Hvala.
Idemo dalje.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Ana Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić i Minela Kalender.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Naša poslanička grupa je stava da član 16. treba da se briše, jer brisanjem ovog člana sprečava se stvaranje novih katastarskih parcela po osnovu ovog zakona koji nisu usklađeni sa postojećim planskim dokumentima. Na ovaj način štite se autoritet i ažurnost postojećih katastarskih evidencija, čuva se kontinuitet prostornog planiranja i poštuju dosadašnji napori uloženi u uređenje zemljišta.

Uklanjanjem člana 16. izbegava se potencijalno narušavanje principa planske discipline i obezbeđuje pravna sigurnost. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, kolege poslanici, dragi građani, evo, ovo jesenje zasedanje smo započeli raspravom nizom dobrih za građane i za narod i za državu veoma primenjivih zakona, čiju će dobrobit građani osetiti vrlo brzo. To je samo jedan od mnogobrojnih dokaza da Vlada Srbije radi za dobro države.

Sada bih se specijalno osvrnula na dva predloga zakona. Prvi je Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine nad nepokretnostima, a drugi je Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju.

Zakon o evidenciji i upisu prava svojine nad nepokretnostima će rešiti decenijski problem hiljade građana koji žive u svojim kućama, čak i porez plaćaju, a ne mogu da se upišu kao stvarni vlasnici. To ih dalje ograničava veoma u korišćenju svoje nepokretnosti. Ne mogu da stave hipoteku na svoju nepokretnost, da uzmu kredit, ne mogu da je stave u pravni promet, odnosno ne mogu da je prodaju, ne mogu da se legalno priključe na gas, vodu, struju i ostale komunalne priključke. I uopšte, vlada jedna velika neizvesnost i nesigurnost, a stvar države je da sve to obezbedi i reši.

Predlog zakona ima i odličnu socijalnu komponentu. Zaštićeni će biti, znači, pod posebnim uslovima će upisati pravo svojine nad svojim nepokretnostima tzv. ranjive kategorije, samohrani roditelji, borci, invalidi, korisnici socijalne pomoći. Takođe, zakonopisac je vodio računa i da zaštiti tzv. opšte dobro, reke, jezera, planine, objekte od kulturno-istorijskog značaja

Tako da, za ovaj zakon možemo zaista reći da je to jedan civilizacijski pomak i za državu i za građane. Na kraju krajeva, država je dužna da evidentira sve objekte. Upravo kao što se zna vlasnik svakog auta, mora da se zna i vlasnik svakog objekta. Postupak je veoma jednostavan, digitalizovan i bez posrednika, transparentan i sprovodi se u tri koraka – prijavi, proveri, upiši.

Prilikom elektronskog prijavljivanja građani će dobiti potvrdu da su prijavili da upišu svoj objekat, a lokalna samouprava je dužna da im predmet reši najkasnije u roku od 60 dana.

Što se tiče izmena Zakona o izvršenju, on je zamišljen tako da, pre svega, zaštiti dom i porodicu. Svi smo mi, nažalost, svedoci nemilih scena iseljavanja porodica na ulicu. Zapadnu tako ljudi u finansijske nevolje, usled spleta loših finansijskih okolnosti i životnih okolnosti, prosto, život je to.

Ovim zakonom država sprečava da niko ne izgubi krov nad glavom i da ne postane beskućnik. Naravno da bi se sprečilo izvršenje nad nekom nekretninom potrebno je da ta nekretnina bude, pre svega, jedina nekretnina u vlasništvu dužnika, da nije veća od 60 metara kvadratnih, da je dužnik živeo u njoj prethodnih pet godina, da dug dužnika ne prelazi 50% vrednosti dužnikove nekretnine i da isti dužnik u prethodne tri godine nije prodao, poklonio, otuđio na bilo koji način bilo koju u svom vlasništvu drugu nekretninu. To sve vrlo jasno piše u članu 151b u Predlogu izmene Zakona o izvršenju.

Koristim priliku da se osvrnem na još jedan zakon koji je u proceduri, koji je u procesu razmatranja, a to je Zakon o sudskim taksama. Tačno je da će sudske takse biti povećane. Svako povećanje i svako poskupljenje zvuči ružno, ali je takođe tačno da su sudske takse poslednji put povećane 2009. godine, dakle pre 16 godina i za to vreme su plate porasle dva i po puta, tako da to sada i neće biti toliko veliko opterećenje kao što je bilo 2009. godine.

Takođe je bitno naglasiti da do 50% vrednosti sudskih taksi, uplata za sudske takse će ići na poboljšanje materijalnog položaja administrativnih radnika, dakle onih sudskih činovnika, ne sudija, nego administrativnih radnika, tako da je i ovaj zakon jedan za koji ćemo zdušno glasati. Nadam se i pozivam da će većina glasati za ove zakone. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Na član 16. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Da li neko želi reč?
Ovaj amandman je prihvaćeni i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Pre nego što obrazložim, moram da se vratim na diskusiju prethodne govornice iz opozicije koja kritikuje ministarke i ministre kako igraju kolo na nekim svečanostima, pa običaj našeg naroda je da kada se radi i kada se gradi na jedan svečani način nešto i obeleži. Prosto kritikovati ministre da narodni ministri igraju narodno kolo, to je zaista smešno. Sa druge strane imamo i tu istu opoziciju koja odaje počast i pijetet prema nastradalima u Novom Sadu i to radi više puta, svaki put kada se okupe i posle toga prave žurke. Neverovatna stvar.

Da se vratimo na zakon i na član 16. Zakona koji propisuje situacije u kojima se vrši formiranje katastarske parcele. U Predlogu zakona u članu 16. stav 5. posle reči: „primenjuju se pravila“, dodaju se reči: „ovog zakona koje se odnosi na upis prava svojine na objektu“. Amandman se predlaže iz razloga da se za objekat, odnosno za objekte koji se nalaze na više parcela primenjuju pravila o pravu svojine na objektu i ne formira se nova parcela. Naravno, ovo je slučaj ukoliko je podnosilac vlasnik ili suvlasnik. Mislim da je sasvim dovoljno rečeno u obrazloženju, jer samim tim se skraćuju rokovi i troškovi prilikom čitavog postupka. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Ovaj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Verica Milanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE smatrala je da ovim predloženim amandmanom treba definisati pravo službenosti prelaza do objekta. Ovim se precizira u kojim situacijama se na tuđem zemljištu upisuje pravo svojine, na tom zemljištu ispod objekta i na kojem tuđem zemljištu se ima pravo uspostavljanja službenosti prolaza do objekta. Pravo službenosti je izuzetno bitno pravo, pravo koje je bitno da bude definisano u normalnim okolnostima, a posebno u situaciji kada imamo divlju gradnju koja podrazumeva normalno neplansku gradnju. U takvim slučajevima preciziranje prava službenosti prolaza do objekta je neophodno i uštedeće i komplikacije i probleme na terenu, a i skratiće mnoge ili sprečiti mnoge sudske sporove koji će u tom smislu sigurno nastati. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima ministar Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanici, kolege ministri, želela bih da u svega nekoliko minuta, kao resorni ministar koji se bavi socijalnom politikom i koji je zadužen za zaštitu prava socijalno osetljivih grupa pružim podršku ovom zakonu koji se kolokvijalno već uvrežio u narodu kao zakon pod parolom „svoj na svome“. Mislim da je ovo prilika da posle više godina, a usudiću se da kažem i posle više decenija građani Srbije izađu iz birokratskih lavirinata i steknu pravo na sopstvenu imovinu, na sigurnost i na socijalnu pravdu. Ovaj zakon, pored velikih i značajnih posledica za pravni i ekonomski sistem Republike Srbije, direktno utiče na položaj socijalno osetljivih kategorija našeg stanovništva.
Navešću jedan ličan primer. Ja sam rođena u Kaluđerici koja je pre rata imala svega stotinak kuća, govorim o Drugom svetskom ratu, a gde su živeli uglavnom starosedeoci. Tokom 90-ih godina mi smo gledali kako pristižu ljudi iz Republike Srpske Krajine, sa područja Bosne i Hercegovine, iz današnje Republike Srpske, nekoliko godina kasnije i sa Kosova i Metohije i reč je o ljudima koji su bili prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta i problem legalizacije upravo nastaje tada, jer najveći broj objekata koji danas nema rešeno ovo pitanje je upravo podignut u tom periodu. Država je tada nastojala da omogući da ponovo izgrade svoje domove, svoje kuće kako bi imali sigurnost i krov nad glavom. Svi jako dobro znamo da svaki čovek kroz čitav svoj život teži da se skući, da omogući i temelje i krov svojoj porodici i naravno da bude svoj na svome u svakom smislu te reči.
Konačno, kako je taj problem nastao, on posle toliko vremena treba da bude i dovršen. Naravno, činjeno je mnogo toga u prethodnom periodu da se ovi izazovi prevaziđu i reše, ali nikada do sada nismo imali ovakav predlog, ovakav paket mera koji suštinski dugoročno i sistemski rešava problem, rešava pravnu neizvesnost i čuva pravo svojine svih naših građana. U današnjem svetu, u svetu savremenih tekovina, proširuju se primarna ljudska prava i ovo svakako jeste ljudsko pravo i mislim da ćemo i na tom putu napredovati ukoliko damo podršku ovom zakonu.
Želim da podržim i odluku da se posebno tretiraju kategorije kao što su porodice sa više dece, borci, primaoci socijalne pomoći, članovi seoskih domaćinstava, samohrani roditelji, kao i porodice koje žive u objektu koji predstavlja njihovu jedinu nekretninu. Mislim da je važno da podsetimo da određene osetljive kategorije, a gde ubrajam i borce bez obzira na činjenicu da nisu uvek socijalno osetljiva kategorija, su oslobođeni naknade za legalizaciju i samim tim će to biti podstrek da se što pre prijave i što pre reše pravnu nesigurnost sa kojom su suočeni.
Mislim da će primena ovog zakona imati posledicu i da veći broj mladih ljudi na lakši način dođe do potencijalne nekretnine i ostvari prava koja su definisana Zakonom o kreditima za mlade. Dakle, karakter ovog zakona jeste i socijalni, jeste i demografski, jer dajemo podršku i onim ljudima koji žive u manjim sredinama, koji žele sigurnost, koji žele da budu svoj na svome, a čime se zaustavljaju i demografske migracije koje nam predstavljaju problem kada je u pitanju odliv stanovništva iz manjih ka većim sredinama.
Vrlo je značajno i za one ljude čiji su domovi bili predmet izvršenja da damo podršku i izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Svi znamo kako izgleda kada se nekome otima dom u kojem živi zbog različitih dugovanja. Ovo nikako ne sme da bude shvaćeno kao poruka da neko ne treba da izmiruje svoje obaveze i da će zbog toga biti zaštićen, ali naprosto zbog specifičnih okolnosti u kojima može da se nađe određena porodica. Imali smo to u vidu kada smo kao Vlada Republike Srbije, podržani inicijativom predsednika, izneli ove izmene pred narodne poslanike.
Dakle, pre svega ovo je činjeno zbog interesa dece kako deca ne bi ostajala na ulici i kako bi imala krov nad glavom bez obzira nad nedaću u kojoj se određena porodica može naći.
Dakle, ovde je predviđeno da je u pitanju nekretnina, nepokretnost površine do 60 metara kvadratnih u kojoj naravno porodica, odnosno član domaćinstva ima prebivalište najmanje pet godina.
Bilo je već reči o tome, ne bih se vraćala, ali želim da prosto dam podršku svemu tome.
Kritike koje su upućene na ovaj zakon bile su jalove. Nisu bile utemeljene, predstavljale su neki pokušaj da se po svaku cenu nešto kritikuje zarad kritike. Mislim da svako ko obilazi Srbiju, svako ko je prisutan na terenu, svako ko razgovara sa našim narodom zna koliko je ljudi čekalo ovakvo rešenje. Bukvalno sa svima sa kojima sam razgovarala, bez obzira da li žive u gradskim ili seoskim sredinama, kazali su da je ovo jedno od najvažnijih rešenja poslednjih godina koje za njih znači rešavanje životnog pitanja.
Kada imate ljude koji su kupovali stanove, a sigurno ih mnogi poznajemo, pa su investitori na različite načine ostavili ovo pitanje nerešeno, možemo zamisliti koliko im znači što će sada konačno moći da postanu i formalno vlasnici stanova u kojima žive.
Tako da, ovaj zakon jeste na dobrobit naroda, jeste na dobrobit socijalno osetljivih kategorija, naših boraca, porodica, samohranih roditelja i svih ljudi koji su poštenim radom sticali svoju imovinu i nastojali da imaju krov nad glavom. Mislim da bi bilo savesno i odgovorno sa naše strane da smo svi imali jedinstvo oko nečega što je dobro za narod i što je dobro za Srbiju.
Ovo pokazuje da Srbija podvlači crtu, postavlja propise, uvodi u zakonske, legalne tokove postojeće stanje, a dugoročno staje na put svakome ko misli da mimo propisa zakonskih može nešto da gradi i može nešto da radi. Tako da je ovo stvaranje reda, poretka i zakona.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite da samo napomenem i nekoliko tema koje su bile predmet diskusija u parlamentu tokom prethodnih dana, a direktno me se tiču.
Kao resorni ministar želim da preuzmem svu odgovornost za one porodice koje brinu o deci sa smetnjama u razvoju. To je poslednja tema koja sme da nam služi za političko nadgornjavanje, za potkusurivanje, za naše razmirice. Mislim da ako želimo da neki zakon usvojimo, ako želimo da rešimo pitanja, probleme izazove, određene kategorije, onda se to radi nakon što se obavi jedan zaista sveobuhvatan dijalog, nakon što čujemo različita mišljenja.
Mislim da je pitanje porodica čiji članovi, pre svega deca, imaju stepen invaliditeta kako ne mogu sami o sebi da brinu. Mislim da je to pitanje koje je najosetljivije za svako društvo.
Zaista molim sve, a preuzimam najvišu odgovornost za to, da ovu temu ne zloupotrebljavamo, a budite uvereni da ću kao resorni ministar, zajedno sa svim svojim kolegama, učiniti sve da se ovo pitanje reši na najpravičniji mogući način, ali tako što ćemo slušati potrebe roditelja, majki i očeva i tako što ćemo raditi u interesu dece.
Apsolutno sam spremna u svakom trenutku da razgovaram sa svim zainteresovanim stranama, sa svim narodnim poslanicima bez obzira ih kojih poslaničkih grupa dolaze jer, ponavljam, ovo nije političko pitanje koje sme biti rešavano preko kolena. Moramo da shvatimo složenost situacije, moramo da budemo posebno osetljivi i posebno obazrivi jer govorimo o ljudskim sudbinama, a pres svega govorim o dečici koja su nemoćna da brinu sama o sebi.
Takođe želim da kažem da smo održali prvu sednicu Radne grupe za izradu Nacrta zakona o evidenciji osoba sa invaliditetom jer mi još uvek kao zemlja nemamo jedinstveni registar osoba sa invaliditetom i mislimo da je jako važno, u kontekstu teme o kojoj sam i maločas govorila, da prvi put dobijemo transparentan registar koji će omogućiti osobama sa invaliditetom da imaju posebnu legitimaciju koja će im lakše otvarati vrata brojnih institucija, organa i koja će njihov status u društvu učiniti vidljivijim, koja će im omogućiti da uživaju određene povlastice i privilegije i da budu prepoznati u našem društvu kao osobe sa invaliditetom kako bismo svi mi ostali mogli da damo još veći doprinos i da omogućimo ostvarenje njihovih prava.
Naravno, ja pozivam sve da se tokom diskusije i na ovu temu uključe, da daju svoje mišljenje, da daju svoje savete. Nama je uvek cilj da svaki zakon bude što bolji i kvalitetniji i nismo pretenciozni da mislimo da smo najpametniji, da je samo naša verzija najbolja i najkonkretnija.
Takođe, želim da obavestim i kolege narodne poslanike da smo prošle sedmice imali prvi sastanak u takvom formatu u dosadašnjem funkcionisanju sistema socijalne zaštite gde nismo pozvali samo direktore ustanova socijalne zaštite, niti smo pozvali samo direktore centara za socijalni rad, pozvali smo zaposlene u sistemu socijalne zaštite koji su kostur naše države, koji su srž borbe za obespravljene, za osetljive kategorije, za one ljude kojima je najteže i kojima je potrebna podrška države. Prvi put smo imali sastanak u takvom formatu gde smo saslušali njihove probleme, gde smo čuli njihova pitanja, pokušali da na svako pružimo odgovor i gde smo naveli da će biti ispravljena Uredba koja je potom i usvojena na Vladi koja je diskriminisala jedan deo zaposlenih u sistemu socijalne zaštite čime ćemo tu nepravdu novom Uredbom ispraviti od 1. januara 2026. godine, jer smatramo da je sistem socijalne zaštite značajan za jednu državu i da mora da bude efikasan i da kadar koji radi u sistemu socijalne zaštite treba da bude zadovoljan uslovima rada.
Još jednom, poštovani narodni poslanici, pozivam vas da podržimo zakon svoj na svome, pozivam vas da podržimo pravo na privatnu imovinu, pravo na red, pravo na uređenost, pravo da ljudi izađu iz, kao što rekoh, birokratskih lavirinata posle toliko godina čekanja, pravo da svako sutra može da raspolaže svojom imovinom, da je koristi i da oseća sigurnost. To je dobro za sve naše porodice, to je dobro za sve naše ljude, to je dobro za sva naša sela, za sve naše varoši i gradove, to je dobro za Srbiju, a ono što je dobro za Srbiju ne sme biti predmet našeg nadgornjavanja.
U tom smislu, zahvaljujem resornom ministarstvu na ovoj podnetoj inicijativi, zahvaljujem predsedniku Srbije što je izneo srpskoj javnosti sve informacije koje su važne i kao resorni ministar za socijalnu politiku, ali i za boračku populaciju koja je ovde posebno obuhvaćena, kao i osobe sa invaliditetom pružam punu podršku, a sve kolege narodne poslanike pozivam na dijalog u narednom periodu kako bismo razgovarali o zakonskim rešenjima koja se tiču roditelja dece sa smetnjama u razvoju.
Hvala vam.