Hvala vama.
Na član 9. amandman su zajedno podnele gospođa Ana Eraković i dr Ana Jakovljević.
Reč ima gospođa Ana Eraković.
Izvolite.

Poštovani građani, kada je rađena obnova premera došlo je neslaganja podataka kojim su oštećeni većinski suvlasnici na parcelama. Podaci se nisu slagali, pa je više lice upisano kao imaoci prava na parcele i tu su oštećeni većinski vlasnici, jer oni ne mogu ništa da rade sa tim parcelama, niti da prometuju, niti da dobiju građevinske dozvole, tako da smo mi ovim amandmanom predložili da se ta lica kao većinski vlasnici mogu upisati i kao jedini jer su oštećeni radom katastra koje vode nestručni ljudi i partijski zaposlen direktor.

Čudno nam je kako ovim izmenama i dopunama niste razmišljali o građanima koji su oštećeni, jer danima slušamo kako ste sada došli do toga da svi budu svoji na svome.

Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospođa Dubravka Filipovski, po amandmanu.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije koleginice Raguš, poštovane kolege, prisutni ministri, poštovani građani Srbije, dobro je da se rasprava sa ulice vratila u parlament. Loše je što od opozicije građani i dalje ne mogu da čuju konstruktivne predloge i ideje, već samo kritiku radi kritike i to pokazuje dosadašnja rasprava i podneti amandmani.

Predlog zakona o premeru i katastru je usko povezan sa Zakonom o upisu u prava svojine, jer Zakon o upisu prava svojine rešava višedecenijski problem, donosi pravdu i pravnu sigurnost za sve građane Srbije.

Svi vrlo dobro znamo da ogroman broj porodica decenijama unazad nije mogao da svoje objekte upiše u katastar. Vrlo dobro znamo da su ljudi ogroman novac uložili u svoje objekte, a da nisu mogli da postanu vlasnici, kao što vrlo dobro znamo i da su zbog toga imali probleme sa nasleđivanjem, kao i sa podizanjem kredita.

Kritikovati sve ove predloge zakona, i o planiranju izgradnji i o upisu prava svojine i o premeru i katastru, jednostavno je kritika, kao što sam rekla, radi kritike, a nije u interesu građana.

Svi znamo da nema stabilne privrede bez uređenih imovinsko-pravnih odnosa. Ja sam apsolutno uverena da će svi ovi predlozi zakona vrlo brzo imati primenu u praksi po usvajanju, da će se efekti vrlo brzo videti u praksi, kao što se vidi i sve ono što je ova vlast, koju vi iz opozicije kritikujete, u narednih godinu dana, u periodu blokada, u periodu kada su naša deca na najgrublji mogući način zloupotrebljena, uradila.

Dakle, mi smo za ovih godinu dana smanjili marže u trgovinama. Efekti se već vide. Doneli smo mogućnost da mladi ljudi iz Srbije podižu kredite po najpovoljnijim uslovima. Inflacija je smanjena na 2,9%. Povećan je minimalac. Povećane su plate prosvetnim radnicima i lekarima. Od 1. decembra će biti povećana i penzije. Umrežava se putna infrastruktura. Otvorena je brza pruga Beograd-Subotica i sve su to konkretni rezultati koji su veoma vidljivi.

Ja ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge zakona i moja poruka je da ćemo još jače i još intenzivnije nastaviti i u narednom periodu da radimo u interesu građana Srbije.

Hvala.
Sada reč ima gospođa ministar.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, po završetku rasprave u pojedinostima za ova tri zakona želim, pre svega, da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su uzeli učešća u raspravi koja je trajala nekoliko dana i koji su, naravno, svojim predlozima, svojim uloženim amandmanima doprineli da ovi zakoni budu usvojeni u poboljšanom tekstu.
Ja ću se kratko osvrnuti na ova tri zakona.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, njime Srbija u svoj pravni poredak, u svoj pravni sistem uvodi ustavni i međunarodni proces pravne formalizacije, zasnovan na načelima pravičnosti, jednakosti i vladavine prava.
Ovaj zakon se oslanja na Ustav Republike Srbije, koji svakom građaninu garantuje pravo na svojinu i jednakost pred zakonom, pravo na zaštitu doma, ali se takođe oslanja i na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, čiji član 1. Protokola 1. obavezuje državu da štiti pravo vlasništva. On je zasnovan, takođe, i na principima UN, naročito UN-Habitata, o formalizaciji imovine, da država mora priznati realnost i pretvoriti faktičko pravo korišćenja u pravno vlasništvo, jer samo tako građani postaju sigurni, a država stabilna.
Ovaj zakon, moram da kažem, nije ni poklon, ni abolicija. Nije ni nagrada, ni kazna. Ovo je povratak reda i poverenja u pravo. Svi građani su jednaki, bez izuzetka, bez privilegija i bez skrivenih troškova. Jedina razlika koja postoji među našim građanima jeste u socijalnom statusu, u socijalnom osnovu. Država štiti porodice, dom, domaćinstva, borce, invalide, samohrane roditelje, porodice sa troje i više dece, seoska domaćinstva, jer štiti stanovanje kao osnovno ljudsko pravo, a ne kao profit. Oni koji su gradili u cilju sticanja profita, plaćaju naknadu u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, bez ikakvih popusta i mogućnosti plaćanja na rate, koji se daju legalnim graditeljima.
Kada govorimo o sigurnosti i bezbednosti objekata, složićemo se, naravno, svi da je to veoma važno pitanje, ali istina je, i to moramo svi konstatovati i reći, da ljudi u tim objektima već žive godinama i decenijama. U njima su odrastale generacije, sklapali se brakovi, stvarali životi. Ti objekti, naravno, nisu nastali preko noći. Građani su po nekim planovima, često uz pomoć stručnjaka, ali van formalne evidencije. Država ne može i ne sme da kaže da ono u čemu ljudi žive ne postoji.
Ovim zakonom država ne izdaje potvrdu o tehničkoj ispravnosti, već pravno priznaje faktičko stanje, uz obavezu vlasnika da svoje objekte po upisu održavaju u skladu sa propisima.
U evidenciji će postojati zabeležba da je upis prava svojine stečen na osnovu ovog zakona, što ujedno predstavlja i obaveštenje trećim licima po osnovu upisa prava.
Ovim zakonom daje se mogućnost da svaki vlasnik korak po korak sprovede sanaciju, tehničku proveru i da svoj dom uvede u potpunu zakonitost u skladu sa svim važećim propisima. Mislim da je to odgovoran i human pristup, jer ne rušimo živote, mi ih uređujemo, ne zatvaramo oči pred realnošću, već je pravno priznajemo. Zato ovaj zakon donosi nultu toleranciju na novu bespravnu gradnju. Ko danas gradi mimo plana i propisa, gradi protiv prava i protiv države.
Zakon se, međutim, ne završava kad se građani upišu, tada tek počinje obaveza države i opština da urede prostor u kome žive naši ljudi. Lokalne samouprave sada imaju jasan zadatak da u roku od dve godine moraju izmeni svoja planska dokumenta i pokrenuti urbanu obnovu i uređenje neformalnih naselja. Time se postiže, pored uređenja prostora, i drugi važan cilj, vraća se pravdan i onim saveznim građanima da pravo na gradnju ostvare u skladu sa novim urbanističkim parametrima.
Zato ovaj zakon ne staje na evidentiranju i upisu prava, već pokreće novi talas planskog i urbanog razvoja Srbije. Ovo je i poziv jedinicama lokalne samouprave da budu deo rešenja, da ne čekaju, već da stvaraju red, sprovedu urbanu obnovu, započnu uređenje neformalnih naselja, odnosno obezbede jednake uslove za sve naše građane.
Ovim zakonom zatvaramo jedno poglavlje neuređenih odnosa i otvaramo novo poglavlja reda, odgovornosti i poverenja. Građani time dobijaju pravo i sigurnost. Država dobija uređenu evidenciju i kontrolu prostora, a društvo dobija pravdu i jednakost pred zakonom. To je zakon koji ne deli, već ujedinjuje, zakon koji ne štiti pojedince, već štiti pravdu i možemo reći i da zapamtimo, jedan zakon, red za sve.
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji posledično su došle kao posledica usvajanja, nadam se, ovog zakona o kome sam sada pričala. Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je bilo uskladiti sa odredbama novog zakona, ali je bilo i puno tehničkih i terminoloških usklađivanja, što nas sve vraća na ono što mislim da je potrebno uraditi i što jeste u programu rada Vlade Republike Srbije, a to je doneti novi Zakon o planiranju i izgradnji. Taj zakon je prvi originalni donet 13. maja 2003. godine, pa potom 11. septembra 2009. godine i od tog perioda više desetina puta je menjan, toliko puta da je zaista izgubio jasnu strukturu i predvidivost i mislim da je vreme da Republika Srbija dobije jedan novi moderan propis, ali rekla sam i u prvom svom obraćanju u ovom visokom domu, taj zakon će biti, uz uključenje najšire javnosti i građana i struke, jer mislim da se radi o zakonu koji se tiče svih naših građana.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru uvodi u ovaj zakon tzv. malu konvalidaciju starih isprava, kojim se omogućava da se određene isprave izdate pre više decenija, a koju su faktički valjano zasnovale pravo svojine ili korišćenja, ali nisu bile formalno priznate zbog tehničkih, evidencionih ili procesnih razloga, priznaju kao pravno važeće.
Dakle, usvajanjem sva ova tri zakona imamo jedno jedinstvo, to je jedinstven reformski paket koji je digitalni, predviđa digitalne postupke, pravno je usklađen i socijalno odgovoran. Oni zajednički čine temelj modernog sistema, jer uređena svojina, uređen prostor znači siguran razvoj Republike Srbije.
Još jednom se zahvaljujem svima koji su doprineli da se ova tri zakona vide na pravi način.
Zahvaljujem se i opoziciji na uloženim amandmanima, na svim sugestijama. Zahvaljujem se predstavnicima pozicije na konstruktivnim predlozima i usvojenim amandmanima kao posledicu toga. Hvala vam svima još jednom.

Hvala vama, gospođo ministar.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
S obzirom da smo obavili pretres u načelu, pojedinostima, u danu za glasanje odlučujemo o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENjU I OBEZBEĐENjU
Primili ste amandmane koji su podneti i izveštaje nadležnih odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović, Slobodan Petrović i Verica Milanović.
Reč ima gospođa Milanović.