Dobro. Hajde da se smirimo.
Nećete da glasamo u danu za glasanje. U redu.
Svaki narodni poslanik ovde ima pravo na svoje mišljenje. Ponosna sam što je to tako, kao što ću da vas podsetim da se opomena u Hrvatskom saboru ne daje ni narodnim poslanicima tamo koji završavaju sve svoje govore sa pozdravom – Za dom spremni. Ni opomena i kao što njihovi svi predsednički kandidati mogu da kažu da im je u strateškom interesu Republike Hrvatske da Aleksandar Vučić ne bude na čelu Srbije.
Tako da, ovde svaki narodni poslanik ima pravo da misli šta hoće. Ima pravo da misli i da kaže šta hoće.
Idemo dalje.
Replika, Pavle Grbović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Evo koleginici Jovanović ću ispuniti želju ovog puta, neću zakopčati sako. Nadam se da će vam se to estetski više dopadati.

Kada je reč o Hrvatskoj, moram da priznam da, gospođo Brnabić, jedva čekam da odete u Hrvatsku pa da nakon zavetnika koji hvali vaš susret sa Zelenskim dobijemo i radikala koji hvali vaš susret sa hrvatskim kolegama. Za to, takođe, vredi živeti.

Što se tiče terorističke organizacije, naravno da je to jedna glupost i izmišljotina. Nije ni čudo iz čijih usta i iz čije kuhinje to dolazi, ali s obzirom na to da smo utvrdili da je BIA nelegalno prisluškivala prostorije jedne političke stranke vrlo brzo ćemo dobiti, siguran sam, i sudsku potvrdu toga da su ti ljudi slobodni, da će sudski postupci protiv njih biti okončani, da će optužnice biti odbačene i da će se ta ljaga sa njih konačno skinuti.

Ono što je takođe sudski dokazano i utvrđeno presudama domaćih i međunarodnih sudova jeste da vi nama ovde kao izvestioca za jednu tačku koja se tiče reforme na evropskom putu poturate jedan od najgorih izdanaka stranke koja je izrodila najveći broj ratnih zločinaca u istoriji Srbije. E, kakve nam predstavnike dajte tako će taj put i da se okonča.

Polako, bez preteranih emocija.
Reč ima Nataša Jovanović.

Nema tu emocija, tu samo činjenice govore, gospođo Brnabić.

Hvala vam malopre za to objašnjenje i ja zaista ne vidim kako nekoga nije sramota da u trenutku kada se dešavaju takve stvari našem narodu u Hrvatskoj državi, kada srpska manjina, koja nažalost ne može da ostvari svoja minimalna prava, nema podršku od narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Mi nismo mogli ni da privedemo ono što smo namenili, a to je da pokažemo čitavom narodu i čitavoj javnosti u Hrvatskoj izložbu koja se tiče srpskih heroina u Velikom ratu. Nismo mogli da ostvarimo ni druga svoja minimalna kulturna prava. O tome često govori uvaženi kolega prof. Atlagić, ali što se tiče ovog govornika malopre, znate, pored tih haotičnih izjava koje su opasne po državu, njegov zadatak nije da te dezinformacije i da takvu retoriku koja je sila, pretnja, širi u Narodnoj skupštini i na ulici. On to veoma često radi i u stranim medijima, pa je tako optužio u jednom nemačkom mediju za koji je dao intervjuu sopstvenu državu i predsednika Aleksandra Vučića da izaziva nekakve sukobe u ovom delu Evrope, a istina je sasvim drugačija.

Zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, zahvaljujući njegovoj politici, uprkos svih disonantnih tonova koji dolaze iz okruženja, mi čuvamo mir i stabilnost. Za naš narod je to najvažnije.

Znate, kada razgovaram sa običnim ljudima, a pre svega sa našom starijom populacijom i sa samim mladima koji hoće da rade i koji uče, koji poštuju svoje porodice i svoje roditelje, u mom rodnom Kragujevcu, gde je svakome omogućeno danas da kvalitetno radi i da ono za šta se obrazovao može da koristi za radno mesto, njima je uvek najvažnije, pored svega, što imaju dobre uslove za život, da imaju mir, a to je ono što predsednik Vučić čuva i zahvaljujući takvoj politici mi možemo slobodno da kažemo da smo slobodna zemlja, ne ugrožavamo nikoga i nikakve pretnje spolja neće da utiču na takav naš stav.

Hvala vam.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima Zdravko Ponoš.
Izvolite.

LJudi, kad vas neko sluša, ne bi verovao da ste već 13 godina na vlasti, jer po tome kako se zalažete da obezbedite sebi prostor za izborne manipulacije sa jedinstvenim biračkim spiskom i sa sastavom REM-a, kao da ne računate da možete da se oslonite na rezultate svoje vladavine. Više računate kako će vam funkcionisati „PINK“, „Informer“, kao da vam je zadnja linija odbrane Mrdićev šator. Od plana da napravite veliku Srbiju, stigli ste do toga da branite mali „ćacilend“. Mrdićev šator vam je zadnja linija odbrane, a kada ste u ofanzivi, onda osvojite Jaćimovićeve autobuse.

Apelujem na vas, gospođo Brnabić, vi ste ovde jedina osoba sa ove strane od 130 i ne znam koliko ljudi, koja ima neku političku težinu i uticaj. Utičite da se čoveku vrate ti autobusi. Oni nije ništa zlo nije uradio, nije napravio nikakav prekršaj, a kamoli krivično delo. On nikoga, ni vas ni bilo koga, nije ni vodom polio.

Pokažite bar malo dobre volje, pokažite bar malo odgovornosti. Na stranu sve ovo ostalo, ne uništavajte tu porodicu. Hvala.

Hvala.
Lazoviću, imate još neka dva minuta 22 sekunde. Hoćete li?
Izvolite.

Dovoljno za ovo što imam da kažem je vreme koje nam je ostalo.

Dakle, rekao bih da o stanju u našim medijima možda najbolje govori izjava ministra Bratine, koji se danas dok se bira REM, koji bi trebalo da poboljša stanje, pohvalio kako traži nove inovativne načine da se uguše „N1“ i „Nova S“. Siguran sam da će ga šef pohvaliti, jer je i ona sam na jednoj misiji gušenja medija evo već godinama, pa tako zavrće prostor gde god može.

Mi, naravno, osuđujemo ovakve napade, ali ono što je dobro jeste da više ne može to da se sakrije, jer ih osuđuje i Evropski parlament i Evropska komisija, ceo svet vidi šta se dešava ovde u Srbiji.

Dakle, otpor koji je SNS pružio da se formira nezavistan REM je neverovatan. Od prvog koraka pokušali su da nameste izbor članova, okupili su lažne predlagače, fiktivne organizacije koje postoje samo na papiru, da uguraju partijske poslušnike, pokušali su da proguraju kandidate bez kvalifikacija, ljude u sukobu interesa, zapravo nove Olivere Zekić, koja je vaš idol na tom mestu. Bilo je potrebno da nezavisni kandidati povuku svoje kanidature, da studenti protestuju, blokiraju RTS, da reaguju međunarodne institucije, da se oglasi EU, Evropski parlament, Evropska komisija, da se svi napnu ne bi li Srbija imala nezavisne kandidate u REM-u, da se natera SNS da poštuje zakon. Evo, sada čujemo od kolega iz mađarske zajednice da će i to biti problem, dakle, neće biti celog REM-a, nego da će on biti krnji.

Što se nas tiče, to nije nezavistan REM. Te vaše manipulacije i mahinacije, ako budete sprovodili u toku glasanja, ne vode ne zavisnom REM-u. Ali, videćemo, još uvek postoji prilika da možda to ne uradite, mada vam iskreno ništa i nikada nisam verovao, niti vam verujem. Toliko za sada.

Hvala vam.
Dobro ste rekli, od primera slobode medija, petnaestodnevna blokada RTS-a, primer slobode medija i kako bi to izgledalo u blokaderskoj Srbiji.
(Radomir Lazović: Da se javim?)
Nema potrebe.
Aleksandar Mirković ima reč. Izvolite.

Već ste odgovorili na suštinu, poštovana predsednice, onoga što sam ja hteo da kažem, ali druga stvar je ovde problematična. Kada vidite sa koliko strasti prethodni govornik napada jednu stranku, napada više od dva miliona ljudi koji su podržali i glasali za predsednika Aleksandra Vučića, sa koliko naboja i mržnje govori o svim onim ljudima koji ne misle kao on, čovek bi se zapitao da li bi on mogao još o nečemu da govori sa toliko strasti, a da ima veze sa Srbijom i našim narodom.

Skandalozno je što ste ovde skočili kao opareni pogrešno tumačeći reči moje koleginice Nataše Jovanović, a da u prethodnom periodu ni jednim jedinim slovom niste osudili ustaške orgije u Zagrebu, kada je 300 hiljada ljudi pevalo o ubijanju i klanju Srba, što niste osudili nijednim jedinim slovom što vaše kolege u Evropskom parlamentu, ili gde li već, jedinu politiku imaju ili zahtev da Srba ne bude u vladi u Hrvatskoj i da će oni ući u tu vladu, što niste osudili zakone te zemlje u EU, koji pozivaju da se prekopaju grobovi i spomenici ispisani na ćirilici, kako bi se izbrisao i poslednji trag da je tamo živeo, što i danas kada ustaše orgijaju u Splitu i Zagrebu, prekidajući manifestacije gde ljudi, pretežno stariji, pokušavaju da održe sećanje i kulturu na naš narod, prekidaju huligani sa fantomkama. Ali, vam smeta kada neko u našoj Skupštini samo pomene neprijateljske namere te države.

Ova bruka i sramota ostaće zapisana u steno-beleškama Skupštine, ali ono što je mnogo važnije, ostaće zapisano u sećanju srpskog naroda. Sram vas bilo.