Hvala vam.
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.

Budžet koji se danas nalazi pred nama na dnevnom redu govori samo jednu stvar, a to je da SNS obrazovanje nije važno. Kada pogledamo u budžetu Ministarstvo za javna ulaganja, ulaganje u prosvetnu infrastrukturu je ovim budžetom u odnosu na prethodni smanjeno. Kada pogledate u kom stanju se nalaze škole, onda vam i bude jasno zašto ovoj vlasti je obrazovanje na poslednjem mestu.

Tako iz ovog budžeta se neće naći novac za OŠ „Dositej Obradović“ na Voždovcu, gde je pre nedelju dana pao plafon u fiskulturnoj sali. Direktorka i roditelji te škole su slali pisane zahteve i tražili novac za tu školu. Ignorisala ih je i opštinska i gradska, a i republička vlast. Ne znam da li to više potresa Sinišu Malog kao gradskog odbornika Grada Beograda ili kao ministra finansija.

Zatim, Prva gimnazija na Starom gradu i OŠ „Branko Pešić“ u Zemunu, prozore u tim škola drže ekseri. Ni za njih ni opština, ni grad, ni Republika nisu našli novac, jer ovoj vlasti obrazovanje nije važno, što dokazuje, jer njihovi funkcioneri nemaju vremena da se bave obrazovanjem, pa tako članovi opštinskog veća i predsednik skupštine i Savskog venca i Zvezdare, umesto da rešavaju probleme sa školama, jer na Zvezdari u jednoj školi deca rade fizičko u fiskulturnoj sali, primaju dnevnice u „ćacilendu“. Hvala.

Reč ima Aleksandar Mirković.

Hvala.

Dakle, drago mi je da o obrazovanju pričaju oni ljudi koji su godinu dana terali i studente i đake srednjih škola i đake osnovnih škola da ne idu u škole. Drago mi je da o obrazovanju pričaju oni koji su delili decu na pogodnu i onu nepogodnu. Drago mi je da o obrazovanju pričaju oni koji su pravili podelu među decom, čak i u vrtićima, pa su ih njihove stranačke kolege promovisale tako što su u vrtićima terali decu da crtaju krvave ručice na majicama. Drago mi je što o obrazovanju pričaju oni koji su gurali profesore da se svete studentima koji žele da uče. Drago mi je što o obrazovanju pričaju oni koji su svakog čoveka u ovoj zemlji, studenta i đaka koji nije hteo da skače na komandu nazivali „ćacijem“ i nipodaštavali na svakom mestu. Drago mi je što o obrazovanju pričaju oni koji nemaju ni gram sramote da danas ovde licemerno drže ovde nekom lekcije, dok su protiv obrazovanja efektivno radili godinu dana.

Na kraju, drago mi je što ovde o pravima, istini i pravdi govore feministkinje, borkinje za ženska prava koje danas učestvuju, podržavaju svoje koleginice i kolege koji nasrću na druge ljude, a najviše podržavaju kolege koje tuku jednu ženu ispred Skupštine.

Što danas, velike feministkinje, niste osudile svog koalicionog partnera sa kojim ste pre neku nedelju potpisali koalicioni sporazum, sa njime se kezili na onoj konferenciji? Što ga niste osudili jer je tukao ovde ženu ispred Narodne skupštine?

Niste i nećete nikada, jer za vas pravda ne postoji, postoji samo podela na one vama pogodne i one ne. Ali, neka, građani Srbije to vide, zato ni u ovoj novoj koaliciji nećete dobaciti ni do onog smanjenog cenzusa. Hvala.

Hvala vam.
Nema osnova za repliku. Nema osnova za repliku, odgovorio je na uvrede i optužbe vas. Imao je dva minuta da odgovori, odgovorio je i nije vas pomenuo. Pomenuo vas nije.
Reč ima Ana Beloica Martić.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Republike Srbije, ja ću svoje današnje izlaganje da započnem čuvenom Kenedijevom rečenicom koja glasi: „Ne pitaj šta tvoja zemlja može da učini za tebe, pitaj šta ti možeš da učiniš za nju“.

(Narodni poslanici opozicije aplaudiraju.)

Kao što vidite, poštovani građani, čini mi se da su mnogi opozicioni političari na pogrešan način protumačili ove reči, pa su vrlo često radili za sebe, za svoje interese, a vrlo često na račun građana Republike Srbije i svoje sopstvene zemlje.

Mi smo se 2014. godine našim građanima prikazali, ili kako god želite, rečima: „Budućnost u koju verujemo“ i čini mi se da nikada nismo prestali da verujemo i da se borimo za bolju i lepšu budućnost svih naših građana. Tome u prilog govori i Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, koji se danas nalazi na dnevnom redu, o kome danas raspravljamo, koji je zasnovan na dva osnovna stuba. Prvi stub podrazumeva ulaganje, odnosno rast životnog standarda naših građana, drugi stub se odnosi na kapitalna ulaganja, odnosno nastavak kapitalnih ulaganja u Republici Srbiji.

Kada govorimo o rastu životnog standarda, važno je zbog naših građana da naglasimo da je novim Zakonom o budžetu predviđen rast plata u iznosu od 5,1% u javnom sektoru, rast minimalca u iznosu od 10,1% i rast penzija od 12,2%, počev od decembra tekuće godine, što će umnogome uticati na porast životnog standarda naših građana, ako imamo u vidu projektovanu stopu inflacije.

Kada govorimo o drugom stubu, odnosno o kapitalnim ulaganjima, ja bih želela da naglasim da je novim Zakonom o budžetu predviđena realizacija programa ili projekta „Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji podrazumeva realizaciju 323 projekta svuda širom naše zemlje, odnosno ulaganje u 10 novih auto-puteva koji se trenutno grade u našoj zemlji, ulaganje u nove bolnice i kliničke centre, poput onog u Novom Pazaru, koji je za građane opštine Raška, odakle ja dolazim, od izuzetno velikog značaja. To podrazumeva ulaganje u nove škole, pruge itd.

Važno je, zbog građana Republike Srbije, da naglasimo i činjenicu da je Vlada ta koja odgovorno i konzervativno vodi ekonomsku politiku, uz rekordan nivo zlatnih rezervi, rekordan nivo deviznih rezervi i očuvanje nikada veće stope zaposlenosti u našoj zemlji. To su sve rezultati kojima SNS danas zaista može da se pohvali.

Godina 2026. trebalo je da bude godina u kojoj ćemo, po našim planovima, da budemo prva zemlja u Evropi po stopi ekonomskog rasta. Nažalost, moram da obavestim građane Republike Srbije da u tome nismo uspeli. Nećemo uspeti, zbog nemira, haosa, nasilja koje se svakodnevno prezentuje i može videti na našim ulicama, u našim institucijama, ali smo ipak uprkos svemu uspeli da sačuvamo pozitivnu stopu ekonomskog rasta.

Godina dana je, nažalost, prošla od strašne tragedije koja nas je zadesila u Novom Sadu, kada je život tragično izgubilo 16 žrtava. I dok su se neki borili za pravdu, dok su se molili da se ovakve stvari u Republici Srbiji više nikada ne ponove, dotle su pojedini lideri blokadera smišljali scenarije za sopstveno trovanje, smišljali scenarije, režirali atentat na same sebe, kako bi optužili, neki naravno ponovo bez ikakvog dokaza, zločinački režim Aleksandra Vučića, ne bi li to dovelo do novog krvoprolića, ne bi li to dovelo do novog bratoubilačkog rata i konačno do nasilne promene vlasti u Republici Srbiji i do smrti, atentata na predsednika Republike Srbije i na članove njegove porodice.

Godinu dana je, poštovani građani Republike Srbije, kako mi u našoj zemlji nemamo normalan život. Godinu dana kako sprovode nasilje na ulici, kako nam blokiraju puteve, auto-puteve, sprečavaju nam ono što je osnovna ljudska sloboda koja je Ustavom i zakonima ove zemlje definisana, a to je sloboda kretanja. Godinu dana kako nam skrnave i uništavaju institucije, skrnave Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je godinama unazad bila simbol otpora i simbol okupljanja srpskog naroda, kako nam patrijarha srpskog koriste za političke obračune. Godinu dana kako se obračunavaju sa srpskom trobojkom, sa srpskom zastavom, koju danas smatraju, verovali ili ne, poštovani građani, svojevrsnom kaznom, po rečima njihovih glavnih ideologa. I konačno, godina dana kako se obračunavaju i kako maltretiraju policajce, samo zato što ljudi rade svoj posao, rade za platu i zato što su verni svojoj državi.

I konačno, poštovani građani, evo već godinu dana kako zabranjuju našim đacima da idu u škole, studentima na fakultete, valjda želeći da nas vrate u onaj mračni period naše prošlosti, kada su radnike ostavljali na ulici, a mlade lekare bez specijalizacije, a posledice toga možemo i te kako da osetimo i dan-danas. I sve to zarad nekakve, kako oni kažu, borbe za pravdu, a od čitave borbe za pravdu sve se svelo na jeftini politički performans u kome su tražili, naravno, pozicije i funkcije za sebe, tražeći prvo prelaznu Vladu, a nakon toga vanredne parlamentarne izbore.

Moram da vas obavestim, poštovane kolege, da će vanrednih parlamentarnih izbora svakako biti, ali da se ja na vašem mestu ne bih tome radovala, jer ako je sudeći po poslednjim istraživanjima, rejtinzi vaših političkih opcija su na nivou statističke greške i, nažalost ili na sreću, mnogi od vas će morati da potraže neka nova zanimanja.

Kada govorimo o izborima, moram da podsetim građane Republike Srbije da je SNS smanjila cenzus sa 5 na 3% da bismo u ovaj visoki dom uveli opoziciju, da bismo imali sa kim da vodimo dijalog i, u krajnjoj liniji, da nam bude korektivni faktor za naše delovanje.

A šta smo dobili zauzvrat? Zauzvrat smo dobili pištaljke, vuvuzele, čegrtaljke, bojkot sednica Narodne skupštine Republike Srbije, a kada su odlučili da se vrate u ovaj visoki dom i da predstavljaju građane koji su ih birali na izborima, onda su prešli na topovske udare, na suzavce i kao rezultat svega toga imali smo, podsetiću vas, tri teško povređene koleginice, od kojih je jedna bila u osmom mesecu trudnoće. Kao rezultat čitavog tog delovanja danas, kao što rekoh, imamo cenzuse svih parlamentarnih stranaka opozicije koje su na nivou, ponavljam, poštovani građani, statističke greške. Verovatno ta frustracija i nezadovoljstvo potiče od činjenice da u ovom Domu Narodne skupštine još uvek nismo doneli nijedan zakon koji predviđa da predstavnici opozicije dođu na ministarska mesta ili na fotelje bez podrške građana Republike Srbije.

Ono što je takođe, izuzetno zanimljivo poštovani građani, a to je činjenica da su haos, nemire i nasilje koje imamo prilike svakodnevno da gledamo na ulicama, evo i danas ispred doma Narodne skupštine, najviše podržale one zemlje koje su devedesetih godina prošlog veka, gotovo potpuno etnički očistile svoje teritorije od Srba. Pa, se ja pitam, odakle tolio interesovanje za Srbe, za njihov položaj, kada su tako ostrašćeno proterivali Srbe sa svojih teritorija? Pitam se, odakle se stvorila tolika ljubav prema građanima Srbije, koje danas eto tako, teško žive u Srbiji, oni se bore da žive u zemlji u kojoj postoji vladavina prava, u nekoj demokratskoj zemlji, pitam se odakle ta tolika ljubav, kada znamo, jasno je, da svi Srbi koji su ostali da žive na teritoriji i današnje Hrvatske i Bosne i Hercegovine i na teritoriji Kosova i Metohije, žive izuzetno teško.

Nemojte da imate dileme, poštovani građani, svim ovim zemljama smeta jaka i stabilna Srbija. Smeta im zemlja u kojoj velika većina podržava vlast, koja će uvek i u svakom trenutku da bude podrška svim tim Srbima koji žive svuda širom belog sveta. Ono što je takođe, izuzetno značajno da naglasim zbog svih građana Republike Srbije jeste, da se u ovom domu termin mladost zloupotrebljava na najstrašniji mogući način.

Nemojte da omladinu u Republici Srbiji, celokupnu omladinu poistovećujete sa pojedincima koji danas žele da se srpski narod proglasi genocidnim narodom, i da Srbija prizna genocid u Srebrenici, jer velika većina mladih ljudi ne misli tako. Nemojte da ih poistovećujete sa onim ljudima koji danas žele otcepljenje i Vojvodine, otcepljenje i Raške oblasti ili Sandžaka i priznanje lažne države Kosovo.

Poštovane kolege, moram da vas podsetim, da je mladost ove zemlje i trojica mladića sa Kosova i Metohije koji su dali svoje živote boreći se protiv tih vrednosti koje vi danas zastupate u parlamentu Narodne skupštine Republike Srbije, dali su živote da se bore protiv fašizma i fašističkog režima Aljbina Kurtija, čije ideale danas želite vi da baštinite u sopstvenoj zemlji, a to smo imali prilike da vidimo koliko juče, kada ste pokušavali da spalite žive ljude u Novom Sadu, to smo imali prilike da vidimo i kada ste pucali u svoje političke neistomišljenike, pucali ste u čoveka ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije samo zato što ne misli isto kao i vi.

Konačno, poštovane kolege, moram da vas podsetim da je mladost ove zemlje i mali Stefan koga ste svi zaboravili, a koji je ranjen sa samo 11 godina od strane Kurtijevih specijalaca, a da nijednu jedinu reč podrške niste rekli ni za malog Stefana ni za Srbe sa Kosova i Metohije, i pitam vas zašto niste, poštovane kolege. Niste iz prostog razloga jer želite da se dodvorite strancima, koje danas tako ponizno vučete za rukav dok ih jurite po međunarodnim institucijama i u Briselu i u Strazburu, a Boga mi, i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to smo imali prilike da vidimo pre svega nekoliko dana.

Na kraju, mladost ove zemlje su, poštovane kolege i ona neka deca danas već stasali mladi i odgovorni ljudi, čije ste roditelje ostavili na ulici, ostavili bez posla. Ne zaboravite da danas imate čitavu generaciju mladih ljudi koji su spremni da se bore protiv onih koji su im godinama unazad uništavali budućnost.

I, sama sam bila žrtva režima i da, danas imam puno pravo da govorim o tome, jer ste i meni i mom bratu i stotinama i stotinama hiljade dece uništili budućnost. Nemojte da nam danas držite slovo o ekonomiji, da nam pričate o nekakvim ekonomskim pokazateljima, da nam tumačite ovde i da nam prosipate naknadnu pamet, jer kada ste bili na pozicijama da brinete o našim životima, kada su naše sudbine bile u vašim rukama pokazali ste se da ste u najmanju ruku, ispod prosečni, da ne kažem, nesposobni.

Zato danas nemate prava da se pozivate na omladinu u ovoj zemlji, zato što da, postoje mladi ljudi u Republici Srbiji koji su danas spremni da se bore za bolju i lepšu budućnost svoje porodice i svoje dece, ne za funkcije, ne za nekakve pozicije.

Srbija nije stala ni 1999. godine, onda kada je bila zasipana NATO bombama, pa, nećete je zaustaviti ni vi, a mi ćemo nastaviti da se borimo za bolju i lepšu budućnost svih nas, jer kao što sam i na samom početku i rekla u tu bolju budućnost nikada nismo prestali da verujemo. Zahvaljujem, i živela Srbija.

Hvala vam.
Miloš Parandilović. Izvolite.

Pomaže Bog napredni i svirepi pilićari, opaki, krvožedni, surovi, svirepi a ipak, samo obični pilićari. To je u najkraćem opis SNS, i upravo ste takve i okupili i upravo se jedna takva sad i obraćala ovde. Ubica energije. Davi nas ko zmija žabu ovde. Poziva na hara-kiri. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače dok obrazlažete 15 minuta besmislice kako vas usta ne zabole Bog vas nije, da ne psujem ovde.

Šta bre, sa vama nije u redu, ljudi? Đe okupiste ovo, kumim vas Bogom? Đe se ovo nalazi? Đe nalazite ove ljude? Ja bih voleo da mogu ovo da sretne na ulici, da nađem. Ovo ne može da se nađe nigde. Samo vam je ovo ostalo, sunce vam žarko. Pa, samo vam je bre ovo ostalo i otpaci iz raznih stranaka koje skupljate ko antikvitete, dan vas nije, da ne kažem šta.

Šta sa vama nije u redu više, bre? Davite nas ovde, talačku krizu ste napravili, 15 minuta nam lobanju lupa ovde. Niko živ ne zna šta je rekla, najposle ni ona. I, ko vam je ostao pored ovih ovakvih ovde, slugeranja, Pretorijanska garda Vučićeva ispred ćacilenda. Ona trči danas na narodne poslanike.

Građani Srbije, pošto o budžetu pričamo, moraju da znaju da „ćacilend“ i obezbeđenje u „ćacilendu“ najmanje 70 hiljada evra dnevno košta državu Srbiju, od novca opljačkanog ovog naroda, najmanje 70 hiljada evra, vi plaćate ove batinaše koji danas se zaleću na narodne poslanike, pre negde Dijanu Hrku, a sutra ko zna na koga. Ogradili ste nas ovde ko u tor. Od ovog šatorskog naselja, da li ste bolesni bre? Šta bre nije u redu sa vama? Ovu marvu ste okupili ovde i šatore podigli, malo vam to, pa na ulazu Mrdić štrajkovao glađu u onom šatoru, odustao, šator ostao da nadživi Mrdića. Šta je bre sa vama.

Ja vas molim da ne dobacujete. Daću opomenu. Mnogo lepih, pametnih stvari imamo da čujemo, molim vas za fokus. Izvinite, gospodine Parandiloviću.

Ovih deset sekundi da mi nadoknadite.

Dakle, ova Pretorijanska garda 70 hiljada evra košta građane Srbije, a šatore pomerate mic, po mic, samo na ulaz Skupštine što ih niste stavili. Još mrtvi hladni, vaše obezbeđenje kaže – idite na ulaz iz Kosovske. Ma, ko ste bre vi? Ko ste vi? Mafijaška družina koja je kidnapovala Srbiju i jede joj budućnost.

Ovaj ministar Siniša Mali, kaže neki dan, vi koji ste prodali NIS. Ko ga je prodao? Ja? Da li je on bio savetnik u Vladi Mirka Cvetkovića kada je prodat NIS ili ja? Večiti funkcioneri sa 26 godina on je znao u NIS-u šta da radi. Sve ste bre, slugeranje okupili. Ovog Đura Macuta, mučenika, maltretira da pije rakiju. I, treba da vas ponižava i kad kičmu i dostojanstvo nemate treba da vas baca pod noge, a sutra će da obriše patos.

Ova mala Belojica kaže malo pre, vi ne možete tri posto. Pa, šta vi možete da pređete? Koji vi cenzus možete da pređete? Seli ste na Vučićevu grbaču i on vas ponižava i sutra će da menja, da nađe drugi kontingent ministara i poslanika i menja vas kao na rolerkosteru i onda vam na skupu kaže da ništa ne vredite, a vi aplauz jer ne vredite ništa, služite. Otimači izgubljenog kovčega, uhvatili ste srpski budžet i jašete ga. Sve ste bacili pod noge. Vi ste gori od poplave i suše zajedno. Vi ste najgora vremenska nepogoda i neprilika koja je mogla da udari po leđima Srbije. Okupili ste se tu i kezite se, ovo sve bezmozgaša što ima po Srbiji vi ste tu metnuli da se nekome kezi. Kome? Srpskoj budućnosti. Srpskoj mladosti koja je krvarila tabane prethodnih godinu dana, da bi vi svoje džepove nafatirali ovde.

Ovde više nije u pitanju politika, vama mladost curi, 500 hiljada najmlađih i najboljih u prethodnih 13 godina napustilo je ovu zemlju. Oni su dobri i Nemcima i Švajcarcima i Francuzima i bilo kome u Evropi, samo vama ne valjaju, jer vam trebaju sluge. Sluge ste okupili, ispirače mozgova, duhove prošlosti. Moralne i duhovne nakaze sede ovde i troluju nas. Dva dana nam ispirate mozak, u jutarnjem, popodnevnom i večernjem terminu, kao kakvi demoni, đavolji šegrti. I onda se ljutite kad vas ljudi nazivaju imenima koja zaslužujete, a sve je ovo blago šta vi zaslužujete. Najobičniji pilićari koji su se skupili da zatru Srbiju! I vi brinete o srpskoj budućnosti!

Pravite EKSPO, pravite nacionalne stadione, šta se sve nećete setiti, bog vas video. Bolnice vam se raspadaju.

Ova priča malo pre o doktorima, odlaze jer neće u mafiji da budu, jednostavno odlaze iz ovog naopakog i nakaradnog sistema. Ja sam svedok, u Priboju su rekli o jednom doktoru - bio si na protestu, dobićeš otkaz. Ovi ostali kažu - dobro, nemate drugog urologa, baš nas briga, ne idite u Prijepolje. To je vaš odnos prema medicini, to je vaš odnos prema prosveti, zato što vam samo slugeranje trebaju. Samo ste se slugeranjama okružili i oni vam takvi i služe. Evo ih, sad se keze.

Onda vam Vučić kaže - naravno da ne vredite ništa, da ste skupina robova i sluga. Kao takvi ćete i otići sa ove planete, niko za vama zaplakati neće, niko vas se neće sećati, jer ste najobičnije sluge i robovi. I služite, ja nemam problem sa tim, vama kičma i dostojanstvo ne trebaju i ništa vam ne znače, vi to bacili, ostavili kući i sad idete tu kao kakve splačine, bez kičme i dostojanstva. Vučić vas menja a vi se smeškate. Vama je sve smešno, jer ste robovi. Kad čoveku ukineš dostojanstvo, njemu je sve smešno. I treba da robujete. Da vam nešto kažem, ako je u nečemu Vučić u pravu, u tome je, vi treba da robujete, jer ste robovi. Ništa drugo niste, samo to. Služite dok ste živi, to je vaš izbor.

Ali, ja vam obećavam, kad ovo u Srbiji zlo vreme prođe, kad ovaj naopaki i nakaradni sistem padne, odgovaraćete.