Poštovana predsednice, evo, kao što sam i obećao, evo ga listing. Od 10 članova poslaničke grupe, pet je glasalo za, pet nije glasalo uopšte. Pola poslaničke grupe im nije glasalo uopšte za taj predlog, a od njih onaj koji je bio najglasniji, ovaj koji je poslednji došao da urla ovde, on nije glasao uopšte. On koji druge proziva, on nije glasao uopšte. Tako vam to licemerje izgleda na delu i sada neka vide građani kako to izgleda kada se pokušava na ovakav način ostvariti nekakav bedni, jadni i politički poen. Dakle, onaj koji je najviše vikao i koji je poslednji danas došao u salu, taj nije glasao uopšte. Hvala.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Dakle, ovaj amandman se tiče dela naših ljudi koji žive u dijaspori i nije mi jasno zašto nije prihvaćen, u stvari koristim i priliku da se zahvalim ministarki jer je danas dala odgovore na deo pitanja koja sam postavio i koja sam dobijao.

Ovaj amandman se tiče upravo naših ljudi u dijaspori i ja sa ovim amandmanom tražio da za njih, za ljude koji žive u inostranstvu ovaj rok bude 12 meseci, iz prostog razloga jer ti ljudi žive u inostranstvu apsolutno je nemoguće očekivati da će sada neko od njih dođe i da u roku od 40 dana se svi pojave ovde. Znači, milioni ljudi koji žive u inostranstvu treba da dođu ovde da bi se prijavili. Naravno, postoji tu i elektronski način, ali svakako oni moraju na neki način, verovatno, da dokažu.

Moja ideja je bila da ovim amandmanom da oni naravno mogu da dokažu da žive u inostranstvu, da to bude dovoljan razlog da mogu oni da budu opravdani, da ako nisu uspeli u tom roku da podnesu dokumentaciju, jer ljudi dolaze ovde zimi, dolaze naravno i leti, to su dva neka vremenska perioda kada najviše dolaze.

Meni se čini da bi prema njima bilo jako korektno, i onako dijasporu nikako ne pominjemo, nikako da učinimo nešto za njih, a to je deo našeg naroda i bar kroz ovo, naravno, ovo ne govorim zato što ja tako mislim, već zato što sam kao predstavnik dijaspore razgovarao i znam šta su potrebe ljudi. Zvali su me, mnogi su me kontaktirali, molili su da ovaj amandman usvojite. Očekivao sam da će ovo negde da bude. Možda bude kroz neku drugu formu, ali bilo bi jako dobro da se ti ljudi ispoštuju i da im se omogući da oni ravnopravno sa svima koji žive u Srbiji mogu da izvrše tu prijavu, odnosno tu evidenciju. Toliko. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Nedović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, pred nama su dva ključna zakona, dva zakona koja menjaju život svakog čoveka u Srbiji, Zakon o izvršenju i obezbeđenju i Zakon o upisu prava na nepokretnosti.

Zajednička suština oba zakona je jedna jedina, ali najvažnija, zaštita porodičnog doma. Ovo nije pitanje samo pravnih normi, ovo je pitanje ljudskog dostojanstva, pravde i odnosa države prema svom narodu.

Srbija ovim zakonima šalje poruku, država nije protiv građana, država je uz svoje građane. Krenimo od Zakona o izvršenju i obezbeđenju. On jasno i precizno kaže ako je nepokretnost jedino vlasništvo dužnika, ona ne može biti oduzeta u izvršenju. Ako je dom površine najviše 60 kvadrata i ako je dužnik najmanje pet godina vlasnik te nepokretnosti, taj dom ne može biti predmet izvršenja zbog duga.

Sa ovim zakonom porodica ostaje u svom domu i to je suština. U Srbiji niko neće izgubiti svoj dom samo zato što ima dug. Zato ovaj zakon nije samo pravni akt, on je dokaz da država štiti ono najsvetije, kućni prag, ognjište, dom.

Drugi zakon, Zakon o upisu prava na nepokretnostima nije ništa manje važan. To je jedan od najznačajnijih koraka u uređenju prostora i odnosa u našem društvu. On donosi konačnu sigurnost svakom čoveku koji je ulagao u svoj dom. Njegova suština je jednostavna, ko svoj objekat prijavi taj je svoj na svome. Procedura je jednostavna, brza i jasna. Nema više maltretiranja po šalterima, nema više gomile papira, gubljenja vremena i živaca, sve je centralizovano, sve je transparentno, i što je najvažnije, cene su pravedne i pristupačne.

Šta to znači u praksi? To znači da građani mogu bez velikog finansijskog tereta da reše dugogodišnji problem. To znači da vlasnik legalizovanog doma postaje siguran u svoje pravo, ali i da dobija nove mogućnosti, da planira budućnost, da podigne hipotekarni kredit, da konkuriše za projekte obnovljivih izvora energije i što je možda najvažnije, da svojoj porodici ostavi legalno nasleđe.

Zato kažem, ovaj zakon stavlja tačku na haos i nesigurnost. On uvodi red, štiti porodicu i osigurava budućnost.

Dakle, oba zakona imaju istu misiju, da građanin bude siguran, da zna da je njegova kuća njegova kuća, a da država nije pretnja, već je oslonac.

Poštovani građani, ono što je očigledno, a što opozicija i ne krije, jeste da smo mi iz SNS njihove legitimne mete i ne samo mi, već naše porodice, naša deca, naši roditelji, svi naši najmiliji. Njihov program je agresija, a metod linč. Zašto – jer nemaju šta da ponude.

Za njih smo mete koje je poželjno napasti. To rade godinama predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, deci i bratu, roditeljima. Sve što je Aleksandar Vučić zajedno sa Vladom Republike Srbije stvorio i izgradio, vi ste napali, pokušali da umanjite i uništite. Ali, istina je jedna i jedina. Lakše vam je da prezirete sopstveni narod, nego da prihvatite činjenicu da vas on neće.

Zaveli ste omladinu i manipulišete njima. Potrošili ste im godinu dana života za vaše sitne interese, za interese pojedinaca. Sve što je normalno vi ste izopačili. Sve što je nenormalno proglasili ste normalnim. Dosta je, dosta je straha, dosta je laži, dosta je linča. Došlo je vreme odgovornosti. Svi koji podstiču nasilje, mržnju moraju da odgovaraju.

Draga omladino, hoću da znate da za vreme njihove vlasti tzv. Kosovo je proglasilo nezavisnost i 108 zemalja ga je priznalo, a za vreme Aleksandra Vučića 28 zemalja je povuklo priznanje. To jasno govori ko je branio Srbiju, a ko je predavao.

Oni su ostavili naš narod na milost i nemilost Kurtiju, da ih on hapsi, ugnjetava, ubija. Zato im ne verujte kada pričaju o patriotizmu.

Recite omladini o tome šta tačno Tompson peva. Dok on veliča „Oluju“, mi znamo da je u toj zločinačkoj akciji proterano 250 hiljada Srba sa svojih vekovnih ognjišta i da je stradalo i nestalo oko dve hiljade Srba. To je istina. To su činjenice.

Zar treba da zaboravimo Jasenovac, najozloglašeniji logor u Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu, gde je na najzverskiji način oko 800 hiljada najviše Srba, Roma i Jevreja. Među njima, dece, beba, staraca, žena, nemoćnih. To je tragedija srpskog naroda i naša obaveza da tu istinu čuvamo i prenosimo.

Recite im da za vreme vaše vlasti od 2000. do 2012. godine bez posla je ostalo 550 hiljada radnika. Evo i današnje Srbije, od Beograda do Subotice se nekada putovalo skoro četiri sata, a danas 70 minuta. To je Srbija koja napreduje, koja gradi, koja misli na budućnost mladih i nemojte da vas guraju u nekakvo jugoslovenstvo. Svi su drugi u toj državi bili svoj na svome. Jedino su Srbi morali da budu Jugosloveni.

Mi smo srpski narod, narod slobode. Nikada osvajački. Mi poštujemo sve, volimo sve, ali najviše volimo našu Srbiju. Živela Srbija.

Hvala vam.
Na član 20. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Ovaj član zakona definiše obaveze lokalnih samouprava vezano za dokumentaciju koju dostavlja agenciji. U konkretnom slučaju, to je digitalizovani plan. Predlog je da se umesto 30 dana ovaj rok produži na 45 dana, kako bi se lokalnim samoupravama dalo dovoljno vremena da na kvalitetan način pripreme digitalni plan i dostave agenciji.

Znamo svi da imamo u većem broju lokalnih samouprava određenih kadrovskih problema i da nema dovoljan broj izvršilaca i smatram da je i ovaj predlog opravdan iz razloga što se očekuje veliki posao koji će biti pred lokalnim samoupravama i rok od još dodatnih 15 dana mislim da je sasvim adekvatan.

Moram da pohvalim aktivnosti i vas, predsednice Skupštine, i resorne ministarke, direktora Katastra. Vi ste u petak ovde, 10. oktobra, imali sastanak sa svim predstavnicima okruga, jedinica lokalnih samouprava, sa gradonačelnicima, predsednicima opština. Veliki broj ljudi je pokazao veliko interesovanje, jer kada se zakon prvi put pojavio u medijima, ljudi su se pitali šta je to i koji je to obim poslova koji treba da se uradi na nivou lokalne zajednice i verujem da je taj sastanak, koji ste ovde organizovali u Narodnoj skupštini, prošli put je sigurno dao veliki broj odgovora na ona pitanja koja su bila, da kažem, upućena prema vama i mislim da je to jedna pozitivna praksa koju treba svi zajedno da i promovišemo prilikom drugih zakona, koje budemo izglasavali ovde u Skupštini.

Hvala vam.
To je bio samo prvi u nizu sastanaka koje ćemo imati sa lokalnim samoupravama i načelnicima upravnih okruga.
Ovaj amandman je prihvaćen i postao je sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Uglješa Marković. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Samo ću kratko da uputim javnost. Radi se o amandmanu na član 20 - posle stava 15. dodaje se stav 16. koji glasi: "Pravosnažna ili konačna rešenja o ozakonjenju i legalizaciji objekta doneta do dana stupanja na snagu ovog zakona upisuju se u evidenciju nepokretnosti i pravima na njih, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje postupak upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture", odnosno svi oni objekti koji su izvršili ozakonjenje ili legalizaciju a nisu se upisali na osnovu ovih rešenja moći će to da urade u redovnoj proceduri, jer je to i povoljnije za sama lica koja su izvršila tu legalizaciju. Hvala.

Hvala vam.
Ovaj amandman je prihvaćen.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić, Minela Kalender.
Reč ima Ahmedin Škrijelj. Izvolite.