Hvala.
Na član 8. amandman je podnela Vlada Republike Srbije.
Odbor za obrazovanje je prihvatio amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe MI- Snaga naroda. Izvolite gospodine Lukiću.

Dakle, ministar Stanković nam je rekao da ništa do sada nije video što bi poboljšalo ovaj zakon, a istakao je i svest o identitetu, odnosno važnost ove svesti, pa, mislimo da naši amandmani idu upravo u tom cilju. Desilo se još nešto, moram da kažem da se uopšte ne slažemo sa kolegom Grbovićem, i mislio sam da se ovo nikada neće desiti, ali apsolutno se slažem sa gospodinom Jovanovim, kolegom koji je danas odgovarao kolegi Grboviću.

Dakle, mi u članu 8. u delu koji se odnosi na član 14b. na početku stava 3. reči „za autora može biti izabrano“, mi bi menjali rečima „izabrani autor“.

Dakle, po nama izabrani autor je lice koje je državljanin Republike Srbije, i da bi to trebalo biti vodilja koja treba da da ljudima priliku da pišu udžbenika.

Nakon stava 3. dodali bi stav 4. koji glasi: „Prilikom pisanja udžbenika za istoriju, kao i prirodu i društvo, a utor je dužan da pored teorije o doseljavanju Slovena uvrsti i teoriji o autohtonosti Srba, odnosno Slovena na prostorima Balkanskog poluostrva, uzimajući u obzir kako svedočenja i pisanja istaknutih autora od antičkog vremena do danas, tako i moderna genetska istraživanja.“

Dakle, odredba da autor može da bude državljanin Srbije je u zakonskom smislu besmislena i ne znači ništa, jer reč može da ne predstavlja nikakvu obavezu. Zato predlažemo da autor mora biti državljanin Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Govorimo sve vreme da je problem što nam stranci pišu udžbenike, a po ovom Predlogu zakona biće moguće da autor bude samo onaj koji je državljanin ove države.

Kada je reč o udžbenicima od nacionalnog značaja, predlagač je propustio priliku da obaveže pisce udžbenika istorije da ukinu monopol teorije o doseljavanju Slovena. U nauci važi pluralitet i takmičenje teorija. Međutim, dešava se ponekad da je političkim putem nametnuta teorija koja ili nije istinita ili za nju ne postoje dokazi ili su ti dokazi tanki u odnosu na dokaze suprotstavljene teorije.

Tada se važeća teorija održiva jedino silom monopola jedne teorije i potpunim ignorisanjem i prećutkivanjem dokaza i autora koji zastupaju suprotstavljenu teoriju. Dakle, predlažemo da se u udžbenik uvede i to da su Srbi, Sloveni starosedeoci na ovom prostoru. Hvala.

Da, teško da to može baš kroz zakon, ali evo ministre, objasnite vi.

Hvala, gospođo predsednice.
Gospodine Lukiću, hvala vam na konstruktivnom duhu i na tonu uvažavanja u odnosu na materiju koju obrađuje ovaj zakon. Iako ste iz opozicije, dali ste neka svoja rešenja, red je da prokomentarišem.
Klauzula da može biti je po mom mišljenju otvorenija, zato što autor onda može biti, recimo, i Srbin iz Republike Srpske ili iz Crne Gore ili iz Makedonije. A podsetiću vas i na ono što sigurno znate, a to je da je recimo, o srpskoj revoluciji jako dobro pisao Leopold Ranke, jel tako.
Zamislite da uskratimo mogućnost da se na našem, da tako kažem, uslovno rečeno, tržištu ideja o tome kakva je bila naša istorija stvar veže isključivo za državljanstvo Republike Srbije. Mislim da upravo ovim otvorenim stavom mi pokazujemo da nam je interes znanje i nauke ispred ovih nacionalnih ograničenja koja nisu nužno rđava, ali bolje je da postoji ovaj liberalniji duh kada je reč o autorstvu.
Što se tiče ovog drugog dela vašeg predloga, meni se čini da on isuviše zadire u sadržaj onoga što će pisati u udžbeniku, a zakon takvu materiju zapravo ne bi trebalo da uređuje. Dakle, ja bih mogao na nekom skupu verovatno sa vama da raspravljam o tome da li je to gledanje na istoriju uverljivo ili nije, da li bi moglo da se na stvari gleda drugačije ili ne, ali čini mi se da zakon, vi ste advokat, koliko ja znam, treba da bude najapstraktniji mogući i da vrlo jasno specifikuje nadležnosti prava i ovlašćenja.
Ako iskreno gledam, ovaj drugi deo vaše primedbe, ovaj drugi amandman zapravo zadire u plan i program, a to je, kao što sam više puta rekao, stvar pisaca planova i programa kako će i na koji način to urediti. To prosto ministar da propisuje ili zakon da propisuje čini mi se da je isuviše ambiciozno, s jedne strane, a s druge strane pomalo i restriktivno. Ja bih voleo da te institucije imaju svoju autonomiju, da jezik struke i nauke tamo definiše šta je potrebno da mlađe generacije uče.

Hvala vam.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Ana Eraković. Izvolite.

Poštovani građani, 30 godina nam isti ljudi jedu budućnost pozivajući se na zaštitu nacionalnih interesa, dok besomučno pune svoje džepove. Nakaradno uvode nacionalne predmete, kako bi izvlačili novac preko Zavoda za udžbenike, uprkos svim dokazima da on ne može da obezbedi najkvalitetnije udžbenike za našu decu.

Paralelno sa tim, na podmukao način cepa se Filozofski fakultet u Nišu, kako bi se formirao fakultet za srpske studije. Planirani fakultet treba da ima departman za istoriju, departman za srbistiku i departman za ruski jezik i književnost.

Da ste ikada ozbiljno proučavali problem identiteta, možda biste bolje razumeli da se on ne gradi na studijama, već je to sveobuhvatan proces koji teče od rođenja određene individue.

Studiranje kao način obrazovanja pre svega podrazumeva objektivni prikaz stvarnosti, pa se između ostalih bavi i dekonstrukcijom motiva a ne njihovim stvaranjem. U prevodu, univerzitetske studije razlažu mitove a ne proizvode ih. A vi sakatite Filozofski fakultet jedino i samo kao meru odmazde zbog učešća u opštenarodnoj pobuni građana koja ja nastala zbog pogibije 16 naših sunarodnika i to zbog vaše korupcije.

Ono što moram da vam kažem je da je Filozofski fakultet pretrpeo mnogo toga preko glave, nekoliko političkih nauma, planova i odluka, ali se ipak razvijao i jačao i preživeće i ovaj vaš napad. Jer, on je veći od svih vas i nastaviće da bude još jači stub nauke, kulture, kritičkog mišljenja i borbe za demokratsku Srbiju.

Hvala vam.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Borislav Novaković. Izvolite.

U ime Narodnog pokreta Srbije predložili smo da brišemo ovaj član.

Ja bih vas molio, ministre, da nam pojasnite šta vam znači izraz: "najvećoj preporučenoj masi udžbenika"? Mene su u srednjoj pravnoj učili da je jako važno biti precizan u načinu na koji se formulišu neki zakoni i da nomotehnička dimenzija prava igra značajnu ulogu i da nije samo naprosto tehnička disciplina, nego da korespondira i sa suštinom. Zato je potrebno koristiti izraze i rečenične sklopove koji ne ostavljaju mogućnost drugačijeg tumačenja.

Moram da priznam da me ova formulacija iznenadila i neću uopšte da je komentarišem, neću da spekulišem, samo mi se čini da je nedovoljno precizna i da odudara od onoga što su standardi u pisanju zakona.

Zato vas molim da nam objasnite šta znači ta konstrukcija - najveća preporučena masa udžbenika? Izvolite.

Reč ima ministar.

Na šta se odnosilo to, ja se slažem da je možda formulacija trebalo da bude pregnantnija, ali u datom trenutku ne možete baš da napravite nešto savršeno, ali na šta se misli? Misli se na fizičku masu, na količinu, prosto, na težinu torbe koju učenik treba da nosi i mi smo, posmatrajući neke uvide Instituta za javno zdravlje, utvrdili da ukoliko se ide iznad neke mase, da dolazi do određenih deformacija u držanju dece. Onda smo pokušali zakonom da to nekako ograničimo, ne bi li deci smanjili u bukvalnom smislu teret. Dakle, to je bila osnovna intencija, da ti udžbenici budu u težinskom smislu komprimovani.
Ako sad nisam uspeo da objasnim, ne znam kako bih drugačije? Pošto se traži tehničko razjašnjenje, evo, ja sam probao da vam dam tehničko razjašnjenje, u najboljoj veri i sa svešću da možda nije do kraja precizno, ali to je u osnovi intencija.
Ima ovde u ovom materijalu koji ja imam zbog čega je to korišćeno i ustanovljeni su neki, na osnovu istraživanja Instituta za javno zdravlje deformiteti kod dece zbog težine torbe, pa smo mi pokušali, eto, to da uradimo.