Gospodine Jovanov, najlepše vam hvala na ovoj informaciji. Verujem da znate da je to dodatno uznemirujuće ne samo za sve žene u parlamentu, u našoj državi, za sve one pripadnice slabijeg pola koje prate ovo zasedanje i natpise medija, pogotovo što smo svi suštinski protiv bilo kakve forme nasilja, posebno prema slabijem polu. Ali vas molim da kao predsednik najjače poslaničke grupe, ja ću sa moje strane, iniciramo zajedno da se ovaj slučaj istraži do kraja.
Molim službu da svim nadležnim državnim organima po hitnom postupku zatražite informacije i da nikakva sumnja povodom ovog povređivanja, jer u Republici Srbiji niko ne sme da bude povređen na bilo koji način i moramo da štitimo dostojanstvo svakoga, a posebno ćemo insistirati na odgovornosti onih koji politizuju ovakve stvari, nesvesni posledica do kojih to može da dovede, u društvu koje inače ima problem sa sve većim tenzijama.
Dakle, gospodine Jovanov, molim vas da uradite sve što je do vas, još jednom hvala na ovoj informaciji, vrlo je važna, da promptno dobijemo najdetaljniju moguću prvo informaciju, a onda da pokrenemo odgovornost za sve one koji su i ovaj užasan događaj, neka mlada žena ima užasne povrede, pokušali da zloupotrebe u političke svrhe i nadam se da se to više neće ponavljati.
Nastavljamo dalje.
Na član 6. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik gospodin Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman.
To smo prošli, izvinjavam se. Ova tema me uvek nekako izbaci iz koloseka.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Konstatujem da su Vlada i nadležni odbori prihvatili ovaj amandman i da je on postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, docent dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Znači, ovde smo čuli neke razne naučno-fantastične scenarije o tome na šta će ličiti Srbija i kako izgleda Srbija, šta će se sve dogoditi, šta će biti. Međutim, ovaj zakon, mi smatramo jeste na primer onoga kako funkcioniše SNS, a to je da fasadno usklađuje zakonodavstvo sa evropskim zakonodavstvom, a sa druge strane ostavlja otvorena vrata za zloupotrebe koje su i do sada se događale tako da ovaj zakon jeste nešto što bi bio zakon o bezbednom čuvanju digitalnih informacija, ali bezbednom čuvanju od javnosti, možda boljoj zaštiti od hakera, ali nikako i o čuvanju digitalnih informacija od onih koji ih najviše ugrožavaju.

Znači, u tom smislu bi recimo prvi haker Srbije, recimo Aleksandar Vučić, koji toliko puta ima neovlašćen pristup informacijama i toliko ih zloupotrebljava da se čovek prosto zapita o njegovim veštinama u ovom pogledu ili urednici nekih tabloidnih medija koji takođe poseduju takve informacije, ostali bi u stvari u neku ruku i izvan domena i načina koji čitav zakon štiti informacionu bezbednost u odnosu na informacije koje ima o građanima jeste način koji će staviti pod potpunu kontrolu Vlade sve informacije i na takav način sakriti od građana ono što im odgovara, a sa druge strane će slobodno upotrebljavati informacije koje im idu u prilog. Ja bih sada stao ovde, pa ću nastaviti na sledećem amandmanu.

Hvala, profesore.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i Odbor su prihvatili ovaj amandman.
Postao je sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite, gospodine Bakarec.

Hvala vam.

Dakle, ovo je nešto novo što sam predložio. Dakle, u članu 10. predložio sam da se promeni i stav 5. Obrazloženje izmena koju sam predložio radi detaljnijeg formulisanja sadržine podzakonskog akta na koji se to odnosi kako bi bilo jasnije šta podzakonski akt treba da uredi. Dakle, da citiram: „Podzakonski akt kojim se bliže uređuju zaštite prioritetnih i važnih IKT sistema, uvažavajući načela iz člana 3. ovog zakona, nacionalne i međunarodne standarde, standarde koji se primenjuju u odgovarajućim oblastima rada i relevantne tehničke specifikacije, to je važno, koje donosi Vlada na predlog Ministarstva.“.

Istovremeno da vas obavestim, važno je ovom prilikom, kada je predsednik Vučić govorio pri otvaranju Ložionice da je istakao da će u Državnom data centru u Kragujevcu do kraja godine biti instalirani drugi super kompjuter i da će to biti velika stvar za ovaj grad, za zapošljavanje i za budžet grada.

Pošto smo malopre čuli neku primedbu o nekoj naučnoj fantastici, samo da obavestim tog poslanika, da su Kancelarija za IT i e-Upravu uspostavile državne data centre u Beogradu i Kragujevcu i da oni predstavljaju jedne od najsavremenijih objekata ovog tipa u regionu, ovi centri predstavljaju ključnu informacionu-komunikacionu infrastrukturu Republike Srbije, dizajnirani su da obezbede visoku dostupnost, bezbednost i troškovnu efikasnost usklađenu sa najboljim stručnim praksama, a ovi državni data centri, pored smeštanja opreme svih naših građana i privrede i komercijalnih korisnika, pružaju i sledeće usluge – državni klaud, hibridni model klauda, telehausing, operativni centar NOC i bezbednosni operativni centar, tako da nema tu nikakve naučne fantastike. Ko je otišao tamo da vidi Ložionicu i onaj divni centar pored nje, uverio se da to zaista može nekoga da podseća na naučnu fantastiku, ali to je naučna fantastika koju je ostvarila SNS i predsednik Vučić. Hvala.

Hvala.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, da ne čitam dalje, dobili ste.
Reč ima prof. dr Đorđe Pavićević.
Izvolite.

Hvala.

Mi ovde stalno čujemo neka podsećanja, obaveštavanja koja nemaju baš puno veze sa ovom tačkom dnevnog reda, pa prosto moramo i o tome govoriti. Data centar je nedavno otvoren, ovaj u Beogradu, makar, mi ne znamo kako radi, ali znamo da je predsednik Vučić pretio apsom, kako kaže, onima koji neće skladištiti, kako kaže, svoje informacije u državnom data centru, a ukoliko dođe do incidenata veliko obima.

U tom pogledu još jedan primer toga kako u stvari SNS funkcioniše, a to je da nam stalno govori o onome što će se dešavati u budućnosti – 2027, 2029, 2035. itd, a da u sadašnjosti se događaju neke stvari koje baš i ne idu u prilog i ne potkrepljuju takve tvrdnje. Imali smo obilje incidenata u prethodnom periodu i u isto tako savršenim sistemima koje ste opisivali, ali sada opet popravljate zato što valjda prethodno nisu bili savršeni. Znači, imali smo nikad razjašnjenu aferu sa krađom podataka iz EPS-a. Neki od naših podataka su se našli na dark netu i neki su mogli kupiti podatke o tome šta građani Srbije rade i kako EPS funkcioniše, a građani su onda morali satima da čekaju da plate račun i da sistem plaćanja računa od tada nije do kraja uspostavljen, tako da ćemo tu svetlu budućnost tek ispitivati i tek ćemo raspravljati o njoj.

Hvala, profesore.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima gospodin Bakarec.
Izvolite.

Hvala vam.

Ovde sam predložio dopunu u članu 11. stav 4. Predloga zakona kako bi se obezbedilo da se u opštoj metodologiji za procenu rizika urade procesi za prioritetne i važne operatore IKT sistema od posebnog značaja, a shodno njihovom stepenovanju i razlikama u kritičnosti rada IKT sistema.

Samo da znamo da je prethodni govorio o nekoj budućnosti, da je to sve nešto laž. Znate kako, mi imamo, da podsetim samo, kada govorimo o ovim napadima, sajber napadima, to je vezano za informacionu bezbednost, tu su i one dojave o bombama u školama koje spadaju u tu oblast, koji dolaze iz inostranstva.

U poslednjoj prilici ta dojava je došla, naša policija je to objavila iz Nemačke, ali ti napadi inače dolaze iz Nemačke, Poljske, Čilea, Meksika, Rusije, SAD i drugih zemalja, a neki provajderi iz ovih zemalja ne žele da sarađuju sa našim organima, te ne možemo da otkrijemo ko šalje te lažne dojave o bombama u školama.

Što se tiče te budućnosti, ja sam lepo rekao, Vučić i SNS su doveli budućnost i to se vidi i ovim zakonom i Ložionicom i DATA centrima doveli su budućnost u sadašnjost Srbije.

Ono što želi opozicija, opozicija želi da sadašnjost Srbije gurne u njihovu mračnu prošlost kada su vladali od 2000. do 2012. godine i to je velika razlika. Živela Srbija. Hvala vam.

Na član 12. amandmane su zajedno podneli narodni poslanici Radomir Lazović, doc. dr Biljana Đorđević, prof. dr Jelena Jerinić, prof. dr Đorđe Pavićević, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, doc. dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović, Dobrica Veselinović i Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Hvala.

Zanimljiva rasprava se ovde povela. Znači, možemo videti i ispitati ono što se zove prošle budućnosti, koju ste vi opisivali, do ove koju imamo u veoma bliskoj najavi, a to je recimo da ćemo imati leteće taksije po Beogradu i da ćemo, šta je sledeće u stvari, što ćemo uraditi.

Ali, ovde se radi o nekim stvarima koje su jako važne za građane, znači oni prosto pohranjuju svoje informacije određenim operaterima. Te informacije onda postaju ilegalno dostupne nekim drugim ljudima. Znamo da je to jedan od najvećih biznisa koji trenutno postoji u svetu. Recimo, ako gledate podatke o prihodima velikih kompanija koje ostvaruju u različitim državama, recimo, „Guglu“ nije problem da problem da plati pet miliona evra EU za zloupotrebe nekih podataka, ovde se o tome govori ili sa tim podacima postupa onako bagatelno u smislu to što se dogodilo EPS-u nikom ništa, to što se dogodilo Katastru nikom ništa.

Prosto, ti podaci cure, izlaze. Imali smo i ovde skandal u Skupštini gde se podaci sa skenera, recimo, skupštinskog objavljuju u tabloidima. Znači, prosto ova vlast ne preza i koristi svaku priliku da zloupotrebljava podatke koji bi trebalo da budu deo informacione, Zakona o informacionoj bezbednosti, a videli smo da to neće biti. Hvala.