Hvala.

U članu 31. stav 3. ovlašćuje se Kancelarija za informacionu bezbednost da obrađuje određene lične podatke lica koje prijavljuje incident. Ovim amandmanom, odnosno dodavanjem novog stava koji smo mi predložili, uvodi se ograničenje perioda u čuvanju ovih podataka, tako što se propisuje da se prikupljeni podaci čuvaju najduže u okvirima rokova koji su utvrđeni propisima o kancelarijskom poslovanju.

Na ovaj način obezbeđuje se da lični podaci građana ne budu zadržavani duže nego što je nužno za ispunjavanje svrhe zbog koje su prikupljeni, čime se sprovodi načelo ograničenja perioda čuvanja iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Hvala.

Zaista vam hvala što se striktno držite teme današnjeg zasedanja i što konstruktivno radite na amandmanima.
Na član 32. takođe ste podneli amandman.
Pretpostavljam da želite da govorite.
Gospodin Škrijelj ima reč.
Molim vas samo za tišinu u sali. Izvinite, samo malo tišine.
Izvolite.

Da vas zamolim, ako u okviru dva minuta ne uspem da obrazložim amandman, da nam oduzmete od vremena grupe.

Dakle, mi smo amandmanom na član 32. predložili da se doda novi stav 2. koji bi glasio: „Prilikom sprovođenja proaktivnog skeniranja iz stava 1. tačka 4. ovog člana, Kancelarija je dužna da ove aktivnosti sprovodi u saradnji i koordinaciji sa predmetnim operatorom, uz obezbeđenje da skeniranje ima minimalan uticaj na njegovo poslovanje. Kancelarija obezbeđuje da se tokom skeniranja ne pristupa sadržaju komunikacija ili podacima o ličnosti u obimu većem od neophodnog za otkrivanje ranjivosti, kao i da se svi podaci koji bi se eventualno tom prilikom slučajno prikupili odmah izbrišu ili zaštite u skladu sa zakonom“.

Dakle, ovim amandmanom tražimo da se u ovaj zakon unesu jasne garancije, kako bi se sprečila prekomerna ili nekontrolisana ovlašćenja državnog organa prilikom proaktivnog skeniranja IKT sistema.

Prva rečenica u ovom amandmanu obezbeđuje da Kancelarija za informacionu bezbednost ne sprovodi proaktivno skeniranje samostalno i bez znanja subjekta, već isključivo u saradnji i koordinaciji sa samim operaterom sistema, uz obavezu da se izbegne bilo kakav nepotreban poremećaj u njegovom radu.

Dalje, ovim amandmanom ograničava se delokrug skeniranja, tako da ono ne preraste u pristupanje sadržaju privatnih komunikacija ili ličnih podataka korisnika, osim u meri koja je apsolutno neophodna radi otkrivanja bezbednosnih ranjivosti.

Ujedno se nalaže da svaki podatak koji bi slučajno mogao biti prikupljen tokom skeniranja mora biti odmah izbrisan ili adekvatno zaštićen. Ovakvim merama se sprečava mogućnost da proaktivno skeniranje preraste u prekriveni nadzor građana, bez kontrole ili u narušavanje prava na privatnost koja je garantovana Ustavom.

Ovaj amandman obezbeđuje proporcionalnost i kontrolu nad ovlašćenjima kancelarije, što je u skladu sa standardima EU u oblasti ljudskih prava i zaštite podataka. Na ovaj način Predlog zakona se dodatno usklađuje sa zahtevima opšte uredbe o zaštiti podataka EU i direktivom EU iz 2022. godine o bezbednosti mrežnih informacionih sistema. Hvala.

Hvala gospodine Škrijelj.
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbori su prihvatili ovaj amandman. Konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Gospodin Bakarec, izvolite.

Hvala vam poštovana predsedavajuća.

Dakle, predložio sam dopunu u članu 33. kojom bi se odredilo da certovi, da podsetim dakle, computer teams marriages, odnosno računarski timovi za hitno reagovanje, mogu u skladu sa svojim nadležnostima i bezbednosnim protokolima da samostalno uspostavljaju saradnju sa relevantnim akterima iz javnog i privatnog sektora uz obavezu obaveštavanja kancelarije radi koordinacije i razmene informacija od značaja za nacionalni sistem, informacione bezbednosti.

Nego, pominjao sam ovog tužioca Majlata, koji je jedan od onih koji treba da sprovode ovaj Zakon o informacionoj bezbednosti. Dakle taj tužilac koji traži sam da bude razrešen, što je vrlo čudno, i da bude unapređen zato što nije radio posao godinu, je održavao tokom ovih meseci. Šta je on radio? Održavao je, dobro je povezan sa NVO, anti srpskim strukturama, i tokom ovih 11 meseci održavao recimo, niz sastanaka sa šefom blokadera Dinkom Šakić Gruhonjićem, i takođe je viđan, više puta, što je u delu njegovog posla sa bivšim njegovim tužiocem koji je obavljao tu funkciju Brankom Stamenkovićem, koji je sada predsednik Visokog saveta tužilaštva. Takođe, je sniman na sastancima sa šefovima blokadera, na primer, sa jednim od šefova blokadera Veranom Matićem.

Dakle, Majlat, 11 meseci nije radio svoj posao, nije obezbeđivao i štitio informacionu bezbednost, a sada, pošto on i dalje obavlja ovu dužnost mi očekujemo da on procesuira administratora ili administratore ove stranice, Poljoprivredni u blokadi, zbog krivičnih dela iz oblasti visoko tehnološkog kriminala, a do ovih drugih tužilaca, ovih javnih, pošto su ovde izrečene dva dana laži, očekujemo da procesuiraju poslanike sve koji su izgovorili ove laži. Mada, ja mislim da ti poslanici smatraju da su nedodirljivi, jer samo se setimo, da li je iko odgovarao zbog pokušaja ubistva Jasmine Obradović, ovde u ovoj Skupštini 4. marta, i za pokušaj ubistva naše poslanike Sonje Ilić, takođe 4. marta? Nije. Jel tužilaštvo reagovalo? Nije. Hvala vam.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i nadležni odbor su prihvatili ovaj amandman.
Konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li gospodine Bakarec želite reč?

Da, tek se zagrevam.

Dakle, predložio sam izmenu člana radi predviđanja odredbe o vođenju spiska određenih registara domena u Republici Srbiji, imajući u vidu da je od opšteg značaja da postoji lista ovih subjekata i da bude poznato koja lica su zadužena za registraciju domena u Srbiji, kao i da postoje podaci o njihovim javnim IP adresama. Vidite kakva je važnost o ovome što sam malopre govorio, kako bi se u slučaju saznanja o eventualnoj kompromitaciji i onim slučajevima, recimo lažnih dojava iz inostranstva, ili možda odavde, o bombama u školama. Dakle, i da bi se saznalo kako je došlo do eventualne kompromitacije sistema i da bi se moglo pravovremeno reagovati.

Nego, da se vratim ja na ovoj Majlata, koji traži da bude unapređen.

Dakle, iako je sve, pazite tokom 11 meseci, bilo transparentno, mislim šta se događa, Majlat nije mrdnuo dok su organizovane terorističke grupe, preko interneta, govorim, otvoreno pozivale na terorizam i na rušenje države, sabotiranje policije i teror nad običnim građanima, a malopre sam naveo i primere ili pretile smrću.

Dakle, taj recimo tužilac za visoko tehnološki kriminal je nadležan za to kada nekom bilo kome od nas, bilo kom poslaniku opozicije, pozicije, ili institucije, predsednika države, preti smrću, jer on to radio svoj posao pa nije radio svoj posao.

Dakle, iako je sve javno i dokumentovano, Majlat i Tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal, nećete verovati nisu pokrenuli nijednu istragu, nisu blokirali nijedan nalog, nisu saslušali nijednu osobu, a šta više u krugovima pravosuđa, sve su glasnije tvrdnje da Majlat ne samo što ne reaguje, nego svesno štiti mrežu lica i struktura koje podstiču i koordinišu blokade i da se radi o dogovorenoj institucionalnoj blokadi. Hvala.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Pavle Grbović, Ahmedin Škrijelj, dr. Anna Oreg, Šaip Kamberi, Vladimir Pajić i Minela Kalender.
Gospodin Škrijelj, prijavljen u sistemu.

Dakle, mi smo predložili ovim amandmanom da se u članu 37. posle stava 8. dodaju novi stavovi 9. i 10. kojim bi se propisalo da organizacije koje su ovlašćene za upravljanje registrom domena najvišeg nivoa, odnosno da su dužne da prilikom registracije naziva domenom informišu registranta koji je fizičko lice, obradi njegovih podataka, o ličnosti uključujući i otkrivanja tih podataka, nadležnim organima na osnovu ovog zakona, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i takođe stav 10. koji predlažemo da bude sastavni deo zakona glasi – organizacji iz stava 1. ovog člana, takođe su dužni da vode evidenciju o svim zahtevima za otkrivanje podataka o registraciji domena i izvršenim otkrivanjima i da tu evidenciju čine dostupnom, nadležnom, nadzornom organu za zaštitu podataka o ličnosti na njegov zahtev.

Dakle, ovaj amandman ima za cilj da unapredi zaštitu privatnosti građana u postupku registracije nacionalnih internet domena i naknadno rukovanju podacima o registrantima, pre svega uvodi se obaveza za registre i druge ovlašćene organizacije da svaki registrant bude jasno obavešten o tome koji njegovi lični podaci se prikupljaju i obrađuju prilikom registracije, domena, kao i o tome da ti podaci mogu na osnovu zakona biti dostavljeni nadležnim državnim organima.

Ovakvo obaveštavanje registranata osigurava transparentnost i usklađeno je sa obavezama iz DžDPR o informisanju lica čiji se podaci obrađuju. Pored toga ovaj amandman propisuje vođenje evidencije o svakim pojedinačnim zahtevima, državnih organa za pristup podacima o registrantima, kao i o tome kome su i kada takvi podaci otkriveni. Obaveza vođenja i čuvanja te evidencije uz dostupnost iste nadzornom organu za zaštitu podataka, odnosno povereniku na zahtev, uspostavlja se dodatni mehanizam kontrole i prevencije zloupotreba i na taj način se obezbeđuje da državni organi ne mogu nekontrolisano pristupati podacima o vlasnicima domena, bez traga i nadzora, što znatno jača privatnost građana, utvrđeno Ustavom. Ove mere su u duhu evropskih standarda i preporuka poput onih iz EES 2, Direktive koji zahtevaju tačnost podataka o registrantima, njihovu dostupnost nadležnim organima uz jasne procedure o zaštiti tih podataka od potencijalnih zloupotreba. Hvala.

Hvala vama.
Na član 47. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zeleno levog fronta, prof. dr Đorđe Pavićević, izvolite.