Zašto je bitno da proces izbora članova Saveta REM-a bude obavljen po zakonu i transparentno? Zbog toga što nas netransparentnost procesa, kroz koji režim stavlja pod kontrolu Savet REM-a, dovodi u rizik da nam se ponovi ono što nam se već ranije dešavalo, a to je, između ostalog, i način izveštavanja o aferama koje su potresle Srbiju. Ove afere su dokaz neobjektivnog izveštavanja na koje REM nije reagovao, iako je to morao da učini u skladu sa delokrugom njegovog rada.

Afera „Krušik“ izbila je 2019. godine kada je uzbunjivač Aleksandar Obradović iz fabrike oružja „Krušik“ u Valjevu dostavio dokumenta koja su pokazala da je privatna firma „GIM“ povezana sa ocem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića, oružje kupovala po znatno nižim cenama od drugih kupaca. Time je država, prema dokumentima, trpela finansijsku štetu, dok su posrednici ostvarivali veliku dobit. Obradović je uhapšen i tek nakon tri nedelje od hapšenja javnost je saznala za njegov slučaj. Državni organi nisu pokrenuli istragu protiv aktera iz „GIM“, niti je iko odgovarao za zloupotrebe. Iako su istraživački mediji „KRIK“, „CINS“, „BIRN“, „N1“ detaljno izveštavali o aferi, televizije sa nacionalnom frekvencijom uglavnom su ćutale ili su se fokusirale na diskreditaciju uzbunjivača, a ne na samu korupciju. Zbog toga se „Krušik“ smatra jednim od najupečatljivijih primera selektivnog izveštavanja.

Afera „Jovanjica“ izbila je krajem 2019. godine, kada je policija otkrila ogromnu plantažu marihuane na imanju firme „Jovanjica“ kod Stare Pazove. Vlasnik imanja Predrag Koluvija tvrdio je da proizvodi organsku hranu, ali je na licu mesta pronađeno više od 1,6 tona marihuane i sofisticirana oprema za uzgoj. Istraga je ubrzo pokazala da je Koluvija imao bliske veze sa visokim državnim funkcionerima, policijom i službama bezbednosti, koji su mu navodno pružili zaštitu. Tokom suđenja Koluvija je više puta potvrdio da je nevin, a lično je u njegovu zaštitu stao i sam predsednik Vučić.

Po svemu sudeći, plantaža je bila državni projekat. Iako je reč o jednom od najvećih skandala u savremenoj istoriji Srbije, postupak traje već godinama bez konačne presude. Mediji sa nacionalnom frekvencijom RTS, „Pink“, „Hepi“, „Prva“, „B92“ retko i površno su izveštavali o slučaju, često prenoseći samo kratka zvanična saopštenja, bez analize ili spominjanja veza sa državnim strukturama. Istovremeno, istraživački mediji poput „KRIK“, „BIRN“, „N1“ i „Nova.rs“ objavili su brojne dokaze i svedočenja o povezanosti Koluvije sa političkim vrhom. Zbog toga se „Jovanjica“ smatra pardigmom selektivne medijske kontrole, gde je javnost ostala uskraćena za potpunu istinu o mogućoj sprezi kriminala i države.

Afera u kojoj je sadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar 2002. godine kupio stan u bloku 61 na Novom Beogradu od supruge Sretka Kalinića, jednog od glavnih egzekutora zemunskog klana, posle nekoliko meseci od navodne kupovine Lončar je stan prodao. Prema izjavama svedoka saradnika, postoje sumnje da je ministar Lončar stan dobio kao nagradu za usluge zemunskom klanu, ali protiv njega tim povodom nije nikada podneta krivična prijava.

Afera Vulinove tetke iz Kanade. Vulin je sa suprugom u julu 2012. godine kupio stan za oko 245.000 evra. Tvrdio je da je uplatio prvu ratu od 40.000 evra u oktobru 2011. godine, a ostatak iznosa od oko 205.000 evra naveo je da je pozajmio od tetka Mire, suprugine tetke iz Kanade. Ta Vulinova tvrdnja nije dokazana, nema potpisa tetke na priznanici, novac nije evidentiran na bankovnim računima, niti je prijavljen unos u zemlju, iako je Vulin prethodno tvrdio da je novac prenosio u gotovini u delovima od po 9.000 evra svaki put kada bi ulazio u Srbiju. Slučaj je prošao kroz tri tužilaštva – Tužilaštvo za organizovani kriminal, Više javno tužilaštvo u Beogradu i Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu, ali nijedno nije utvrdilo poreklo novca, niti pokrenulo postupak zbog zloupotrebe položaja.

Afera nestanka oko 3.500 tona kukuruza iz robnih rezervi vrednog preko milion evra iz silosa… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Isteklo vam je vreme.
Reč ima gospođa Staša Stojanović.

Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas govorim o temi koja je važna ne samo za medijsku scenu naše zemlje, već za čitavo društvo.

Pred nama je odluka o izboru novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, REM je telo koje ima zadatak da obezbedi da naš medijski prostor bude slobodan, ali i uređen. Želimo Srbiju koja ima odgovorne i profesionalne medije koji će služiti javnosti, a ne interesima pojedinaca, tajkuna ili političkih centara moći.

Dame i gospodo, kandidati koji su pred nama istakli su prioritete koji su potpuno u skladu sa vrednostima koje, kao društvo, treba da negujemo, a to je transparentnost u radu, poštovanje zakona, otvoren dijalog i poštovanje različitog mišljenja, afirmaciju kvalitetnog domaćeg sadržaja i ono najvažnije - nezavisnost i profesionalnost u radu.

Naša obaveza u ovoj Skupštini je da obezbedimo da proces izbora Saveta REM-a bude pošten, zakonit i otvoren, i upravo smo to i uradili. Podsećam sve da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Brnabić, nakon određenih primedbi, insistirala da se ceo proces ponovi od početka pod lupom javnosti, ne zato što je nešto morala, nego zato što je smatrala da je to jedini ispravan put. Taj ponovljeni proces bio je, slobodno mogu reći, najtransparentniji i najinkluzivniji do sada.

Učestvovalo je 184 predlagača sa 49 kandidata, što je više nego dvostruko u odnosu na ranije godine. Učestvovali su i predstavnici opozicije i njihova udruženja i brojne nevladine organizacije, strukovna tela, ali i medijska udruženja.

To je dokaz da mi nismo zatvoreno društvo, da niko nije isključen i da želimo dijalog. Kada su drugi bežali od razgovora, mi smo stali i rekli, hajde da se dogovorimo, hajde da uključimo sve, jer Srbija pripada svima nama, i to je istinska i prava demokratija.

Naša ozbiljnost prepoznata je i od naših međunarodnih partnera. Predsednica Evropske komisije gospođa Urzula for der Lajen jasno je rekla da pozdravlja dogovor o Savetu REM-a i ambasador EU u Srbiji gospodin Andreas fon Bekerat ocenio je da je izbor Saveta REM-a primer napretka Srbije ka evropskom putu.

Republika Srbija i te kako ima volju da uredi medije, jer kroz uređene medije mi uređujemo i naše društvo, a to nam je svima cilj, zar ne. Dosta nam je platformi koje će da služe za političke obračune, vreme je da se vrate prave vrednosti, a to je informisanje, obrazovanje i povezivanje građana.

Očekujem od novih članova Saveta da pokažu snagu, hrabrost i integritet, da budu nezavisni, ali i odgovorni. Posebno stavljam akcenat na to da ne podležu pritiscima opozicije ili bilo kojih drugih interesnih grupa, da primenjuju zakon dosledno, štiteći javni interes i da svoj posao obavljaju profesionalno, stručno i pošteno.

Regulatorno telo za elektronske medije mora biti telo koji će svoj autoritet graditi isključivo na rezultatima i integritetu, a ne time ko se kome dopada, a kome ne. Regulatorno telo za elektronske medije mora biti oslonac i garant slobodnog medijskog prostora, a ne tema dnevne politike. Svi smo ovde i te kako svesni činjenice da ne postoji savršeni sistem, da ne postoji savršeno telo, ali danas i te kako postoji volja i iskrenost da se postojeće stvari popravljaju i zato tu, pošto ja verujem u tu iskrenost i u tu volju, verujem i da su naši kandidati spremni da svoj rad služe javnom interesu.

Uzdam se u Srbiju koja se menja, koja se uči, koja zna da je demokratija proces, a ne parola. Zato pozivam sve poštovane koleginice i kolege da podrže predložene predstavnike, jer sve što radimo, mi u suštini i radimo za bolju Srbiju, za bolje sutra svih nas, za Srbiju koja hoće red, pravdu i dostojanstvo.

Želim na kraju da dodam da se ja lično zalažem za medijski prostor u kome će istina imati prednost nad senzacijom, a ako taj mali, a sa druge strane jedan jako važan deo puzle, bude vodilja bar nekima od vas, ja bih bila i te kako zahvalna, jer svi činite jedno malo, a ipak veliko dobro delo, a dobrih dela i dobrih ljudi nikad dosta, pogotovo u politici. Hvala vam.

Najlepše hvala vama gospođo Stojanović.
Izvinjavam se gospodinu Komlenskom. Imate pravo na repliku, nisam vas videla na vreme, tako da vam sada dajem reč.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Mene je stvarno teško uočiti na vreme, ali dobro, verovatno su tamo tačkice iste za sve nas.

Naime, prosto je postalo već bolesno slušati ovde sve ono što nema nikakve veze sa tačkom dnevnog reda. To je tako, ali zarad istine se uvek mora javiti i reći da gospoda koja su pominjala ime Aleksandra Vulina ovde u negativnom kontekstu to rade zato što jednostavno imaju domaći zadatak da, ne samo Aleksandra Vulina, nego sve funkcionere u Republici Srbiji, a koji su patriotski orijentisani na bilo koji način dezavuišu, vređaju i iznose neistine hronično, kao što rade već godinama.

Samo ću reći jednu stvar. To o čemu se priča i ta tabu tema oko tog stana. Aleksandar Vulin u vreme kupovine tog stana nije bio nikakav funkcioner, nije bio na čelu bilo koje javne institucije, tako da je to potpuno bespredmetno. Neko bi pomislio da je ljubomora, jer njima niko ne bi pozajmio ni dinar jedan, a kamoli tolika sredstva za kupovinu stana, ali šta da radimo?

Ja se bojim da tu nije ljubomora, nego direktan zahtev njihovih finansijera iz EU koji su inače i otvoreno tražili da Aleksandar Vulin ne bude član vladajuće stranke i zahtev da besomučno ponavljaju laži, kao što je ova koju smo danas čuli. Umesto tih laži, ja ću samo podsetiti da laži možete ponavljati koliko god hoćete, one nikada neće postati istina, ali istinu da onaj ko stoji na vašem čelu je bio jedina mastiljara na čelu Vojske Republike Srbije, kao načelnik Generalštaba. Nezapamćena bruka u srpskoj istoriji. Ima dvojno državljanstvo, a da bi dobio to državljanstvo u Hrvatskoj su mu pomogli i ustaški satnici i časnici, njegove kolege, verovatno zato što nije bio zainteresovan za odbranu Srbije. Hvala.

Gospodine Petroviću, po kom osnovu?
(Slobodan Petrović: Replika.)
Kako? Niste direktno pomenuti, niste pogrešno protumačeni, ne možete u ime grupe zato što niste ni ovlašćeni.
Reč ima Nataša Jovanović.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice gospođo Raguš, uvaženi građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od jutros smo u drugom danu rasprave o kandidatima za budući sastav REM-a – Regulatornog tela za elektronske medije. Mogu da vam kažem da sam kao predstavnik predlagača ispred Odbora za kulturu i informisanje zaista razočarana što pojedini, odnosno većina poslanika sa druge strane, iz ove blokaderske opozicije, apsolutno ni jednu reč, osim nekih izuzetaka, nisu govorili o predloženim kandidatima, o kategorijama. Bez ikakvog razloga su se ustremili na SNS, na mene lično, iako sam im još prilikom uvodnog izlaganja, u petaka rekla da je ovo prilika da razgovaramo o svemu onome što oni misle o ovoj temi, argumentovano i na način da odbrane ugled onih kandidata iza kojih će stajati, odnosno onih za koje će glasati u danu za glasanje. Došli smo do toga, gospođo Raguš, da je ovo pitanje navodno svih pitanja sada za demokratske procese u Srbiji.

Znate, ovo je poprimilo i međunarodne razmere i sama činjenica da je REM, kao nezavisno telo koje treba da se stara o onome što mu je određeno zakonom, toliko integrisano u ove procese o kojima je uvažena koleginica Nikolić govorila, a to su stremljenja Srbije ka otvaranju Klastera 3. i proces evropskih integracija i da se tim pitanjem manipuliše zaista na način da to nema realnog osnova u onome što ova država radi, dovodi me do toga da sada ja zaista moram da dam određena pojašnjenja, ne zbog SNS, već zbog Odbora za kulturu i informisanje, jer Odbor je taj koji je sprovodio čitavu proceduru i koji je došao do ove liste kandidata i to je bio jedan zaista dugačak proces koji se dešavao iz dva puta.

Mene zapanjuje da sve ovo što se dešava u našem društvu, način na koji oni mogu da izraze svoje političke stavove njih nije doveo do nekog bar tolikog stepena demokratske emancipacije da sa nama, kao predstavnicima vlasti, razgovaraju na način da mi razumemo njihove argumente na ovu temu. I vi ste danas nekoliko puta rekli, zahvaljivali se, a to su bili zaista izuzeci – hvala vam što govorite o ovoj temi. Ali oni nisu želeli gospođo Raguš da govore o ovoj temi.

Mi smo sa druge strane ponovo imali kanonadu optužbi, izmišljotina, nekakvih njihovih spiskova želja, šta bi oni kad bi bili i kad oni dođu. Jednostavno, to ničemu ne vodi i samo pokazuje da ti ljudi sa druge strane niti su ozbiljni, niti su sposobni da preuzmu bilo kakvu odgovornost i, naravno, naš pametan narod to zna, znaju građani Srbije i zbog toga su ih kao takve i označili. Od jednog do drugog izbornog ciklusa, ta podrška njima je sve manja i manja i, naravno, istopila se i dovela ih do takvog paničnog straha. Vi ste danas videli i neke pretnje i način na koji se oni nama obraćaju. To je sve zbog činjenice da su sada, žargonski rečeno, priterani uza zid i znate ono kad roditelji pitaju dete – gde si bre bio, šta si radio? E, tako i njih treba neko da pita – gde ste protraćili to vreme koje ste imali ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije?

Kažu – oni su diskriminisani i njima REM u prethodnom sazivu to nije omogućio, da se oni pojavljuju u medijima, da iznose svoje stavove, da govore o onome kako bi oni vodili državu. Prvo, oni su sve vreme od ulaska u Narodnu skupštinu Republike Srbije, to opet danas drugi put ponavljam, u direktnom televizijskom prenosu. Kada smo usvajali rebalans budžeta prošle godine, sećate se toga, i kada smo imali na dnevnom redu ono što je bilo najvažnije, a to je da povećamo davanja za decu u Srbiji i da to budu iznosi koji će omogućiti mladim porodicama koje se odlučuju na to da povećaju natalitet i da ih bude što više u jednoj kući, oni su ovde divljali, dolazili su ispred mesta predsedavajućeg, nisu davali mogućnost da se o tome govori, a tek kasnije, kada se desila ova strašna tragedija u Novom Sadu, iskoristili su to direktno vreme na javnom servisu da se obračunavaju sa nama, na način da nam i zdravlje ugrožavaju i da prave nemile scene, po receptu Aljbina Kurtija, što je njemu bilo, dakle, veoma milo i drago i svima onima koji ne žele dobro Srbiji i srpskom narodu.

Tražili su, gospođo Raguš, u svim izbornim ciklusima da REM vodi kampanju za njih. Zamislite vi, molim vas, koje je to nerazumevanje uloge tog nezavisnog tela koje treba da bude i da ostane nezavisno i sa budućim sazivom, a onda su im oni lepo odgovorili – najpre, mi smo tu, po zakonu ove zemlje, da uređujemo uslove i tržište. Pa kad smo već kod toga, povici za dodelom pete frekvencije za jedan od ovih tajkunskih medija su bili toliki da kada su ljudi dolazili da nam podnose izveštaj ili po pozivu Odbora za kulturu i informisanje, mislim na predsednicu bivšu Saveta REM-a i na njene kolege, živi nisu mogli da ostanu od tog slučaju gde je ta famozna peta frekvencija. To su tražili i od bivšeg ministra za informisanje, i stalno unedogled tako, spin za spinom, sve zbog činjenice da doživljavaju te poraze od izbora do izbora.

Onda se, znate, postavilo pitanje da oni mogu da uređuju i da tako kažu da REM to radi. Čekajte, pa onda, to su im oni lepo odgovorili. Znači, vi od nas možete sutra da tražite da mi štampane medije uređujemo po principu kako vi to želite, pa da se danas objavi deset članaka laži i neistina i pretnji i svega što se moglo videti u proteklih par godina o predsedniku Srbije, o čelnicima SNS, a da za to nema nikakvog demantija, kao što ga nije ni bilo. To su oni tražili. Ili da REM prebrojava ove njihove tvitove na „Tviter“ nalozima, pa da kažu – toliko je bilo za vas, toliko je bilo za opoziciju, pa ako je više bilo ovih predstavnika vlasti koji su njima odgovarali na sve te njihove nebuloze kažu – aha, to nije regularan izborni ciklus.

Znate, da bi se u jednoj državi, a Srbija jeste takva država, obezbedila ta, jer oni se samo fokusiraju, gospođo Raguš, na ovu izbornu demokratiju, ono što se dešava između dva izborna ciklusa, a to je parlament, to je Vlada Republike Srbije, to je njihova mogućnost da kritikuju argumentovano Vladu, da podnose predloge zakona, da pokažu građanima Srbije šta oni mogu, njih zanima samo ta izborna demokratija i da im se tu omogući ono što oni žele. A šta to njima nije omogućeno? Pa znate, u jednom civilizovanom i demokratski razvijenom društvu, kao što Srbija jeste, bez obzira što nas blatite i idete svuda po svetu i govorite neistine, vi imate i slobodu okupljanja i slobodu kandidovanja, da li ste vi u političkoj stranci, da li ste grupa građana, kako ćete da se zovete. Jel vam je za to kriv Aleksandar Vučić ili SNS što vi idete iz jednog u drugi promašaj? Pa naravno da nije.

Ono što mi sada doživljavamo kao vrhunac njihove nemoći je da se pojavljuje izvesni Zoran Gavrilović iz tog BIRODI nevladinog udruženja, koji sada kaže, kada su raspisani lokalni izbori za ove tri opštine, za Negotin, Mionicu i Sečanj, kako je apsolutno zabranjeno da Aleksandar Vučić bude u imenu liste koja će da se kandiduje pred biračima.

Pa čekajte, zar niste čitavog dana danas ponavljali da je on bivši, da ništa nije uradio za Srbiju, da smo mi sve upropastili, da smo ovakvi ili onakvi? Pa kada je to tako, što se bojite njegovog imena u nazivu liste pred ove lokalne izbore? Pa zato što vi vrlo dobro znate ono što će i građani da pokažu na taj izborni dan, da ga narod hoće, da ga poštuje, da mu veruje, da je spreman, povodeći se onim što je on uradio do sada, da se ponovo opredeli za tu politiku, zato što ljudi pre svega žele mir, žele stabilnost za sebe, svoju decu, svoju porodicu i sigurnost koja će da im omogući normalan život u ovoj zemlji.

I dozvolite mi, pošto smo na kraju današnjeg dana, da govorim o onome što je sutrašnji dan. Da li bi to bio moj pre svega patriotski poziv ili kako bi to shvatili oni, ja to zaista ne znam, ali ja verujem, bez obzira na sve ove političke razlike, da će bar sutra, jer vidim da i oni svi ili većina njih nose ovo na svom reveru, simbol srpskog otpora i simbol neuništivosti Srbije, a to je Natalijina ramonda, da će sutra, razmišljajući na dan praznika, kada se nećemo videti ovde, da se ipak sete da su srpski junaci i srpski heroji i srpske majke, sestre i žene, one koje ne mogu večeras u Vukovaru da se prikažu i da se govori o našoj istoriji u Velikom otadžbinskom ratu, se borili da Srbija bude nezavisna zemlja.

Vi ako to, gospodo, nećete, ako hoćete da budete instrument u rukama onih koji ne žele dobro Srbiji, neka vam je put kako god. Mi hoćemo da na svemu onome što su nam ostavili naši preci se borimo za to da budemo nezavisna, slobodna zemlja, da sami odlučujemo o onome što nam je potrebno, da se ponosimo našim herojima i srpskim junacima i da sutra sećajući se na njih i na sve ono što su uradili, podneli kao žrtvu, taj primer damo i svim budućim generacijama da se tako bore za Srbiju. Živela Srbija!

Hvala gospođi Jovanović.
Dame i gospodo, završavamo sa radom.
Nastavljamo u sredu, 12. novembra, u 10 sati.