Hvala.
Šta je sada bilo, Lazoviću?
(Radomir Lazović: Za obraćanje.)
Obraćao se, čini mi se, svima vama. Tako sam ja to razumela.
Vama se, svakako, nije lično obraćao, tako da, idemo dalje.
Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, u Ustavu Republike Srbije u članu 50. stoji – u Republici Srbiji nema cenzure, u članu 51. – svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

Da li poslednjih 10 godina imamo na delu poštovanje Ustava i zakona ove zemlje ili ne? Nemamo. Nemamo, zato što vi 13 godina vladate zahvaljujući punoj kontroli medija. Vladate 13 godina tako što građani Srbije sami plaćaju da se od njih sakriva istina preko medijskih trovačnica koje truju građane, i to tako što te iste finansirate javnim novcem i javnim sredstvima.

Dakle, 2015. godine je usvojen set medijskih zakona, kojim ste vlasničku strukturu države nad medijima zamenili finansijskom. Svi ti mediji koji su navodno privatizovali neki ljudi, a većinom ili gotovo svi bliski SNS i partijama u vlasti su nastavili da funkcionišu sa tim medijima tako što ih finansiraju javna preduzeća, Republika, opštine i lokalne samouprave, dakle, javnim novcem. Svi oni su propagandna glasila SNS, odnosno onoga što odgovara vlasti i režimu Srbije.

Kako to izgleda? Što se tiče medija koji koriste nacionalnu frekvenciju, veliki broj njih finansira čak i tabloide. To je i sa elektronskim medijima i sa štampanim medijima. Za četiri godine, od 2020. do 2024. godine, list „Kurir“ je dobio tri milijarde i 196 miliona, „Srpski telegraf“ 382 miliona, „Novosti“ 377 miliona, „Informer“ 181 milion, „Alo“ 174 miliona. Od koga? Od RTS-a, od Državne lutrije Srbije, od EPS-a, od Pošte, „Srbijašuma“ itd.

Dakle, 29 državnih i javnih preduzeća je milijarde dalo tabloidima. Na primer, evo, RTS „Novostima“ dao šest miliona za uslugu reklamiranja programa RTS u štampanim i onlajn medijima. Za godinu dana RTS je 50 miliona dinara, dakle, novca koji građani Srbije daju RTS-u, dao, od toga „Informeru“ dva miliona i 400, „Kuriru“ tri miliona i 600. Dakle, građani plaćaju TV pretplatu po zakonu, a RTS plaća tabloide.

Skoro sve opštine u Srbiji plaćaju medije. Grad Beograd, jedan primer, za projekat „Učimo kroz igru“ „Informeru“ dva miliona, „Srpskom telegrafu“ – sport i fizička kultura, četiri i po miliona. Grad Niš „Alo“ milion i 800, evropski Niš, i tako dalje. To tako traje godinama i to je način na koji se kontroliše narativ i svest građana Srbije.

Evo najnoviji izveštaj ANEM-a za 2025. godinu o javnim konkursima. Šta mislite, ko je dobio najviše para? Gašić. Gašićeve firme "Zona plus" iz Niša i druge, 54.240.000 ili 460.000 evra za njegove televizije, a šampion je Radojica Milosavljević, isto njegov partner, 1,2 miliona za sve medije koje oni kontrolišu.

Što se tiče REM-a, REM je samostalan i nezavistan organ. Organ koji treba da štiti javni interes, niti interes vlasti, niti interes opozicije, shvatite to. Interes građana Srbije treba da štiti REM, da se stara o primeni zakona, da se stara o primeni Ustava, da sankcioniše one koji krše zakon, koji krše Ustav. Dakle, to je suština.

Nacionalne frekvencije koje koriste privatni mediji, poštovani građani Srbije, su javno dobro, pripadaju svima nama. Ne samo RTS, koji je javni servis svih građana Srbije i svi ga plaćamo, već i "Pink", "Hepi", "B92", televizija "Prva". Dakle, oni koriste javno dobro, nacionalnu frekvenciju. To pripada svima nama i dužni su da se pridržavaju zakona, bez obzira na to što su privatni mediji. Njihova uređivačka politika mora biti podređena interesima građana Srbije.

Da li naša deca treba da gledaju sve ono što se emituje na "Pinku", ono što gledamo u jutarnjim programima, kad se maše pištoljem, kad se govori o podelama, kad se govori o agresiji, o mržnji, kad se vitla pištoljima? Da li treba da gledaju ono što se vidi svakoga dana 27/7 na TV "Informeru"? Ljudi, pa gde ide naše društvo? Kuda smo krenuli? Gde ćemo stati?

Ja želim da se nadam da ste vi svesni toga. Ne može biti važnija vaša vlast i vaša pozicija u vlasti od interesa budućnosti države i naše dece. Urazumite se malo. Tragedije smo doživeli, ginuli su ljudi. Sada imamo priliku da uradimo nešto, da građani mogu sami da izaberu i vide ko šta od nas radi, da se ne šire laži, manipulacije itd.

Ovi koji dobijaju ova najveća sredstva, ovi tabloidi, su šampioni u kršenju kodeksa novinara. Znate, za dve i po godine preko 18 hiljada puta su prekršili kodeks. Kako? Tako što iznose neistine, targetiraju ljude, seju mržnju, agresiju, itd. To je dobro vama, možda, jer utiče na vaše birače da kažete - vau, kako su ovi tamo loši, itd. Ali, nismo bitni mi, bitni su građani Srbije koji stiču neku svoju sliku na osnovu toga.

Godinu i po dana je trajala borba da se dođe do ove sednice. Narodni pokret Srbije je učestvovao sve vreme u ovom procesu. I nismo odustali ni kad je moja koleginica Ivana Rokvić ostala sama, kao jedini predstavnik opozicije. Nismo odustali, zato što to ne treba nama, treba građanima Srbije. A naša obaveza je da štitimo interese građana Srbije. Da li se to nama sviđa ili ne, nije bitno. Nas plaćaju građani da budemo odgovorni i da radimo za njih.

Zahvaljujući OEBS-u, zahvaljujući EU, došli smo do toga da danas imamo tu listu od devet kandidata. Mi ćemo tih devet ovlašćenih predlagača glasati za one za koje smatramo da mogu stručno, nepristrasno i profesionalno da obavljaju svoju dužnost u REM-u, ali pozivam i sve ostale da shvatimo da ovo jeste jedan korak unapred, što ne znači da će to u praksi i da funkcioniše, jer smo mnogo puta do sada videli da se usvoje i zakoni koji su dobri, ali da na kraju zbog nepostojanja institucija koje su razorene korupcijom se zakoni ne primenjuju. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Mirković. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Prosto je neverovatno da čujemo izlaganje koje ide u smeru da slika koja se emituje na medijima izaziva i stvara atmosferu u društvu i te televizije onda izazivaju nasilje koje se dalje produbljuje. Ja kao da sam slušao vas da pričate o televizijama "Nova S" i "N1", jer njihovo izveštavanje sa svakog skupa, sa svakog protesta, svake blokade, ima jedini zadatak i jedini cilj da podgreje atmosferu do tog nivoa da se mi međusobno ubijamo, što se kasnije i desilo.

Jako brzo smo prešli preko toga, a u tim medijima to nije bila ni vest, da je čovek ovde upucan, samo zato što ne misli kao vi i ne deli one vrednosti koje se propagiraju na tim televizijama.

Te dve televizije su učestvovale u promocijama kampanje o lažima o zvučnom topu, o ubijenom dečaku u Valjevu koji nije ubijen i koji uopšte i ne postoji. Ti mediji u svojim izveštavanjima sa tih mitinga govore i koordiniraju gde ljudi koji protestuju i ovi u blokadi, blokaderi, zboraši, pa i vi, bi bilo poželjno da idete kako da zaobiđete policiju ili kako bolje da je napadnete. Kako, bre, ljudi, jednom niste došli u situaciju da kažete - ovo što oni rade nije dobro?

Pričate o javnom servisu, RTS-u. Pre neki dan sam vam ovde citirao šta je onaj Plavšić rekao. Ko je od vas visokomoralnih boraca za kulturu dijaloga, za spuštanje tenzija u društvu, osudio to što je urednik RTS-a poželeo smrt svima nama i našoj deci, da se razbolimo od raka?

Nemojte prodavati više tu jeftinu demagogiju. Mnogo puta do sada ste nas naučili i pokazali za šta se zalažete i narod Srbije nije naivan. Ti trikovi vam više ne prolaze, a u nama nećete imati publiku koja će na te jeftine trikove nasedati. Hvala.

Reč ima Aleksandar Pavić. Izvolite.

Prošle godine je gostujući na TV "Prva" predsednik države Aleksandar Vučić rekao da država finansira sve medije iz svog ćupa i da ne postoji tržište, znači sve medije. Voditeljki te televizije, koja je rekla da oni ipak delimično zarađuju svoj novac, je rekao - nažalost da nije tako i da je reč o desetinama miliona evra samo za jednu tu televiziju koja ima nacionalnu frekvenciju. Onda je stvarno neverovatno kada se čuje iz redova vladajuće koalicije, uključujući i predlagača, kada se govori o tome da je neki medij privatni i da samim tim, evo, recimo, vlasnik "Informera može da govori šta god hoće tu, jer to je tržište, a jasno je svima i prethodno je kolega isto objasnio u ciframa koliko ko prima iz državnog ćupa, kako je to rekao predsednik.

Radi se o tome što to nije državni ćup. To je partijski ćup, jer da je državni ćup, ako ništa drugo, pa onda bi se bar diskutovalo o tome, proporcionalno, ako ništa drugo, brojnosti poslaničkih grupa, koliko koji medij treba da dobije. Ovako je jasno da pripadnici vladajuće koalicije finansiraju medije sa kojih se onda sprovodi, između ostalog, cenzura i ne možete, recimo, da spočitate našoj poslaničkoj grupi da ima bilo kakve veze sa ovim drugim medijima koji se emituju iz inostranstva, kao što je "N1", "Nova S", zato što nas tu apsolutno nema, apsolutno nema. Vama odgovara da nas nema na televizijama koje vi finansirate da biste mogli da pričate ovakve stvari i da biste napravili jednu veštačku crno-belu sliku. Znači, da se prodube rovovi u samoj Srbiji, i tome vi doprinosite. Nemamo debatu o tome. Po ko zna koji put mi se spočitava iz redova vladajuće koalicije zašto sam tražio dokaze da postoji obojena revolucija

Pa, tražio sam na isti način kao što je predlagač iz vladajuće koalicije tražila pre, sada ima tu sedamnaest godina, od Odbora za odbranu i bezbednost dokaze za koje sve službe radi Aleksandar Vučić. Pošto je za MI6 to već proverena stvar i da je on zavrbovan od strane MI6. Pa, to je upravo to što mi tražimo i ako ne možemo da tražimo kroz odbore, tj. tražim kroz odbore, a ne dobijam tu informaciju, nemam priliku da to tražim, recimo, na nekom od medija sa nacionalnom frekvencijom.

Znači, to je sasvim legitiman zahtev i to je nešto što bi u svakom slučaju informisalo javnu debatu i javnost Srbije, a ne ovako da se samo paušalno iznose optužbe. Da, vrlo bih voleo da znamo, da vidimo te dokaze što se tiče obojene revolucije. Opet kažem, vi ste tražili slične dokaze za koje sve službe radi sadašnji predsednik? Znate šta, jednom kada vas zavrbuje MI6, to je trajno, nema bivših.

Prema tome, to je jedan od razloga zašto smatramo da sam sastav REM-a novi neće rešiti problem, dok god se partijski pod geslom, firmom države finansiraju svi mediji u zemlji i time se drastično sužava javni prostor za bilo kakvo drugačije mišljenje. Hvala.

Sledeći je Branko Miljuš.
Izvolite.

Hvala.

Pred samo glasanje o članovima Saveta REM-a, ja imam obavezu da podsetim na to šta smo sve slušali tokom ove rasprave.

Znači, slušali smo kako neki poslanici citiraju svedočenja pripadnika kriminalne Belivukove grupe. Zaboravili su da citiraju Belivuka koji je, između ostalog, govorio da radi za SNS i objašnjavao gde se i kada sastajao sa Vučićem.

Slušali smo kako je u toku neka pljačka RTS-a. Nismo čuli zašto policija, tužilaštvo ili bilo ko ne reaguje, pa mogu da mislim ili da je reč o izmišljotini ili da je ova vlast potpuno nesposobna da zaštiti javni servis.

Slušali smo i o tome kako su grozni mediji bili pre 2012. godine. Samo ste svi vi koji ste o tome pričali zaboravili da je upravo Aleksandar Vučić učestvovao čak i u jednom humanitarnom rijaliti programu „Plesom do snova“, da je bio redovan gost u centralnom Dnevniku, da je kategorija predsedničkih duela bila normalna, a da toga danas ništa ne postoji. Da opozicije nema na televizijama nije nikakva tajna. To se govori u svim izveštajima svih evropskih institucija. Čak i onda kada dobiju poziv, kada neko od nas dobije priliku da se obrati građanima, on tamo uvek ima pored sebe jednog predstavnika režima koji ima samo jedan zadatak, a to je da ga onemogući da bilo šta izgovori.

Slušali smo o tome i kako je vlast nedovoljno medijski zastupljena. Ovo nije vic, stvarno smo to čuli i to više puta. U stvarnosti Aleksandar Vučić, ali bukvalno izlazi iz frižidera, a u centralnom Dnevniku RTS-a, koji inače traje 30 minuta, on se prosečno kada je gost zadrži 26 minuta.

Podsećam i na to da je u toku prošle godine imao 354 performansa na televizijama. U ovoj godini izgleda će oboriti taj rekord. Ako tome dodamo sve ostale predstavnike vlasti, potpuno je jasno zašto čitava Evropa ukazuje na to da je Srbija zapravo zarobljena u svojevrsnom režimskom političkom rijalitiju.

Slušali smo i o tome da opozicija treba da pravi mesne odbore. Samo nismo čuli ni od jednog od tih ljudi koji nam to predlažu da garantuju da neće tući predstavnike opozicije, kao što su onomad u Kaću tukli pokrajinsku poslanicu Maru Puškaš iz Stranke slobode i pravde i predsednika našeg novosadskog odbora, anesteziologa doktora Vladu Vrsajkova.

Jedan poslanik je čak u žaru diskusije uskliknuo da smo po medijskim slobodama najbolji u Evropi. Ja sam ubeđen da je on čovek zamenio te neke izveštaje, da je uzeo onaj izveštaj o korupciji prema kome je Srbija jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi, jer je po onima koji govore o medijima Srbija na samom dnu.

Slušali smo i priče o tome da opozicija ima svoje kandidate za članove Saveta REM-a, iako već mesecima pokušavamo da vam objasnimo da ne postoje vaši i naši kandidati za Savet REM-a. Nismo vam to objasnili zato što vi zaista imate svoje kandidate i u toku je proces gde vi pokušavate da prekomandujete ljude iz Ministarstva za informisanje u Savet REM-a. Mislim na gospodina Garića, čija kandidatura je u direktnoj suprotnosti sa članom 15. Zakona o elektronskim medijima.

Uz to smo slušali raznorazna dobacivanja o tome kako smo izdajnici, lopovi, ustaše i slušali smo sve i svašta. A šta nismo čuli? Nismo čuli objašnjenje kako je moguće da kandidat za člana Saveta REM-a bude gospodin Smederevac. On je čovek godinama zaposlen u REM-u.

Podsećam, član 7. Zakona o elektronskim medijima kaže da član Saveta REM-a ne može da bude lice koje svojim delovanjem dovodi u pitanje ugled REM-a, njegovu nezavisnost i samostalnost. Ne postoji niko objektivan ko je govorio o REM-u, a da je rekao da je ovaj prethodni REM, čiji mandat je istekao pre više od godinu dana, radio svoj posao nezavisno, samostalno i objektivno. Stoga, nije normalno, a nije ni po zakonu da čovek koji je vodio tamo jako važne službe za to dobija nagradu i bude izabran kao član Saveta REM-a.

Nismo čuli ni osudu napada maskiranih huligana iz ćacilenda na novinara Marka Čonjagića ovde ispred. Tražio sam to od bilo koga od vas direktno. Nismo čuli ni osudu policijske brutalnosti nad novinarima, na koju upozoravaju svi, od Međunarodnog komiteta za zaštitu novinara, Reportera bez granica, izveštaja Evropske komisije, rezolucije Evropskog parlamenta, domaćih novinarskih udruženja.

Nije se javio, i to posebno želim da naglasim, iako sam to tražio od vas, niti jedan poslanik većine koji bi zatražio da se vide ti snimci sa kamera državnih institucija i da se utvrdi ko je motkama razbio glavu Peđi Mitroviću. To vas nije interesovalo. Dok se ovde pričalo tako sve i svašta, u medijima je bilo sve po starom.

Osuđeni zločinac Vojislav Šešelj je na jednoj televiziji tvrdio da neki ljudi iz opozicije priželjkuju smrt gospođe Hrke. Predsednik vaše stranke na drugoj televiziji je tvrdio da ovde nije ni puštana nikakva muzika, iako je pola Beograda to čulo. U isto vreme, ministar Bratina je vređao i ugrozio ponovo živote novinara, jer je tvrdio, probaću da citiram – da ti novinari koji se njemu ne dopadaju strukturiraju bit svih antisrpskih programa.

U takvoj šizofrenoj atmosferi mi danas treba da izaberemo novi Savet REM-a. Taj savet biramo u uslovima u kojima jedan deo vladajuće koalicije tvrdi da proces nije bio do kraja regularan. Oni to tvrde za jednu kategoriju i pozivaju vas, njihove koalicione partnere, da danas izaberete krnji REM, da izaberete REM od osma članova. Ako to uradite, i to građani Srbije treba da znaju, biće to dokaz da je čitav ovaj proces zapravo bio farsa. Ali, to je vaša odluka i to će biti vaša odgovornost.

Bez obzira na sve, želim danas da vas zamolim dve stvari.

Prva, molim vas da na dnevni red prve naredne sednice stavite Zakon roditelj-negovatelj i molim vas da ga usvojimo što pre. Ovo je prilika da pokažete da vam je stalo do onih kojima je naša podrška potrebna. Nije važno što je moja stranka, Stranka slobode i pravde predložila taj zakon i predlaže ga već godinama. Važno je da mi svi zajedno imamo priliku da porodicama kojima je to potrebno obezbedimo sigurnost. Za njih je svaki novi dan izazov.

Ja vas još jednom molim da uvrstite Zakon roditelj-negovatelj na dnevni red i tako im pokažete da nisu sami i da nisu zaboravljeni.

Druga stvar, molim vas da smenite direktorku Pete beogradske gimnazije. Kada već ona nema nikakav osećaj...

Samo da vam kažem da vam je isteklo vreme.
Možete da završite rečenicu.

Hvala.

Dakle, kada već ona nema nikakav osećaj za 1200 učenika, imajte ga vi, omogućite im da se nesmetano školuju.