Isteklo je vreme.
Zašto mislite da vas bilo ko nije razumeo? Vi o tome pričate već treći put danas i mi se vrtimo u krug.
Dakle, sve je jasno. Vi imate svoj stav. Koleginica ima svoj stav. Poslanici će sami u danu za glasanje odlučiti.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.
(Ahmedin Škrijelj: Da.)
Da.
Gospođo Kovač, po kom osnovu? Ovo je bio Poslovnik.
Molim vas, imate listu pa ćete pričati.
Ko Boga vas molim, vrtimo se u krug i slušamo jedno te istu priču.
Reč ima narodni poslanik Rastislav Dinić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Počeo bih jednim kratkim citatom koji kaže ovako – na početku u prvom činu to je puna scena. Ogromna velika scena prepuna je likova. Svi ti likovi imaju nešto da kažu. Nadgornjavaju se i postoji jedan tip, negde tamo je u horu, mi ga, praktično i ne vidimo, pogotovo ga ne čujemo. On se zove Aleksandar Vučić. On je negde deo hora, takoreći niko i ništa.

Već u sledećem činu on se progurava u prvi plan i postaje jedan od nekoliko relativno ravnopravnih aktera. Pa su tu on, Dačić, ovaj, onaj.

U trećem činu on je apsolutno glavna rola.

U četvrtom činu više nije ostao niko, u četvrtom činu Aleksandar Vučić je jedini lik. On je jedini na sceni. Povremeno neko uđe, obično sa poslužavnikom, on mu kaže – mrš, ovaj se povuče. Onda dođe neko sa one druge strane, ko ima nešto protiv. On bi da dobaci nešto protiv ovog glavnog lika, a ovaj samo pošalje, kaže – na ovog, i onda ga ovi srede. Sredi ga Vučićević ili Željko Mitrović ili već neko. Ali, u prvom planu je samo taj čovek.

Dakle, taj lik koji je u početku bio jedan od horista postaje apsolutno predominantan i na kraju jedan jedini lik. Ovaj komad se zapravo svodi na to. Vidimo taj proces monopolizacije države, društva, svih institucija, celokupne javnosti, svega što uopšte nešto predstavlja u ovoj zemlji, što na kraju sve biva oličeno u jednom jedinom čoveku.

Ovaj citat pripada Teofilu Pančiću, nažalost prerano preminulom novinarskom velikanu koji nas je napustio pre nekoliko meseci. Ovaj citat je izgovoren još 2016. godine. On opisuje ono što mi danas prepoznajemo kao tek početak, tek početak konsolidacije, kontrole nad medijima izvršen od strane Vučićevog režima i režima SNS.

Predsedavajuća, ja bih molio da opomenete kolege.

Hvala puno, predsedavajuća.

Evo kako to izgleda kada se pretvori iz jednog književnog… Ne verujem da to može bolje da se opiše nego što je to opisao Pančić u ovom citatu, ali može preciznije, naravno. I, kada pogledamo preciznije naučne analize koje su radile različite organizacije i različiti istraživači za medijski monitoring i analizu medija onda to izgleda ovako.

U periodu od 2012. do 2014. godine Srbiji se dešavalo preuzimanje institucija i početak pritisaka na medije. Dakle, SNS je tada došao na vlast, Vučić je kao potpredsednik Vlade i ministar odbrane ubrzo preuzeo dominantnu ulogu u javnom prostoru. Počeli su sistemski pritisci na javni servis, odnosno RTS, smene urednika, kontrole centralnih informativnih emisija i ono u čemu prepoznajemo već osnovne tragove, prve znake ovoga o čemu govori Pančić, a to je da Vučić postaje izvor svih vesti, što je praksa u kojoj se centralizuje javna komunikacija.

Nakon izborne pobede SNS počinje i otvorena kooptacija vlasnika privatnih televizijskih stanica kao što su „Pink“ i „Hepi“ kroz državne subvencije, oglašavanje državnih preduzeća i regulatornu zaštitu.

E, onda u drugom periodu od 2014. do 2016. godine, to su kod Pančića ovaj treći i četvrti čin, dešava se konsolidacija kroz REM i kroz proces oglašavanja. Dakle, REM postaje ključni instrument u ovom činu. Vladajuća stranka utiče na izbor članova Saveta, nominalno biranih u Skupštini, ali kroz kontrolu većine i lažnu javnu proceduru. Dakle, REM ne reaguje na očigledna kršenja zakona, neizbalansirano izveštavanje, političku propagandu u informativnim programima i prikriveno oglašavanje vlasti.

Državna preduzeća i javna ministarstva postaju najveći oglašivači u elektronskim medijima. Time se novac koristi kao meki mehanizam kontrole. Poslušni mediji dobijaju reklame, a kritički bivaju uskraćeni.

Sad ide ono o čemu Pančić nije mogao da govori, jer to je ono što dolazi nakon 2016. godine. U periodu od 2016. do 2018. godine dolazi do totalne dominacije komercijalnih mreža. Televizija „Pink“ i televizija „Hepi“ postaju praktično režimske mreže. Vučić i članovi SNS pojavljuju se u svim glavnim emisijama, uključujući i zabavne formate. Znate već, „Farmu“, itd. Kritički glasovi potpuno nestaju iz etra. Dakle, RTS i RTV, javni servisi, preuzimaju obrasce iz tabloidnih medija. Spin, selekcija informacija, izbegavanje tema korupcije i protesta.

Sad dolazimo do onog ponovo što je važno za našu današnju temu REM ne obavlja ni minimalni nadzor nad medijskim pluralizmom tokom izbora.

U periodu od 2018. do 2020. godine nastaje period pripreme potpune kontrole. Medijska strategija formalno najavljuje reforme, ali se pretvara u paravan za zadržavanje statusa kvo. Obratite pažnju na ovo, REM dozvoljava dodelu nacionalne frekvencije kanalima „Pink“ i „Hepi“ uprkos flagrantnim kršenjima zakona od strane ovih stanica. Pojavljuju se nove mreže pod kontrolom vlasti, poput „Tanjug tv“ i kasnije „Juronjuz Srbija“ koji formalno ima evropsko ime ali radi u okvirima režimske kontrole. Protesti „Jedan od pet miliona“ potpuno se ignorisani na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, što označava potpunu medijsku blokadu opozicije.

U periodu od 2020. do 2022. godine dolazi do institucionalnog betoniranja režimskog monopola nad medijima. Pandemija „Kovid – 19“ iskorišćena je za uvođenje cenzure. Medijima je zabranjeno samostalno izveštavanje o situacijama u bolnicama. Obratite pažnju – REM dobija još jedan mandat članova bliskih SNS uz pritiske i formalne nepravilnosti o izboru.

Nove frekvencije dodeljene su četiri puta istim prorežimskim televizijama „Pink“, „Hepi“, „Prva“, „B92“, dok su kritičke televizije poput „N1“ i „Nova S“ isključene iz procesa iako imaju daleko profesionalnije bilanse i infrastrukturu.

U periodu od 2023. do 2025. godine, to je period koji još uvek živimo, dešava se hibridna faza i pokušaj legitimizacije režima i stanja zatečenog stanja.

Nakon masovnih protesta „Srbija protiv nasilja“, vlast simulira dijalog o medijskoj reformi, ali REM odbija da oduzme frekvenciju „Pinku“ i „Hepiju“, uprkos zahtevima javnosti. Vodi se žestoka kampanja protiv nezavisnih medija, kao što su „N1“, „Nova S“, CINS, Krik, „Danas“.

E sada dolazi nešto što Pančić nije mogao ni da zamisli 2016. godine, uprkos njegovoj zaista izuzetnoj imaginaciji i retorici. Vučićev lični PR postaje centralni sadržaj informativnih emisija. Predsednik se pojavljuje svakodnevno u proseku nekoliko sati na nacionalnim televizijama.

Sada ćemo videti kako to izgleda u monitoringu koji je obavila CRTA prošle godine. Vučić je 2024. godine dominirao svim televizijama. Više od polovine ukupnog vremena namenjenog svim političkim akterima bilo je posvećeno isključivo predsedniku Srbije. Vučić se tokom 2024. godine 354 puta direktno uključio u programe televizija, s prosečnim trajanjem obraćanja od trideset minuta. Najduži period bez njegovog uključenja bio je svega 14 dana, a u jednom danu zabeleženo je i šest nastupa uživo.

E sada ako bismo se vratili na onu Pančićevu pozorišnu metaforu, klasični pozorišni žanrovi ovo ne bi mogli da predstave, jedino možda neko eksperimentalno pozorište, neko „Psovanje publike“, kako bi rekao Handke, scena u kojoj ovaj jedan jedini lik sa scene dolazi i dere se u lice svakom od članova publike pojedinačno.

Ali, nije samo stvar u režimskoj dominaciji u medijima, stvar je, o tome smo već nešto čuli, i u načinu na koji režimski mediji i mediji koji su potpuno pod kontrolom režima, uključujući tu i Javni servis, šire teorije zavere i uništavaju zajedničku realnost koja je neophodna za svaku funkcionalnu demokratiju.

Tokom Kovida ova vlast je pokušavala da sprovede kampanju vakcinacije. Znate šta je bio rezultat? Nije se vakcinisalo ni 50% građana Srbije. Nikada nismo dostigli tu čarobnu cifru, dok su druge države vakcinisale po 95%, 96% 97, 98% svojih građana. Znate zašto? Zato što su ovi isti režimski mediji, ove iste TV stanice sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno emitovale najgore, najstrašnije teorije zavere i anti-vaksersku propagandu. Dakle, ono što je ova država zvanično na jednom nivou pokušavala da postigne, a to je vakcinacija, na drugom nivou je podrivala i uništavala, kroz režimske medije koji su širili najgoru konspirologiju.

Nedavno smo imali prilike da vidimo i ovu strašnu scenu. Studente koji su obilazili sela širom Srbije, u selu Pejkovac, sačekali su penzioneri koji su im rekli, između ostalog i ovo: „Nije nadstrešnica pala, to su teroristi uradili.“ Odakle ovim dobrim ljudima ova informacija? U poslednjim istraživanjima pokazuje se nešto strašno, 40% birača SNS veruje da je pad nadstrešnice u Novom Sadu bio rezultat terorističke akcije. To je strašno, meni je tih ljudi žao. Ti ljudi su zavedeni, oni su prevareni. Kako da ti ljudi učestvuju normalno u demokratskom procesu? Kako da se dogovaraju? Kako da razgovaraju sa svojim sugrađanima koji možda misle različito, ali su im i dalje sugrađani, ako veruju u ovakve bizarne laži i izmišljotine koje širi, između ostalog, i Ana Brnabić, predsedavajuća ove Skupštine?

Postoji jedna rubrika u režimskim televizijama koja je izuzetno popularna i izuzetno je zastupljena, često čujemo nešto. Direktan prenos iz ove rubrike je i u ovom časnom domu, a ta rubrika se zove „ubijaju Vučića“. Znate tu rubriku, jel tako? Oni neki pokušavaju obojenu revoluciju, pokušavaju državni udar, pokušavaju da ubiju Vučićevu porodicu, pokušavaju da ubiju ovog, onog, pokušavaju da izazovu nerede itd.

Sve je ovo jedan način skretanja pažnje sa onoga što ovu vlast zapravo najviše plaši, a ovu vlast najviše plaši ne državni udar, ne pokušaj ubistva Vučića, sve su to potpune fikcije, potpune fantazije, ovu vlast najviše plaši nezavisan rad institucija, ponovni nezavistan rad institucija.

Ja razumem da vas u tom smislu izuzetno plaši i činjenica da će ukoliko bude izabran nezavistan Savet REM-a to biti uvod u vaše skoro razvlašćivanje. Ne nasilinim putem, taman posla, nego mirnim putem kroz demokratsku borbu i demokratske izbore. Nezavisan Savet REM-a bi mogao na onu Pančićevu pozornicu da dovede i neke druge likove i ne mislim tu sada na druge političare, nego mislim, pre svega, na ljude poput Dijane Hrke, ljude poput Nikoline Sinđelić, ljude poput Lazara Dinića i ljude poput Milana Jaćimovića, ljude poput radnika otpuštenih iz brojnih fabrika širom Srbije. Zatim, ljudi poput prosvetnih radnika otpuštenih iz škola i mnogih drugih žrtava režimske korupcije, lopovluka i nasilja.

Ti ljudi će jednom kada budu mogli da progovore o onome što su preživeli i što svakodnevno preživljavaju biti, označiti kraj ovog režima. Njihov glas će biti uvod u pad ovog režima.

Zeleno-levi front će u tom smislu podržati, pozdravlja pre svega, povratak ovog procesa u zakonske okvire, uprkos činjenici da je više puta pokušavano dezavuisanje ovog procesa i glasaćemo za sve kandidate za koje budemo procenili da će svoju funkciju obavljati nezavisno, profesionalno i u skladu sa sopstvenom savešću.

Videćete da će ishod nezavisnog rada REM-a biti dobar i za ovu vlast. Znate zašto? Zato što će voditi njenoj mirnoj smeni. To je nešto što će biti najbolje za ovu državu, za sve njene građana i za vas same. Hvala.

Reč ima gospodin Milenko Jovanov.

Na tri stvari samo da reagujem. Prvo, da će nezavisne institucije voditi našem padu sa vlasti, a u nezavisnim institucijama su sve ljudi koji su bliski SNS kao Rodoljub Šabić, Antonela Riha itd. To nam je izbor koji nam se sada stavlja, tako da su sigurno ljudi koji su politički neopredeljeni i ljudi koji nemaju nikakve veze sa politikom.

Sa druge strane, ovde smo čuli dve teze koje zapravo ocrtavaju šta je ono što najviše smeta opoziciji. Prvo, kontakt predsednika Vučića sa građanima, to mora da se prekine. On ne sme da se obraća, on ne sme da govori, on ne sme da se pojavljuje. Njemu se prebrojava svaki put kada se obrati građanima i ta direktna komunikacija između predsednika i građana mora da bude prekinuta na svaki način. Pošto ne mogu drugačije da je prekinu, pokušavaju napadima na njega i brojanjem tih njegovih obraćanja to da urade.

Sa druge strane, ono što ne sme da se dozvoli to je bagatelizovanje i sprdanje sa pretnjama za bezbednost predsednika Vučića i njegove porodice. Dakle, bilo ko da je predsednik Srbije to ne sme da bude tema kojom će bilo ko da se igra. U ovoj zemlji je bilo političkih atentata unazad dovoljno da bi nas svaki sledeći izbacio iz koloseka na ko zna koliko. Zato apsolutno ne sme da se dozvoli bilo kakvo igranje tim stvarima, i Zorana Đinđića i pre njega Slobodana Penezića i pre njega kralja Aleksandra i pre njega drugog kralja Aleksandra i pre njega kneza Mihajla. Postoji tradicija da se na svaki neki period tako nešto desi. Sa tim mora da se prekine i to mora da se završi.

Najzad, ne postoji REM i ne postoje institucije koje će vama posle ovako darovitih govornika pomoći da pojačate svoj rejting i da srušite SNS. Hvala.

Reč ima gospođa Ivana Rokvić. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, prošlo je godinu dana otkada nezvanično, odnosno zvanično nemamo Savet REM-a i kako su mediji bez ikakvog nadzora. Nezvanično, nemamo ga punih 13 godina.

Prošlog novembra počela je borba za Regulatorno telo za elektronske medije, za REM koji bi bio regulator, a ne telo koje obezbeđuje opstanak SNS na vlasti. Godinu dana Srbija je bez institucije koja bi trebala da štiti javnost od zloupotrebe medijskog prostora. Godinu dana u kojoj su nezavisni novinari nazivani izdajnicima, u kojima je Javni servis postao, koji svi građani ove države plaćaju, postao servis jedne stranke i u kojoj smo postali šampioni u kršenju kodeksa novinara Srbije, zbog neistinitosti informacija, eksplicitnog nasilja, govora mržnje, senzacionalizma.

Svaka televizija sa nacionalnom frekvencijom u ovom vakuumu mogla je da manipuliše, targetira, vređa, ponižava i laže, bez apsolutno ikakvih posledica. I zato će ovo vreme ostati zapamćeno kao vreme zla, najbrutalnije propagande, sejanja mržnje i progona svih koji ne misle kao vlast.

"To je neka kurvica golog trbuha", citiram, izgovorio je Šešelj za studentkinju, a urednik "Informera" najodvratnije nastavio da komentariše šta bi joj radili i da zamišlja kako bi joj to radili i to sve u programu uživo, dok su pokazivali eksplicitne fotografije studentkinje Nikoline Sinđelić, koja je članica Narodnog pokreta Srbije. Ta televizija nije sankcionisana, a ni ovi ljudi nisu odgovarali, još uvek.

Zato borba za REM za nas nije bila samo politička, već ljudska. Da nam više nikada ne puštaju na televizijama kako njihovi dojučerašnji saradnici melju ljude, kako do iznemoglosti repriziraju čoveka koji doživljava moždani udar, kako starleta na "Pink" televiziji do najsitnijih detalja daje uputstva kako kupiti fakultetsku diplomu, da slušamo te i takve urednike kako kunu, prete, psuju, dehumanizuju. Jer, znate, njima je mesto u ludnici a ne na televiziji.

Borba za REM za Narodni pokret Srbije nije bila samo pravna, već i moralna. Ali ne samo za nas iz Narodnog pokreta Srbije, već i za predlagače i njihove kandidate koji su svakodnevno targetirani i koji su svakodnevno prolazili torturu.

Iz sednice u sednicu Odbora za kulturu i informisanje svedočili smo pokušajima da se krši zakon, da se manipuliše konkursom, da se blokiraju imenovanja, da se predlažu ljudi koji ne ispunjavaju ni minimum kriterijuma koji je propisan zakonom, samo da se ne izgubi kontrola nad etrom.

Tokom ove bitke koja je trajala dva procesa, bili smo tu da tražimo zakonitost, da zajedno, uz podršku međunarodnih institucija, vraćamo proces u zakonski okvir, jer je vlast kršenjem istog ili namernim pogrešnim tumačenjem htela da izbaci sve nezavisne kandidate. Bili smo tu da to ne dozvolimo.

Na kraju, posle mnogo ispravki, pravnih tumačenja od strane i naših i stranih institucija i minimalnog poštovanja zakona, imamo pred nama 18 kandidata. To je prilika da se izabere Savet REM-a. Međutim, ukoliko se i u jednoj kategoriji ne bude izabrao kandidat, to ponovo pokazuje volju SNS da izbaci one kandidate koji joj iz nekog razloga nisu po volji.

Pisma predlagača i kandidata jasno su pokaza da će proces uspešno biti završen jedino ako u svakoj kategoriji budemo izabrali po jednog kandidata u svih devet oblasti. Ukoliko se to ne desi, SNS će to uraditi namerno, kako bi se kandidati povukli a onda ni Savet REM-a neće biti formiran.

Možda nekome i odgovara da nema Saveta REM-a, jer tako niko ne kontroliše medijsku scenu, punu govora mržnje, sadističkog razračunavanja sa političkim protivnicima, pozivanjem na linč opozicije, građana, ljudi iz civilnog sektora. Nakon ovog glasanja ili ćemo dobiti ceo funkcionalan Savet REM-a, ili će ceo proces u svim kategorijama pasti.

Taj Savet nije formalnost, on je osnova demokratskog poretka. On odlučuje ko dobija dozvolu. Sećate se kako je onomad sasvim slučajno Olivera Zekić dobila na poklon stan od Jovane Joksimović jer, eto, slučajno joj je baš dan pre toga dala dozvolu. Taj Savet odlučuje ko dobija nacionalnu frekvenciju, a time i ko ima glas u javnosti. On kontroliše da li se poštuje Zakon o oglašavanju, da li su programi u skladu sa javnim interesom, da li se štite maloletnici, da li se širi mržnja, nasilje, laž. REM mora da bude garant da će svaki građanin Srbije znati istinu, a ne da živi u paralelnoj stvarnosti koju mu stvaraju stranačke televizije.

Zato nam treba REM koji ne ćuti, koji reaguje kada se vređaju žene, kada se targetiraju novinari, kada se krše izborna pravila i kada se nasilje pretvara u zabavu. REM nam treba zato što deca u Srbiji zaslužuju da gledaju pristojan program a ne nasilje, perverzije i zatupljivanje. REM nam treba zato što novinari zaslužuju da rade svoj posao bez straha i zato što niko ne sme u Srbiji da ima monopol nad istinom, a takođe i da Dragan J. Vučićević više nikada nikoga ne naziva blokaderima, izdajnicima, teroristima, ustašama, fašistima, šiptarima, ološima, nacistima, ljudskim otpadima, nekažnjeno.

Treba nam REM koji će izabrati upravni odbor RTS-a sastavljen od časnih i poštenih ljudi koji neće dozvoliti da programski savet i programska šema izgledaju ovako kako izgledaju danas. Da RTS sme slobodno da prikaže snimke kada se u Beogradu na protestu protiv ove vlasti skupi više od pola miliona ljudi ili u Novom Sadu više od 100 hiljada.

U Srbiji vlada potpuni medijski haos. Dobili smo "Pink" i "Informer" kao prvu liniju propagandnog fronta SNS. Dobili smo "Hit tvit", "Kolegijum" 1, 2, 4, 80, 1790, "Ćirilicu" i slične emisije, koje su postale politički instrumenti a ne TV programi. Dobili smo rijalitije u kojima se krvnički tuku, ponižavaju, psuju i vređaju ljudi, i to u udarnom terminu. Dobili smo scene seksualnog odnosa u 13 časova poslepodne na nacionalnoj frekvenciji, a istog dana u 17.10 na "Pink kidsu" emitovan je animirani pornografski film. Dobili smo tabloidne voditelje koji sude, presuđuju i vređaju opoziciju u direktnom prenosu, kad god im to padne na pamet. I sve to na nacionalnim frekvencijama koje su javno dobro ove države.

Šta je istovremeno izostalo? Izostalo je - nema afere "Jovanjica", nema "Krušika", nema Savamale, nema "Rio Tinta", nema "Telekoma" i kablovskih monopola, nema EPS-a i kolapsa energetike, nema priče o zagađenju vazduha i da smo zbog toga postali prva zemlja u Evropi po broju umrlih od raka. Nema da smo kinezima poklonili srpsku teritoriju, da smo na Kosovu predali sve što smo mogli i da smo sada i zgradu Generalštaba i Sedmog srpskog puka predali Amerikancima, dok u isto vreme "Njujork Tajms" piše o tome i pozdravlja srpske poslanike koji su tu odluku doneli. Nema batinaša koji palicama prebijaju dok ne iščaše vilice, nema reči o Gašiću, Vulinu i bezbednosnim aferama, nema dva minuta, nema o pogibijama radnika na gradilištima, nema ni u zatvorenim institucijama kulture, ni u Narodnom pozorištu, ni o urušenim školama, ni o majci koja štrajkuje glađu ispred ovog doma jer je izgubila dete.

Nema ni toga da je propali teniser osvojio 101. titulu. I tu smo bili jedina zemlja u svetu koja to nije prenosila, jer Novak Đoković nije politički podoban. Nema ni 50 miliona godišnje naših para od pretplate, jer toliko RTS godišnje da na tabloide da se reklamira po "Informeru" i "Pinku". Nema ničega što se ne uklapa u propagandnu sliku vlasti. Za to vreme, nasilje na svim televizijama postalo je normalizovano, a samim tim i u društvu, jer SNS misli da može da tuče koga i kako hoće na ulicama ove zemlje.

Nezavistan REM može da smeta samo i isključivo onima koji znaju da ne bi preživeli ni jedan jedini dan u ravnopravnom medijskom prostoru. Smeta vlasti koja se održava na marketingu, a ne na rezultatima, jer i one rezultate koje ima pokrala je.

Zato je borba za REM pretvorena u borbu za opstanak režima. Zato su blokirali imenovanja, zato su pokušali da diskredituju nezavisne kandidate. Zato su pokušali da izmišljaju procedure, fingirali konkurse, žrebali kandidate i neumorno organizovali GONG organizacije. Zato je Narodni pokret bio tu iz sednice u sednicu da im ovo ne dozvoli, i nismo.

Bez slobodnog REM-a nema slobodnih medija, bez kojih nema slobodnih izbora, a bez slobodnih izbora nijedan građanin u ovoj državi nije slobodan. I to je onaj lanac koji SNS pokušava da drži pod kontrolom.

Zato mi danas ovde ne govorimo samo o instituciji Saveta REM-a, već o tome da li Srbija ima pravo da zna istinu.

U ovih godinu dana Narodni pokret Srbije opstajao je u toj borbi, jer smo tražili konstantno nezavistan REM kako bi Srbija imala šansu da čuje obe strane, da bi novinar mogao da pita i ono što mu nije unapred servirano na papiru, da bi građani znali da njihova televizija nije ničiji privatni servis. Zato je i ova borba trajala toliko dugo i nimalo nije bilo lako, jer svaka vlast koja vlada lažima zna da istina ruši mnogo više od rejtinga, ona ruši sistem laži.

Zato kada budemo birali članove REM-a moramo da znamo - ne biramo ljude, biramo budućnost istine u Srbiji. Molim vas poslednji put da izaberemo u svih devet kategorija po jednog člana, kako bi konačno imali Savet REM-a i kako bi Srbija konačno mogla da krene dalje. Dokle god u Srbiji građani ne budu slušali istinu na šta imaju pravo u medijima borba Narodnog pokreta Srbije se nastavlja. Hvala.

Vi ste tu potpuno u pravu, ali sve ovo što je bila kritika RTS-a, mi se pridružujemo toj kritici i mi apsolutno nismo zadovoljni sa radom RTS-a, vi ste izgovorili na Drugom programu RTS-a. Ne, ali vi ste izgovorili i ja imam obavezu da vas samo podsetim, zbog člana 107, vi ste sve to izgovorili u direktnom prenosu na RTS-u i. Volela bih da ste rekli, sa mnogim stvarima, sa mnogim stvarima se ja slažem sa vama, ali ono što mi nedostaje u svemu tome, da bi objektivna istina, pošto govorite o njoj, apsolutno podržavam, bila zaokružena je Izveštaj, u redu, slažem se, možda, je takođe Izveštaj ODIHR-a.
Vi imate tu fusnotu 102. koja kaže, pazite sad, u predizbornoj kampanji predsednik Vučić i SNS su u informativnim programima United Media - „N1“ i „Nova S“ bili zastupljeni samo 23%, od toga...
(Ivana Rokvić: Da li oni imaju nacionalnu frekvenciju?)
Ne, ne, samo mi dozvolite da završim.
...od toga predsednik Republike preko 55% u negativnom svetlu, a Srpska napredna stranka preko 60% u negativnom svetlu.
Dozvolićete, to su mediji koji se gledaju uglavnom u gradovima koji imaju najveći broj upisanih birača i tu ostvaruju značajan doprinos. Da li je tako? Zato je opozicija na poslednjim izborima dobila preko milion glasova. Vi i zastupate preko milion glasova ovde u parlamentu.
Dakle, samo vas molim kada već govorite o istini, objektivnosti, građana radi, jer samo na nacionalnoj frekvenciji, direktno u prenosu, uvek uzmite i ovaj drugi deo koji je jako važan da bismo štitili dostojanstvo Skupštine, član 107, prvi stav.
Izvinjavam se, ako sam vam toliko, baš za čitav dan uzela vremena, od nekih tri minuta vašeg strpljenja, samo da podsetim na to i da vas zamolim da samo, eto, vodite računa.
Izvolite, gospođo Rokvić.

Hvala.

Prvo, televizije o kojima ste govorili nemaju nacionalnu frekvenciju.

Što se tiče građana koji gledaju nas sada u prenosu, oni isto tako znaju koliko je zastupljen politički pluralizam u ovoj zemlji i znaju da sem u ovom prenosu, u skupštinskom, nikada i nigde i ni u jednoj televiziji ne mogu da vide nijednog jedinog opozicionog predstavnika.

Što se tiče toga, zašto je ODIHR dao preporuke? Znate zašto? Jer u svakom izveštaju koji je dala Evropska kancelarija kao i OEBS piše da sloboda medija u Srbiji ne postoji, sloboda izražavanja ne postoji. Zbog toga i samo isključivo zbog toga tražili smo da se sada, kada bi imali... To i jeste poenta REM-a, to i jeste poenta da mi imamo Savet REM-a koji će voditi računa da svaka televizija koja ima nacionalnu frekvenciju, koja je javno dobro, mora da zastupa politički pluralizam. Vi ste govorili o izbornoj trci, tako je. Da li je poštovao taj isti zakon RTS kada su bili prethodni izbori? Ne, nije. Isključivo se, kao i sve ostale televizije o kojima sam danas govorila, isključivo se pojavljivao predsednik Republike i isključivo se pojavljivala Srpska naredna stranka, čak i onda kada su to predstavljali kao informativu i govorili navodno o predsedniku Aleksandru Vučiću koji je predsednik svih građana. Ne, nije, on se tu pojavljivao kao nosilac liste u svakoj opštini, u svakoj lokalnoj jedinici, gde god, na svim izborima on je nosilac liste i kao takav je bio promovisan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a isto tako i na kablu. Hvala.

Da ne bi sada ulazili u širu raspravu, on ima potpuno pravo da se politički angažuje i zakon mu dozvoljava da bude nosilac liste, ali ja sam pričala o nečemu sasvim drugo.
Koliko god se politički razlikovali, uvek ću se boriti za vaše pravo da kažete ono što mislite. Kao što znate, svi na to imate pravo.
Reč ima gospodin Dinić, po Poslovniku.
Koji član?
(Rastislav Dinić: Član 100.)
Izvinite, nisam vam dala reč. Izvolite.

Hvala.

Ako želite da debatujete, ja bih vas molio da siđete u klupu. Održali ste nam sada predavanje kako bi trebalo... (Isključen mikrofon.)