kratkom vremenskom periodu omogućiti da građani Srbije bez komplikovanih procedura, uz najobičniju prijavu, uz obilatu asistenciju opštinskih organa opština u kojoj živi, na najefikasniji način, uz najminimalniju, kao što rekoh, moguću cenu ostvare upravo ono što žele, ostvare upravo ono što je cilj ovog zakona, ono što je princip ovog zakona, ono što je moto ovog zakona, a to je da konačno postanu svoj na svome.

Ovo je nešto što direktno donosi benefit stotinama hiljada građana u Srbiji, na prvom mestu siromašnijem sloju građana, ali i tzv. srednjem sloju, ljudima koji žive u tim objektima, kućama, stanovima itd, zatim, ljudima koji koriste te objekte za životne potrebe i štale i ambari i torovi i radionice i sušare i svi ostali pomoćni objekti.

Dakle, imamo priliku da ovim predlogom zakona konačno rešimo pitanje najvećeg broja od onih pomenutih 4,8 miliona ukupno bespravno podignutih objekata u Srbiji. Od toga će svi imati koristi, apsolutno svi, i država i građani i privreda, svi dobijaju. Građani će imati pravnu sigurnost, steći će konačno pravo svojine, moći će da dobijaju kredite za te objekte, moći će da ih stave pod hipoteku, moći će da ih stavljaju u pravni promet, moći će legalno da se priključe i na komunalnu i drugu infrastrukturu. Jednom rečju, moći će da raspolažu svojom imovinom, dakle, sve ono što do sada nisu mogli i to su ključni benefiti ovog zakona.

Naravno, i država i privreda će, takođe, imati brojne benefite, svi objekti će biti evidentirani i upisani u katastar nepokretnosti. Dakle, dobijamo jedinstven, precizan registar nepokretnosti, dobijamo veće prihode u budžetu od poreza, od taksi itd. Dobijamo povoljniji investicioni ambijent, dobijamo brže i efikasnije rešavanje pravno-imovinskih odnosa, a znamo koliko je to često kočilo i blokiralo i izgradnju i ostale poslovno-privredne aktivnosti, razvoj tržišta nekretnina, otklanjanje rizika poslovanja, stabilan i predvidiv okvir za ulaganje itd.

Dakle, u pitanju je čitav niz benefita za sve, za celu državu, za društvo u celini, da konačno uvedemo red, da jednom za svagda rešimo nešto što je decenijama bilo zapušteno potpuno, zaparloženo, neregulisano, loše regulisano ili dobro regulisano, ali nije bilo primenjivano. I sama činjenica da smo za nekoliko decenija uspeli da legalizujemo, koliko smo rekli, 320 hiljada objekata, od ukupno 4,8 miliona, dovoljno govori u prilog tome.

Ponoviću ono što sam na samom početku rekao, a to je da ne želim da krijem zadovoljstvo zbog ovog predloga zakona, ne želim da krijem zadovoljstvo što je predsednik države, Aleksandar Vučić, evidentirao ovaj problem, locirao problem, kandidovao ovu temu u javnosti, inicirao donošenje ovog i ovakvog predloga zakona, Vlada Srbije prepoznala javni interes, obradila ga i predložila ga Narodnoj skupštini na usvajanje.

Jedino možda ostaje gorak ukus zbog činjenice da gotovo niko iz opozicije, nije prepoznao i iskoristio šansu da zarad interesa građana Srbije, ogromnog broja građana Srbije, odgovori na javno upućen poziv predsednika države, da zajednički predložimo ovaj zakon.

Dakle, poziv je bio jasan, da sve poslaničke grupe, bez obzira da li su levo ili desno, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, jer je u pitanju interes velikog broja ljudi, da zajednički predložimo ovaj predlog zakona.

Mi smo time, dakle, tim pozivom ponovo, po ko zna koji put, pružili ruku i dijalogu i razgovoru i normalnosti i pristojnosti, ako želite, imajući u vidu upravo interes građana, stavljajući stranačke interese potpuno po strani, po ko zna koji put do sada.

Odgovora, naravno, od opozicije nije bilo, ali mi smo time, a i oni, jasno podvukli razliku i granicu između nas i njih, nas koji se bavimo unapređenjem, svakodnevno bavimo unapređenjem kvaliteta života ljudi u Srbiji i njih koji se bave isključivo, jedino i samo kako i na koji način da napadnu Aleksandra Vučića, uvek i na svakom mestu, ne bi li pokušali da mu naprave političku štetu. Dakle, nas koji pokušavamo da u fokus, da u javni diskurs kandidujemo najvažnije životne teme, i jeftine stanove za mlade i alimentacioni fond i ograničavanje marži trgovačkih lanaca i povećavanjem minimalnog ličnog dohotka i povećavanje penzija i povećavanje plata i ograničavanje izvršitelja i smanjenje kamatnih stopa i čitav niz drugih mera koje smo doneli ili koji su u proceduri, i njih koji se bave nekim, kako da kažem temama, što bi rekao šef poslaničke grupe Milenko Jovanov - temama koje nikog živog u Srbiji ne zanimaju, apsolutno nikog živog, da li je SNS pred izbacivanjem iz EPP ili IPP-a, ko ne zna, grupacija evropskih narodnjačkih ili narodnih partija. Ali, koga to zanima?

Prvo, nije pred izbacivanjem. Još jedna laž u nizu laži. Apsolutno nije, ali i da jeste, koga to zanima. Šta građani imaju od toga? Ili se nedeljama već bave privatnim odnosima, bolje rečeno poslovno-tehničkim aranžmanima u okviru jedne privatne medijske kuće, dakle, privatne medijske kuće ili investicionom fondu u čijem sklopu je ta medijska kuća ili ko zna šta već i ko će to da pohvata sada, da li je „Junajted medija“ ili je „Junajted grupa“. Nije uopšte važno, ključno je da je privatno, ljudi.

Dakle, bivši gazda prodao svoj udeo novom gazdi. Sad novi gazda došao i razmišlja o nekim promenama, promenama poslovanja, da li koncepcijskih promena, da li strukturalnih, kakvih god, nevažno, ali odjednom kriv je Aleksandar Vučić. Ne znaju ni oni kako, ali kriv je Vučić.

Privatna firma, privatni vlasnici, nikakve veze sa državom i sa sistemom državne uprave nema, ali kriv je Aleksandar Vučić. Ne znamo kako, ali sigurno je kriv. Pitajte Šolaka što je prodao udeo, što je prodao većinski paket akcija? Ima pravo da proda, nikakav problem, ništa sporno, ali pitajte ga što ga je prodao? Evo sada kako čujemo dobio je neke presude, dobiće neke silne novce, neke silne milione, pa neka vam da novac kada je takav, po vama, filantrop, neka vam da novac, pa osnujte radio stanicu, TV stanicu, pokrenite novu, radite šta god hoćete, ali kakve to veze ima sa građanima i sa državom?

Da se vratim na ono što je tema, to je svakako bitnije. Ono što nisam rekao i to mi je jako važno, to je da ovaj predlog zakona sadrži značajnu socijalnu komponentu. Naime, propisani su posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom žive u njoj. Takođe, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, borce, seoska domaćinstva, porodice sa troje dece, troje i više dece, jedan kolega je to juče rekao, za sve ranjive kategorije.

Takođe, kao socijalna i demografska mera predviđeno je da se naknada ne plaća za pomoćne i ekonomske objekte do 500 kvadrata.

Dakle, iz ovoga se jasno vidi da je posebna pažnja, i to je ono što me raduje, posvećena građanima koji stanuju u tim objektima, seoskim domaćinstvima, kao što sam rekao, korisnicima socijalne pomoći, samohranim roditeljima i čitavom nizu ranjivih kategorija. Za njih će važiti, odnosno primenjivaće se posebne pogodnosti i posebna zaštita je u pitanju.

Dame i gospodo, kada je reč o ništa manje značajnom Predlogu zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u narodu popularan kao zakon o izvršiteljima, treba istaći da je i on iniciran od strane predsednika države Aleksandra Vučića, u sklopu jednog šireg paketa mera, a koji za cilj imaju upravo zaštitu najsiromašnijeg dela građana, kao i to, i to je jako važno, da niko u Srbiji ne može zbog duga nekakvog ostati bez svog jedinog doma.

Da bi se došlo do toga, bilo je potrebno intervenisati na taj način da se dodaje novi član koji glasi, iako ga je juče moj uvaženi kolega Uglješa Mrdić čitao, pročitaću ga zbog građana Srbije, jer nekome je možda važno. Dakle, nepokretnost koja je u isključivoj svojini izvršnog dužnika, a koja služi zadovoljenju njegovih stambenih potreba, ne može biti predmet izvršenja pod sledećim uslovima, a ima ih pet, ako se radi o jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika, ako se radi o nepokretnosti na kojoj izvršni dužnik ima prebivalište najmanje pet godina, ako ta adresa nije pasivizirana, ako nije fiktivna prijava u pitanju, ako se radi o nepokretnosti površine do 60 metara kvadratnih, ako glavnica potraživanja koja se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave i izvršni dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga ako nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Dakle, ovo je mehanizam koji će obezbediti jedno pravično načelo da niko ko je, da kažem, nekim sticajem životnih okolnosti zapao u neke probleme, zapao u neke dugove, da neće zbog toga ostati bez svog krova nad glavom.

Dakle, neće više biti onih mučnih, onih potresnih scena koje smo svi gledali i zgražavali se neretko nad njima. Dakle, neće više biti tih scena kada sirotinja ostaje bez svojih kuća i bez svog krova nad glavom bez jedinog, zbog nekakvog duga da ostane bez jedinog doma.

Dakle, uvodimo red i u ovu oblast i štitimo, ponavljam, najsiromašniji deo građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo su konkretne mere koje predlaže predsednik države Aleksandar Vučić, Vlada Srbije koja prati politiku predsednika države i naravno vladajuća većina ovde u Narodnoj skupštini.

Ovo su naši konkretni predlozi, ovo su rezultati naše politike i našeg programa.

S druge strane, imate prilike i juče i u celodnevnoj raspravi ali i danas da vidite šta ovi drugi nude, šta je to što oni nude. Nude sve osim politike, osim programa i osim plana kako bi se poboljšao kvalitet života u Srbiji.

I sam odnos prema ovoj sednici Narodne skupštine pokazuje zapravo kakav je njihov odnos prema građani Srbije generalno. Pola njih nije došlo na ovu sednicu, ova druga polovina, kako da vam kažem, bolje i da nije došla jer ništa smisleno nismo čuli od njih nakon celodnevne rasprave. Posebno je tragikomično bilo gledati kako se opiru da kažu na jedno obično prosto pitanje da li će prisustvovati ovoj sednici, kako su se opirali da kažu da li će prisustvovati ili neće. Mučno je bilo, neprijatno je bilo posmatrati to opiranje, batrganje, i to svojim medijima. Tu se upravo najviše, odnosno najbolje vidi celo licemerje.

Prvo su se zavetovali studentima, tamo negde letos su obećali studentima da će bojkotovati rad parlamenta. Onda su shvatili koliko je to glupo, izuzetno, izuzetno glupo. Neki od njih, najpokvareniji deo njih je u samom startu i znao da je to glupo, ali su ipak obećali studentima da će bojkotovati sednicu jer je to tad bilo, kako da kažem, kako bi mladi rekli „mejn strim“. Na kraju su ipak došli na sednicu Skupštine, izlupetali se ovde juče ceo dan. Milenko Jovanov ih je pregazio kao tenk juče u svakom svoj javljanju i na kraju su se razbežali sa sednice i nastaviće, verovatno, tokom današnjeg dana sa lupetanjem. I neka, imaju pravo na to. Neka lupetaju, ali ponavljam – od njihvog lupetanja građani Srbije apsolutno ništa nemaju, nikakvu korist, a od naših predloga građani Srbije će imati i te kakve benefite, i te kakvu korist i upravo je u tome razlika između njih i nas.

Zbog svega što sam naveo pozivam vas da u danu za glasanje izglasamo predložena akta.

Hvala vam.
Prelazimo sada na listu.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Edin Numanović.
Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, sve vas srdačno pozdravljam.

Pred nama je danas na dnevnom redu Predlog zakona o legalizaciji. Otkad znam za sebe znam i za problem brojnih bespravno izgrađenih objekata, kao i brojnih negativnih efekata koji proizilaze iz ovog izazova.

Siguran sam u celoj zemlji postoji ovaj problem, međutim on je naročito izražen u Novom Pazaru iz koga dolazim gde ima preko 30.000 nelegalnih objekata.

Ovaj problem je dodatno opterećujući zato što se nadovezuje na veoma brzu, nekontrolisanu, haotičnu izgradnju u Novom Pazaru, pre svega višespratnica koje sa jedne strane odražavaju privrednički, preduzetnički duh vrednih Novopazaraca, ali sa druge strane pokazuju da lokalna vlast u Novom Pazaru nije sposobna da iskontroliše taj proces i da se gradi po urbanistički pravilima, odnosno da se grad širi zdravo ka periferiji u kvartovima sa širokim bulevarima, biciklističkim stazama, parking mestima, zelenim površinama, dečijim igralištima i svim pratećim sadržajima. Naprotiv, Novi Pazar se širi paradoksalno ka unutra.

Zbog sedamnaestogodišnjeg nemara lokalnih vlasti u Novom Pazaru ovaj grad je pred urbanističkim kolapsom koji se ogleda u trajno narušenom saobraćaju, narušenoj ekologiji, brojnim energetskim krizama u smislu infrastrukture, električne mreže koja ne može da isprati tako brzu i haotičnu izgradnju, veoma skupe, dugotrajne i komplikovane implementacije sekundarne i tercijalne mreže gasovoda koja bi rešila brojne probleme, pre svega u ekologiji, energetici i ekonomskom stanju naših građana.

Posebno me raduje što deo zakona koji izuzima bespravne objekte koji su građeni u zonama posebne zaštite kulturnih dobara, prirode, voda, opet se vraćam na Novi Pazar u kome je ugrožena stara čaršija sa tvrđavom koja je dragulj pre svega kulturni, istorijski, turistički i veliki potencijal Novog Pazara. Ugrožena je višespratnicama koje se grade na periferiji uz sami obod verskih objekata i same stare čaršije, u samoj staroj čaršiji, a zamislite ti radovi nisu čak ni prijavljeni.

U tom smislu apelujem na republičke organe koji imaju ingerencije u ovoj oblasti da se što pre i efikasnije zaustavlja takva gradnja jer je bolje sprečiti nego lečiti, odnosno ne daj Bože rušiti ili zatvarati takve objekte.

U tom smislu mi ćemo kao Stranka pravde i pomirenja podržati ovaj zakon sa nadom da će se barem u jednom delu rešiti problem urbanističkog haosa u Novom Pazaru.

Imali smo priliku juče da slušamo jedno maliciozno obraćanje kolege Ahmedina Škrijelja prema svom sunarodniku, ministru u Vladi, gospodinu Zukorliću, u trenutku kada ministar nije bio u sali. Ja se nadam da će on biti tu kada ministar dođe, kada mu može odgovoriti. Ali, zaista ne priliči da se između Bošnjaka u ovom parlamentu vodi takva diskusija, da se otvaraju unutarbošnjačka pitanja. Ja ga pozivam da se on bori za prava našeg naroda, da govorimo i radimo na ujedinjenju i približavanju Bošnjaka, a da ove teme ostavimo za neko drugo mesto i neku drugu priliku, jer, siguran sam, da nijedan pripadnik našeg naroda ne želi da gleda takve diskusije u ovom parlamentu.

On je takođe sa svojom poslaničkom grupom podneo predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici i nije se udostojio da bude prisutan, da obrazloži i glasa sopstveni predlog, što je nedopustivo i unosi dozu neozbiljnosti u ovo veoma bolno pitanje za sve Bošnjake. Zato ja pozivam sve bošnjačke narodne poslanike da izađemo ovde sa zajedničkom rezolucijom o genocidu u Srebrenici gde ćemo uredno obrazložiti, dati dozu ozbiljnosti i tretirati ovo pitanje na najbolji način, odnosno dati mu značaj koji mu svakako i pripada. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći po listi je narodni poslanik Vladimir Pajić.
Izvolite.

Nove izmene Zakona o planiranju i izgradnji i izmene Zakona o evidenciji i pravu na upis samo su legalizacija decenijske pljačke i u tim izmenama utehu nalaze jedino prljavi investitori i kriminalci koji su u protekloj deceniji zidali širom Srbije rušeći sve pred sobom.

Pored toga, ovim izmenama zakona nastavlja se sistematsko narušavanje kulturnog nasleđa time što se institucijama zaštite kulturnog nasleđa našim institucijama oduzima nadležnost, smanjuje opseg njihove kontrole u Republici Srbiji.

Glavna prepreka vašem prljavom biznisu i koruptivnim radnjama bile su upravo te institucije zaštite kulturnog nasleđa. To smo videli u prethodnim godinama i o tome smo jako puno govorili. Te institucije čuvaju spomenike za buduća pokolenja. Vi te institucije želite da obrišete. To radite čitavu deceniju. To radite sistematski i sada i ovim izmenama tu svoju nameru podebljavate.

Tu prvenstveno mislim na Republički zavod za zaštitu spomenika koji je u poslednje vreme podržao sve ono što građani traže od vas i zbog toga se ovakvim izmenama tom Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, ali i drugim lokalnim zavodima koji vode računa o našem kulturnom nasleđu, vi ovime svetite. To ne smete da radite.

Vi ste se ostrvili na institucije koje jeste u prethodnim godinama ranili, pomisleći da su te institucije mrtve i da možete da ih dokrajčite. Videli smo aktivnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika i kroz lokalne zavode za zaštitu spomenika veliki broj kolega ustao je protiv toga i vama je sada to veliki problem.

Pomislila je Ana Brnabić da je veća od profesora Dragoslava Srejovića. Pomislio je Milenko Jovanov da je veći od jednog Milana Kašanina, a jedan obični radikal, Nikola Selaković, pomislio je da je veći od Jovana Sterije Popovića. Dotle smo mi došli! To možemo sada da poredimo.

Ja ovde sada pitam, kada sve ovo iznosite pred nas, kada izlazite sa ovakvim izmenama zakona, sa lošim rezultatima iza vašeg rada i sa ovakvom jednom deluzijom, gde je granica vaše destruktivne deluzije koja je našu kulturu bacila na kolena i potpuno je uništava, a to vidimo i kroz institucije zaštite i kroz pozorišta širom Srbije i kroz galerije i kroz kinoteku i kroz sve one institucije koje su suština i stub Republike Srbije.

Vi rušite spomenike čitavu deceniju da bi gradili letnjikovce a obezbedili ste prostor mafiji da gradi kupleraje na mestima gde su nekad bili spomenici kulture kojima smo mogli da se podičimo. To je rezultat vašeg rada. To uništavanje naše zemlje na sledećim izborima, ja sam apsolutno siguran, prestaje, zato što je previše loših rezultata iza vaše politike. Mi smo dotle došli.

Ja sam svestan, doduše, da je mera vaše gluposti neograničena, ali mi nećemo dozvoliti ni na ovom mestu, ni na ulici, da ta mera vaše gluposti bude mera svih stvari u Republici Srbiji. Zato će i Srbija, zato će i Pokret slobodnih građana preživeti svu ovu vašu torturu koju sprovodite nad nama time što nam pritvarate aktiviste, a kada to preživimo, kada to prevaziđemo, i Republika Srbija i sve partije koje se zaista zalažu za boljitak u ovoj zemlji, moći ćemo da radimo na razvoju naše zemlje i da radimo za naše građane. Hvala vam.