Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ja sam pokušala da svedem sva vaša pitanja, dileme i predloge. Postavilo se mnogo pitanja tokom rasprave, pa ću pokušati hronološkim redom, kako su izražavane te dileme i postavljana pitanja, da dam i odgovore.
Kako se pravila razlika? Predloženo je da se razlika napravi zakonom između pravnih i fizičkih lica kao investitora bespravno sagrađenih objekata. Ovaj zakon ima stav i tako je i predloženo, da to bude prema nameni i da se pravi razlika prema nameni, dakle, za sopstvene potrebe. Naravno, oni koji su gradili radi sticanja profita, jer, ne zaboravimo, ako bismo prihvatili takav predlog, onda bismo praktično fizičko lice izuzeli od mogućnosti da plati tržišnu vrednost, odnosno naknadu u visini doprinosa a svi smo svesni situacije da i fizičko lice takvo ograničenje ne postoji, po našim pozitivnim propisima može biti investitor i solitera i proizvodnog objekta itd. Tako da mislim da je to odgovor.
Što se tiče raspodele sredstava, predloženom raspodelom sredstava u iznosu koji su predloženi se obezbeđuje pre svega održiva podela prihoda u skladu sa stvarnim nadležnostima i obavezama u sprovođenju ovog zakona. Međutim, kad su opštine, odnosno jedinice lokalne samouprave u pitanju, pored neposredne raspodele važno je da se kaže da će opštine u budućnosti ostvarivati trajni prihod. Znači, ovde imamo ove jednokratne uplate, ali opštine će imati mogućnost ostvarenja trajnih prihoda po osnovu poreza na imovinu, jer će se evidentiranjem i upisom prava svojine proširiti i poreska baza.
Predložena raspodela je utemeljena, dakle, na načelu proporcionalnosti i funkcionalne pravednosti a sredstva se usmeravaju na one nivoe vlasti koji neposredno doprinose ostvarivanju cilja zakona.
Bilo je pitanje takođe o autoritativnim podacima. Ja ću skrenuti pažnju i ponovo podsetiti narodne poslanike da mi govorimo o posebnom zakonu, dakle o leks specijalisu koji u odnosu na važeće materijalne propise može imati odstupanja. Ta odstupanja, dakle, to što negde ne postoji u nekom zakonu, evo sada se javlja, a da je to zaista tako i da je urađeno na pravno prihvatljiv način naći ćete u članu 4. u pojmovniku gde se daje precizna definicija autoritativnih podataka odnosno izvora.
Postavljeno je takođe i pitanje odnosno konstatovano je da praktično ovaj zakon može da se primeni i na objekte koji su građeni 2026, 2027. godine, odnosno da ne postavlja vremensku granicu. Ona nije numerički, tako da kažem, izražena 2025. godinom, ali u prelaznim i završnim odredbama će se svakako naći, i to je jedno od osnovnih načela ovog zakona, da se stupanjem na snagu ovog zakona uvodi i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Dakle, u sankcijama i kroz prelazne i završne odredbe, a i sam tekst Predloga zakona, jasno je rečeno koja je sudbina nove bespravne gradnje.
Bilo je takođe pitanja da se izjednače objekti koji su građeni do 2015. godine, odnosno oni koji su vidljivi na satelitskom snimku iz 2015. godine, posle tog satelitskog snimka, koristeći najmodernije metode daljinskog snimanja, daljinske detekcije iz vazduha, što podrazumeva i satelite i avione i dronove, došli smo do ovog podatka od 4,8 miliona neupisanih objekata. Podsetiću, 2015. godine tih objekata je bilo 4,3 miliona i krajnje je neprimereno koristiti da je za ovih 10 godina izgrađeno 3,3 miliona novih bespravnih objekata, jer to prosto nije istina.
Postavila je narodna poslanica pitanje da objasnim šta jeste? Da, formalizacija, međunarodni koncept formalizacije je primenjen u mnogim evropskim i svetskim državama od Latinske Amerike preko Evrope, Italija, Španija, Turska, Grčka da ne nabrajam, a koji znači, ja sam se time i vodila i u objašnjenju.
Država ne može da kaže – da ono u čemu ljudi žive ne postoji, to postoji. Formalizacija je pravni postupak „par ekselans“ pravno pitanje da se faktičko pravo vlasništva koje postoji ljudi su tu, žive, žene se, umiru. Dakle, živi ti objekti postoje, da postanu pravno vidljivi.
Zašto je to dobro? I, pitali ste šta oni dobijaju? Pa, dobijaju puno toga što trenutno nemaju, dobijaju pravnu sigurnost i neko će im skloniti onaj mač iznad glave da će im dom biti porušen, dobijaju mogućnost da ako žele da adaptiraju, rekonstruišu, saniraju svoj objekat, dograde svoj objekat, to urade u skladu sa zakonom. Sada kada bi podneli zahtev za dogradnju ili rekonstrukciju to ne bi bilo moguće, dobili bi tzv. odbijenicu od svoje opštine zato što njihov osnovni objekat pravno ne postoji, a to je jedan od uslova za dobijanje svih akata predviđenih za izgradnju u skladu sa važećim materijalnim propisom Zakonom o planiranju i izgradnji.
Sa druge strane, to što oni dobijaju da ne nabrajam, ima još toga naravno, mogućnost priključenja, legalnog rekla bih priključenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu, mogućnost da sve ono što je urađeno po uredbi Vlade od prošle godine. Da li je prošle godine? Jeste, prošle godine da to postanu trajni priključci, a svi ti priključci su dati u skladu sa ispunjenjem tehničkih uslova za priključenje. Dakle, nijedan imalac javnih ovlašćenja komunalnih i ostalih delatnosti ne bi dao ni privremeno ni trajni priključak ako za to ne postoje ispunjeni tehnički uslovi.
Ono što ovaj zakon takođe donosi pored nespornog prava, spomenuto je i pitanje banaka da li će komercijalne poslovne banke odobravati kredite? Obratili smo se Narodnoj banci Srbije i od kabinete guvernera dobili odgovor da svi objekti koji su legalno upisani u skladu i sa ovim zakonom mogu biti predmet davanja upisa hipoteke u cilju ostvarenja prava na dobijanje kredita, a svaka poslovna banka ima pravo da svojim programima rada, poslovnom politikom odredi i proceni rizik za to. U svakom slučaju zakonska mogućnost apsolutno postoji.
Međutim, pored prava, svi naši građani, i ja to nikada nisam ni krila, to sam uvek vrlo otvoreno govorila, pored ovih prava koja dobijaju, dobijaju i odgovornost, ali dobijaju odgovornost da svoje objekte korak po korak urede i upodobe u skladu sa zakonom.
Spomenula sam, dogradnju, rekonstrukciju, u slučaju upisa prava svojine, po ovom zakonu, naš građanin ima mogućnost da dogradi, recimo, svoj objekat, ali za to su mu potrebni lokacijski uslovi, građevinska dozvola.
Šta sadrži svaki projekat koji vam je potreban za ove navedene aktivnosti? Potreban vam je idejni projekat, u nekim situacijama, u nekim projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje a koji sadrže obavezno sadrže u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje ova materija, obavezno sadrže i snimak postojećeg stanja. Šta sadrži snimak postojećeg stanja? Sadrži sve one elemente koji su propisani, a znači podrži i podatke i numeričke i grafičke i stanje konstrukcije i ostalo. Tako da će naši građani i proveriti u svim tim postupcima, imati mogućnost da provere i da budu sigurni da će tom dogradnjom dobiti bezbedan i pouzdan objekat.
Spomenuta je firma, žao mi je gospodin nije tu, spomenuta je firma „Prointer“, ugovor o donaciji. Raspitala sam se, zaista nisam znala da postoji ta firma, 4. marta 2024. godine između Agencije za prostorno planiranje i urbanizam i firme „Prointer“ potpisan je ugovor o donaciji za aplikaciju, za upis prava svojine, vrednost ugovora je tri miliona 384 hiljade dinara ili oko 28 hiljada evra. Niti ministarstvo, niti ja lično zaista o tome ne znamo, ne mogu ništa da vam kažem.
Bilo je još dosta pitanja, pokušaću da svedem na ona najvažnija. Gospodin je postavio pitanje, kako izgleda prijava. Prijava, evo, ja sam je odštampala, naravno ona je u elektronskom obliku i sadrži, biće tri vrste ovakvih prijava, za građane, za jedinice lokalne samouprave, odnosno druge vlasnike objekata u javnoj svojini i za posebne delove objekta, a sadržaće osnovni set podataka kojim se identifikuje nepokretnost i lice u pitanju. Vrlo je lagano, korak po korak vas vodi ta aplikacija.
Kada je pitanje zemljišta ispod objekta, to je jedno od pitanja koje je postavljeno, ono je moguće, predviđeno je i sada važećim propisima, odnosno ta mogućnost je data u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, članom 70. precizno uređena prava i obaveza u odnosu na naš zakon, odnosi se na objekte izgrađene bez građevinske dozvole na zemljištu koje je u javnoj svojini. U tom slučaju pored upisa prava svojine na objektu upisuje se i pravo svojine na zemljištu ispod objekta, katastarsku parcelu ispod objekta, formira zavod, ona dobija poseban broj i upisu je se lice koje je vlasnik objekta, sledeći staro latinsko ili rimsko načelo, superficies solo cedit.
Bilo je pitanje službenosti. Pitanje službenosti je civilizacijsko pravo, jer ako nekome date pravo svojine ono postaje ostrvo. Zemljište ispod objekta ne može se takvo lice padobranom spustiti… izvinite što kolokvijalno objašnjavam, ne može se padobranom spustiti do svoje nepokretnosti inače službeno se u skladu sa pozitivnim propisima ustanovljava na više načina. Ovog puta radi se o zakonskoj službenosti koja je precizirana u meri faktičkog korišćenja.
Mislim da tu nikakvih dilema u realizaciji ove odredbe. O tome su i članovi Radne grupe iz Republičkog geodetskog zavoda apsolutno rekli da je to moguće tako, da je ta odredba na taj načini precizirana.
Bilo je i pitanje, za mene jako važno pitanje, dakle, nije važno da li neko zna da igra kolo ili ne zna da igra kolo, to nije važno i ne bi trebalo da se mi u ovoj Skupštini bavimo takvim pitanjima. Kao ministar iz saobraćaja imam obavezu da obavestim sve narodne poslanike da je juče u tunelu Munjino brdo došlo do saobraćajne nesreće u kome je povređeno tri lica. Međutim, ono što bi trebalo svi da znamo, bezbednost i sigurnost u saobraćaju, poštovanje saobraćajnih propisa, ne korišćenje mobilnog telefona, poštovanje saobraćajne brzine je nešto što je uzrok velikog broja saobraćajnih nesreća u Srbiji, nažalost. I, to je bio uzrok, a ne zato što tunel nije bio bezbedan ili nije bio siguran ili neko nije uradio nešto što je trebalo da uradi.
U prethodnom obraćanju sam upoznala sve narodne poslanike, mislim da je to važno da su oba tunela dobili sve ateste, sve sertifikate i sve je to potvrđeno 3. oktobra kroz dva rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova, sektora za vanredne situacije, te su time oba ova tunela prešli sa ručnog na automatsko upravljanje čime je ispunjena i poslednja stavka iz podzakonskog akta koji se bavi bezbednosti u tunelima.
Sledeći korak jeste izdavanje upotrebne dozvole, što je naravno moguće u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kada objekat predstavlja neku celinu, funkcionalnu, građevinsku, tehnološku, šta god to bilo.
Mislim da je za sada sasvim dovoljno, pa ćemo nastaviti našu raspravu.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su uložili amandmane. Kad smo poslednji put imali Skupštinu rekla sam da mi je jako žao, bilo je jako dobrih amandmana, ali iz pravno tehničkih razloga nisu mogli biti prihvaćeni.
